Научная статья на тему 'Археология Каменного века бассейна Сох'

Археология Каменного века бассейна Сох Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
187
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
бассейн Соха / Каменный век / каменно-галкальная традиция / леваллуа / бифас / Хайдаркон / Чашма / Селунгур / Сарыкургон 1 / Обишир 1-5. / Sokh basin / Stone Age / stone-gallic tradition / Levallois / biface / Haydarkon / Chashma / Selungur / Sarykurgon 1 / Obishir 1-5.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мухриддин Пардаев

Данная статья посвящена изучению памятников каменного века Сохской котловины и связанным с этими проблемами. Археология Соха каменного века всегда интересовала археологов. Первые археологические исследования материальной культуры сообществ Сохского оазиса каменного века начались в середине 50-х годов прошлого века и продолжаются по сей день. В 1950-х и 1990-х годах в регионе были исследованы памятники, относящиеся к разным этапам каменного века, в прилегающих оазисах и предгорьях. В результате бассейн Соха был включен в список регионов, где происходил генезис человечества. Однако среди мировых ученых попрежнему существуют различные мнения о возрасте памятников каменного века региона, антропологических находках, обнаруженных в них, и их культурной интерпретации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Archeology of the Stone age of the Sokh basin

This article is devoted to the study of the Stone Age monuments of the Sokh Basin and related problems. The archeology of Sokh of the Stone Age has always interested archaeologists. The first archaeological research into the material culture of the Stone Age communities in the Sokh oasis began in the mid-1950s and continues to this day. In the 1950s and 1990s, monuments from different stages of the Stone Age were investigated in the region in the adjacent oases and foothills. As a result, the Sokh basin was included in the list of regions where the genesis of mankind took place. However, there are still different opinions among world scientists about the age of the Stone Age monuments in the region, the anthropological finds found in them, and their cultural interpretation.

Текст научной работы на тему «Археология Каменного века бассейна Сох»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Archeology of the Stone age of the Sokh basin

Mukhriddin PARDAEV1

National Center for Archeology, Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received August 2021 Received in revised form 20 August 2021 Accepted 15 September 2021 Available online 11 October 2021

Keywords:

Sokh basin, Stone Age,

stone-gallic tradition,

Levallois,

biface,

Haydarkon,

Chashma,

Selungur,

Sarykurgon 1,

Obishir 1-5.

This article is devoted to the study of the Stone Age monuments of the Sokh Basin and related problems. The archeology of Sokh of the Stone Age has always interested archaeologists. The first archaeological research into the material culture of the Stone Age communities in the Sokh oasis began in the mid-1950s and continues to this day. In the 1950s and 1990s, monuments from different stages of the Stone Age were investigated in the region in the adjacent oases and foothills. As a result, the Sokh basin was included in the list of regions where the genesis of mankind took place. However, there are still different opinions among world scientists about the age of the Stone Age monuments in the region, the anthropological finds found in them, and their cultural interpretation.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Сух ххавзасининг Тош даври археологияси

Калит сузлар:

Сух хавзаси, Тош даври, ;айрок;тош - галкали анъанаси,

АННОТАЦИЯ

леваллуа,

бифас,

Хайдаркон,

Чашма,

Селунгур,

Сарикургон 1,

Обишир 1-5.

Ушбу ма;ола Сух хавзасининг Тош даври маконларининг урганилиши ва у билан богли; муаммоларга багишланган. Сухнинг тош даври археологияси археологларни доимо ;изи;тириб келган. Сух вохаси тош даври жамоалари моддий маданиятига оид дастлабки археологик изланиш-лар утган асрнинг 50 йиллар урталаридан амалга оширила бошланди ва хозирги кунгача хам давом этмо;да. 19501990 йилларда худудда, унга ёндош воха ва тоголди минта;аларида тош даврининг турли бос;ичларига оид маконлар топиб урганилди. Натижада, Сух хавзаси инсоният маданиятининг илк бос;ичлари шаклланган

1 PhD candidate, National Center for Archeology, Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan.

E-mail: mrreusmuxriddin@gmail.com.

минтаккалар руйхатидан жой олди. Бирок;, дунё олимлари уртасида худуднинг тош даврига оид ёдгорликлари ёши, уларда топилган антропологик топилмалар ва уларнинг маданий тал;ини борасида турли хил фикр-мулохазалар хали тингани йу;.

Археология Каменного века бассейна Сох

АННОТАЦИЯ_

Данная статья посвящена изучению памятников каменного века Сохской котловины и связанным с этими проблемами. Археология Соха каменного века всегда интересовала археологов. Первые археологические исследования материальной культуры сообществ Сохского оазиса каменного века начались в середине 50-х годов прошлого века и продолжаются по сей день. В 1950-х и 1990-х годах в регионе были исследованы памятники, относящиеся к разным этапам каменного века, в прилегающих оазисах и предгорьях. В результате бассейн Соха был включен в список регионов, где происходил генезис человечества. Однако среди мировых ученых по-прежнему существуют различные мнения о возрасте памятников каменного века региона, антропологических находках, обнаруженных в них, и их культурной интерпретации.

ДОЛЗАРБЛИГИ

Фаргона водийси жумладан, унинг жанубий кисмида жойлашган Сух дарёси хавзасининг урганила бошланганлигига карийб бир асрдан зиёдро; ва;т утди. Х,авзада олиб борилган тад;и;отлар натижасида палеолит давридан тортиб сунгги урта асрларга кадар булган даврдаги куплаб ёдгорликлар ани;ландики, бу инсониятнинг ушбу худудда кадим даврлардан бери интенсив тарзда хаёт кечириб келаётганлигини англатади. Худуднинг и;лими ва ландшафтидаги кулайликлар кадимдан инсонларини узига жалб килиб келган. Тош даврининг илк боскич-ларидаёк инсонлар вохадаги тог унгурлари ва горларини макон килган булсалар, сунгги боскичида эса дарё хавзаси атрофларини хам эгаллай бошлайдилар.

Айтиш жоизки, мазкур худуднинг тош даври археологиясини урганиш оркали Евроосиёдаги кушни худудлар кадимги маданиятлари генезисини хамда минта-канинг инсоният томонидан узлаштирилиши жараёнлари муаммоларини хал килиш мумкин.

МЕТОДЛАР ВА УРГАНИЛГАНЛИК ДАРАЖАСИ

Макола умум кабул килинган тарихий методлар - тарихийлик, киёсий-мантикий тахлил, кетма-кетлик, ретроспектив методлар асосида ёритилган. Унда Сух хавзаси тош даври ёдгорликларининг археологик манба сифатидаги роли ва уларнинг ахамияти борасида суз борган.

Воханинг урганилиши тарихини бир неча даврларга булиш мумкин. Тадкикот ишлари дастлаб XIX аср охиридан рус табиатшунос олимлари томонидан бошланган ва тадкикотлар асосан кузатув-тавсифий ишларидан иборат булган. Бунда янги

Ключевые слова:

бассейн Соха,

Каменный век,

каменно-галкальная

традиция,

леваллуа,

бифас,

Хайдаркон,

Чашма,

Селунгур,

Сарыкургон 1,

Обишир 1-5.

А

ташкил этилган Туркистон археология Хаваскорлари тугарагининг хиссаси катта булди.

XX асрнинг 30-йилларидан бошланган ирригация иншоотлари барпо цилиниши ишлари давомида янги, х,али руйх,атга олинмаган куплаб ёдгорликлар аницланиб, вох,а тарихини ёритувчи куплаб моддий буюмлар аницланади. 19391940 йилларда Катта Фаргона канали курилиши муно-сабати билан худуддаги куплаб археологик ёдгор-ликлар урганилади, маълум булмаган ёдгорлик-лар руйхщта олинди.

Сух хдвзасининг археологик урганилиши Жанубий Циргиз отряди таркибида Ю.А Заднепровский томонидан 1954-1958 йилларда давом эттирилган булиб, Баткен, Лайлакон туманлари ва унга туташ худудлар, жумладан Сух хавзасини хам урганади (Заднепровский, 1960). Тад;и;отлар якунида хавзада 8 та ёдгорлик ани;ланиб, улар эрамизнинг илк асрларидан то ривожланган урта асрларгача булган ёдгорликлар эканлиги маълум булади.

Утган асрнинг 60-80 йиллар олиб борилган тад;и;отлар давомида воханинг ю;ори минта;алари ва дарё хавзалари я;инида тош даврига оид куплаб ёдгорликлар ани;ланиши, худудда антропогонез жараёни ;адимдан бошланганлигини курсатди. Я.Г. Гуломов бошчилигидаги Фаргона археологик отряди 1964 йилда Фаргона водийсида археологик изланишлар олиб бордилар. Отряд турли хил даврларга оид, шу жумладан палеолитга тегишли ёдгорликларни хам очадилар. Тош даври топилмалари асосан Сух водийсининг шимолий Олой тизмалари худудларига тугри келади.

Муста;иллик йилларида хам ю;оридаги тад;и;отлар давом эттирилиб, янги ёдгорликлар руйхатга олинган. УзР ФА Археология институти палеолитчилар гурухининг 2011 йилги тад;и;отлари давомида водийда Фаргона ва Наманган вилоятиларида палеолит даврига оид янги ёдгорликлар хам топилади.

ТАДЦИЦОТ НАТИЖАЛАРИ

Сух хавзаси Узбекистоннинг Фаргона вилояти Сух, Яйпан, Риштон, Учкуприк, Дангара туманлари билан биргаликда Циргизистон Республикасининг Баткен вилояти худудларини хам уз ичига олади. Воха жанубий-шар;да Олой, жанубий-гарбда Туркистон тог тизмалари билан уралган, шимолий чегараси Сирдарёгача булган худудни ;амрайди. Воханинг баландлик минта;аси 400-4000 м. Асосий дарёси Сухсой уз сувини Олой тог тизмаларидан олади. Унинг узунлиги 124 км, сув хажми 3510 км3 булиб, Жанубий Фаргонадаги энг серсув дарё хисобланади. Дарё Олой тизмасининг шимолий ;исмидан, денгиз сатхидан ;арийб 3000 метрдан зиёдро; баландликда О;терак ва Хожаочган ирмо;лари ;ушилишидан хосил булади. Асосан ;ор ва музликлардан хамда ер ости сувларидан туйинганлиги туфайли июнь ва сентябрь ойларида тулиб о;ади. Дарёнинг ю;ори ;исми тор ва чу;ур булса, текислик худудида тармо;ларга булиниб Сух ёйилмасини хосил ;илади.

ИЛК ПАЛЕОЛИТ

Африкадан пайдо булган тош куроллар ишлашнинг галкали маданиятини узлаштирган одамларнинг, Евроосиёга биринчи миграцион тулкини натижасида, Урта Шарк ва Марказий Осиёнинг тоглик минтакаларида энг кадимги одамлар маконлари пайдо булади. Марказий Осиё минтакаси кадимги инсониятнинг Африкадан Евроосиёга миграцион тулкинида асосий транзит зоналардан бири булиб хизмат килган. Шуни айтиб утиш жоизки, плейстоцен даври иклим шароитларига кура кадимги инсонлар узлаштириши мумкин экологик минтакалар асосан, тог этаклари буйидаги гор ва унгурлар хисобланган. Олой тизмасининг шимолий тегралари хам кадимги инсонлар учун мана шундай маконлардан бири эди.

Сух хавзасидаги тош даврига оид ёдгорликларни кенг камровли, максадли урганиш ишлари 1952 йилда, А.П. Окладников бошчилигида тузилган Циргизистон комплекс археологик-этнографик экспедицияси палеолит отряди томонидан бошланган. Отряд таркибида шунингдек, В.А. Ранов хамда улкашунос П.Т. Конопле хам булган. 1953-йилда П.Т. Конопля Палман ва Учкургон кишлоклари уртасида жойлашган Палман манзилида Исфарамсой адирларида топилмажойларни аниклади. ушбу топилмажойдан йирик каварик тигли чоппер синиклари, хамда чакмоклашган охактош жинсли каварик-овалсимон, серкирра чоппинглар топилган.

1954 йилда Цайрагоч кишлоги Хожа-Бакиргансой дарасида А.П. Окладников томонидан овалсимон йирик галка куринишидаги чоппер тош куроли топилган. Унинг четларига зарб билан ишлов берилиши натижасида пичокка ухшаш ёйсимон каварик хосил булган. Шу йилги тадкикотлар давомида Фаргона водийсининг адирлик минтакаси, Исфарамсойдан 1,5 км масофада жойлашган Хожа Гойир мозоридан тош даврига оид макон аникланган. Маконнинг нишаблик юзасидан кундаланг каварик тигли йирик понасимон курол топилган. А.П. Окладников мазкур куролни чоппер сифатида кайд этиб, тош курол тигига кушимча ишлов берилганлигини айтиб утади.

Сух хавзасидаги энг кадимги кайроктошли маданияти излари бу Сух туманида жойлашган Чашма булоги атрофида аникланган. Чашма кишлогидан йигиб олинган тош буюмлар хам узига хос булиб, улар илк палеолитнинг урталари учун хосдир. Топилмалар овал шаклда, чакмоклашган галкалардан синдирилган учриндилар, кирралари уткирланган чоппер ва чоппинг типидаги купол тош куролларидан иборат.

Инсонларнинг Африкадан Евроосиёга иккинчи миграцион тулкини шаркда Марказий Осиё ва Хиндистонгача булган худудларгача етиб боради. Хитой, Шаркий ва Жанубий-Шаркий Осиё минтакасини илк маротаба узлаштирувдан сунг мазкур худудларда илк, урта ва сунгги палеолитнинг бошларида тош индустрияси Евроосиёнинг бошка минтакаларидан фарк киладиган махаллий локал технологиялар асосида ривожланади. Шаркий ва Жанубий-Шаркий Осиёда тог куролларга леваллуа усулида ишлов бериш анъанаси кузатилмайди. Чжойкоудян-даги тадкикотлар леваллуа типидаги тош синикларнинг бошка технологиялар ёрдамида олинганлигини курсатиб берди.

Сух водийсининг бу даврга оид горсимон палеолит даври макони Селунгур гори булиб, у узида хам кайроктошли ва хам бифас куроллари ясаш индустрияси мавжудлиги билан ахамиятлидир.

Селунгур горида илк тадкикотлар А.П. Окладников ва П.Т. Конопля томони-дан 1955 йилда олиб борилган. Макон Хайдаркон кишлогининг гарбий кисмида, водийдан 25 м баландликда жойлашган, чукурлиги 120м, кенглиги 34 м га етади. Дастлаб А.И. Пошко томонидан кейинчалик, А.П. Окладников томонидан шурф ташланган. 1964 йилдан Фаргона археологик отряди томонидан урганила бошланади. Ушбу тадкикот давомида ташланган шурфлар 1,1 м чукурликда бир канча тош учринди мавжудлигини курсатади. Цурол ясаш учун ишлатилган хом-ашё горда хам, атрофдаги водийда хам аникланмаганлиги туфайли бошка жойдан олиб келинган деган фикрга келиш мумкин. 1980 йилдан бошлаб бу ерда У.И. Исломов рахбарлигида мунтазаам археологик тадкикотлар йулга куйилди (Исламов 1984; 1988; Исламов, Оманжулов 1984; Исламов, Зубов, Харитонов 1988; Ботиров, Ботиров 1988; Величко ва бошкалар., 1988; 1990; Исламов, Крахмаль 1990; 1992). У.И. Исломовнинг фикрича, горнинг буш катламлари ашел даври манзарасини курсатади (бифаслар, кливер, лимас ва бошкалар) ва уни куйи плейстоцен чегараси билан даврлаштириш мумкин.

Селунгурнинг маданий катламидан 5000 дан ортик тош буюмлари урганил-ган. Улар осиёча кадимги ашель маданияти номи билан машхур. Улар кул чукморлари, йирик тош киргичлар ва пичоклардан иборат булиб, чакмоктош, чакмоклашган охактошлардан иборат. Шунингдек, тош буюмлардан ташкари 4000 дан ортик суяклар, 32 турдаги йирткич, туёкли, майда сут эмизувчи ва кемирувчи хайвонларнинг суяк колдиклари топилиб урганилган. Суяклар ёмон сакланган, уларнинг факат 30% текширувга берилган.

Шу билан бирга, Жанубий Фаргонанинг бошка куплаб вохаларида илк палеолит даврига оид мехнат ва ов куроллари аникланганки, бу мазкур худуднинг энг кадимги инсонлар ойкуменаси зонасига кирганлигини англатади.

УРТА ПАЛЕОЛИТ

1953 йилда П.Т. Конопля томонидан Баткен вилояти Цадамжай тумани Охна кишлоги якинидан 6 та палеолит даври маконлари аникланади. Бу ердан дисксимон чакмоктошдан ясалган нуклеус аникланиб, у А.П. Окладников томонидан мустье даври билан белгиланган. Ушбу маконлар 1958 - 1959 йилларда А.П. Окладников бошчилигида урганилиб, натижада 2641 тош артефактдан иборат коллекция тупланади.

П.Т. Конопля худуддаги яна бир канча горларни улчами, сув манбасига якинлиги ва бошка кулай шароитлари билан тош даври инсонлар яшаган булиши мумкинлиги хакида эслатади.

Баткен вилояти Цадамжай кишлогидан 8 км гарбда, дарада Катта-Унгур гори жойлашган. Горнинг кириш жойи водийдан 300 м баландликда. 300 м масофада булок мавжуд. Ички кисмида 2 хона булиб, тахминан 300 кв метр тугри бурчали биринчи хона иккинчиси 400 кв метрли хонадан пастга осилган токлар билан ажралади. Деворларда расмлар булганлиги айтилади. Хар икки хонада хаво окими яхши айланади, шунингдек, сув манбасининг якинлиги, бой флорага эгалиги горни ибтидоий одам учун кулай масканга айлантирган.

Унгyp-Kaмap Fopи Kaдaмжaйдaн 9 км шapк;дa жoйлaшгaн булиб, ички к^ми нoкcимoн тузилишга эгa. Бaлaндлиги тaxминaн 3 м. Kaмepa к;иcмидa кддимги к;ypyмлap излapи кypинaди, пoл к^ми oxaктoшли oк;изинди к;aтлaм билaн rçonna^a^

Бaткeн вилoяти Kaдaмжaй тyмaнидa Xaйдapкoн ;ишлoFидaн 1 км Fapбдa Cac^rç-y^yp мaкoни жoйлaшгaн булиб, y n.T. Koнoпля тoмoнидaн aни;лaнгaн, бaлaндлиги 25 м, кeнглиги - 20 м, чy;ypлиги 50 м. 1956 йилдa A.n. Oклaдникoв тoмoнидaн шypф к^зилиб ypгaнилгaн. Aни;лaнгaн чa;мo;тoш бyюмлapи мaкoн-нинг ypтa пaлeoлит дaвpи билaн бoFлaш им^ниятини бepaди. Fopнинг узига xoc xycycиятлapидaн биpи киpиш ;иcмидa дeвopлap бyйлaб бaлaндиги 1 мeтpгaчa eтaдигaн бpeкчиялap (;иppaли бyлaклapдaн ибopaт ceгмeнтлaшгaн tof жинcи) мaвжyд. Бpeкчиялap мyтлo; дaвpлaштиpиш учун жyдa мухим булиб, кyмиp, кичик чa;мo;тoш бyлaклapи, кул вa xaйвoнлap cyяклapидaндaн тaшкил тoпгaн, yмypт-к^ли xaйвoнлapнинг кyплaб кдоилиши вa кyмилишидaн xocил бyлaди. Улap кддимги инcoн фaoлиятидaн xaбap бepyвчи тoпилмa xиcoблaнaди. 1967 йилдa B.A. Paнoв бoшчилигидaги KиpFизиcтoн apxeoлoгик экcпeдицияcининг мaxcyc пaлeoлит oтpяди кaттa тaд;и;oт ишлapини oлиб бopишди. Шу ;aзишмa дaвpидa тaxминaн 30 тa Fop-yнгypлap aни;лaниб, yлapдaн 10 я;инига шу жyмлaдaн, Ca^^ yнгypгa xaм шypф тaшлaнaди.

М.Р. Kocимoв тoмoнидaн 1964 йилдa утгазилган тaд;и;oтлapдa 4yrnapa ;ишлoFи я;инидaги Cyx дapëcининг учинчи aдиpидaн ypтa пaлeoлит дaвpигa oид 4 тa ëдгopликлap aни;лaнгaн. Бapчa мaкoнлapдaн мycтьe типидaги тoш ;ypoллap aни;лaнaди (жaми 31 тa). Бyндaн тaш;apи, мycтьe дaвpи мaтepиaллapи Cyxcoйнинг унг k^pfof^ CapикypFoн ;ишлoFидaн 2,5 км жaнyбpoкдa aни;лaнгaн. Бу epдaги K^poK^ тeпaликлapдaн, 600х600м2 мaйдoндaн 187 дaн з^д тoш буюм йиFиб oлингaн (53 нyклeyc, 21 плacтинa, 104 yчpиндилap). Cyxcoйнинг нapиги coxилидaн янa бoш;a биp мaнзилгox aни;лaниб, мycтьe типидaги 6 нyклeyc вa yчpиндилap топилган.

CYHrra ПAЛЕOЛИT

Mycтa;иллик йиллapигaчa утгазилган тaд;и;oтлap дaвoмидa, ФapFoнa вилoяти xyдyдлapидaн тoш дaвpининг бapчa бoc;ичлapигa oид ëдгopлик вa мaдaниятлap aни;лaнгaн булиб, фa;aтгинa cy^ra пaлeoлит (эpaмиздaн aввaлги 40-12 минг йиллap) дaвpигa oид ëдгopликлap тoпилмaгaн эди. УзР ФA Apxeoлoгия инcтитyти пaлeoлитчилap гypyxининг 2011 йилги тaд;и;oтлapи дaвoмидa вoдийдa Capикypгoн 1, Жoнoбoд (Фapгoнa вилoяти) вa Чoдaк (Haмaнгaн вилoяти) кaби cy^ra пaлeoлит дaвpигa oид ëдгopликлap xaм тoпилди.

2011 йилнинг ëзидa пaлeoлoтчилap гypyxи Яйпaн тyмaнигa ;apaшли Жoнoбoд ;ишлoFидa ;идиpyв ишлapи oлиб бopдилap. Kишлo; я;инидaги aдиpликлapдaн мaнзилгoxдaн xaйвoнлap cyяклapи, тишcимoн-peтyшли, уйиб кepтиб ишлaнгaн ;ypoллap вa тepигa ишлoв бepyвчи кecгичлap, нyклeycлap, кecгичлap вa тош пичo;лap aни;лaнгaн. Яcaлиш тexникacигa кypa ушбу ;ypoллapни cy^ra пaлeoлит дaвpиниг илк бoc;ичлapи билaн дaвpлaштиpиш мумкин.

Taд;и;oтчилap гypyxининг нaвбaтдaги тoпилмacи ФapFoнa вилoяти, Учкyпpик тyмaни, Capи;ypFoн ;ишлoFи худуди, Cyx дapëcининг унг coxилидaги cy^ra пaлeoлит дaвpигa oид Capи;ypFoн-1 мaнзилгoxи булди. Maнзилгoxнинг тoш

Science

буюмларининг ясалиш техникасига кура Тошкент вохасининг Тудахотин-1-2 макони материалларига ухшашлиги кайд этилди.

Шу билан бирга, гурух Фаргона водийсининг шимолий кисмида Наманган вилояти Поп тумани Чодак дарёсининг Эгрикулотасой булоги атрофидан сунгги палеолит даврининг илк боскичларига оид манзилгохини аникладилар. Эътибор-лиси ушбу тош буюмлар Тошкент вохасининг Кулбуло; макони ва Обирахмат гори материалларига ухшашлиги кайд этилиб, Тошкент вохаси сунгги палеолит даври маданияти сохибларининг 50 минг йиллар мукаддам Цамчи; довони ор;али Фаргона водийсига миграция килганликларини, хамда бу давр одамлари дастлаб тоглик минта;аларни, кейинчалик дарё хавзалари ва пасттекисликларни узлари учун макон ;илганликлари хулоса ;илинди.

1966 йилда Тарих ва археология институти Фаргона палеолит гурухи Сух дарёсининг унг ирмоги Обиширсой я;инида ;идирув олиб боришиб, Карантовнинг жанубий тизмалари, Сух ва Х,айдаркон ;ишло;лари уртасида ибтидоий одамлар хаёт фаолияти излари мавжуд булган бир неча гор ва унгур типидаги маконларни ани;лайдилар. 1966-1967, 1969-1971 йилларда хамда 1973 йилда тизимли тад;и;отлар утказилади. Тад;и;отлар утказилган объектлардан Обишир-1 ва Обишир-5 Фаргонанинг мезолит даврига оид бой материалларни беради. Обишир маданияти илмий асосланди.

Обишир-1 гори Обиширсойнинг унг ;иргогида жойлашган. Топилмаларнинг ани;ланган жойига ;араб ибтидоий одамлар горнинг асосан кириш ;исмини макон ;илишган деган хулосага келиш мумкин. 1966-67 йилларда 33 кв.м майдонда ;азишма ишлари олиб борилди, хамда 1117 та тош буюмлар ани;ланди. Тош куроллар ичида ;ора рангдаги кремнийдан ишланганлари купчиликни ташкил ;илади. Асосий ;исми микролит тош куроллар, аммо пластина ва учриндилар хам учрайди. Ретушланмаган микропластинкалар (84 намуна) асосан кора кремнийдан ишланган, учунлиги 0.9 дан 2.8 см гача, эни 0,4 дан 0,6 см гача. Ретушланган микропластиналар (8 намуна) учунлиги 1,5 дан 2,5 см гача, эни 0,4 дан 0,7 см гача етади. Тошрандалар (10 намуна) алохида ахамиятга эга. Улардан 2 таси микро-пластинкадан ясалган, елка ;исми кучли ретушланган. Учунлиги 2,68, эни 0,5 см. Дастасиз бу ;уролларни ишлатишнинг имкони булмаган. Яна 2 тошранда учриндидан ясалган булиб, ишчи чеккаси яхши ретушланган. 5 таси купол пластинкалардан ясалган, ишчи чеккаси елка кисмига уткирлаштирувчи ретуш билан ишлов берилган. Сунгги тошранда ;айро;тошдан синдириб олинган купол учринди булиб, иккиламчи ишлов берилмаган [6. 23].

Обишир-5 гори Обиширсойнинг унг сохилида, Обишир-1 горидан 200 м гарбда жойлашган. Кириш ;исми жанубий-шаркдан булганлиги унинг кулай хароратда булишини таъминланган. Обишир-1 да булгани каби одамлар горнинг асосан кириш кисмида яшашган. 1967 йилда 25 кв2 майдонда казишма олиб борилган. Маданий катлами бу ерда бир неча яшаш даври борлигини курсатади. Цуйи катламида мезолитга оид ноёб топилмалар булса, юкори горизонтда антик давр керамикаси хам учраган.

Умумий 458 та тош куроллари аникланган. Тош куролларнинг аксарияти купол пластинка ва учриндилар, бирок микролитлар хам учрайди. Суяк ёки ёгочни ёриб, улар орасига микропластинка кистириб ясалган таркибий курол топилган (4

МЕЗОЛИТ

тамута), yлapдaн иккитacи yткиpлoвчи peтyшлaнгaн, калган иккжит иккилaмчи ишлэв бepилмaгaн. Пичo;лap (3 тамута) йиpик плacтинкaдaн oлингaн, concœ ишлaнгaн. Ички к^ин к^ми peтyшлaнгaн. Teшгич ингичкa плacтинaдaн тaйëpлaнгaн, учги к^ми yткиpлaнгaн.

Toш ;ypoллapнинг тypигa ^pa Fopдa иcти;oмaт ;илган oдaмлapни oвчилик билaн шyFyллaнгaн дeйиш мумкин. Шу билaн биpгa тepмaчилик вa бaли; oвлaш-нинг xaм xyжaликдa axaмияти кaттa булган. Буни фи^имизни Fopдaн ;apмo;тoш тoпилгaнлиги билaн xaм иcбoтлacaк бyлaди. Toшгa ишлoв бepиш тexникacи xaм aнчa тaкoмиллaшгaнлтгини кypишимиз мумкин. Пapмaлaш кeнг ;yллaнилгaн. KиpFичлap ëpдaмидa xaйвoнлap тepиcидaн ycт вa oë; кийимлap тaйëpлaнгaн.

Oбишиp 1-5 дaги микpoплacтинкa вa apxaик фopмaдaги диcкcимoн нyклeyc-лap мaвжyдлигини хигабга oлиб ушбу ëдгopликлapни pивoжлaнгaн мeзoлит билaн дaвpлaштиpиш мумкин. Keйинчaлик бу Oбишиp мaдaнияти (эpaмиздaн aввaлги IX-VII мингйиллap) нoми билaн aтaлиб, ушбу мeзoлит дaвpи жaмoaлapи Mapкaзий Фapгoнaдaги узига xoc нeoлит мaдaниятининг (эpaмиздaн aввaлги VIII-IV мингйил-лap) шaкллaнишигa зaмин xoзиpлaгaн.

^OCA

X,oзиpги кyнгaчa Cyx xaвзacидaн yнлaб тoш дaвpи мaкoнлapи aни;лaнгaн вa yлap тош дaвpининг тypли бoc;ичлapигa oид. Apxeoлoгик мaтepиaллap xaм xилмa-хил вa бу тypли мaдaниятлap aлмaшинyвини кypcaтaди. Boxa тapиxи бyйичa xaли eчилмaгaн биp ;aнчa мyaммo вa бaxcлap мaвжyд. Ceлyнгyp Fop кoмплeкcи мaтepиaл-

лapи дaвpий caнacи билaн бoFли; caвoл oчи; ;oлмo;дa. У.И. Иcлoмoвнинг фикpичa, Ceлyнгypнинг ;aтлaмлapдaн тoпилгaн тoпилмaлap (бифac, тoш бoлтa, лимac вa бoш;aлap) aшeл дaвpи мaнзapacини кypcaтaди вa унинг тoш индycтpияcи тexник-типoлoгик aнaлoглapини Eвpoocиëнинг бoш;a ;уйи пaлeoлитгa oид ëдгopлик-лapидaн топиш мумкин. Бу тaд;и;oтлapгa acocлaнгaн xoлдa У.И. Иcлoмoв Ceлyнгyp ëшини дaвpлaштиpишдa дacтлaб 1,1 млн йил дeб xиcoблaшни тaклиф ;илaди. Keйинги тaд;и;oтлapидa бу caнaни 1,5 млн йил билaн бeлгилaйди. B.A. Paнoв xaм бу бopaдa У. Иcлoмoвнинг фи^ини мaъ;yллaйди вa ушбу тoш индycтpияcини ;уйи плeйcтoцeн билaн бeлгилaйди. Биpo; ëдгopлик мaтepиaл-лapини Toжикиcтoн пaлeoлити билaн coлиштиpгaн xoлдa Ceлyнгypни Kopaтoв ;aйpo;тoш мaдaнияти-нинг cy^ra бoc;ичи дeя тaъpифлaйди. Л.Б. Вишняцкий эca ëдгopликнинг тoш ;ypoллapи индycтpияcини ;уйи пaлeoлитгa oид, ;aйpo;тoшли мaдaният дoиpacигa киpишини aйтиб yтaди, биpo; aшeл мaдaнияти билaн бeлги-лaмaйди. Oлимлapнинг янa биp гypyxи Ceлyнгyp Fopидaн тoпилгaн фayнaлoгик, гeoxpoнoлoгик вa пaлинoлoгик тoпилмaлap acocидa уни ypтa плeйcтoцeн дaвpи билaн бoFлaшaди. Fopнинг юк^и мaдaний ;aтлaмигa oид тpaвepтин бyлaгидaн oлингaн ypaн-иoн ycлyбидaги caнaлaшгa ^pa ëдгopлик ëши 126 +/-5 минг йил (ЛУ-936) гa тeнг.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

A.И. Kpивoшaпкин Ceлyнгypдa утгазган куп йиллик тaд;и;oтлapигa acoc-лaниб, мaкoнни илк пaлeoлит эмac бaлки, ypтa пaлeoлит билaн дaвpлaштиpaди. Шyнингдeк, Ceлyнгyp тoш индycтpияcи мaxaллий ypтa пaлeoлит кoмплeкcлapидaн тyбдaн фap; ;илишини вa ^npo; Уpтa Шap; кoмплeкcлapгa yxшaшлигини к^йд этaди.

A.R Дepeвянкo эca мaкoнни бу epдa aни;лaнгaн тoпилмaлap вa фayнa тypилapигa ^pa илк пaлeoлит билaн бeлгилaйди.

Science

Юцорида келтирилган маълумотлардан шуни хулоса цилишимиз мумкинки, Сух вохасини ибтидоий инсон томонидан узлаштириш жараёни илк палеолит даврида, цайроцтош маданияти вакиллари томонидан амалга оширилган. Бу холат Чашма ёдгорлигида яццол куринади. Кейинги босцичда ашел маданияти сохиблари цайроцтош маданияти устига кириб келишади. Урта палеолит индустриясини шаклланиши ва тарацциёти, леваллуа техникасининг кейинги ривожи махаллий сунгги ашел тошга ишлов бериш маданияти таъсирида хам руй беради. Мезолит даврида тош цуроллар индустрияси ривожланади, микролит анъанаси кучайди. Овчилик асосий хужалик тармоги булиб цолаверади. Кейинчалик Обишир маданиятидан таъсирида Марказий Фаргонадаги сополсиз неолит маданиятлари (эрамиздан аввалги VIII-IV минг йиллар) шаклланади. Сух вохаси тош даври маданияти жамоаларининг кейинги тарацциётини айнан Марказий Фаргона худудлари билан боглаш мумкин. Буни Марказий Фаргонанинг жанубий-гарбий цисмида Обишир маданиятига оид 30 дан ортиц ёдгорликлар аницланганлиги билан исботлаш мумкин.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Анарбаев А.А., Сайфуллаев Б.К., Раджабов А.Ю. Недостающее звено в первобытной истории Ферганы // Археология Узбекистана. 2013. №1 (6). - С. 2.

2. Анарбаев А.А., Сайфуллаев Б.К., Саидов М.М. Археологические исследования в г. Коканде и его оокрестностях. - Самарканд, 2014.

3. Величко А.А., Арсланов Х.А., Герасимова С.А., Исламов У.И., Кременецкий К.В., Маркова А.К., Ударцев В.П., Чиколини Н.И. Стратиграфия и палеоэкология раннепалеолитической пещерной стоянки Сель-Унгур (Советская Средняя Азия) // Хроностратиграфия палеолита Северной, Центральной и Восточной Азии и Америки. - Новосибирск, 1990. - С. 76-79.

4. Вишняцкий Л.Б. Палеолит Средней Азии и Казахстана. - СПб Европейский дом. 1996.

5. Деревянко А.П. Три глобальные миграции человека в Евразии. Том 2. Новосибирск, 2017.

6. Исламов У.И. Мезолитические памятники Ферганской долины // ИМКУ. Вып. 9.1972. - С. 23.

7. Исламов У.И., Крахмаль К.А. Древнепалеолитические орудия труда из Ферганской долины // ОНУ. 1987. №4. - С 6.

8. Исламов У.И., Крахмаль К.А. Палеоэкология и следы древнейшего человека в Центральной Азии. - Ташкент - Фан, 1995.

9. Исламов У.И., Тимофеев В.И. Стоянки каменного века южной части Центральной Ферганы // ИМКУ. Вып. 13.1977. - С.18.

10. Касымов М.Р. Новые исследования по палеолиту Ферганскойдолины в 1964 г. // ИМКУ, Вып. 7. 1966. - С. 7-13.

11. Конопля П.Т. Следы людей каменного века на территории Южной Киргизии // Известия АН КиргССР. серия общественных наук. - Фрунзе, 1959. Т. I, вып. 1. - С. 41-47.

12. Кривошапкин А.И., Колобова К.А., Шнайдер С.В., Романенко М.Е. Экспедиционные исследования многослойного пещерного памятника Сельунгур (Ферганская долина, Кыргызстан) / / ВЕСТНИК РФФИ. Гуманитарные и общественные науки. 2018. №3. - С. 141. DOI: 10.22204/2587-8956-2018-092-03-135-144.

13. Oклaдникoв A.^ Apxeoлoгия Ceвepнoй, Цeнтpaльнoй и Bocтoчнoй Aзии. -Hoвocибиpcк: Hayra, 2003.

14. Paнoв B.A., Hecмeянoв C.A., Koнoпля П.T. Пaлeoлитичecкиe мecтoнaxoждeния в Южнoй Фepгaнe / / Дpeвняя и paннecpeднeвeкoвaя кyльтypa Kиpгизcтaнa. - Фpyнзe: Илим, 1967. - C. 3-29.

15. Caйфyллaeв Б., Б. Aбдyллaeв, И. Paxимoв. Aндижoндa ибтидoий oдaм излapи. Boдийнoмa. 2017. Янвap-мapт. № 1(3). Б. 25.

16. Caйфyллaeв БД. Ибтидoий мигpaция йyллapи (^мчи; вa Taxтa-Kopaчa дoвoнлapи миcoлидa) Apxeoлoгия Узбeкиcтaнa. 2016. № 1 (12). - Б. 4.

17. ^н rao. Pacщeплeниe нyклeycoв мecтoнaxoждeния Чжoyкoyдянь-15 // Apxeoлoгия, этнoгpaфия и aнтpoпoлoгия Eвpaзии. - Hoвocибиpcк 2000. - № 3 (3).

18. Чapгынoв T.T. Пaлeoлит Kыpгизиcтaнa. - C 15.

19. Юнушл^в M.Б. В глубь тыcячeлeтий no дoлинaм Kиpгизcтaнa. - Фpyнзe: Me^en, 1970.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.