Научная статья на тему 'АНТРОПОГЕННЫЕ ЛАНДШАФТЫ ГИСАРСКОГО ЭКОНОМИЧЕСКОГО РАЙОНА В РАЗВИТИИ ТУРИЗМА И РЕКРАТСИЯ'

АНТРОПОГЕННЫЕ ЛАНДШАФТЫ ГИСАРСКОГО ЭКОНОМИЧЕСКОГО РАЙОНА В РАЗВИТИИ ТУРИЗМА И РЕКРАТСИЯ Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
71
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТУРИЗМ / РЕКРЕАЦИЯ / ПРИРОДНЫЕ РЕСУРСЫ / ТУРИСТИЧЕСКИЙ ПОТЕНЦИАЛ / ТУРИСТИЧЕСКИЙ РЕГИОН / ТУРИСТИЧЕСКИЕ ОБЪЕКТЫ

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Гуломшоева Сохила Тоиршоевна

В данной статье рассмотрен и охарактеризован туристический и рекреационный потенциал Гисарского района. Автор предлагает свое видение относительно путей использования рекреационного потенциала Гисарского района в целях развития туристической отрасли. В Гиссарской долине воздействие человека на природу началось с зарождения антропогенных ландшафтов, особенно в период палеолита, который известен в антропологии, археологии и палеогеографии в целом, так называемых культур Каратаг, Элок, Туткавул, Андижан, эта долина начала давать эффект изменений. В наше время Гиссарский экономический район может стать одним из важнейших направлений в решении важных экономических и социальных вопросов развития Гиссарского экономического района.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANTHROPOGENIC LANDSCAPES OF THE GISSAR ECONOMIC REGION IN THE DEVELOPMENT OF TOURISM AND RECREATION

This article examines and describes the tourist and recreational potential of the Gissar region. The author offers his vision of the ways of using the recreational potential of the Gissar region in order to develop the tourism industry. In the Gissar Valley, human impact on nature began with the emergence of anthropogenic landscapes, especially during the Paleolithic period, which is known in anthropology, archeology and paleogeography in general, the so-called cultures of Karatag, Elok, Tutkavul, Andijan, this valley began to give the effect of changes. In our time, the Gissar economic region can become one of the most important directions in solving important economic and social issues of the development of the Gissar economic region.

Текст научной работы на тему «АНТРОПОГЕННЫЕ ЛАНДШАФТЫ ГИСАРСКОГО ЭКОНОМИЧЕСКОГО РАЙОНА В РАЗВИТИИ ТУРИЗМА И РЕКРАТСИЯ»

Hydropower and Ecology of the National Academy of Sciences of Tajikistan: (+992) 885471616, E-mail: agulakhmadov@gmail.com

УДК: 33873 (575.3)

ЛАНДШАФТНОЙ АНТРОПОГЕНИИ НОХИЯИ ЩТИСОДИИ ^ИСОР ДАР РУШДИ ТУРИЗМ ВА РЕКРАТСИЯ

Гуломшоева С. Т.

Академия идоракунии давлатии назди Президенти Цум^урии Тоцикистон

Мушохидахои чандинсолаи олимон ва мутахасисони сохои туризм исбот намудааст, ки инкишофи туризм ва рекратсия дар худуди ин ё он минтака на танхо аз мусоидии омилхои иктисоди -ичтимой, демаграфи, фархангй ва сиёсй вобастаги дорад [7, с. 90]. Дар замони муосир нохияи иктисодии Х,исор ба чалбнамудани захирахои рекреатсиони дар гардиши хочаги пеш аз хама дар ташкил ва инкишофи индустрияи рекркатсия метотавонад, яке аз самтхои мухими хал намудани масъалахои мухими иктисодию ичтимои инкишофи нохияи иктисодии Х,исор гардад.

Аз ин ру хар яки моро зарур аст, ки дар таргиби захирахои туристии нохияи иктисодии Х,исор, тозаву обод нигох доштани махалли зисти худ хиссаи босазо гузорем. Рекреатсия сохаест,ки дар бештари кишвархои чахон яке аз сохахои сердаромад ба шумор меравад. Бинобар он ташкилу тараки додани сохаи рекреатсия ва бунёд намудани иншоотхои санаторию курорти дар нохияи иктисодии Х,исор хам ахмияти сиёсй, иктисодию ичтимой ва хам маънавй дорад. Аз ин лихоз рекреатсия дар солхои наздик ба як сохди мухими манфиатбахшу сердаромад табдил хохад ёфт. Дар айни хол туризм, яке аз сохахои инкишофёбандаи иктисодиёти чахони башумор меравад [1, с.109].

Мавкеи хоса дар рушди туризми нохия ба худудхои махсус мухофизатшаванда чудо карда шудааст.

Бояд кайд намуд, ки чумхурии Точикистон дорои захирахои зиёди рекреатсиони мебошад. Дар худуди он 40 намуди ландшафт (манзара), зиёда аз 200 чашма, аз он чумла 40 чашмаи термали (гарм), 1400 растании шифобахш мавчуд аст.

Дар мархилаи хозиразамон инкилоби илму техника, инсон яке аз омилхои пуркудрати дигаргунсозии ландшафтхо гаштааст.

Бояд кайд намуд, ки барои эътирофй пайдоиш, инкишоф ва таносуби ландшафтхои антропогени илмй-географии яку якбора наомадааст.

Дар шароити нохияи иктисодии Х,исор, ки кариб аз хама тараф бо релефи кухи ихота ёфтааст, дар кисми хамворй води зиёда аз 85% ланшафтхои табии ба ландшафтхои антропогени табдил ёфтаанд.

Синфхои асосии ландшафтхои антропогенй аз руи маълумоти Ф.Н Милков «Заминшиносии умуми» зиёда аз 44 млн км сатхи хушкиро ташкил медиханд, ки аз ин 34 мн км2 ба ландшафтхои синфи-агроланшафтхо рост меояд. Дар нохияи иктисодии Х,исор агроланшафтхо 78% масохати кисми хамвории нохияро ва дар мачмуъ бо якчоягии доманакуххо ва даррахои алохида 82% нохияро дар бар мегиранд. (Мо ба катори агроландшафтхо богхо гулбогхо, чаманзорхо, дарахту гулзорхоро дохил намудем). Гуногунии ландшафтхои анторопогени фаолияти мусбату манфии инсон буда натичаи аз байн рафтан ё таъгирёфтани ландшафтхои табий, релеф, олами органикй, обанборхо нахру чуйхо, богхои маданй, касру иншоотхо, корхонахои ситехсоли ва заминхои нав мегарданд [1, с. 118] .

Агроландшафтхо хамчун узви пайвандкунандаи ландшафтхои табий ва антропогенй мебошанд. Коркард ва истифодабарии заминхои кишт, богу токзорхо, чарогоххо ба таври куллан аз чихати экологй ва худидоракунии дохилй фарк карда, дар давоми вакти дурру дароз ташакул меёбанд.

Ланшафтхои сахрой хеле гуногунанд ва аз шумораи зиёди махалхо ташкил меёбанд. Бисёрии онхо намудхои ин ё он оилаи махалхо буда, дар водии Х,исор тепаха ва доманакухои киштзору чарогохшудаи хокхои чигари-карбонатии кухиро, хокхои алювидиалии водихои дарёхоро дар бар мегиранд. Дигар намуди ланшафтхои сахрой бозишхои обёришавандаи доманакухй мебошанд. Дар зери таъсири обёрй дар ин минтакахо чойи ланшафтхои табииро агроланшафтхо ва маргзорхои нав ишгол кардаанд. Дар ланшафтхои антропогенй кадимашавандаи нохияхои Х,исор, Шахринав, Турсунзода, Рудакй ва Вахдат фаъолияти микробиологии хок нихоят баланд буда, дар онхо микдори яххо нимболоии агроланшафтхои

лалмй 4-карат нисбати заминхои кишти картошкаю дигар намудхои баландихои аз 1500 то 2000м шароити бар зиёд аст.

Дар хокхои коркардшавандаи агроирригатсионй намудхои гуногуни агрофимитомасахои ланшафт, киштзорхои шолй, пахта, гулбогхо, парвариш ёфта, инкишоф ёфтааст. Обёрии ланшафтхо бо якчоягии инкишофи растаниёт шароитхои микроиклими оазиссхоро солиму мулоим мегардонад. Бухоршавии зиёд, намнокии нисбй ва мутлаки хаворо зиёд карда, мавчудияти фитомассаи дарахту бутазори иктидорхо ва сурати вазиши бодро суст мегардонад.

Типхои богу-токзории ланшафтхои кишоварзй дар водии Х,исор хеле васеъ пахн гардида, онхо дар як катор мавридхо чангалзорхои бешагии маъданро ба вучуд овардаанд.

Дар шароити мукаррарй хокхои богу токзорхо вобастагй ва конуниятхои зиндашавй ва минтакахои хеле хосилхез мебошанд. Дар олами богу токзорхо зоомассаи ланшафтй аз мавзеъхои маргзорию оазисй хеле фарк дошта, намуди муайяни хашаротхо, хояндагон, парандагон хаёт гузарониданашон ба ин гуна ланшафтхо алокаи зич дорад. Арсаи ланшафтхои богу токзорхои водии Х,исор нисбати ланшафтхои киштзорй, чарогохй хеле махдуд аст. Сархадхои богу токзорхо, махсусан дар нишебии шимоли каторкухи Рангон, чанубу шаркии Боботог Каме махдуданд, чунки дар ин нишебихо мачрохои махалии оби чорй нагашта, онхо аломатхои ланшафтхи нимбиёбонй ва биёбониро доранд.

Ланшафтхои богутокзорй, нисбати ланшафтхои сахрой релефи мураккаб дошта, тепахои нишебихои онхо сойхо, як кисми дарахоро ишгол карда, кисми зиёди минтакахои дарахои доимй Варзоб, Алмасй, Шохамбарй, Лучоб, ^аратог ва гайрахо ишгол кардаанд. Богхо дар бисёри мавридхо нишебихоро ишгол карда, беш аз дарахту бутазоркунии нишебихо кунонида мешаванд, ки ин шакли хеле хоси ланшафтхои богу-токзорхо мебошанд. Ланшафтхои антропогени типпи маргзори-чарогохй аз кад-кади водихои дарёхо сар шуда баландию тепахо,нишебихои куххои Х,исор ^аротегин ва кисман Боботогро фаро гирифтаанд. Мувофики таснифоти Валтер ва Алёхин (1936) ба ин гурухи ланшафтхо маргзорхои обдоги, сохилхои камнами, атрофии обанборхо (хавзхо) хам дохил карда шудаанд.

Ланшафтхои антропогении маргзорию-чарогохй кисман дар нисбати шимоли каторкухи Рангон шимолу- шарктар аз вай дар шонаи Абдулвохид ва боз шарктар дар куххои пасти Ширбибй ва Тиан пахн гардидаанд [6, с 69] .

Дар шароити водии Х,исор таъсири инсон ба табиат бо пайдоиши ландшафтхои антрпогенй, махсусан аз давраи палеолит сар шудааст, ки дар илми антропология, археология ва умуман палеогеография, ба ном маданиятхои ^аратог, Элок, Туткавул, Андигон маълуманд, ки зиёда аз 20000 сол пеш инсон дар ин водй таъсири тагйиррасонии худро сар кардааст. Пеш аз хама ром кардани хайвонот, истифодаи растаниёти ёбой сар шудааст. Таъсири инсон ба ландшафтхо махсусан баъди саршавии чорводорй ва киштукор зиёда аз 8000-10000 сол пеш сар шудааст. Мувофики таснифоти Ю.Г. Саушкин (1946-1951), В.Л. Котелников (1959), Д.В. Богданов (1951), С.В. Колесников (1955), К.Г. Романов (1958), ки таснифоти гуногунро пешниход намудаанд, барои шароити водии Х,исор чунин намудхои ландшафтхои антропогениро пешниход намудаанд [5, с. 147] .

1. Ландшафтхои каъри нохияи иктисодии Х,исор, нихоят аломатхои табиии онхо пурра тагйир дода шуда, ин гуна ландшафтхо дар обдоги сурфахои гуногуни водихои дарёхо, доманаи теппахо пахн гардидаанд [4, с. 175] .

2. Ландшафтхое, ки хусусиятхои табиии онхо ба дарачаи миёна тагйир дода шудаанд, ин тагйирот махсусан дар литомасса, педомасса ва биомассаи ландшафтхо низ акс ёфтаанд. Ин гуна ландшафтхо омехтаи агроландшафтхо, ландшафтхои селитобелиро дарбар гирифта, кариб 58-60%-и ландшафтхои табиии тагйирдодашуда мебошанд ва баландихои 950-1500 метрро дарбар мегиранд [4, с. 175] .

Ландшафтхое, ки дар баландихои 1500-2500 метр пахн гардида, дар онхо махсусан дар болооби дарёхои Кофарнихон, Элок, Варзоб минтакахои агроландшафтй то 80%-ро ташкил медиханд. Дар баландихои аз 2000 метр зиёд аз ландшафтхои антропогенй роли асосиро мебозанд. Дар таъгирёбии ландшафт асосан хачагии халк сабаб гаштааст, ки инсон аз хазарсолахои пеш огоз кардааст [3, с. 73] .

АДАБИЁТ

1. Маводхои конфронсй-амали Ч,умхуриявй «Вазъи кунуй» проблема дурнамо хифз ва истифодаи окилонаи сарватхои табиии Точикистон» бахшида ба ифтихори 100солагии ходими хизматнишондодаи илм» узви вобастаи АИ Ч,умхурии Точикистон» прафессор» Шукуров О.Ш. Душанбе: 2008. С-154.

2. Э.М. Мурзаев Средняя Азия. Издательство географической летературы Москва: 1961.С-247.

3. С.П. Суслов. Физическая география СССР Азиатская часть. Просвещения РСФСР Москва: 1954. С. 706.

4. Мухаббатов Х.М., Станюкович М.Б. «Природные ландшафты Таджикской ССР». Издательство «Дониш». Душанбе, 1991. C.175.

5. Мильков Ф.Н. «Человек и ландшафты». Издательство «Мысль» Москва: 1973.С. 147

6. Исаченко А.Г. «Ландшафтоведение и физико-географическое районирование». Москва: 1991 С.69.

7. Истифодабарии манбахои об дар шароити таъгирёбии иклим. (маводи конфронси умумичумхуриявй бахшида ба дахсолаи байналхалкии амалиёти) «об барои хаёт» Душанбе: матъбааи ДД0Т-2015. С 114.

АНТРОПОГЕННЫЕ ЛАНДШАФТЫ ГИСАРСКОГО ЭКОНОМИЧЕСКОГО РАЙОНА В РАЗВИТИИ ТУРИЗМА И РЕКРАТСИЯ

В данной статье рассмотрен и охарактеризован туристический и рекреационный потенциал Гисарского района. Автор предлагает свое видение относительно путей использования рекреационного потенциала Гисарского района в целях развития туристической отрасли. В Гиссарской долине воздействие человека на природу началось с зарождения антропогенных ландшафтов, особенно в период палеолита, который известен в антропологии, археологии и палеогеографии в целом, так называемых культур Каратаг, Элок, Туткавул, Андижан, эта долина начала давать эффект изменений.

В наше время Гиссарский экономический район может стать одним из важнейших направлений в решении важных экономических и социальных вопросов развития Гиссарского экономического района.

Ключевые слова: туризм, рекреация, природные ресурсы, туристический потенциал, туристический регион, туристические объекты.

ANTHROPOGENIC LANDSCAPES OF THE GISSAR ECONOMIC REGION IN THE DEVELOPMENT OF TOURISM AND RECREATION

This article examines and describes the tourist and recreational potential of the Gissar region. The author offers his vision of the ways of using the recreational potential of the Gissar region in order to develop the tourism industry. In the Gissar Valley, human impact on nature began with the emergence of anthropogenic landscapes, especially during the Paleolithic period, which is known in anthropology, archeology and paleogeography in general, the so-called cultures of Karatag, Elok, Tutkavul, Andijan, this valley began to give the effect of changes.

In our time, the Gissar economic region can become one of the most important directions in solving important economic and social issues of the development of the Gissar economic region.

Key words: tourism, recreation, natural resources, touristic potential, touristic region, tourist fecilities.

Сведения об авторе:

Гуломшоева Сорила Тоиршоевна., ассистент кафедры естественных и математических наук Академии государственного управления при Президенте Республики Таджикистан. e-mail: sohila-90@mail.ru tel:934171799.

About the author:

Gulomshoeva Soila Toirshoevna., Assistant of the Department of Natural and Mathematical Sciences of the Academy of Public Administration under the President of the Republic of Tajikistan. e-mail: sohila-90@mail.ru tel:934171799.

ЩТИДОР^ОИ САЁХДВУ-РЕКРЕАТСИОНИИ ВИЛОЯТИ МУХТОРИ КУХДСТОНИ БАДАХШОН. (ДАР МИСОЛИ НОХ,ИЯИ ИШКОШИМ)

Ибодов Ш. М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар чахони муосир сохаи туризму сайёхй бо суръати баланд рушд меёбад ва хар давлат кушиш менамояд, ки дар микёси бозори чахонии туристй мавкеи худро пайдо намуда ба ин васила рушди иктисодию ичтимоии кишвари хуро то андозае таъмин намояд.

Мушохидахои чандинсолаи олимон ва мутахасисони сохои туризм исбот намудааст, ки инкишофи туризм ва рекратсия дар худуди ин ё он минтака на танхо аз мусоидии омилхои иктисоди -ичтимой,демаграфи, фархангй ва сиёсй вобастаги дорад [4, с. 90].

Аз ин лихоз рекреатсия дар солхои наздик ба як сохаи мухими манфиатбахшу сердаромад табдил хохад ёфт. Дар айни хол туризм, яке аз сохахои инкишофёбандаи иктисодиёти чахони башумор меравад [5, с. 109].

Маълумотхои оморй нишон медиханд, ки солхои охир Хукумати Чумхурии Точикистон сохаи туризмро хамчун яке аз сохахои афзалиятноки иктисодиёти мамлакат баррасй намуда,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.