Научная статья на тему 'АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН ЯПРОҚБАРГЛИ МАНЗАРАЛИ ДАРАХТЛАРНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ЗАМБУРУҒЛАРЛАРНИНГ ТАЪСИРИ'

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН ЯПРОҚБАРГЛИ МАНЗАРАЛИ ДАРАХТЛАРНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ЗАМБУРУҒЛАРЛАРНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
23
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
замбуруғ / Fusarium / Cercospora / Phoma / Alternaria / Ascochyta / Aspergillus / Phomopsis / Penicillium / Dendrodochium / Nigrospora / Stachybotrys / Cladosporium / Stemphyllium / Curvularia / Bipolaris / Acremonum / Verticillium / Gliocladium. / mushrooms / Fusarium / Cercospora / Phoma / Alternaria / Ascochyta / Aspergillus / Phomopsis / Penicillium / Dendrodochium / Nigrospora / Stachybotrys / Cladosporium / Stemphyllium / Curvularia / Bipolaris / Acremonum / Verticillium / Gliocladium.

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Мусаев Акмалжон Анвар Ўғли

Республикамиз мустақилликка эришган дастлабки кунлардан бошлаб табиатни муҳофаза қилишга алоҳида эътибор қаратила бошланди. Хусусан Ўзбекистон Республикасининг Конституциясида табиатга оқилона муносабатда бўлиш, уни асраб авайлаш давлат аҳамиятига молик масала эканлиги алоҳида белгилаб қўйилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFLUENCE OF MUSHROOMS ON LANDSCAPE DEVELOPMENT TREES INTRENTIZED IN ANDIJAN REGION

Since the first days of independence of our republic, special attention has been paid to nature protection. In particular, the Constitution of the Republic of Uzbekistan specifically states that a reasonable attitude towards nature and its conservation is a matter of national importance.

Текст научной работы на тему «АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН ЯПРОҚБАРГЛИ МАНЗАРАЛИ ДАРАХТЛАРНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ЗАМБУРУҒЛАРЛАРНИНГ ТАЪСИРИ»

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ИНТРОДУКЦИЯ ЦИЛИНГАН ЯПРОЦБАРГЛИ МАНЗАРАЛИ ДАРАХТЛАРНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ЗАМБУРУГЛАРЛАРНИНГ ТАЪСИРИ Мусаев Акмалжон Анвар ^ли

Усмиликлар карантини ва х,имояси илмий-тадцицот институти таянч докторанти, УКХИТИ Андижон филиали кичик илмий ходими https://doi.org/10.5281/zenodo.7211762 Аннотация. Республикамиз мустацилликка эришган дастлабки кунлардан бошлаб табиатни муцофаза цилишга алоцида эътибор царатила бошланди. Хусусан Узбекистон Республикасининг Конституциясида табиатга оцилона муносабатда булиш, уни асраб авайлаш давлат ацамиятига молик масала эканлиги алоцида белгилаб цуйилган.

Калит сузлар: замбуруг, Fusarium, Cercospora, Phoma, Alternaria, Ascochyta, Aspergillus, Phomopsis, Penicillium, Dendrodochium, Nigrospora, Stachybotrys, Cladosporium, Stemphyllium, Curvularia, Bipolaris, Acremonum, Verticillium, Gliocladium.

ВЛИЯНИЕ ГРИБОВ НА РАЗВИТИЕ ЛАНДШАФТА ДЕРЕВЬЯ, ИНТРЕНТИЗИРОВАННЫЕ В АНДИЖАНСКОЙ ОБЛАСТИ Аннотация. С первых дней независимости нашей республики охране природы уделяется особое внимание. В частности, в Конституции Республики Узбекистан специально указано, что разумное отношение к природе и ее сохранение является делом государственной важности.

Ключевые слова: грибы, Fusarium, Cercospora, Phoma, Alternaria, Ascochyta, Aspergillus, Phomopsis, Penicillium, Dendrodochium, Nigrospora, Stachybotrys, Cladosporium, Stemphyllium, Curvularia, Bipolaris, Acremonum, Verticillium, Gliocladium.

INFLUENCE OF MUSHROOMS ON LANDSCAPE DEVELOPMENT TREES INTRENTIZED IN ANDIJAN REGION Abstract. Since the first days of independence of our republic, special attention has been paid to nature protection. In particular, the Constitution of the Republic of Uzbekistan specifically states that a reasonable attitude towards nature and its conservation is a matter of national importance.

Keywords: mushrooms, Fusarium, Cercospora, Phoma, Alternaria, Ascochyta, Aspergillus, Phomopsis, Penicillium, Dendrodochium, Nigrospora, Stachybotrys, Cladosporium, Stemphyllium, Curvularia, Bipolaris, Acremonum, Verticillium, Gliocladium.

Республикамиз мустацилликка эришган дастлабки кунлардан бошлаб табиатни мух,офаза цилишга алох,ида эътибор царатила бошланди. Хусусан Узбекистон Республикасининг Конституциясида табиатга оцилона муносабатда булиш, уни асраб авайлаш давлат ахдмиятига молик масала эканлиги алох,ида белгилаб цуйилган [1].

Манзарали усимликлар худудлари манзара х,осил цилишда асосий роль уйнаб цолмасдан, балки, санитар-гигиеник вазифани х,ам бажаради. Яъни шахдр шароитидаги атмосфера хдвосини тозалаш, гармсел шамоллар ва шовциндан ах,оли манзилгох,ларини х,имоя цилишда мух,им ахдмиятга эга булиб х,исобланади.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Йирик саноат худудларида усаётган манзарали дарахтлар мавжуд мухитнинг ифлосланиши хамда антропоген омилларнинг салбий таъсирини ортиб бориши натижасида уларнинг усиш ва ривожланишида узига хос узгаришлар юзага келиб, манзаралилик хусусиятлари камайиб бормокда.

Шу максадда худудларни кукаламзорлаштиришда минтакаларнинг тупрок ва иклим шароитига мос, нокулай шароитга чидамли дарахтлардан фойдаланиш шахарлардаги экологик холатни яхшилашда, иклимни муътадиллаштиришда юксак самара беради.

Вилоятдаги манзарали дарахтларнинг ривожланишига салбий таъсир курсатадиган асосий экологик муаммолар каторига техноген чикиндилар натижасида усимлик илдизлари усадиган тупрок катламларида тупланиб бораётган огир металлар микдорининг ортиб бориши ва фойдали микроорганизлар микдорининг кескин камайиб, патоген турларнинг купайиб бориши сабаб булмокда.

Бу сохада олиб бориладиган назарий ва амалий тадкикотлар уларга зарар келтирувчи патоген микроорганизмларга карши курашиш тизимини илмий асослаш, ахоли мегополисларида дарахтларнинг манзаралилик хусусиятини орттириш, атмосфера хавосини тозалаш ва кислород билан таъминлаш, энг мухими урбанизацион мухитнинг яхшиланиши, дарахтларнинг биологик чидамлилигини ошириш хамда уларнинг умумий холатини мониторинг килиш имконини беради.

Техноген мухитда антропоген омилларнинг дарахтлар усиши, ривожланишидаги салбий таъсир курсатувчи омиллари каторида уларда учрайдиган сапротрофлар ва патоген микроорганизмлар хам асосий урин эгаллайди.

Илмий манбаларда келтирилишича, айрим замбуруг турлари- Aspergillus fumigatus, Mucor sp., Candida sp. кабилар одамларда пулмонар ва плеврал касалликларини, юрак кон-томир тизимида, ошкозон ичак тизимида микотик эндокардит, куриш ва эшитиш органларида триназал микоз, отомикоз яраларини келтириб чикармокда, эшитиш кобилиятларини пасайтирмокда. Упка аспергиллозининг келиб чикишида A. fumigatus, A.flavus, A.nidulans, A.niger, A.glaucus, A.candidus турлари катнашади. A. fumigatus упканинг плевра каватида, балгам таркибида аникланган, А. nidulans одам тирногини, A.terreus одам терисини касаллантиради, A.flavus, A.candidus турлари экзема касалликларини келтириб чикаради [11].

Республика вилоятларида манзарали дарахтлар сифатида устириладиган тут ризосферасида 143 тур, 7 оила ва 4 та синфга мансуб замбуруглар учрайди[7]. Тут дарахтининг касалланишида 15 та турга мансуб Fusarium туркуми вакиллари катнашиб, тут уругларининг чиришига, кучатлар куриб колишига ва сулишига сабаб булади [14].

Х,озирги вактда инсон организмига захарли таъсир курсатувчи замбуруглардан 40 та тури аникланган булиб, улар каторига кирувчи: Stachybotrys alternans, Fusarium sporotrichiella, F.nevale, F.graminearum, Penicillium islandicum, P.citreo-viride. A.flavus, Pithomyces chartarum, Dendrodochium toxicum каби турларнинг одам ва хайвон организмига тушган вактида захарлилик хусусиятини намоён килиши асосланган [2, 10, 13].

Республикамизнинг жанубий худуд регионларида манзарали усимликлар микобиотаси умуман урганилмаганлигини назарда тутиб, иклимлаштирилган ва интродукция килинган усимликларнинг куриб колиши ва заифланишига олиб келувчи,

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

касаллик кузгатувчи микобионтларнинг флористик таркибини аниклаб, уларга карши самарали кураш тизимини илмий асосда ташкил килиш манзарали дарахтларни касалланишдан саклаб колиниши, худудларнинг фитосанитария холатини яхшиланиши ва ахоли саломатлигини мустахкамланишига хизмат килади.

Андижон вилояти худудида Magnoliaceae, Fabaceae, Aceraceae, Fagaceae, Bignoniaceae, Tiliaceae, Ulmaceae ва Oleaceae оила, 11 та туркумга мансуб, 13 та тур манзарали дарахтлар микобиотасини урганиш давомида 17 та туркум, 45 та замбуруг турлари аникланди. Аникланган замбуруг турларининг энг купчилигини Aspergillus, Penicillium Alternaria, Fusarium туркум вакиллари ташкил этиши аникланди.

2021-2022 йилларда олиб борилган тадкикотлар давомида Андижон вилоятининг худудларида усаётган Magnoliaceae, Fabaceae, Aceraceae, Fagaceae, Bignoniaceae, Tiliaceae, Ulmaceae, Leguminosaceae ва Oleaceae оиласига мансуб 276 та дарахт намунасидан гербарий намуналари йигилди ва микологик тахлил килинди.

Тадкикотларни амалга оширишда В.И.Билай (1970-1971)., Н.М. Пидопличко (1977)., К.Кирай., З.Климент ва бош(1974)., Р.М. Клейн., Д.Т Клейн (1974)., И.А.Дудка ва бош (1991)лар томонидан яратилган услублардан фойдаланилди [3,4,6,8,9]. Япрокбаргли дарахт турларининг фитосанитар холатини тахлил килиш М.И.Дементьева (1985) усуллари ёрдамида амалга оширилди.

Касалланган усимлик кисмларидан ажратилган замбуругларнинг тур таркиби Н.М.Пидопличко (1977) аниклагичи асосида аникланди [14]

Япрокбаргли дарахтлар ва улар остидаги усимлик колдикларидан олинган намуналарни ташки томонидан ва микроскопда кузатиш натижасида улар юзасида замбуруг губорлари, доглар борлиги аникланди. Айникса, тук сарик рангларнинг шу йилги баргларда, жигар рангдаги доглар утган йилги баргларда, кунгир рангли доглар икки йиллик баргларда куп учраши аникланди.

Япрокбаргли дарахтларнинг зарарланиш сабабларини урганиш максадида ахоли яшайдиган худудлардан 5 та жой белгиланди ва 11 та турга мансуб 276 дона дарахт намуналари микологик тахлил килинди.

Худудларни фитосанитар холати ва дарахтларни касаллигини хисобини олиш М.И.Дементьева (1985) усулида аникланди.

Кучатларнинг сонини ва куриб колишини хисоблаш учун тажриба утказилган майдончаларидаги дарахтлар сони санаб чикилди ва микологик тахлил килинди (1 жадвал).

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

1-жадвал

Magnoliaceae, Fabaceae, Aceraceae, Fagaceae, Bignoniaceae, Tiliaceae, Ulmaceae, Leguminosaceae ва Oleaceae оиласига мансуб манзарали дарахт турларининг

фитосанитар х,олати

Т/р № TypKyM^ap Ташх,ис цилинган усимликла р сони, дона Соглом Касалланган

дона % да дона % да

1. Magnolia gracilis 30 20 67,0 10 33,0

2. M. stellata 30 15 50,0 15 50,0

3. Castanea sativa 30 20 66,7 10 33,3

4. Catalpa bignonioides 2 2 100,0

5. Gleditschia triacanthos 5 5 100,0

6. Tilia cordata 30 17 56,7 13 43,3

7. T. cordifolia 10 5 50,0 5 50,0

8. Quercus robur 10 5 50,0 5 50,0

9. Acer platanoides 30 18 60,0 12 40,0

10. Sophora japonica 10 6 60,0 4 40,0

11. Ulmus uzbekistanica 30 20 66,7 10 33,3

12. Frankenia hirsuta 35 10 28,6 25 71,4

13. Cassia angustifolia 24 15 62,5 9 37,5

'ClMH 276 133 48,2 143 51,8

Жадвалдаги маълумотлардан куриниб турибди-ки, микологик тахлил учун олинган 276 та усимлик намунасидан, 133 та ёки 48,2 % и соглом ва 143 та ёки 51,8 %

усимликларнинг замбуруглар билан касалланганлиги аницланди.

2-жадвал

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Magnoliaceae, Fabaceae, Aceraceae, Fagaceae, Bignoniaceae, Tiliaceae, Ulmaceae, Leguminosaceae Ba Oleaceae oii.iacii BaKii.i.iapiiaa ynpaHflHraH ^HTonaToreH

3aMÖypyF^apHHHr TypKyM.ap Ba Typ.ap cohh

t/ p TypKyM^ap Typ^ ap COHH, AOHa Magno lia ceae Fab a cea e Acer a ceae Fag a cea e Bigno niace ae Tili a cea e Ulm a Cea e Legumi no saceae Ole a cea e

1. Fusarium 6 3 1 2 - 1 3 2 2 3

2. Cercospora 2 1 2 - 1 1 1 2 1 1

3. Phoma 1 1 1 1 1 1 1 1 1 -

4. Alternaria, 2 2 2 2 2 2 2 2 2

5. Ascochyta 1 1 1 1 1 1 1 1 1

6. Aspergillus 10 4 5 6 3 2 6 1 5 4

7. Phomopsis 1 1 - 1 1 - 1 1 1

8. Penicillium 3 5 4 2 5 3 5 4 3

9. Dendrodoch ium 1 1 - - 1 2 - 1 - 1

1 0. Nigrospora 1 - - 1 - - 1 - 1 1

1 1. Stachybotrys 1 - 1 - 1 1 1 1 - -

1 2. Cladosporiu m 1 1 1 - 1 1 - - - 1

1 3. Stemphylliu m 1 1 1 1 1 1 1 1 1 -

1 4. Curvularia 1 - - 1 1 1 - - 1 1

1 5. Bipolaris 1 1 1 1 1 1 1 1 1 -

1 5. Acremonum 1 - - - 1 1 1 - - 1

1 6. Verticillium 1 1 - 1 - 1 1 1 - -

1 7. Gliocladium 1 1 1 - 1 - 1 1 1 -

№aMU 45 22 23 21 19 23 24 21 22 20

Tag^HKOT^ap gaBOMuga ynapHHHr KacannHK Ge^runapura эга 6y.nraH öapru Ba HOBgacugaH 17 Ta TypKyMra xoc 45 Ta 3aMÖypyr Typu ynpamu KaMg kh^hhah (2-^agBan).

^agBangaru Mat^yMOxnapgaH KypuHuG TypuGgu-KH, aHHK^aHraH 3aMÖypyr.napHHHr 24 Ta Typu Tiliaceae Ba 23 TagaH Typu Fabaceae ea Bignoniaceae, 22 TagaH Typu Magnoliaceae Ba

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Leguminosaceae оиласи вакилларида ривожланиши кузатилди. Долган оила вакилларида эса 19 тадан 21 тагача турлар учраши кайд этилди. Аникланган замбуруг турларининг энг купчилигини Aspergillus, Penicillium, Alternaria, Fusarium туркум вакиллари ташкил этиши аникланди.

Утказилган микологик тадкикотлар натижасида шундай хулосага келиш мумкин-ки, япрокбаргли дарахтлар микобиотасининг шаклланишида Fusarium sporotrichiella Bilai., F.nivale (Fr.)Ces., F.graminearum Schw., F. verticilloides (Saccardo.) Nirenberg. , F.oxysporum Schlecht. emend. Snyd., F.majnus Fries., Cercospora sp 1., Cercospora sp 2., Phoma sp., Alternaria alternata (Fries.) Keissl., A. tenuissima (Kunze:Fr.) Wiltshire., A. macrospora Zimm., A.sp., Ascochyta conorum Henn. A. Sp., Aspergillus niger Tiegh., Aspergillus ochraceus Wilhclm., A. candidus Link., A. fumigatus Fres., Raper, Fennel., A. flavus Link: Fr., A.nidulans Fres., А. Nidulans (Eidam)Wint., A.terreus Thom., A.glaucus Link,, A.sp., Phomopsis spl., Phomopsis sp2., Penicillium notaium Westling., P. Purpurogenum (Stoll.)Samson., P. funiculosum Thom., P. chrysogenum Thom., P. islandicum Sopp., P.citreo-viride Link., Penicillium sp., Dendrodochium toxicum Pidopl. et Bilai., Nigrospora sphaerica (Sacc.) Mason, Stachybotrys alternans Bon., Cladosporium herbarum (Pers.) Link., Stemphyllium sp., Curvularia intermedia Boed , Bipolaris sp., Acremonum sp., Verticillium sp., Gliocladium vermoeseni (Biourge.) Thom. турлари катнашади.

Хулосалар

1. 2021-2022 йилларда олиб борилган тадкикотлар давомида Андижон вилоятининг худудларида усаётган Magnoliaceae, Fabaceae, Aceraceae, Fagaceae, Bignoniaceae, Tiliaceae, Ulmaceae, Leguminosaceae ва Oleaceae оиласига мансуб 276 та дарахт намунасидан гербарий намуналари йигилди ва микологик тахлил килинди.

2. Микологик тахлил учун олинган 276 та усимлик намунасидан, 133 та ёки 48,2 % и соглом ва 143 та ёки 51,8 % усимликларнинг замбуруглар билан касалланганлиги аникланди.

3.Аникланган замбуругларнинг 24 та тури Tiliaceae ва 23 тадан тури Fabaceae ва Bignoniaceae, 22 тадан тури Magnoliaceae ва Leguminosaceae оиласи вакилларида ривожланиши кузатилди. Долган оила вакилларида эса 19 тадан 21 тагача турлар учраши кайд этилди.

4. Аникланган замбуруг турларининг энг купчилигини Aspergillus, Penicillium Alternaria, Fusarium туркум вакиллари ташкил этиши аникланди.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикасининг Конституцияси. Тошкент "Узбекистон" 2003. -

11б.

2. Билай В.И. Фузарии. Киев: Наукова думка. 1977. - 439 с.

3. Билай В.И., Пидопличко Н.М., Токсинообразующие микроскопические грибы. Киев: Наукова думка. 1970. -289 с.

4. Билай В.И., Брюхина И.П., Богомолова Л.А., Элланская И.А., Исследования по физиологии фузариев. В кн.: Метаболиты почвенных микромицетов. Киев: Наукова думка. 1971. С. 3-42 .

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

5. Дементьева. М.И. - Фитопатология. М., Колос., 1985. -

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Дудка И.А., Исаева Н.М., Нагорная С.С. Грибы и их роль в патогенных рыб// Обзоры и дискуссии. Киев: Наукова думка. 1991. С.166-167.

7. Зупаров М.А. Сравнительное изучение микофлора ризосфера шелковица. Автореф. дисс.канд.биол.наук. Тошкент, 1984.

8. Кирай З., Клемент З., Шоймоши Ф., Вереш Й. Методы фитопатологии. М.: Колос, 1974. - 370с.

9. Клейн Р.М., Клейн Д.Т. Методы исследование растений. М.: Наука. 1974. - 340с.

10. Коваль Э.З. Определитель энтомопатогенных грибов. Киев: Наукова думка. 1974. С. 210-217.

11. Коваль Э.З., Картавцева З.М, Синицкий В.М. Исследования и прогнозирование грибостойкости смазочно-охлаждающих жидкостей// Микология и фитопатология. 1993. Т.27. С. 315-319.

12. Саркисов А.Х., Королева Е.С., Квашина Е.С., Грезин В.Ф. Диагностика грибных болезней животных. М.: Наука. 1971. С. 94 -109.

13. Пидопличко Н.М. Определитель болезней растений. Том I,II,III. Киев:Наукова думка. 1977. - 439с.

14. Шералиев А. Грибы рода Fusarium Link. Et Fr в Узбекистане (Систематика, распространение, биология и экология. Автореф. дисс. докт. биолог. наук, - Ташкент, - 2001.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.