Научная статья на тему 'АЛПОМИШ ДОСТОНИДА ҚАДИМИЙ, ДИНИЙ ЭЪТИҚОДЛАР БИЛАН БОҒЛИҚ ФРАЗЕОЛOГИЗМЛАР ВА УЛАРНИНГ СЕМАНТИКАСИ'

АЛПОМИШ ДОСТОНИДА ҚАДИМИЙ, ДИНИЙ ЭЪТИҚОДЛАР БИЛАН БОҒЛИҚ ФРАЗЕОЛOГИЗМЛАР ВА УЛАРНИНГ СЕМАНТИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
76
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
диний фразеолагизмлар / эътиқод билан боғлиқ фразеологизмлар / теоним компонентли фразеологик бирликлар / мифоним компонентли фразеологик бирликлар / семантик таҳлил. / religious phraseology / phraseology related to faith / phraseological units with theonymic component / phraseological units with mythonymous component / semantic analysis.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ахмедов, Хакимжан Ярашевич

Ушбу мақолада Алпомиш достонидаги қадимий, диний эътиқодлар билан боғлиқ фразеолагизмлар, уларнинг мавзувий гуруҳлари, семантикаси ва ўзаро муносабати тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PHRASEOLOGISMS RELATED TO ANCIENT, RELIGIOUS BELIEFS AND THEIR SEMANTICS IN THE EPIC OF ALPOMISH

In this article, phraseologisms related to ancient, religious beliefs, their thematic groups, semantics and interrelationships are investigated in the Alpomish saga.

Текст научной работы на тему «АЛПОМИШ ДОСТОНИДА ҚАДИМИЙ, ДИНИЙ ЭЪТИҚОДЛАР БИЛАН БОҒЛИҚ ФРАЗЕОЛOГИЗМЛАР ВА УЛАРНИНГ СЕМАНТИКАСИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

АЛПОМИШ ДОСТОНИДА ЦАДИМИЙ, ДИНИЙ ЭЪТЩОДЛАР БИЛАН БОГЛЩ ФРАЗЕОЛАГИЗМЛАР ВА УЛАРНИНГ СЕМАНТИКАСИ

Ахмедов Хакимжан Ярашевич

Термиз давлат университети укитувчиси E-mail:hakim93@uqituv.chi

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Алпомиш достонидаги цадимий, диний эътщодлар билан боглщ фразеолагизмлар, уларнинг мавзувий гуруулари, семантикаси ва узаро муносабати тадциц этилган.

Калит сузлар: диний фразеолагизмлар, эътицод билан бозлиц фразеологизмлар, теоним компонентли фразеологик бирликлар, мифоним компонентли фразеологик бирликлар, семантик таулил.

In this article, phraseologisms related to ancient, religious beliefs, their thematic groups, semantics and interrelationships are investigated in the Alpomish saga.

Keywords: religious phraseology, phraseology related to faith, phraseological units with theonymic component, phraseological units with mythonymous component, semantic analysis.

В данной статье исследуются фразеологизмы, относящиеся к древним, религиозным верованиям, их тематические группы, семантика и взаимоотношения в саге об Алпомышах.

Ключевые слова: религиозная фразеология, фразеология, связанная с верой, фразеологизмы с теонимическим компонентом, фразеологизмы с мифонимическим компонентом, семантический анализ.

Тилнинг фразеологик фондининг ярим кисмини диний тушунчалар билан боFлик элементлар ташкил этади. Улар тилимизга тайёр холда кириб келган эмас, балки миллий лингвокултурологик махсулот сифатида кейин пайдо булган [Байзаков, 1967:19]. Арабча, форсча, хамда туркийча диний ономастик лексика бундай турдаги теофразеологик бирликлар семантикасида Аллох ва унинг кудрати, инсонни яхшилик ва исломий эътикодга даъват килувчи ниятлар ва дуолар билан боFлик тарзда ранг-барангдир [Омонтурдиева, 2022:503].

ABSTRACT

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

"Теоним" (юнонча теог - худо (Оллох) + онома - ном, атокли от) -Оллоунинг номи ва атрибутларининг атоцли оти деган маънони билдиради. "Теонимия" диний характердаги атокли отларнинг туплами, йотиндиси, "теонимика" диний, илохий ономастик куламга мансуб атокли отларни урганувчи соха маъносини билдиради. Узбек ономастикасининг хакикий билимдонларидан бири профессор Е.Бегматов диний (худо, паЙFамбарлар ва авлиёлар) ва мукаддас жойлар (жаннат, дузах, Каъба...) каби ономастик бирликларни теоним деб атайди.

Хизр, Лукмон каби авлиёлар ва Азроил, Жаброил, Исрофил, Мекоил, Мункар, Накир сингари фаришталарнинг номлари, шунингдек, Азозил, Молик, Уззо, Узоё, Хорут, Морут каби антропонимлар хам фаришталарнинг исмлари булиб, улар хам теонимлар саналади.

Ислом таълимотига кура, Аллоу таоло - юксак фазилатлар соуиби. Диний амалларнинг барчаси Аллоу ва унинг элчилари - пайзамбарлари билан боглщ. "Алпомиш" достонида уам Аллоунинг хислат ва хулцларини ифода этувчи номлар асосий урин тутади ва достонда исломий дин рууни таъминлайди. Узбекча диний матнларида Аллох, туркий (мугулча) тангри, форс-тожикча худо сузларининг барчаси цулланади. Аллох лафзи барча тилларда, тангри фацат туркий тилларда, худо сузи форс-тожик, узбек, уинд, урду, пушту, дарий ва туркий тилларда ишлатилади. Демак, Аллоу сузи бугунги кунга келиб, экзотизмлик хусусиятини йуцотиб, тилга узлашган. Бироц юцорида тилга олинганидек, Аллоу шундай улуг цудрат ва уикмат, фазилат ва уулцлар эгасики, бу унинг номларида уз ифодасини топган. Чунончи: узбекча диний матнларда Аллох, худо, тангри сузларига одатда сифат цушиб, Аллох таоло, Худойи таоло, Тангри Таоло шаклида ишлатилади: Таоло сузи арабча булиб, улуF ва олий деган маъноларни билдиради.

Абдуназар Поёнов ижросидаги "Алпомиш" достони тилида кулланилган фразеологик бирликлар орасида ислом дини, хусусан, Аллох номи билан боFлик компонентли фразеологик бирликлар хам талайгина. Ушбу фразеологизмлар таркибида теоним компонент сифатида худо, Аллоу, Яратган (Яратган эгам), Кодир эгам, ё Раббим каби ономосиологик бирликлар фаол кулланади: Худо узил берса (16), Худонинг суйган цули (16), Худо берибди (24), Якка худога иши аён булмоц (69), Худо урган (70), Худо борлицни берсин (121), Худога топширмоц (254), Худо ато цилсин (307), Худо цилсин корингни (364); Яратгандан тилаб ётмоц (22), Яратганнинг узи беайб (22), Яратган эгам

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ниятини берсин (23); Аллоуни ёд этмоц (23), Аллоу ацл уушини олмоц (71), Аллоу ёринг булсин (125), Оллоу сацласин (175), Аллоу иноят курсатмоц (305), Оллоудан мадад тиламоц (303); Ё Раббим, мушкулимни осонидан бер (303) каби.

Достон матнида Аллохнинг 99 гузал исми ('асма' аллах ал-Нусна) деярли учрамайди. Бунга асосий сабаб сифатида бошка достонлар сингари "Алпомиш" достонида хам халк жонли тили уз аксини топганини алохида таъкидлаш лозим. Шунингдек, жонли нуткда фаол кулланувчи кадимги туркийча Тангри номи билан боFлик иборалар хам учрамади. Бизнингча, достон китоб холига келтирилгунча кайта тахрир килинган ва Тангри лексемаси юкорида келтирилган исм (Аллох, Худо, Яратган эгам ...)ларга алмаштирилган.

"Алпомиш" достонида келтирилган теоним компонентли фразеологизмларнинг маълум кисми диалектал бирикмалар саналади. Масалан,

Менга утказиб зурингни,

Танимай устоз пирингни.

Мени сен урган булсанг,

Худо цилсин корингни (364).

Келтирилган ушбу парчада "Худо цилсин корингни" иборасидаги "кор" сузи форсча - иш, меунат, юмуш; бирор мацсадда цилинган уаракат деган маънони билдиради. Бу иборада Аллохнинг мавжудлиги, Аллохнинг куриб турувчи эканлиги, хар бир утказилган зулм ва азоб-укубатлар учун Аллох жазолаши таъкидланмокда.

Теоним компонентли ибораларда теоним бирлик доимо уз маъносида кулланади. Иборадаги кейинги компонентлар кучма маънода ёки нуткда аввалдан тайёр холда куллангани учун хам мухим семантик вазифа бажаради.

Ономомастикага доир илмий тадцицотларда теоним тушунчасига ёндош уодиса сифатида демонизм термини тилга олинади. Демонизм - юнонча "даимон" - "руу", "жин" сузидан келиб чиццан булиб, инсонларнинг ёвуз руулар, шайтоний хислатларини ифодаловчи термин уисобланади.

Русча синонимлар лузатида демон сузининг цуйидаги маънодошлари берилган: кора, рух, шайтон, лаънати, сатир, азазел, ракшас, нопок рух, душман, жин, иблис, ёвуз куч, иситма, нопок каби. Демон, демонизм сузлари монизм, яъни ягоналик (Аллоунинг ягоналигига ишора цилинган) сузига зид сузлардир. Яъни демонизм яккахудолик эмас, балки куп худоликни тарзиб этувчи уодисадир, шу туфайли бу термин салбий маъно англатувчи уисобланади /Худойназарова, 2021:24/. Ислом динида Аллоу ва унинг бирлиги,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

уацлиги, унинг дини (ислом) тамойилларига сузсиз амал цилиш мууим уисобланади.

Абдуназар Поёнов ижросидаги "Алпомиш" достони фразеологии бирликлар орасида Шайтон номи билан боглиц компонентли фразеологии бирликлар %ам учрайди.

"Шайтон" арабча суз булиб, ислом, христианлик ва бошка динларнинг таълимотларига кура, ёвуз рух ёки ёвуз рухларнинг бошлоти, дунёдаги ёвузликларнинг айбдори, одамларни гунохга етакловчи куч.

"Куръони карим "да айтилишича, Шайтоннинг айби билан Одам Ато ва Момо Х,аво жаннатдан цувилади. Шайтонни Аллоу оловдан яратган: "Жинни (яъни, Иблисни) эса одамдан илгари оташ-оловдан яратган эди" (Куръон, 181-б.). Кейинчалик, Аллоу уни уз амрига буйсунмагани учун тошбуронга сазовор деб лаънатлаган. Лекин Аллоу бандаларини синаб куриш учун Шайтонга муулат берган. "Куръони карим"да ва бошца диний адабиётларда шайтон сузининг юцорида келтирилгандек, синоними сифатида Иблис, айрим уринларда Жин атамаси уам цулланади: "Биз фаришталарга Одамга таъзим килинг дейишимиз билан саждага эгилдилар, факат Иблис кибр ва ор килиб кофирлардан булди" (Куръон, 9-б.)

"Алпомиш" достонида Шайтон компонентли куйидаги фразеологизмлар учрайди: Шайтон шобирига тушмоц (112), Шайтон думини ушлаб келмоц (118), Шайтоннинг измида булмоц (147), Шайтон жиловини ушламоц (153), Шайтонга була булмоц (207), Шайтонлаб цочмоц (434) ва у.к.

Ушбу фразеологик бирликларнинг аксарияти диалектал иборалардир. Ушбу иборалар тилшунослигимизнинг асосий бош луFати "Узбек тилининг изохли луFати" ва бошка фразеологизмлар изохи берилган луFатлар, илмий манбаларда учрамайди. Куйдаги матнда шайтоннинг шобирига тушмоц ибораси диалектал характер касб этиб, "шобирига тушмоц" - найрангига учмок, измига кирмок каби маъноларни хосил килади. Достонда Бойсарининг К,алмок юртига келиб кизи Барчин талашда колганлиги, уз юртини ташлаб акаси Бойбурига аччик килиб, шайтон измига кириб, манманлик килиши окибатида азоб укубатларга дучор булиши, достон ижро этувчи бахши томонидан Бойсарининг тилидан шундай таъсвирланади. Масалан: Равон йулимдан адашдим

Шайтон шобирига тушдим

Зурлик куриб куйиб пишдим Манманлик цип уаддан ошдим. (112).

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

"Шайтон думини ушлаб келмоц" ибораси хам диалектал характер касб этиб, шайтонга эргашиб келиш, ёмонлик олиб келиш, ёмон ва ёвуз ниятда келиш каби маъноларни билдиради. Достонда Бойсари ва Барчин томонидан Бойбурининг работига Барчиннинг калмоклар орасида талашда экани, Бойсарининг ахволи) танг булиб колгани хакидаги хабарни олиб келган чопарлар хакида, достон ижро этувчи бахши томонидан Бойбури тилидан куйдагича тасвирланади

- Fайри цадам ташлаб келган Юрагимни нишлаб келган Айзир отдай кишнаб келган Шайтон думин ушлаб келган Кимларни киш-кишлаб келган Бошимга жудолик солиб Бир балони бошлаб келган. (118) Айрим илмий манбаларда мукаддас деб билинувчи нарсалар ва шахслар номи агнонимия термини билан аталиши таъкидлаб утилади. Достонда бундай номлар жуда куп ва уринли кулланилган. "Алпомиш" достони тилида хам теонимлар асар кахрамонларининг миллий кадриятларини, диний дунёкарашини ифодалаш учун хизмат килган. Асар кахрамони Алпомишга илохий кучлар, яъни пир-у паЙFамбарлар мададкор эканлиги тасвирланади. Кдхрамон ожиз булган холатда доим пирларидан мадад сурайди. Достонда Алпомишнинг Аллохга, паЙFамбарга, пирларга илтижоси ва унинг ижобати тасвири хам шундан далолат.

Ёд айладим аввал Одам сайфулло, СадаFангиз булайин Ну^и набилло, Миллатим денг, ё Ибро^им %алилло, Умматим денг, ё Му^аммад Мустафо, Мадакор булинг, азиз-авлиё (303). Ёки:

Жиловида Бобо Цамбар жиловдор,

Гамингда отланди Шо^имардон пирлар (96-бет).

ПаЙFамбарларнинг исмлари теонимларнинг асосий кисмини ташкил этади. "ПаЙFамбар" сузи форсча булиб, "паЙFом" - хабар, "бурдан" - келтирмок, яъни "хабар келтирувчи", "элчи" маъноларини билдиради. Диний адабиётларда, хусусан Куръон ва хадисларда паЙFамбарларга нисбатан "наби" ва "расул" сузлари кулланган

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

"A^noMHrn" gocroHuga nafiFaMöap.rap, xycycaH, MyxaMMag (c.a.B.) HOM^apn umTupoK этган uöopanap geap^H ynpaMafigu. ^Kopuga TatKHg.raHraHHgeK, gocroHga KaxpaMoH.rap KHfiHH Ba3H^raapra TymraHga yrapgaH Magag cypafigu. rupöumu3 mym8an ^anuamp yuMMam, MyMun vyma Kypcamöumu3 rna^oam, Ey 3unÖ0HÖan uu^caM cosy canoMam, YMMamuM, öe6 KapoMam qmum, эü ya3pam, ommüx; öycmu, narnaMÖapuM My^aMMaö (304).

fflyHHHrgeK, hchom guHuga MyxaMMag (c.a.B.) nafiFaMöapHHHr 3aMOHgom^apn oy^raH TypT nopep (^opcufina cy3 cymc, TypT gycT)^apra xaM Mypo^aar ynpafigu:

TaHrpugaHgup aBBan öomgaH uxTuep, Eup öaHgaHrMaH, KH^Ma MeHH xopy 3op, Отa-энaм fiynra Kapaö HHTH3op, MagagKop öyHr, oTHHrrogaH axmu^ap, ^ycTHM geHr, afi^aHafi, mypmma uopuep (304).

Y3ÖeK xan^H tyapurnma THMco^uga энг o^ufi y3öeK Kagpuaraapu Ba yp$-ogaraapuHH y3uga My^accaM этгaн, öoTHHufi Ba 3oxupufi o^aMH ry3an ae^^ap o6pa3uga Kypagu^ap. OapumTanapHHHr Amox, xaSapnucu, ep ro3ugaru BaKH^^apu экaн^нгн xaMMaMH3ra MyKaggac khto6.napHMH3 opKanu MatnyM [XygofiHa3apoBa, 2021:27].

EyHgaH TamKapu gocToHga Kyn Ky^aHraH TeoHHM KoMnoHeffrau $pa3eo.rorHK öup^HKnap opacuga uc^oMufi ^apam^ap TacHH^uga maKH^^aHraH "nup"KoMnoHeHT^u $pa3eo.rorHK Sup^HKnap xaM TanafiruHa öynuö TacaBBy^ Tat^HMoTuga nup Ba nup Tyrum TymyHnacu MyxuM axaMHarra эгa экaн^нгн TatKug^aHagu. "AnnoMum" gocroHuga nup^apra öynraH MyHocaöaT, yrapra öynraH HmoHH, KHfiHH xo.naraapra Tymuö ^o^raHga yrapgaH Magag cypam TacBup^apu Kynraö ypuH^apga ynpafigu.

nHP ($opc. — KeKca, Kapu) — cyfoufi^HK aHtaHacuga TapuKaraapHHHr o^ufi paxHaMo^apu eKH oöpynu paxHaMo^ap. fflyHHHrgeK, xap öup Mypug y3 MypmuguHH xaM nup geö aTaraH. Xa^K opacuga «nup» TymyHnacu Syfiuna hkkh xhh Kapam MaB^yg 1) aB^ne, Mat^yM 6np xyHapHHHr acocnncH MatHOCHga xaM Hm^aTH^agn [https://qomus.info/].

roKopuga TatKuggaö yTH^raHgeK "nup" TymyHnacu xa^K opacuga KeHr TapKanraH öy^uö, xap öup Kacö-xyHap эгacннннг nupu öop geraH TymyHna Kumu^ap opacuga u^rapu cypu^raH. XycycaH, nup^apra эtтнкog KH^um yrapra

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

хурмат бажо келтириш халкнинг эътикодий карашлари ва касб-кори негизида пайдо булган жараёндир. Халк орасида Х,азрати Довуд (темирчининг пири), Деуцон ота (деуцончликнинг пири), Чупон ота (чорвачликнинг пири), Сулаймон ота (сувнинг пири) Х,азрати Жалтанг (угрининг пири) Йигит пирлари ва бошца пирларга эътицодий царашлари мавжуд булган. 2) Халц орасида пайгамбаримизнинг авлодлари булган саидларга нисбатан уам эътицод нуцтаи назаридан "Пир", "Пиримиз" жумласи цулланилинади. Жумладан, достонда -«Пирлар мадад бермоц".(33)"Пирини ёд цилмоц" (309) "Пирларга сизинмоц", "Ё пирим демоц", " Туцциз пирдан дуо олмоц" (391)Шоуимардон пирим цулласин (335) Айланай тахти Сулаймон пирим (335) Х,азрати Жалтанга сизинмоц (277) каби Пир билан боFлик булган фразеологик бирликлар фаол иштирок этган. Масалан, Созланиб келар Fунча

Узи зиёд парилардан Бадани тоза цордан Дуо олган туцциз пирдан (391) Достонда туцциз пирдан дуо олмоц иборасида Гунча келиннинг фарзанд истаб илохий авлиё пирларга эътикод килиб, уларнинг мозорини зиёрат килиш назарда тутилган булса иккинчи томондан бахши туккиз пир деб Бухородаги етти авлиё пирга (1.Хужа Абдухолиц Fиждувоний,2. Хужа Ориф Регварий, 3. Хужа Махмуд Анжир Фагнавий, 4. Хужа Али Ромитаний, 5. Хужа Мууаммад Бобойи Самосий, 6. Хужа Саид Амир Кулол, 7. Хужа Бауоуддин Нацшбанд) ва Сурхондарёдаги иккита авлиё пирга (Мууаммад Зоуид уазратлари, ( Сурхондарё вилояти Олтинсой туманида), Алауддин Аттор уазратларига Денов туманида) ишора килганлигини таъкидлаб утади. Бундан ташкари "пир" тушунчаси юкорида таъкидлаганимиздек, халк орасида авлиё, маълум бир хунарнинг асосчиси маъносида тушунилишдан ташкари Узбекистоннинг жанубий вилоятларида хусусан, Сурхондарёда саид, эшонларга нисбатан хам "пир" атамаси кулланилиб келинади. Куриниб турибдики "Алпомиш" достони ислом дини пайдо булгандан сунг юзага келган халк OFзаки ижодидир, зеро достон ижро этувчи бахши замонлар оша достонни замонга хамнафас ижро этган.

Фразеологизмлар мохиятида ижтимоий ёки субъектив тарзда англанувчи, инсон хаётининг мухим моддий, аклий, рухий томонини акс эттирувчи, тарихий илдизларига эга булган халкнинг хаётий тажрибасини акс эттирадиган мазмун туради. Фразеологизмлар образли, эмоцсионал-экспрессив хусусиятга

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

эга тил бирлигидир. Фразелогизмлар халкнинг маънавий-марифий, ижтимоий-иктисодий, турмуш тарзи хдмда узига хослигини ёркин ифода этади. Фразеологизмлар шаклланиши ва кулланиши механизмларини тадкик этиш тил вакилларининг вербал фикрлаш хусусиятларини аниклайди, чунки, айнан, фразеологизмларда инсоннинг нарса-х,одисаларни англаш ва инсоннинг эмоционал, хис-хаяжон манзараси ифода этади [Маматов А. Болтаева, 2018:8].

Тил хар бир миллатнинг тарихий бойлигини, маданий меросини, адабиётини, санъатини юзага чикарувчи, куз-куз килувчи восита хамдир. Маълумки, туркий халклар кадимдан бой маданий меросга эга. Бу уларнинг купгина ёзма ёдгорликларида уз аксини топган. Шу маънода нуткимиз курки, тилимизнинг бебахо бойлиги булган иборалар хам суз сингари тилда луFавий ва халкнинг ижодий бойлиги саналади [Маматов А. Болтаева, 2018:15]. Абдуназар бахши Поёнов куйлаган "Алпомиш" достонида Теоним компонентли фразеологик бирликларнинг маълум кисми "Узбек тилининг изохли луFати" (2 ва 5 жилдлик луFатлар), Ш.Рахматуллаев томонидан тузилган "Узбек тили фразеологизмларининг кискача изохли луFати"да учрамайди. Ушбу иборалар диалектал характерга эга булиб, уларни семантик тахлил килиш доно халкимизнинг тафаккури, ижтимоий муносабатлари, энг мухими, тилимизнинг жозибадорлигини аниклашда мухим ахамиятга эга.

REFERENCES

1. Абдиев А.Т. «Алпомиш» достони тилининг лексик-семантик ва стилистик хусусиятлари (Хукиз жиров варианти асосида): Филол. фан. номз... дисс. автореф. - Нукус, 2011

2. Аврорин В.А. Проблемы изучения функциональной стороны языка. -Ленинград: Наука, 1975, - с 154.

3. Омонтурдиева.Ш. Узбекча диний матнлар фразеологияси. Наманган давлат университети илмий ахборотномаси №6 2022. Б-503.

4. Ashurov D.A. "Alpomish" dostonining lingvokulturologik xususiyatlari. Fil.fan.bo'y. fal.fan.dok.diss. -Namangan, 2021, 123-b.

5. Байзаков Ж. Лексические особенности казахского героического эпоса "Алпамыс": Автореф. дисс. ... канд. филол. наук. - Алма-Ата, 1967. -19 с.

6. Бегматова Г. Узбек миллий корпусида идиомалар базасини яратиш. Фил.фан.буйича фалсафа доктори (PhD) дисс. -Термиз: -2021, 18-б.

ХУЛОСА

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

7. Галиева М.Р. "Дунёнинг лисоний тасвирида диний-мифологик тафаккурнинг акс этиши", ФарFOна, 2019, филология фанлари доктори илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация автореферати

8. Мирзаев Т., Эшонкул Ж., Фидокор С. "Алпомиш" достонининг изохли луFати. - Тошкент: Елмус-Пресс-медиа, 2007.

9. Маматов А. Болтаева Б. Фразеологик бирликларнинг лингвомаданий ва семантик прагматик таджики. -Тошкент, 2018, 8-б.

10. Махмараимова Ш. Узбек тили теоморфик метафораларининг кискача концептуал луFати. - Тошкент: Чулпон, 2018.

11. Жуманазарова Г., Болтаева Б., Кулбоева Д. Фраземаларнинг нуткда кулланиши. -Тошкент: "Turon zamin ziyo", 2017. - Б.76.

12. Xolnazarov U. The use of phraseological metaphors in T. Murad's story "Stars burn forever" ("Yulduzlar mangu yonadi"). Academicia an international multidisciplinary research journal. India - 2020.

13. Худойназарова У.А. Узбек ва инглиз тилларида мифоним компонентли

фразеологизмларнинг лингвокультурологик таджики. Фил.фан. буй. фалс.докт. дисс. (PhD), -Термиз, 2021. -Б. 27.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.