Научная статья на тему 'АХБОРОТ: ТАРАҚҚИЁТ ВА ТАНАЗЗУЛ'

АХБОРОТ: ТАРАҚҚИЁТ ВА ТАНАЗЗУЛ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
74
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ахборот / ахборот оқими / глобаллашув / ахборот асри / ахборот уруши / маънавий таҳдид / Евроцентризм / тафаккур / ижтимоий онг. / information / information flow / globalization / information age / information warfare / spiritual threat / Eurocentrism / thinking / social consciousness.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Примов, Бахриддин Абдирахмонович

Жамиятнинг барча соҳалари такомиллашиб бориши, сиёсий ва иқтисодий жараёнлар ривожи ҳамда ахборот алмашинувининг тезлашиши инсонларда ижтимоий онгнинг ўзгаришига сабаб бўлмоқда. Яъни, инсонлар тафаккури доимо янгиланишда ва ўзгаришда. Бу ҳолат жамият аъзоларининг сиёсий ва ҳуқуқий тафаккур тарзига ҳам чамбарчас боғлиқ. Биз ахборот соҳасидаги моддий ва маънавий жараёнларнинг инсонлар ҳаётида муҳим аҳамият касб этаётганлиги уларнинг тафаккур тарзини ривожлантиришда асосий воситага айланаётганлигини эътироф этмоқдамиз. Бунда ахборот асри таҳдидлари айрим дунё давлатлари ҳамда халқлари онгига салбий таъсир қилиб глобал таназзул, маънавий қарамлик, мутеликни келтириб чиқармоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFORMATION: PROGRESS AND DECREASE

The improvement of all spheres of society, the development of political and economic processes and the acceleration of the exchange of information are leading to a change in social consciousness in people. That is, human thinking is constantly being updated and changed. This situation is also closely related to the political and legal thinking of the members of the society. We recognize that material and spiritual processes in the field of information play an important role in people's lives and become a key tool in the development of their way of thinking. At the same time, the threats of the information age have a negative impact on the minds of some countries and peoples of the world, leading to global decline, spiritual dependence and muteness.

Текст научной работы на тему «АХБОРОТ: ТАРАҚҚИЁТ ВА ТАНАЗЗУЛ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

АХБОРОТ: ТАРАВДИЁТ ВА ТАНАЗЗУЛ

Примов Бахриддин Абдирахмонович

Тошкент давлат иктисодиёт университети , Ижтимоий гуманитар фанлар кафедарси докторанти ф.ф.б.ф.д., (PhD) primov.baxriddin@inbox.ru

АННОТАЦИЯ

Жамиятнинг барча соуалари такомиллашиб бориши, сиёсий ва ицтисодий жараёнлар ривожи уамда ахборот алмашинувининг тезлашиши инсонларда ижтимоий онгнинг узгаришига сабаб булмоцда. Яъни, инсонлар тафаккури доимо янгиланишда ва узгаришда. Бу уолат жамият аъзоларининг сиёсий ва ууцуций тафаккур тарзига уам чамбарчас боглиц. Биз ахборот соуасидаги моддий ва маънавий жараёнларнинг инсонлар уаётида мууим ауамият касб этаётганлиги уларнинг тафаккур тарзини ривожлантиришда асосий воситага айланаётганлигини эътироф этмоцдамиз. Бунда ахборот асри таудидлари айрим дунё давлатлари уамда халцлари онгига салбий таъсир цилиб глобал таназзул, маънавий царамлик, мутеликни келтириб чицармоцда.

Калит сузлар: ахборот, ахборот оцими, глобаллашув, ахборот асри, ахборот уруши, маънавий таудид, Евроцентризм, тафаккур, ижтимоий онг.

Улучшение всех сфер жизни общества, развитие политических и экономических процессов и ускорение обмена информацией вызывают изменение общественного сознания людей. То есть человеческое мышление постоянно обновляется и изменяется. Эта ситуация также тесно связана с политическим и правовым мышлением членов общества. Мы осознаем, что материальные и духовные процессы в области информации играют важную роль в жизни людей и становятся ключевым инструментом в развитии их мышления. В то же время угрозы информационного века негативно сказываются на сознании некоторых стран и народов мира, приводя к глобальному упадку, духовной зависимости и немоте.

ИНФОРМАЦИЯ: ПРОГРЕСС И ОТКЛОНЕНИЕ

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Ключевые слова: информация, информационный поток, глобализация, информационный век, информационная война, духовная угроза, евроцентризм, мышление, общественное сознание.

The improvement of all spheres of society, the development of political and economic processes and the acceleration of the exchange of information are leading to a change in social consciousness in people. That is, human thinking is constantly being updated and changed. This situation is also closely related to the political and legal thinking of the members of the society. We recognize that material and spiritual processes in the field of information play an important role in people's lives and become a key tool in the development of their way of thinking. At the same time, the threats of the information age have a negative impact on the minds of some countries and peoples of the world, leading to global decline, spiritual dependence and muteness.

Key words: information, information flow, globalization, information age, information warfare, spiritual threat, Eurocentrism, thinking, social consciousness.

Ер юзидаги барча хайвонот ва набобат олами хам узаро ахборотлар билан богланган булиб бир умумий табиат занжирига айланган. Шу билан бирга кеча, бугун ва эртага хам акдли таваккурга эга инсоният жамиятини ахборотсиз тасаввур этиб булмайди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Бугунги кунда ахборот ва суз эркинлиги глобал мохият касб этиб, у инсон тафаккури, ёшлар маънавий-ахлокий кадриятларига гох ижобий, гох салбий таъсир курсатадиган кудратли воситага айланди. Бу эса уз навбатида бутун дунёнинг глобал ахборот тизими (ургимчак тури) билан камраб олиш жараёнини тезлаштирмокда. Глобал ахборотлар замони, деб ном олган хозирги даврда бу гоят мухим хисобланмокда. Жумладан, ахборот технологиялари ва ахборот (интернет) тезкорлигини ошириш ва ривожлантириш хакида "Бугунги шароитда энг илгор ахборот-коммуникация технологияларини кенг жорий этиш устувор ахамият касб этмокда. Бу сохада кабул килинган Миллий дастурга мувофик, телекоммуникация технологияларини, алока тизимлари ва

INFORMATION: PROGRESS AND DECREASE

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

инфратузилмасини янада ривожлантиришимиз, информацион тизимлар комплекслари ва "Электрон хукумат" ахборот базасини шакллантиришимиз керак" [1, 15-б.] лигини такозо этмокда.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хрзирги замон илм-фан, техника ютуклари эса ахборотга булган талабни ва эхтиёжни янада оширди. Техник воситалар ва курилмалар асосида ахборот алмашиш узининг тезкорлиги, арзонлиги ва вакт тежамкорлиги каби кулайликлари билан жуда катта тараккиётга эришди. Ахборот окимининг тезлашуви халклар ва бутун инсоният такдирини бир-бирига боглаб куйди. ОАВ инсонларнинг ички, рухий ва тафаккур оламини бойитувчи ёки таназзулга етаклавчи бош омил булиб улгурди. Бугун инсонлар уз хаётий кизикишларини айнан шу оркали олишмокда.

Ахборот - (лотинча "infomatio" - тушунтирмок, баён этмок хамда арабча "хабар ва маълумот" деган маъноларни билдиради) хозирги замон ОАВнинг асосий энг мухим тушунчаридан бирига айланиб улгурди.

Ахборот окими деб жонли ва жонсиз табиат обеъктлари хамда замонавий техник курилмалар оркали таркатилаётган хабар ва маълумотларга айтилади эмас [2, 9-б.].

Ахборот уз мазмун-мохиятига эга булиб узини-узи ташкиллаштиради ва бойитиб боради. Лекин, назариясида ахборот атамасини белгилаб олиш мумкин булган жихатлар очиб берилмаганлиги боис, ахборот тушунчасининг умумэътироф этилган таърифи ханузгача мавжуд эмас [3, 166-б.].

"XXI аср том маънода ахборот инкилоби асри деб ном олди. Бунинг асосини ахборот узатишдаги тезлик ва муъжаз технологиялар ривожи ташкил килмокда. Албатта, оммавий ахборот воситаларининг куп асрлик эволюцияси ва тараккиётидаги оламшумул кашфиётларга асосланади. Улар жумласига куйидагиларни киритиш мумкин: телеграф ва ротацион типографик машинанинг яратилиши (1847 й.), телефон (1870 й.), радио (1895 й.), симсиз телеграф (1922 й.), телевидение (1930 й.), 1946 йил АКЩнинг Сент-Луис шахрида радиотелефон алока тизими хам, у хозирги мобил алоканинг илк куриниши булган дастлабки уяли алока хам А^Шда (1972 й.) пайдо булди. Айнан ана шу кашфиётлар кейинчалик ахборот ва ахборотлаштириш сохасидаги оламшумул вокеа-1986 йил Интернетнинг пайдо булишига олиб келди" [4, 13-б.]. 1997 йилда эса бу, интернет тизимининг Узбекистонга кириб келишини таъминлади. Утган йиллар давомида катта узгаришлар ва

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

имкониятларга эга булди. Фкир алмашиш ва мулокат килишнинг кулай воситасига айлиб улгурди.

Ахборот окими натижасида бугунги кунда глобаллашув жараёни ахборот глобал майдонида хам яккол намоён булмокда. Яъни, ахборотлаштириш глобаллашув жараёнлари билан узвий боглик холда кечмокда. "Бугунги дунёда мислсиз илмий кашфиётлар, улкан техникавий имкониятлар, универсал технологиялар, ахборот таркатишнинг глобаллашуви, яъни уларнинг бутун курраи заминни камраб олиш жараёни шиддат билан бормокда. Масалан, Интернет тизими оркали ахборот алмашув, бинобарин, гоявий таъсир утказиш имкониятлари хам тобора кенгаймокда. Аслида ахборот сохасидаги глобаллашув инсоният учун, дунёнинг барча худудларидаги одамларнинг узаро мулокоти учун, илм-фан ва маданий бойликларни узлаштириш учун улкан имкониятлар яратадиган жараёндир" [5, 23-б.]. Айтиш мумкинки, жамиятнинг глобал ахборотлашуви илмий-техник, иктисодий ва социал тараккиётнинг узагини ташкил этади. "Ахборот асри" деб ном олган XXI асрда ахборот стратегик ресурс сифатида табиий бойликлар, энергия манбалари каторидан жой олди. Бошкача айтганда, ахборот тараккиётнинг бош омилига айланди. Таассуфки, ахборотни тараккиёт кушандасига айлантираётган кучлар хам йук эмас. Ахборотлаштириш жараёнининг ижобий жихатлари билан бир каторда ахборот сохасидаги ютуклардан ёмон ниятларда фойдаланиш хавфи хам тугилмокда. Яъни, ахборотдан жахонда тинчлик ва хавфсизликни таъминлаш, давлатларнинг суверен тенглиги тамойилларига амал килиш, низоларни тинч йул билан хал этиш, инсон салохиятидан самарали фойдаланиш, ички ишларга аралашмаслик, инсон хукук ва эркинликларини хурмат килиш каби максадларга зид равишда фойдаланилмокда. Масалан, ахборот технологиялари сохасида ривожланган давлатларда бундай устуворликдан сиёсий, харбий, иктисодий, ахборот ва маданий тажовуз максадида фойдаланишга хавфли хавас тугилмокда. Бундай саъй-харакатлар туфайли ахборот харбий снарядга, оммавий ахборот воситалари эса тажовуз куролига айлантирилмокда. Бу ходисани ифодаловчи "ахборот уруши" сузларининг асосчиси физик-олим Томас Рон хисобланади, 1976 йилда у ахборотни харбий кучларнинг энг заиф бугини деб таърифлаб, ушбу масалага 31 барча давлат микёсидаги масъул кишиларнинг эътиборини каратди. Шундан бери мазкур сузларнинг ахамияти кундан кунга кучайиб келмокда [6, 71-72 б.].» Совук уруш даврида ахборотнинг "харбий кучлар ва мудофаанинг энг заиф бугини" эканидан азият чеккан олим бу "курол"нинг залворини кучайтириш хакида кайгуради. Аммо жаноб Рон

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

йиллар утиб, кишилар онги жанг майдонига айлантирилишини, ахборотдан вайронкор курол сифатида кенг фойдаланилишини тасаввур хам килмаган булса керак [7, 3 январь 2017.].

Ахборот урушлари биз билган урушлардан катор жихатлари билан ажралиб туради. Биринчидан, ахборот урушлари анча камхарж, кушин саклашни, курол-ярог сотиб олишни талаб килмайди. А^Шнинг собик Президенти Ж.Картер: "Таргиботга сарфланган 1 доллар куролланишга сарфланган 10 доллардан самаралирок" [8, 3 январь 2017], деб бекорга таъкидламаган. Иккинчидан, ахборот урушлари хеч кандай чегарани тан олмайди. Интернет, сунъий йулдош оркали алока, оммавий ахборот воситалари хукмронлик килаётган бугунги дунёда ахборотни божхона куригидан утказишнинг иложи йук. Бирок энг ташвишлиси, бу урушда ракибни жисмонан йук килиш эмас, уни узига маънан буйсундириш максад килинади. Ахборот урушида инсон онги, миллат рухияти нишонга олинади. Бу урушда бинолар зарар курмаса-да, одамлар улдирилмаса-да, моддий бойликларга шикаст етмаса-да, унинг мафкуравий, маънавий ва рухий зарари бекиёсдир.

Ахборот сохасидаги глобаллашув жахонда етакчилик килиш учун курашда хам намоён буляпти. Чунки ахборот технологияларининг ривожланганлик даражаси давлатнинг геосиёсий таъсирини белгиловчи омиллардан бирига айланмокда. Яъни глобаллашув дунёни бирлаштира туриб, айни пайтда уни емиряпти, деган хавотирлар жиддий асосга эга. Бу

жараённи шархлашда жахон хамжамияти интеграциялашувининг ахамияти бурттирилиб, дунёнинг ранг-баранглигини асраш муаммоси атайин хаспушланмокда.

Хрзирги даврнинг мухим хусусиятларидан бири - кишиларнинг онги ва калбини эгалллаш учун курашнинг кучайганидир. ^онли урушлар, харбий юришлар, иктисодий исканжага олиш урнига энди тобора купрок маънавий-мафкуравий восита, курол ва махсус технологиялар кулланмокда. Одамларнинг тафаккури, онги, дунёкарашини эгаллашга уринишлар купрок маънавият майдонида амалга оширилмокда. Бошка худуд ва халкларни узига карам килиш учун энди очикдан-очик куриш ва сезиш кийин булган воситалар, хусусан, маънавий бузгунчилик усуллари кулланмокда.

Евроцентризм мафкурасининг даъвосига кура, капитализм кудратли ишлаб чикарувчи кучларни шакллантиргани боис Гарб уз тараккиётида бошкалардан узиб кетган. Тараккиётда Гарбдан оркада колган халклар эса унга етиб олиши учун уз мамлакатларида айнан Гарб намунасидаги капитализмни

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

карор топтириши зарур эмиш. Вахоланки, Гарб капитализми мустамлакаларнинг ресурслари хисобидан шакллантирилгани хеч кимга сир эмас. Гарб намунасидаги капитализмни карор топтириш негизида айнан маданий гегемония урнатиш максади яширинганини хам унутмаслик даркор. Моддиятга берилиш, нафсни кондириш, буюмпарастлик каби кадриятларнинг сингдирилиши иктисодий жараёнларни жадаллаштиради, чунки барча нарса сотиш ва сотиб олиш мумкин булган товарга айлантирилади. Фикрлар ва буюмларнинг, инсон танаси ва рухиятининг, табиат ва маданиятнинг товарга айлантирилиши - замонавий капитализмнинг асосий хусусиятига айланмокда. Эътибор бериб карайдиган булсак, жамият хаётининг барча сохаларида савдо-сотик муносабатлари устувор булмокда, "емак ва томошалар" шиори остида инсонларда истеъмолчилик рухияти авж олдириляпти, "инсоннинг хамёни каерда булса, унинг калби хам уша ерда" деган халокатли гоя сингдирилмокда. Евроцентризмнинг навбатдаги уйдирмаларидан бири технологик афсона сифатида танилган. Унга кура, айнан Гарбда яратилган маданият, фалсафа, хукук, фан ва технологиялар дунёда устуворлик килмокда ва инсоният тараккиётига хал килувчи таъсир курсатмокда. Демак, бошка халклар томонидан илгор Гарб маданиятининг узлаштирилиши уларнинг равнакига туртки булади. Тан олиш керак, маданият узига жалб этадиган жозибали куч саналади. Кишиларда Гарб маданиятига, Америка маданиятига таклид килишга интилишни хам тан олмай иложимиз йук. Бу холатни америкалик олим З.Бжезинский куйидагича таърифлайди: "Маданий устунлик Америка глобал куч-кудратининг мухим жихати саналади. Айримлар узининг эстетик кадриятлари хакида нималарни уйламасин, Америка оммавий маданияти, айникса, жахон ёшларини оханрабо каби узига тортади. Унинг жозибадорлиги, эхтимол, шу маданият оркали таргиб килинаётган хаётни севиш фалсафаси, хаёт сифати билан богликдир, лекин Америка маданиятининг жозибадорлиги шак-шубхасиздир. Американинг телевизион дастурлари ва фильмлари жахон бозорининг карийб туртдан уч кисмини эгаллаган. Американинг оммабоп мусикаси хам устувор мавкега эга, шунингдек, америкаликларнинг кизикишлари, овкатланишдаги одатлари ва хаттоки кийинишларига бутун дунёда таклид киладилар. Интернет - инглиз тилида ва компьютердаги сузларнинг аксарият кисми Америкадан булиб, глобал мулокотнинг мазмунига кучли таъсир утказади. Ва нихоят, Америка замонавий таълим олишга интилаётганлар учун узига хос Маккага айланган..."[9, 38-б.].

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

З.Бжезинский томонидан жозибадор дея таърифланган Гарб маданиятида кандай кадриятлар таргиб килинмокда? Статистик маълумотларга кура, уша кукларга кутариб макталаётган маданият эгаси булган ёш америкалик 18 ёшга келиб компьютер уйинларидаги 40 мингга якин котилликнинг гувохи ёки "муаллифи" булиши аникланган. Бундан ташкари, шундай навкирон ёшда у кинофильмлар оркали 200 мингга якин (!) зуравонлик харакатларининг шохиди булар экан[10, 40-б.]. Бу жихатдан мутахассислар Гарб маданиятига "улим гоясини таркатувчи маданият" сифатини бермокда. Бот-бот оммавий ахборот воситаларида шов-шувга сабаб булаётган ходисалар-мактаб укувчисининг уз тенгдошлари ёки укитувчисига карата ук отиши, курол билан укталиши ана шу маданият таъсирида юз бераётган ходисалар эмасми?

Истеъмолчилик рухиятини авж олдириш, "рохатланиш саноати"ни ривожлантириш, "улим маданияти"ни кенг ёйиш окибатида Гарбда маънавий-ахлокий таназзул кузатилмокда. Кадриятлар тизими оёги осмондан келиб, илгари фазилат саналган нарсалар айбга, авваллари гунох сифатида кораланган харакатлар фазилатга айлантириляпти. Гарб мамлакатларида жиноятчилик, гиёхвандлик, фохишабозлик, бесоколбозлик каби иллатларнинг авж олиши, оилаларнинг бузилиши, тугилишнинг камайиши бунинг яккол далилидир. Маълумотларга кура, АКШда 12 ёшгача булган кизлардан 25 фоизининг номусига тажовуз килинган. Америка эркакларининг 25 фоизга якини бесоколбоз экани аникланган. Х,ар йили 200 мингга якин бесоколбоз Лос-Анжелес кучаларида намойиш утказади [11, 58-б.]. Бу холат маънавият ва ахлокнинг таназзули сифатида эмас, инсон эркинликларининг тантанаси сифатида талкин килинади.

1. Яна бир манбага кура, Европада эр-хотин ва фарзанднинг оилавий мажбуриятлардан "халос этилиши" окибатида оила институти бархам топа бошлади, натижада 17 та мамлакатда улим курсаткичлари тугилиш суръатидан ортиб кетди. Бельгия, Болгария, Венгрия, Германия, Дания, Испания, Италия, Латвия, Литва, Португалия, Россия, Руминия, Словакия, Словения, Хорватия, Чехия ва Эстония каби давлатларда беланчакдан кура тобутга булган эхтиёж тобора усиб бормокда [12, 100, 118, 152, 158, 164, 182, 202, 224, 240, 258, 268, 376-б.]. Дунёнинг ривожланган айрим мамлакатларида жумладан, А^Ш ва Гарбий Европада бир жинс вакилларига никох оркали оила куришга ва фарзанд асраб олишга рухсат берилганлиги, ота-онанинг фарзанд олдида нейтраллиги инсоний ва диний кадриятларнинг нечоглик оёк ости булаётганини кузатишимиз мумкин. Бундай мисоллар Гарбга таклидчиликни таракиётнинг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

бирдан-бир шарти сифатида такдим этаётган афсоналарнинг магзи пучлигини курсатади. Боз устига, бугунги вокелик Гарбда жамият ич-ичидан емирилаётгани, маънавий-ахлок инкирозга юз тутаётгани, таракккиёт оркага кетаётгани хакида гувохлик бермокда.

Таассуфки, маданий гегемония урнатиш узга худудларни уз таъсир доирасига олиш, инсон онгини бошкаришнинг кенг таркалган технологиясига айланяпти. Онгни бошкариш (манипуляция) атамасига олимлар куйидагича таъриф берадилар: "Манипуляция - инсонларга таъсир курсатиш харакати булиб, уларни мохирона бошкариш, хусусан, уларга объект сифатида караб, писандасиз муносабатда булиш, яширин бошкарув ёки ишлов беришдир"[13,

Онгни бошкариш муаммосига багишланган илк асарлардан бири немис олими Герберт Франкенинг 1964 йилда чоп этилган "Манипуляция килинаётган инсон" китобидир. Бу асарида олим мазкур ходисага куйидагича таъриф беради: "Купинча онгни бошкариш деганда яширин холда амалга ошириладиган рухий таъсирни тушуниш керак ва демак, бу таъсир кимга йуналтирилган булса, уша шахсга зиён етказишга хизмат килади" [14, 16-б.]. Манипуляция - зуравонлик эмас, у инсонда бирор нарсага хавас тугдирувчи васваса, уни йулдан оздириш усулидир.

Глобаллашув жараёни савдо муносабатлари доирасидан чикиб, ахборот тизимини хам камраб олди. Эндиликда бу жараён маънавият, рухият, кадрият сохаларига хам жиддий таъсир утказмокда. «Бугунги кунда замонавий ахборот майдонидаги харакатлар шу кадар тигиз, шу кадар тезкорки, энди илгаригидек, ха, бу вокеа биздан жуда олисда юз берибди, унинг бизга алокаси йук, деб бепарво караб булмайди. Ана шундай кайфиятга берилган халк ёки миллат тараккиётдан юз йиллар оркада колиб кетиши хеч гап эмас» [15, 112-б.]. Бизнинг вазифамиз - Узбекистондаги ижтимоий-иктисодий вазиятга, халкнинг маънавияти ва жамият рухиятига глобаллашув жараёнларининг реал таъсири, тазйики ва тахдидини урганиш, хисобга олиш хамда уз сиёсатимизни шу йуналишда тахрир килишдир.

Бугун ёшларимиз нафакат укув даргохларида, балки радио-телевидение, матбуот, Интернет каби воситалар оркали ранг-баранг ахборот ва маълумотларни олмокда.

Сир эмас, Интернетда бизнинг миллий кадриятларимизга тугри келмайдиган маълумотлар, масалан, бехаё тасвирлар хам бор. Таажжубки,

15-б..].

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

xo3upru KyHga gyHe So3opuga anaHron aenHHHr TaHacu KypcarnnMaca, 6y peKnaMa peKnaMa xucoSura yTMafigu.

HHTepHeT uHcoHuaTra axSopoT aHMamum cyptaraHu HuxoaTga Te3namTHpn6 wöopraH BOCHTa cu^araga KaHnanuK Ha$ SepraH Synca, Taaccy^Ku, yHgaH KenaguraH 3ueH xaM KaM эмaс. ^O3upru axSoporaamraH ^aMuaT hhcohhat xaeTHHH e TapaKKueTra e TaHa33ynra eTaKnafigu. ^eKHH neKHOB ^opufi этнm op^anu Kypamum xaM MyraaKo caMapacu3 fiyngup.

Xynnac, XX acp h^thmohh OHrHH SomKapum Sopacuga Sypunum acpu Syngu. MunnuoHnaS KumunapHH Sup BaKTHHHr y3uga ®:agan TapruöoT SunaH KaMpaS onum umkohuhu SepaguraH aHru TexHonoruK BOcuTanap nafigo Syngu. Hnrapu TacaBByp этнS SyHMafiguraH KynaMga cuecufi TOMomanap Kyfiumra Kogup pe^MCcep-TamKunoTnap Syfi KypcaTgu.

Eat3aH Seo3opgeK KypuHraH peKnaMa xaM MagaHufi y3aKHu KynopumHuHr Ky^nu BocuTacura afinaHaeTraHuHu эtтнSopгa onaguraH SyncaK, "roara Kapmu roa SunaH Kypamum 3apypnuru" xaKugaru ^uKpHuHr axaMuaTuHu aHaga nyKyppoK aHraafiMro. fflyHgafi экaн, yзпнгнмнзgaн MaxpyM Kunumra uHTunumnapHuHr nafiuHu KupKumuMro, oHruMroHu SomKapumra ypuHumnapra Syfi SepMacnuruMro KepaK.

XY.HOCA

Ky^nu ^yKaponuK ^aMuaTuHu puBo^naHTupum н^тнмoнfi-нктнcogнfi MacananapHu xan Kunumga gaBnaT Ty3unManapu BaBu^anapuHu SocKunMa-SocKun ®;aMoaT TamKunoraapu 3uMMacura yTKa3um opKanu geMoKparaK ucnoxoTnapHu nyKypnamTupumga OAB uMKoHuaTnapugaH caMapanu ^ofiganaHum SyryHu KyHga ropraMroga gon3aS Ba3u$ara afinaHgu.

AfiHu norga SyryHru raoSarnamyB acpuga axSopoTra SynraH TanaS ToSopa KynafiuS SopaeTraHuHu эtтнSopгa onum 3apyp. fflyHuHr ynyH xaM Su3 ^aMuaTuMrogaru emnapHu xap KanoHrugaH xaM axSoporaapu onumga xymep Ba cepraK TopTraH xonga capacuHu - capaKKa, nynaruHu - nynaKKa a^paTa onum KyHuKManapuHu pнвo^пaнтнpнmнмнз, мнппнfiпнгнмнзгa xoc MatHaBufi Ba Ma^KypaBufi uMMyHuTeTHu mamaHTupumuMro, axSopoT xaB^ura Kapmu Typa onaguraH kuhus TapSuanamuMro ho3um. fflyHgafi экaн, xonuc Ba xaKKoHufi axSopoTHu TapKaTum, ^aMoaTnunuKHuHr Sy MaxcynoTra SynraH эxтнe^ннн KoHgupum xap KanoHrugaH xaM MyxuM xucoSnaHMoKga.

REFERENCES

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

1. Азроянц Э. Глобализация: катастрофа или путь к развитию? -Москва, Новый век, 2002. 40-бет.

2. Примов Б.А. "Ахборот окими жадаллашувининг ёшлар маънавий-ахлокий тарбиясига таъсири" монография-Тошкент: "Lesson Press"МЧЖ нашриёти, 2022, 9-бет.

3. Азроянц Э. Глобализация: катастрофа или путь к развитию? -Москва, Новый век, 2002. 58-бет

4. Бахриддин Умаров, Муяссар Ахмедова " Ахборот тизимларида ахборий-психологик хавфсизлик " Ижтимоий-гуманитар олий таълим йуналиши талабалари учун укув кулланма. Тошкент Chashma Print 2013. 71-72 бет

5. Бжезинский З. Великая шахматная доска. Господство Америки и геостратегические императивы. -Москва, 1998. 38-бет.

6. ВинерН. Кибернетика. М.1968, -С 166.

7. Кара-Мурза С. Манипуляция сознанием. М., "Алгоритм", 2006, 15-бет.

8. Кара-Мурза С.Г. Манипуляция сознанием. - М., "Алгоритм", 2006., 16-бет.

9. Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. -Тошкент: Маънавият, 2008. 112-бет

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10. Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. - 1-жилт - Т.: Узбекистон, 2017. 15-бет.

11. Миллий истиклол гояси: асосий тушунча ва тамойиллар. -Тошкент: Узбекистон, 2001, 23-бет.

12. Чернов А.А. Становление глобального информационного общества: проблемы и перспективы. -Москва: Издательскоторговая корпорация Дашков и К», 2003. с 13.

13. United Nations Secretariat, Department of Economik and Socials Affairs, Population Division, Word Population Prospects: The 1998 Revision. Vol. 1: Comppehensive Tables, November 24, 1998, pp. 100, 118, 152, 158, 164, 182, 202, 224, 240, 258, 268, 376.

14. hazratnavoi.uz Исматжон Хамраев "Гоявий тахдидлар ва улардан химояланиш зарурати" 3 январь 2017

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.