Научная статья на тему 'ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ ТОҒЛИ ХУДУДЛАРИ ТЎҒРИҚАНОТЛИ ХАШАРОТЛАРИ'

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ ТОҒЛИ ХУДУДЛАРИ ТЎҒРИҚАНОТЛИ ХАШАРОТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Атроф-муҳит / тўғриқанот / тўғриқанотли хашаротлар / екология / Ортҳоптероидеа.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ш А. Халиллаев, З Н. Мадрахимова, Умматова Маҳбуба Бекбуловна

Ушбу мақолада ҳозирги кунда Жиззах вилояти тоғли ҳудудлари тўғриқанотли хашаротлари, уларнинг ҳуссусиятлари ва тарқалиши ўрганилган. Олимларнинг ишлари тахлил қилинган ва натижалар олинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Ш А. Халиллаев, З Н. Мадрахимова, Умматова Маҳбуба Бекбуловна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ ТОҒЛИ ХУДУДЛАРИ ТЎҒРИҚАНОТЛИ ХАШАРОТЛАРИ»

Open access journal

www.in-academy.uz

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ ТОГЛИ ХУДУДЛАРИ ТУГРИ^АНОТЛИ ХАШАРОТЛАРИ

Ш.А.Халиллаев

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети Экология факультети доценти, PhD. e-mail: sherzodxalillayev0202@gmail.com З.Н.Мадрахимова Гулистон давлат Университети Экология ва география кафедраси катта уцитувчиси madrahimovaz01@gmail.com Умматова Ма;буба Бекбуловна Гулистон давлат Университеты

ABSTRACT

Ушбу мацолада хозирги кунда Жиззах вилояти тогли уудудлари тугрицанотли хашаротлари, уларнинг ууссусиятлари ва тарцалиши урганилган. Олимларнинг ишлари тахлил цилинган ва натижалар олинган.

ARTICLE INFO

Received: 26th January 2024 Accepted: 04th February 2024 Online: 05th February 2024

KEY WORDS Ampo$-My%um, myrpu^aHom, myrpu^aHomAu xamapomAap, exoAoeun, Opm^oumepoudea.

Бугунги кунда дунё ми;ёсида кечаётган и;лим узгаришлари, антропоген омилларнинг усиб бориши хамда табиий ландшафтлардаги мухитнинг узгариши хашаротлар хилма-хиллигига салбий таъсир курсатмок;да. Айни;са, урбанлашган худудларнинг кенгайиши кишлок; хужалиги экинларида зараркунанда хашаротлар мик;дорининг кескин ошишига олиб келмок;да. Ер юзида тугрик;анотсимон хашаротларнинг 45 000 дан ортик; тури тарк;алган булиб, уларнинг 700 дан ортик; тури Марказий Осиё мамлакатлари, жумладан Узбекистон Республикаси худудида 400 га я;ин тури таркалган [7, 8].

Узбекистон Orthopteroidea бош туркуми хашаротлари 7 та (сувараклар, термитлар, бешиктерватарлар, тери;анотлилар, бахорикорлар, таё;часимонлар ва тугри;анотлилар) туркумларидан иборат.

Марказий Осиёда учрайдиган тугри;анотсимон хашаротлар фаунаси, тур таркиби ва экологиясига оид маълумотлар Ф.Н. Правдин, М.К.Чильдебаев, Л.Л. Мищенко, Б.П.Уваровнинг ва бош;а тад;и;отчилар ишларида акс эттирилган.

Узбекистон тугри;анотсимонлари тур таркиби, систематикаси Р.А.Алимджанов, А.А.Бекузин, Н.Э. Эргашев М.Ж.Медетов, Б.Р.Холматов, ва бош;а олимлар ишларида ;айд этилган [1, 4, 7, 9].

Зарарли тугри;анотлиларга ;арши кураш чоралари буйича Ф.А. Гаппаров [8], А.А. Нуржанов [8], М.Ж. Медетов [6]тад;и;отлар олиб борган [2, 4, 5]. Бирок;, олиб борилган тад;и;отлар Жиззах вилояти шароитида тугри;анотли хашаротларнинг тур таркиби, биоэкологияси, турли ландшафтлар буйича та;симланиши, зоогеографияси х,а;ида етарлича маълумотлар бера олмайди. Шунга кура, тугри;анотли хашаротлари фаунасининг тур таркиби ва таксономик структурасини ани;лаш хамда биоэкологиясини тад;и; ;илиш мухим илмий ва амалий ахамият касб этади.

Open access journal

www.in-academy.uz

Тад;и;от материаллари сифатида тугри;анотлилар туркумига мансуб булган хашаротлари танланган. Тад;и;от ишларини Жиззах вилояти текислик, адир ва тог худудларидан тугри;анотли хашарот намуналари йигилди ва урганилди (1-расм).

1-расм. Тадк;ик;от олиб борилган худудлар (Жиззах вилояти)

Шунингдек, маршрутлар буйлаб стация ёки турли биотоплардан х,ашарот намуналари йигилиб, улар энтомологик цайта ишланди ва коллекцияси тайёрланди.

Тугрицанотли хашаротларга оид маълумот йигиш ишлари 2021-2022 йиллар давомида Жиззах вилояти худудларида май ойидан сентябргача булган муддатда турли белгиланган участкалардан маълумотлар йигилди. Хашарот намуналарини йигиш цабул цилинган умумэнтомологик услублар ва туркумлар учун ишлаб чицилган услублардан фойдаланилди.

Тугрицанотли хашаротларнинг таксономик тузилишини аницлашда чигирткалар учун "Саранчовые Казахстана, Средней Азии и сопредельных территории" [3], темирчак ва чирилдоцлар учун эса "Законмерности распространения прямокрылых насекомых Северной Азии" [6] аницлагичларидан фойдаланилди.

Аницланган турларнинг асосий цисми Зомин тумани Зомин миллий табиат боги турли координаталаридан х,амда Жиззах вилоятининг бир цатор туманларидан йигиб олинди. Тур таркибини ажратиш ишлари УзРФА Зоология институти Умумий энтомология лабораторияси илмий ходимлари билан х,амкорликда амалга оширилди ва коолекциялар тайёрланди.

Олиб борилган илмий тадцицотлар натижасида Жиззах вилояти текислик, адир тоголди ва тог физик географик худудларида умумий хисобда тугрицанотли хашаротларга 35 авлодга мансуб 68 та тур цайд цилинди. Аницланган авлодлар ва турлар таркиби цуйидаги келтирилган Тугрицанотли х,ашаротлар туркуми иккита кенжа узун муйловлилар кенжа туркуми (темирчаклар ва чирилдоцлар) ва цисца муйловлилар кенжа туркумига (треперестлар х,амда чигирткалар)га ажралади. Ташци куринишидан темирчаклар ва чирилдоцлар чигирткасимонларга жуда ухшайди лекин, улардан муйловининг х,ашарот танасидан анча узунлиги, шунингдек тухум

Open access journal

www.in-academy.uz

куйгичининг бирмунча йириклиги хамда панжасининг турт бугимлиги билан фарк килади.

Тадкикотлар натижасига кура, Жиззах вилояти шароитида Decticus Aud-Serv., Oedipoda Latr. авлоди 2 та, Chorthippus Fieb., 1852 авлоди 2 та 1831 авлоди 2 та, Aiolopus Fieb., 1853 авлоди 2 та, Duroniella I. Bol. авлоди 2 та, Melanogryllus Chop., 1961 авлоди 2 та, Melanogryllus Chop., 1961авлоди 2 та, Conophyma Zub., 1898 авлоди 2 та, Eyprepocnemis Fieb. авлоди 2 та, Pezotmethis Uv. 1943 авлоди 3 та, Dociostaurus Fieb.авлоди 3 та, CalliptamusAud.-Serv. авлоди 3 та, Heteracris Walk., 1870 авлоди 3 та, Sphingonotus Fieb. авлоди 4 та, Phaneroptera Aud-Serv., 1831 авлоди 4 та, Tetrix Latr., 1802 авлоди 4 та тури аникланган булса, Tartarogryllus Serg.Tarb., 1940, Turanogryllus Tarbinsky, 1940, Eremogryllodes Chop.,1929, Glyphonothus, Oecanthu, Mecostethus Fieb., 1852, Pseudosphingonotus, Bruntridactylus, Oxya Aud.-Serv., 1831, Gryllotalpa Latr., 1802, Pyrgomorpha Aud.-Serv., Asiotmethis Uv., 1943, Conophyma Zub., Anacridium Uv., 1923, Acrida L., Truxalis Fabr., Locusta L., Oedaleusu Fieb, Pyrgodera F.d.W., Mioscirtus Sauss, Eremippus Uv.Helioscirtus Sauss, Ramburiella I. Bol., Notostaurus B.-Bien., 1933 авлодига мансуб 1 тадан турлар учраши ;айд килинди.

Жадвалда келтирилган турларнинг энг куп тог ва тог олди худудларида ва агробиоценозларда кенг таркалган. Жиззах вилояти худудида таркалган 68 та тугриканотлилардан Tettigonia caudate, Platycleis intermedia, Melanogryllus desertus, Oecanthus turanicus, Pyrgomorpha bispinosa deserti, Calliptamus italicus italicus, Calliptamus turanicus, Calliptamus barbarus, Acrida oxycephala, Truxalis eximia, Locusta migratoria, Aiolopus thalassinus каби турлар популяцияси микдори ю;ори хамда доминант эканлиги аникланди.

Тугриканотли хашаротлар купайиши ва ривожланиши учун сув ;ирго;лари анча кулай хисобланади. Шунинг учун хам бу худудда бир ;атор тугриканотли хашаротлар таркалган. Жумладан, Tettigonia caudate, Tettigonia viridissma, Platycleis intermedia, Tartarogryllus tartarus, Oecanthus turanicus, Tetrix tartara tartara, Duroniella gracilis ва Acrida oxycephala турлари кенг таркалган.

Шу билан бирга аникланган турлардан Pezotmethis ferghanensis (Uv., 1925), Pezotmethis nigrescens (Pyln., 1914), Heteracris littoralis littoralis (Ramb., 1839), Oedipoda caerulescens L., Sph.salinus (Ра11). турлари Жиззах вилояти учун хос турлар хисобланади.

Тугриканотлилардан хаёт шакллари буйича энг куп учрайдиганлари шакллари факулътатив хортобионт (тупрок юзасида, очик майдонларда яшовчи турлар) Duroniella gracilis, Duroniella kalmyka, Aiolopus thalassinus, Aiolopus oxianus, Notostaurus albicornis, Dociostaurus tartarus, Dociostaurus maroccanus, Pyrgomorpha bispinosa deserti, P. Intermedia; хортобионтлар (бошокли усимликлар стациясида яшашга мослашган, тана тузилиши билан фаркланувчи турлар) Oxya fuscovittata, Calliptamus turanicus, Calliptamus italicus italicus L., Calliptamus barbarus cephalotes хамда бошокли хортобионт Ramburiella foveolata Serg., Mecostethus alliaceus turanicus, Chorthippus albomarginatus karelini, Chorthippus dichrous турлар хисобланади.

Жиззах вилояти текислик, адир ва тогли худудларида умумий хисобда тугриканотли хашаротларга 35 авлодга мансуб 68 та тур кайд килинди. Tettigonia caudate, Platycleis intermedia, Melanogryllus desertus, Oecanthus turanicus, Pyrgomorpha

Open access journal

www.in-academy.uz

bispinosa deserti, Calliptamus italicus italicus, Calliptamus turanicus, Calliptamus barbarus, Acrida oxycephala, Truxalis eximia, Locusta migratoria, Aiolopus thalassinus каби турлар доминат эканлиги аницланди. Тугрицанотлилардан х,аёт шакллари буйича энг куп учрайдиганлари шакллари факулътатив хортобионт, хортобионтлар х,амда бошоцли хортобионт турлар х,исобланади.

References:

1. Komilova, N. K., Ravshanov, A. K., Karshibaeva, L. K., Ishankulova, K. Q., & Madrahimova, Z. N. (2020). Some theoretical and practical issues of medical geographical research. Indian Journal of Forensic Medicine & Toxicology, 14(3), 2111-2117.

2. Altibayeva, M., Karshibayeva, L., & Madrahimova, Z. (2022). Impact of surface water on the development of service networks of Syrdarya region. Electronic Journal of Actual Problems of Modern Science Education and Training, 1(12), 58-62.

3. Madraximova, Z., & Toymbayeva, D. (2022). Ekologiya o 'qitish nazariyasi va metodikasining shakllanish manbalari. Science and innovation, 1(B8), 2409-2411.

4. Nigmatov, A., Madrakhimova, Z., & Ishankulova, K. (2020). Geotourism: Problems and Solutions on the Example of Uzbekistan. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 21(1), 14-21.

5. Altibayeva, M. B., Karshibayeva, L. Q., & Madrakhimova, Z. N. (2022). Geodemographic status of syrdarya region and its role in the territorial location of service networks. Journal of Geography and Natural Resources, 2(03), 34-38.

6. Nurmatovna, M. Z. (2022). Environmental management and sustainable development.

7. Rasulov, I., & Madrakhimova, Z. (2023). " ECOLOGY AND ENVIRONMENT" IS THE BASIS OF HUMAN HEALTH. Science and innovation, 2(D4), 59-62.

8. Миршарипова, Г. К., Мустафацулов, Д. М., Каршибоева, Л. К., & Мадрах,имова, З. Н. (2020). Сирдарё вилояти шароитида судан ути ва мошни соф х,олда х,амда аралаш экилганда усиш ва ривожлантиришга экиш меъёрининг таъсири. Узбекистон аграр фани хабарномаси, 3(81), 97-101.

9. Умматова, М. Б., Мадрахимова, З. Н., & Жавлонова, Д. Й. (2019). Талабарга экологик билимларни сингдириш-давр талабидир. Фаол инвестицион мух,итни шакллантириш, 1(1), 11-14.

10. Madraximova, Z. N., Ishankulova, K. K., & Turdiqulova, J. S. (2022). Sirdaryo viloyati hududidagi sho'rlangan tuproqlarda Steviy dorivor o'simligini yetishtirish agrotexnikasini ishlab chiqish. Ekologiya monitoring, 1(1), 41-43.

11. Nurmatovna, M. Z., & Ilashovich, K. B. (2023). UNDER THE CURRENT CLIMATE CHANGE AND ECOLOGICAL SITUATION, EFFICIENT USE OF WATER RESOURCES OF SURKHANDARYA REGION. British Journal of Global Ecology and Sustainable Development, 23, 33-38.

12. Madrakhimova, Z. N., qizi Ergasheva, S. S., & kizi Omonbaeva, M. Y. (2023). Classification Of Modern Ecological Problems and Principles of Forming Ecological Competence in Students. Web of Technology: Multidimensional Research Journal, 1(6), 46-52.

13. Karshiboeva, L., Adham, J., Sobidkhon, S., Komila, I., Madrahimova, Z., Altiboeva, M., & Kurolova, R. (2021). Regularities of Regulations on Impacting Irrigated Water Land. Ilkogretim Online, 20(3).

«

Open access journal

www.in-academy.uz

14. Rakhmatov, O., & Rakhmatov, F. (2023). Experimental study of the process of drying melon slices in a chamber-convection dryer. In E3S Web of Conferences (Vol. 443, p. 02004). EDP Sciences.

15. Рахматов, Ф. О., & Нуриев, К. К. (2022). ИССЛЕДОВАНИЕ ПЛОДОВ ДЫНИ КАК ОБЪЕКТА ТЕХНИЧЕСКОЙ ПЕРЕРАБОТКИ. ИЛМИЙ МАКОЛАЛАР ТУПЛАМИ, 330.

16. Artikov, A., Masharipova, Z., & Rakhmatov, F. (2020). AN INTELLECTUAL METHOD TO OPTIMALLY CONTROL THE PROCESS OF MICROWAVE DRYING OF THERMOLABILE PRODUCTS. Chemical Technology, Control and Management, 2020(5), 213-217.

17. Рахматов, О. О., Рахматов, Ф. О., Тухтамишев, С., & Равшанов, Ж. Н. (2017). ПРОИЗВОДСТВО ВЫСОКОКАЛОРИЙНЫХ ПИЩЕВЫХ ПРОДУКТОВ ИЗ УЗБЕКСКИХ СОРТОВ ДЫНЬ. In Научно-практические пути повышения экологической устойчивости и социально-экономическое обеспечение сельскохозяйственного производства (pp. 1312-1316).

18. Рахматов, О. (2019). Совершенствование технологии и технических средств для сушки и очистки ягод винограда. Автореф. доктор.(DSc) дисс. Ташкент.

19. Рахматов, О. (2014). Разработка комплексной мини-линии по переработке винограда на кишмиш для сельхозпредприятий малой и средней мощности. Вестник Алтайского государственного аграрного университета, (2 (112)), 138-142.

20. Углы, Ф. О., Каримкулов, А. Т., & Базарова, Р. Ш. (2014). Инновационный подход к развитию тутового шелкопряда в червоводне замкнутого типа. Вестник Алтайского государственного аграрного университета, (9 (119)), 122-125.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.