Научная статья на тему 'ЖАНУБИЙ ХИТОЙ ДЕНГИЗИДАГИ ҲУДУДИЙ МУАММОЛАРНИ ЕЧИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ'

ЖАНУБИЙ ХИТОЙ ДЕНГИЗИДАГИ ҲУДУДИЙ МУАММОЛАРНИ ЕЧИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
51
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Жанубий Хитой денгизи / “Савдо урушлари” / ХХР / АҚШ / АСЕАН / Натуна ороли / Жануби-Шарқий Осиё. / South China Sea / "Trade Wars" / PRC / USA / ASEAN / Natuna Island / Southeast Asia.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Казакбаев, Хикматилла Исматуллаевич

Ушбу мақолада Жанубий Хитой денгизидаги баҳсли ороллар атрофида юз бераётган сўнги тенденцияларга бағишланган. Мақолада сўнги йилларда Жанубий Хитой денгизи хавзасида кечаётган ХХР-АҚШ рақобати, шунингдек ҳудудий муаммоларни ечиш истиқболларига тўхталиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROSPECTS FOR SOLVING TERRITORIAL PROBLEMS IN THE SOUTH CHINA SEA

This article focuses on the latest trends around the disputed islands in the South China Sea. The article is devoted to the rivalry between China and the United States in the South China Sea basin in recent years, as well as the prospects for solving territorial problems.

Текст научной работы на тему «ЖАНУБИЙ ХИТОЙ ДЕНГИЗИДАГИ ҲУДУДИЙ МУАММОЛАРНИ ЕЧИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ»

R

О

ЖАНУБИЙ ХИТОЙ ДЕНГИЗИДАГИ ^УДУДИЙ МУАММОЛАРНИ ЕЧИШ

ИСТЩБОЛЛАРИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo.7336598

Казакбаев Хикматилла Исматуллаевич

Тошкент давлат шаркшунослик университети Хитой тарихи, маданияти, сиёсати ва иктисодиёти кафедраси мудири xikmatilla_kazakbayev@tsuos.uz

Аннотация. Ушбу мацолада Жанубий Хитой денгизидаги ба%сли ороллар атрофида юз бераётган сунги тенденцияларга багишланган. Мацолада сунги йилларда Жанубий Хитой денгизи хавзасида кечаётган ХХР-АКШ рацобати, шунингдек %удудий муаммоларни ечиш истицболларига тухталиб утилган.

Калит сузлар: Жанубий Хитой денгизи, "Савдо урушлари", ХХР, АКШ, АСЕАН, Натуна ороли, Жануби-Шарций Осиё.

PROSPECTS FOR SOLVING TERRITORIAL PROBLEMS IN THE SOUTH CHINA

SEA

Kazakbayev Khikmatilla Ismatullayevich

Head of department of China's history, Culture, politics and economics

Tashkent state university of oriental studies xikmatilla kazakbayev@tsuos.uz

Annotation. This article focuses on the latest trends around the disputed islands in the South China Sea. The article is devoted to the rivalry between China and the United States in the South China Sea basin in recent years, as well as the prospects for solving territorial problems.

Keywords: South China Sea, "Trade Wars", PRC, USA, ASEAN, Natuna Island, Southeast

Asia.

Х,озирги кунда Жанубий Хитой денгизидаги бахсли худудлар учун низолар масштаби кенгайди ва халкаро худудий низолардан бирига айланди. Жанубий Хитой денгизидаги вазият жуда кескин ва исталган куролли тукнашувга олиб келиши мумкин. Бу ерда Хитой Тайпейи (Тайван), Япония, Х,индистон, А^Ш ва Австралия манфаатлари хам мавжуд1. Жанубий Хитой денгизи эндиликда „Янги Ипак йули" деб хам атала бошланди. Бу минтакани бошкарадиган мамлакат уз-узидан бошка Осиё мамлакатларининг иктисодларини назорат килиш имконига эга булади.

Жанубий Хитой денгизи Хитойнинг келажакда буюк давлатга айланиши учун ута мухим минтака хисобланади. Минтакада Хитой хукмронликни кулга кирица, А^Ш учун катта тахдид пайдо булади. Чунки Жанубий Хитой денгизи географик жойлашувига кура Тинч океанида А^Ш блокадасига карши курашда харбий-стратегик мухим ахамиятга эга. Сувости ядро кучлари базаси учун хам кулай региондир.

1 Nanhai chongtu, shi shenme shihou kaishi jihua de? ( В^Й^шШЬЙ? - Жанубий Хитой

денгизидаги зиддият качон кучайди? ) // https://view.news.qq.com/original/legacyintouch/d498.html

480

Жанубий Хитой денгизида А^Ш ва ХХР флотлари уртасидаги харбий тукнашувлар эхтимоли туфайли вазият калтис хисобланади. Хитой узининг куролли кучларини модернизация килиш учун ривожлантириш учун катта маблаг сарфлади, аммо Хитой денгиз кучларининг салохияти А^Ш салохиятига етмайди. Америка ^ушма Штатлари денгиз флотини кенгайтириш ва технологик модернизациялаш учун мунтазам равишда чоралар курмокда.

Америка ^ушма Штатлари уз харбий флотини "Виржиния" иккита сувости атом кемаси, иккита "Арли Берк" кирувчи самолёт, "Жералд Форд" хаво кемалари, уч киргок кемаси ва бошкалар билан тулдирди.Бугунги кунга келиб, А^Ш денгиз кучлари "Огаё" сув ости кемаларига эга. Уларнинг сони хам кундан кунга ошиб бормокда. Бундан ташкари, А^Ш "Колумбия" сувости атом кемаларини куришни режалаштирмокда, улар ун миллиардлаб долларлар эвазига курилади. Янги сув ости кемалари курилиши Пентагоннинг устувор йуналишларидан бири булиб, бу йуналишда фаол иш олиб борилмокда2.

А^Ш Хитойнинг иктисодий усишини тухтатиш учун уни блокада килишга уринмокда. 2019 йил 10 майдан расмий кучга кирган А^Ш Президенти карорига кура, Хитой импорти учун бож туловлари 10 фоиздан 25 фоизга оширилди (карийб $ 200 миллиард микдоридаги товарлар учун)3 .

А^Ш Президенти Доналд Трамп Хитойдан импорт килинаётган товарларнинг божларини кейинчалик йилига 300 миллиард А^Ш долларига тенг товарлар учун жорий килишни буюрди. 2021 йил январда томонлар бу борада келишувга эришишган булсада, "Савдо урушлари" хали уз нихоясига етгани йук.

Сунгги йилларда Америка ^ушма Штатлари Хитойни Жанубий Хитой денгизини харбийлаштиришда айбламокда ва Хитойга карши курашиш учун минтакадаги иттифокчиларидан фойдаланишга уринди. Аммо Хитой сунъий ороллар куришда давом этмокда. Агар сунъий ороллар Хитойнинг сунгги замонавий самолётлари билан жихозланса, сунъий орол хдкикатан хам кучли хдрбий базага айланади.Хитойнинг Жанубий Хитой денгизи худудидаги сунъий оролларни куриш 2002-йилда АСЕАН давлатлари билан имзолаган "Томонларнинг хатти-харакати тугрисида Декларация"ни бузмокда.

Бу ороллар Хитойга тинчлик даврида уларнинг харбий иштирокини ва таъсирини кенгайтириш имкониятини беради, аммо уруш пайтида улар химоясиз. Шунинг учун кенг куламли миллий кучни такомиллаштириш билан Хитой денгиз кучлари тобора ривожланиб бормокда. Жанубий Хитой денгизи атрофидаги сиёсий тукнашувлар кайсидир кудратли кучнинг кимлигини аниклайди. Хитой хали Америка ^ушма Штатларини очик танкид килиш учун этарли даражада кучли эмас. Лекин бу факат вактинчалик.

Пандемия даврида А^Ш Жанубий Хитой денгизига уз харбийларини киргиза бошлади. А^Шнинг Осиё китъаси давлатлари билан олиб борадиган савдо-сотик йуллари шу денгиздан утади. Хитой Жанубий Хитой денгизидаги гегемонлиги оркали А^Шга карши яна бир ричагга эга булади. Хитой хориж инвесторларининг минтакага инвестиция киритмаслиги учун катта босим утказмокда4.

Хитойнинг минтакадаги босимидан фойдаланган А^Ш уз харбийларини денгизга киргизмокда ва Филиппин, Индонезия, Въетнам каби давлатлар билан якинлашиб олишга кулай шароит булмокда. А^Ш Хитойга карши курашишда уларнинг ягона халоскори эканлигига уктирмокда.

2 United States Submarine Capabilities // https://www.nti.org/analvsis/articles/united-states-submarine-capabilities/

3 Te lang pu cheng ben zhou wu dui hua jia zheng guan ( ^.^^^ШЕЖФЙП^Е^ - Трамп жума куни Хитойга кушимча тарифлар жорий етишини айтди ) // http://www.nbd.com.cn/articles/2019-05-06/1328328.html

4 Штормовое предупреждение // https://www.kommersant.ru/doc/2009573

481

Сунги йилларда Индонезия хам бу низога кушилди. Хитой Индонезиянинг ташки сиёсатидаги стратегик хамкори хисоблансада, Хитойнинг Жанубий Хитой денгизидаги харакатлари Индонезия миллий манфаатлари ва давлат хавфсизлигига тахдид килади. Индонезия Ташки ишлар вазири Ретно Масуди сунгги йилларда Хитой кемалари Индонезиянинг суверенитетига дахл килмокда деб бир неча бор таъкидлаб утиши хам бунга яккол була олади5.

2015 йилдан бошлаб Индонезия мунтазам патрул ишларини олиб бормокда. 2016-йил 19-июнда Индонезия харбий денгиз кучлари Натуна ороли иктисодий зонасига кириб келган ва ноконуний баликчилик билан шугулланаётган хитойликларни хибсга олди.6 Шу пайтгача Индонезия Хитой балик тутувчи кемаларини хибсга олмаган эди. Лекин Хитой ва Индонезия уртасида бу холат "узаро тушунмовчилик" деб бахоланди ва вазият кескинлашиб кетмади.

Натуна, шубхасиз, Индонезия суверенитети остидадир. Айни пайтда, бу оролга бошка давлатлар даъво килмайди. Бирок Хитойнинг машхур "туккиз нукта линияси" Натуна оролидаги иктисодий зонани хам камраб олади. Индонезия "туккиз нуктали линия"ни тан олмайди ва уни халкаро хукукка хилоф, деб хисоблайди7. 2017-йил июлда эса Индонезия парламенти рамзий маънода карор кабул килди. Унга кура, архипелагдан шимоли-шаркка караб кетувчи хавзанинг номи "Натунанинг Шимолий денгизи" деб узгартирилди8.

Индонезия бахсли худудлар борасида Хитой ва бошка давлатлар уртасида воситачилик ролини уйнаши мумкин. 2015 йилда ХХР Раиси Си Цзинпин "ХХ1 аср Денгиз Ипак йули"ни илгари сурган лойиха Индонезиянинг "жахон денгиз уки" консепцияси билан ухшаш эди9.

Индонезия АСЕАН давлатлари уртасида Жанубий Хитой денгизи юрисдиксияси ва денгиз хукуки борасидаги келишмовчиликларга бархам беришга уринмокда ва минтакада хавфсизлик, баркарорликни таъминлашда АСЕАНнинг ролини таъкидламокда10.

Филиппин 2013-йил январда Гаага шахри Третей судининг Доимий палатасига Хитойнинг Жанубий Хитой денгизидаги харакатлари халкаро хукукнинг бузилиши даъвоси билан мурожаат килиш оркали муаммони халкаро хукук нормалари асосида хал килиш ниятида эканлигини билдиради.

Уз навбатида Халкаро Суд 2016 йил июлда Филиппин фойдасига карор кабул килиши муаммони БМТнинг Денгиз хукуки буйича конвенцияси асосида хал этишни талаб килади. Бу позицияни минтакадаги Филиппин ва Индонезия давлатлари хам исташмокда. Халкаро Суд 2016 йилги карори Спратли архипелагини "орол"лар эмас ва шу сабабдан архипелагда иктисодий зона хам мавжуд эмас деб хисоблашиши ХХРнинг муаммони харбий йул билан хал килишга харакат килишига сабаб булмокда.

Хитой билан урушда голиб булишга кузи етмаётган Филиппин эндиликда Хитой билан очикдан очик тукнашувлардан воз кечди ва музокара йулига утди. 1951 йилдаёк А^Ш ва

5 Корабль ВМС Индонезии открыл предупредительный огонь при задержании судна КНР // https://tass.ru/mezhdunarodnava-panorama/3325728

6 Китай выразил резкий протест в связи с открытием ВМС Индонезии огня по китайским рыболовным судам // http://russian.people.com.cn/n3/2016/0620/c31521-9074475.html

7 Индонезия стала следующей жертвой претензий Пекина в Южно-Китайском море // https://obzor.press/press/11428-indoneziva-stala-sleduvushhei-zhertvoi-pretenzii-pekina-v-vuzhno-kitaiskom-more

8 Marboen А. Anggota DPR desak China hormati Laut Natuna Utara // http://www.antaranews.com/berita/ 641745/anggota-dpr-desak-china-hormati-laut-natunautara

9 Ефимова Л.М. Индонезийская «Морская ось мира» и китайский «Морской шелковый путь XXI века» // Вестник МГИМО. - 2015. № 6 (45). - С.198

10 Петрова О.Л. Инцидент в районе Натуна в свете индонезийско-китайских отношений // Юго-Восточная Азия: актуальные проблемы развития. - 2016. №31. - С.133

Филиппин уртасида Узаро Мудофаа Битими тузилган эди. Унга кура, Филиппин ёки А^Шга учинчи давлат томонидан тахдид вужудга келса, иккинчи томон ёрдамга келиши керак11.

2019-йил 4 март куни А^Ш хаво кучларининг ядро куролларини ташувчи В-52 Stratofortress номли самолёти Филиппин ва Хитой уртасидаги бахсли худуд Спратли архипелаги якинидан учиб утди ва Филиппин бунга жавобан, 1951-йилги Битимни кайта куриб чикишни талаб килди12.

Филиппин Мудофаа вазири Делфин Лоренцан таъкидлашича, 1992-йилда Филиппинда А^Ш харбий базалари ёпилиши биланок бу битимни кайта куриб чикиш керак эди. Агар хозир А^Ш харбий кучлари Жанубий Хитой денгизида Хитой билан уруш бошласа, Филиппин уз узидан бу урушга кушилиб кетишга тугри келади. Аммо Филиппин узидан кучли булган Хитой билан урушиш ниятида эмас. Филиппин ахолисининг 20 фоизини хитойликлар ташкил этади ва Хитой Филиппиннинг асосий савдо шеригидир.

1950 йиллардан бери А^Шнинг ишончли хамкори булиб келган Филиппин Президенти Р.Дутерте 2016-йил сайланиши билан А^Шдан харбий ва иктисодий жихатдан озод

13

эканлигини эълон килган эди13.

2016-йилдан бошлаб Хитой Филиппиннинг энг йирик савдо шеригига ва 2018-йилдан энг йирик инвесторига айланди14. Президент Дутертенинг Вашингтонга карши очикдан очик нутклари ахамиятсиз, Филиппин-А^Ш уртасидаги алянс хеч качон заифлашмайди. Шунинг учун Филиппин Хитойга нисбатан сиёсатини пухта уйлаб куриши керак. Чунки Филиппин иктисодий жихатдан Хитой билан, миллий хавфсизлик юзасидан А^Ш билан чамбарчас боглик. Филиппин икки буюк давлат уртасида мувозанатни ушлашга харакат килмокда. Хитой кемалари 2019-йил апрел ойида Титу (Пагаса) ороли атрофида сузиб юриши Филиппиннинг кескин норозилигига сабаб булди. Бирок 25-апрелда „Бир макон, бир йул" Форум доирасида Президент Дутертенинг ХХР Раиси Си Цзинпин билан учрашувида бу норозилик умуман билдирилмади.

2019 йил 2-8 май кунлари Жанубий Хитой денгизида куп томонлама харбий харакатларнинг намойиши булиб утди. А^Ш Денгиз харбий кучлари кемалари, Япония Миллий мудофаа Х,арбий кучлари кемалари, Филиппин Денгиз харбий кучлари кемалари, Х,индистон Денгиз харбий кучлари кемалари биринчи марта 4 та йуналишда сузиб утдилар ва узаро хамкорлик кучини намойиш этдилар.

Жанубий Хитой денгизининг такдирини хал килишда А^Ш фаол иштирок этмокда. 2010-йилгача Америка ^ушма Штатлари Жанубий Хитой денгизи худудий бахсларида фаоллик курсатмаган ва низо иштирокчиларини низоларни тинч йул билан хал этишга ундаган эди. Энг ажабланарлиси, А^Шнинг узи низоларнинг халкаро хукук манбайи булган Денгиз хукуки буйича БМТ Конвенциясини ратификация килмаган15. Бу эса унинг очик денгизда эркин сузишига, хатто, бошка давлатларнинг худудий денгизига киришига хам имкон беради.

А^Шнинг собик Президенти Барак Обама Хитойга карши янги сиёсат топишга уриниб курди ва унга G-2 (А^Ш ва ХХР) форматини такдим этди . Бу икки буюк давлатнинг дунё такдири учун умумий жавобгар булишини англатар эди16. Бирок Хитой бу таклифни дархол рад этди. Хитойга кушни давлатларнинг аксарияти Хитой харбий кудрати усиб

11 Mutual defense treaty between RP & USA // https://www.chanrobles.com/mutualdefensetreatyhtm#.YhHmx ThByUk

12 Пролет В-52 заставил Филиппины усомниться в договоре с США // https://military.pravda.ru/1409063-filippin/

13 The U.S.-Philippines Defense Alliance // https://www.cfr.org/backgrounder/us-philippines-defense-alliance

14 Turnaround in Philippines-China Relations // https://www.chinausfocus.com/foreign-policy/turnaround-in-philippines-china-relations

15 Почему США не подписывают Конвенцию по морскому праву 1982? // https://humanlaw.ru/easyblog/zapis /pochemu-ssha-ne-podpisyvayut-konventsiyu-po-morskomu-pravu-1982.html

! // http://mil.eastday.com/a/160503165457217.html?qid=wwweastday 483

R

О

бораётганидан ташвишга тушиб колган. Хитой Халк Озодлик Армиясини (ХХОА) модернизация килиш тоборо жадаллашмокда. Америка ^ушма Штатлар Миллий Мудофаа Университети профессори Филип Саундерс фикрига кура, Хитойнинг хакикий харбий бюджети расмий бюджетдан 1,5 баробар юкори ва 159,6 миллиард долларни ташкил этади17.

2030 йилга келиб, ХХР Мудофаа бюджети 350 миллиард А^Ш долларига етиши ва асосий денгиз харбий кучлари Тинч океани гарби ва Х,инд океанида жойлашиши башорат килинмокда. Бу эса Хитойни кучли харбий давлатга айланиши, минтакавий ва глобал хавфсизликни таъминлашидан далолат беради. 2017-йил январда Хитойда эълон килинган "Осиё-Тинч океани минтакасида хавфсизлик масаласида хамкорлик" деб номланувчи "Ок китоб"да келтириб утилган Хитойнинг минтакавий ва глобал хавфсизликни таъминлашда катта масулиятни уз буйнига олиши, шунингдек, уз халкаро обруси ва миллий хавфсизлик ва ривожланиш борасида миллий манфаатларидан келиб чикиб харбий кучларга таяниши ойдинлашиб бормокда18.

ХХОА техник таъминот даражаси А^Ш армиясидан унлаб йиллар оркада колсада, Жануби-Шаркий Осиёдаги давлатлар учун Хитой катта хавфга айланди. Гарчи Жануби-Шаркий Осиёдаги мамлакатлар куролланиш пойгасини бошлашган булишсада, жиддий харбий можаро юз берган такдирда улар факат А^Шнинг химоясига таяниши мумкин. Америка ^ушма Штатлари ташки сиёсатнинг асосий йуналиши бундан буён Якин Шарк эмас, балки Осиё-Тинч океани минтакаси булиши эхтимоли ошиб боради. Бугунги кунда А^Ш Филиппин, Таиланд билан иттифокчилик муносабатларини кучайтириш ва Сингапур, Въетнам, Индонезия, Малайзия ва бошка давлатлар билан харбий хамкорликни кенгайтириш устида иш олиб бормокда19.

Х,озирги кунда Жанубий Хитой денгизидаги низоларга Буюк Британия хам аралашмокда. 2016 йил октабрда "Глобал Британия" концепцияси илгари сурилди ва Буюк Британия дунёда энг кудратли эркин иктисодиётга эга давлатга айланиш ва жахон сиёсатида хал килувчи акторга айланиш максад килиб олинди. Шу максадда Буюк Британия дунёнинг турли бурчакларида давлатлар билан алокаларини яхшилашга уринмокда20.

2019 йил феврал ойида Буюк Британия Мудофаа вазири Гавин Вилйиамсон Жанубий Хитой денгизига "^иролича Елизавета" деб номланувчи самалётлар куниши ва учиши учун харбий кема юборишини эълон килди.21бу эса А^Ш томонидан куллаб-кувватланди. Буюк Британия Жануби-Шаркий Осиё давлатларига куплаб инвестиция киритган. Жанубий Хитой денгизи оркали эса хар йили Буюк Британиянинг 12 % (деярли £92 миллиард фунт стерлинг) савдо айирбошлаши амалга оширилади. Агар Жанубий Хитой денгизида Хитой гегемон давлатга айланса, шубхасиз Буюк Британия учун харбий ва иктисодий жихатдан янги тахдид вужудга келади. Бунинг устига Жануби-Шаркий Осиё мамлакатлари иктисодиёти ривожланиб бормокда ва инглизлар учун янги бозор очиш учун кулай шароит мавжуд. Шу сабабдан инглизлар уз манфаатларини химоя килишлари зарур. Х,озирги кунда Буюк

17 Штормовое предупреждение // https://www.kommersant.ru/doc/2009573

18 Игнатьев С.В. Юго-восточная азия в проекте КНР «Морской Шелковый Путь XXI века»: аспекты безопасности. // Юго-восточная Азия: актуальные проблемы развития. - 2018. - №2 (39). - C.42.

19 National Security Strategy of the United States of America // https://scholarcommons.usf.edu/cgi/viewcontent. cgi?referer=https://www.google.com/&httpsredir=1&article=1655&context=iss

20 The Integrated Review's concept of Global Britain - is it realistic? // https://www.kcl.ac.uk/the-integrated-reviews-concept-of-global-britain-is-it-realistic

21 Великобритания направит в Южно-Китайское море новый авианосец с истребителями F-35 // https://www.vestifinance.ru/articles/114560

Британиянинг Жанубий Хитой денгизи хавзасида иккита харбий базаси мавжуд. Булар Брунейнинг Сериа, Сингапурнинг Сембаванг худудида жойлашган.22

Бу харбий базаларнинг вазифаси Хитойнинг денгиз хавзасидаги экспансиясига карши кураш булиб, жуда катта молиявий маблагни талаб этади. Хитой Буюк Британияни узига муносиб ракиб деб курмайди. Чунки у глобал микёсда факат А^Ш билан ракобат килмокда.

Денгиз устидан назоратни кучайтириш учун Япония ва Корея Республикаси хам харакат килмокда. Жанубий Хитой денгизидаги келишмовчиликларни Хитой фойдасига хал килиш нафакат Спратли ва Парасел ороллари устидан назорат урнатишни, балки Тайван масаласини хал килишнинг калитига айланиши шубхасиз. Шунингдек, Шаркий Хитой денгизида Япония ва Корея Республикаси билан бахсли худудлар хам уз-узидан Хитой фойдасига хал булиши мумкин. Хитойнинг Жанубий Хитой денгизида тулаконли гегемон булиши Япония ва Корея Республикасининг стратегик ресурслар билан таъминланишини чеклашга кодир булади.

Шу сабаб хозирда Япония Жанубий Хитой денгизида иктисодий, харбий ва сиёсий фаолиятини кучайтирмокда. Япония Бош вазири Фумио Кисида мамлакатнинг йирик инвесторларини АСЕАНга аъзо давлатларга сармоя киритишга ундамокда. Х,озирда Таиланд, Индонезия, Филиппин, Въетнам, Мянма Япониянинг иктисодий хамкорларидир. Жануби-Шаркий Осиё давлатлари Япония учун Хитойга карши курашишда мухим куроллардир. Мамлакатдаги иктисодий кийинчиликларга карамай, Япония АСЕАН аъзо давлатларига молиявий ёрдам курсатишга тайёр.

Бизга маълумки, бундан олдин 2002 йилда Хитой ва АСЕАН давлатлари уртасида "Жанубий Хитой денгизидаги харакатни юритиш тугрисида Декларация" имзолаган эди. 2011 йилнинг ёзида 2002-йилдаги Декларацияни хаётга татбик этиш учун асосий тамойиллар ишлаб чикилган ва хаётга татбик этишдаги асосий тамойиллар кабул килинган эди. Сунгги ун йил ичида АСЕАН минтакавий ташкилоти ва Хитой уртасида Жанубий Хитой денгизида Ахлок кодексини мухокама килиш 2021-йилда якунланиши режалаштирилган эди аммо пандемия сабабли бу масала хал этилмади. Бу кодекс Жанубий Хитой денгизида бахсли худудларга бархам беришга, АСЕАН аъзо давлатлари ва Хитой уртасида ишонч ва хамкорликни ривожлантириш, жумладан, баликчилик сохасида хамкорлик килишга хизмат килиши лозим.

Жанубий Хитой денгизида бахсли худудлар туфайли геологик тадкикотлар олиб бориш ва мавжуд ресурсларнинг захирасини аник бахолаш имкони кам. Шунинг учун Хитой Фанлар Академияси 2019 йил март ойида Россия мутахассисларини Жанубий Хитой денгизида 2019 йил июл ойига режалаштирилган газ гидратларини урганиш учун экспедицияда иштирок этишга таклиф килди23. Бундан олдин 2017 йил май ойида Хитой хукумати Жанубий Хитой денгизи буйидаги ёнувчан муз кон тажрибасини муваффакиятли амалга оширганини маълум килган эди.

Бугунги кунда муаммони хал этиш буйича хавфсизлик масалалари буйича АСЕАН минтакавий форуми, АСЕАН давлатлари мудофаа вазирлари йигилиши, АСЕАН+8 ва Шаркий Осиё саммити каби платформаларда мухокама марказида турибди аммо бу учрашувлар етарли даражада фойда бермаяпти. Буни куйидаги сабаблари мавжуд:

Биринчидан, АСЕАН+8 ва Шаркий Осиё саммитида бу масалада мулокот утказилган булсада томонлар "Давлатларнинг ички ишларига аралашмаслик" принципига амал килган

22 The South China Sea: Why It Matters To "Global Britain" // https://henrviacksonsocietv. org/publications/the-south-china-sea-why-it-matters-to-global-britain/

23 Eluosi jiang zhu zhongguo yinling xia yici quanqiu nengyuan geming ( ffi^^MM^H^WT—

POCCHH Xmonra HaB6argarn rao6a^ eHepreTHKa HHKH^O6HHH 6om^apHmga epgaM 6epagu ) // https://militarv.china.com/topic/tuijian/11166766/20190328/35529543.html

485

холда худудий муаммоларни етарли даражада мухокама килишмади. Бунинг сабабларидан бири минтака давлатларининг муаммо буйича позицияларини турлича эканлигида хам куриш мумкин.

Иккинчидан, хавфсизлик масалалари буйича АСЕАН минтакавий форумиларида томонлар Жанубий Хитой денгизидаги кемалар катнови, эркин хаво худуди, денгиз акваториясидаги жиноятчиликка карши кураш ва атроф-мухитни мухофаза килишда биргаликда хамкорлик килиш буйичагина чекланиб колишмокда.

Учинчидан, А^Ш хукумати Жанубий Хитой денгизидаги кемаларни эркин катнови тарафдори булганлиги, минтака давлатлари билан муносабатларда ХХР билан келишмасликни ёклаётгани хам муаммони хал этилишига тускинлик килмокда.

Туртинчидан, Хитойнинг "Бир камар, бир йул" ва "Денгиз Ипак йули" каби лойихалари минтака давлатларини ХХРга иктисодий ва сиёсий жихатдан боглаб куймокда бу эса уз навбатида минтака давлатлари уртасида муаммони хал этиш буйича якдиллик пайдо булишига тускинлик килмокда.

Бешинчидан, минтака давлатларида ахоли сонининг усиб бориши, энергетикага булган талабнинг ошиб бориши, Жанубий Хитой денгизи акваторияси эса денгиз махсулотлари, энергоресурсларга бойлиги туфайли уз навбатида давлатларнинг муаммони хал килишда уз миллий манфаатларидан келиб чикиб ёндашишларига олиб келмокда.

Олтинчидан, Осиё Тинч океани минтакаси А^Ш учун хпобий-стратегик нуктайи назаридан энг мухим минтака хисобланади, шу сабабли Вьетнам, Филиппин, Малайзия каби давлатлар билан харбий сохада хамкорлик килиш, минтака давлатларида харбий-денгиз базаларини саклаб туриши мухим ахамият касб этади. Бу эса уз навбатида муаммони хал этишда А^Шнинг иштирокини хам таказо этади, бу эса ХХР манфаатларига мос келмайди.

Умуман олганда бугунги кунда худудий муаммоларни хал килишнинг бир канча йуллари мавжуд. Жумладан, Хитой ва Жанубий-Шаркий Осиё давлатлари уртасида Жанубий Хитой денгизида харакатларни мувофиклаштириш, худуддаги ресурслардан унумли фойдаланиш максадида "^ушма Комиссия" ташкил этилиши ва унга куйидаги ваколатларни берилиши лозим:

1) Жанубий Хитой денгизидаги хатти харакатларни Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Устави, 1982-йилдаги Денгиз хукуки тугрисидаги БМТ конвенцияси ва бошка халкаро хукук нормаларига амал килинишини назорат килиш;

2) Жанубий Хитой денгизи акваториясида кемалар катновини (танкерлар) ва хаво худуди хавфсизлигини таъминлаш;

3) Ахоли яшамайдиган худудларга инсонларни кучиб келишини назорат килиш;

4) Уюшган жиноятчилик ва наркотрафикка карши курашиш максадиди харбий патрул ташкил этиш;

5) Жанубий Хитой денгизи акваториясида харбий объектларни курилишини олдини олиш;

6) Жанубий Хитой денгизи акваториясида юз бериши мумкин булган харбий тукнашувларни олдини олиш;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7) Худудда бирор давлат томонидан утказиладиган харбий машгулотлар хакида томонларни хабардор килиш;

8) Худудий низоларни тинч йул билан хал етишгача манфаатдор томонлар хамкорлик йулларни излаш, уртада ишонч ва ишончни мустахкамлаш буйича саъй-харакатларни фаоллаштириш буйича ишларни ташкил этиш.

"^ушма Комиссия" ташкил этилиши уз навбатида куролли тукнашувларни олдини олиш, давлатлар уртасидаги "Иктисодий зона" ва "Континетал шелъф" чегараларини белгилаш буйича чора тадбирлар ишлаб чикилишига ёрдам беради.

Бу эса уз навбатида давлатлар уртасида анча йиллардан бери бахсларга сабаб булиб келаётган худудий муаммоларни хал этилиши, юзага келиши мумкин булган куролли тукнашувларни олди олинишига сабаб булади. Минтакадаги худудий муаммоларни хал этилиши, минтака давлатларига ХХР инвестицияларини кириб келиши нуктайи назаридан мухим ахамиятга эга.

REFERENCES

1. Казакбаев, Х. (2022). ХИТОЙ ХАЩ РЕСПУБЛИКАСИ ЖАНУБИЙ-ШАР^ИЙ ОСИЁ ДАВЛАТЛАРИ БИЛАН МУНОСАБАТЛАРИДА БА^СЛИ ^УДУДЛАР МАСАЛАСИ. Sharq ma'shali/Восточный факел, 14(1), 120-126.

2. Юлдашев, А. С. У. (2019). Региональное развитие КНР: на примере социальноэкономического развития Западного Китая. Региональные проблемы преобразования экономики, (4 (102)), 34-40.

3. Юлдашев, А. (2022). ОСНОВНЫЕ ПОКАЗАТЕЛИ И ПОТЕНЦИАЛ ТОРГОВО-ЭКОНОМИЧЕСКОГО СОТРУДНИЧЕСТВА МЕЖДУ УЗБЕКИСТАНОМ И КИТАЕМ. Sharq ma'shali/Восточный факел, 14(1), 136-144.

4. Нигманов, А. У. (2020). XITOYDA YOQILGI-ENERGETIKA MAJMUASI VA TARMOQ RIVOJLANISHING GEOGRAFIK XUSUSIYATLARI. ГЕОГРАФИЯ: ПРИРОДА И ОБЩЕСТВО, 1(2).

5. Nigmanov, A. U. (2019). O 'zbekistonda atom energetikasini rivolantirish muammolari va sohaning istiqbollari. Молодой ученый, (42), 323-325.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.