Научная статья на тему 'ХИТОЙ ХАЛҚ РЕСПУБЛИКАСИ ЖАНУБИЙ-ШАРҚИЙ ОСИЁ ДАВЛАТЛАРИ БИЛАН МУНОСАБАТЛАРИДА БАҲСЛИ ҲУДУДЛАР МАСАЛАСИ'

ХИТОЙ ХАЛҚ РЕСПУБЛИКАСИ ЖАНУБИЙ-ШАРҚИЙ ОСИЁ ДАВЛАТЛАРИ БИЛАН МУНОСАБАТЛАРИДА БАҲСЛИ ҲУДУДЛАР МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
86
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Жанубий Хитой денгизи / Хитой Халқ Республикаси / Вьетнам / Индонезия / ҳудудий муаммолар / Спратли / Парасел. / Южно-Китайское море / Китайская Народная Республика / Вьетнам / Индонезия / территориальные споры / Спратли / Парасель.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Казакбаев Хикматилла

Мақолада Жанубий Хитой денгизидаги ҳудудий муаммоларни ҳозирги ҳолати ва минтақадаги кучлар мувозанатидаги ўзгаришлар, Жанубий Хитой денгизидаги ҳудудий муаммолар атрофидаги воқеаларда Хитойнинг роли шунингдек, минтақа давлатлари – Хитой, Вьетнам, Индонезия, Филиппин, Бруней, Малайзия ва Тайван ўртасидаги Жанубий Хитой денгизи масаласидаги қарама-қаршиликларга тўхталиб ўтилган. ХХI асрнинг иккинчи ўн йиллигида Жанубий Хитой денгизида вазият кескинлаша бошлади. Бу эса ўз навбатида Хитой Халқ Республикаси ва Жанубий-Шарқий Осиё давлатлари ўртасида муносабатларни кескинлашишига олиб келди. Мақолада асосий урғу Жанубий Хитой денгизи сўнгги йиллардаги тенденцияларга қаратилган. Жумладан Жанубий-Шарқий ва Шарқий Осиё давлатларининг манфаатлари тўқнашган ҳудуд бўлиб қолмоқда. Ушбу жараёнларда энг кўп манфаатдор давлат Хитой Халқ Республикаси бўлиб қолмоқда. Жанубий Хитой денгизи орқали муҳим жаҳон савдо йўллари ўтади. Денгиз ҳавзаси энергоресурслар ва био ресурсларга бой. Шунингдек, Жанубий Хитой денгизидаги орол ва рифлар географик жойлашувига кўра АҚШ блокадасига қарши курашда ҳарбий-стратегик муҳим аҳамиятга эга. Шу сабабдан Жанубий Хитой денгизи Хитойнинг келажакда буюк давлатга айланиши учун ўта муҳим минтақа ҳисобланади. Мақолада асосий эътибор замонавий даврда Жанубий Хитой денгизидаги замонавий тенденциялар ва минтақадаги сииёсий вазият таҳлилига қаратилган. Сўнгги йилларда Хитойнинг Жанубий Хитой денгизидаги сиёсати минтақа давлатлари миллий хавфсизлигига ва суверенитетига дахл қилмоқда. Хитой кемалари АСЕАН давлатларининг иқтисодий зоналарига бемалол кириб келиши, айрим оролларнинг Хитой томонидан эгаллаб олинганлиги, сунъий оролларнинг қурилиши ва уларда Хитой ҳарбий кучларининг жойлаштирилиши давлатларнинг кескин норозилигига сабаб бўлмоқда. Бироқ Жануби-Шарқий Осиёдаги кўплаб давлатлар Хитой билан иқтисодий жиҳатдан чамбарчас боғлиқ ва Хитойга қарши очиқдан очиқ курашолмайдилар. Шу муносабат билан Жанубий Хитой денгизида вазият сезиларли даражада мураккаблашмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПРОБЛЕМА СПОРНЫХ ТЕРРИТОРИЙ В ОТНОШЕНИЯХ КИТАЙСКОЙ НАРОДНОЙ РЕСПУБЛИКИ СО СТРАНАМИ ЮГО-ВОСТОЧНОЙ АЗИИ

Статья посвящена современному состоянию региональных проблем в ЮжноКитайском море и изменениям в расстановке сил в регионе, роли Китая в региональных вопросах в Южно-Китайском море, а также спорам в Южно-Китайском море между странами региона: Китаем, Вьетнамом, Индонезией, Филиппинами, Брунеем, Малайзией и Тайванем. Во втором десятилетии XXI века ситуация в Южно-Китайском море начала обостряться. Это, в свою очередь, привело к ухудшению отношений между Китайской Народной Республикой и странами Юго-Восточной Азии. Основной акцент в статье сделан на тенденциях развития ситуации в ЮжноКитайском море в последние годы. В частности, интересы стран Юго-Восточной и Восточной Азии остаются конфликтогенными. Наиболее заинтересованной страной в этих процессах остается Китайская Народная Республика. Важные мировые торговые пути проходят через Южно-Китайское море. Морской бассейн богат энергоресурсами и биоресурсами. Он также имеет военно-стратегическое значение в борьбе с блокадой США из-за географического положения островов и рифов в ЮжноКитайском море. Поэтому Южно-Китайское море – это действительно важный регион для Китая, который в будущем стремится стать великим государством. Цель данной статьи заключается в критическом анализе современных тенденций в ЮжноКитайском море и политической ситуации в регионе, в целом. В последние годы политика Китая в Южно-Китайском море затрагивает национальную безопасность и суверенитет стран Юго-Восточной Азии. Свободный проход китайских кораблей в экономические зоны стран АСЕАН, активное освоение Китаем некоторых островов, строительство искусственных островов и размещение на них китайских вооруженных сил вызывают резкий протест со стороны юго-восточных государств. Однако, многие из этих стран экономически тесно связаны с КНР и не могут открыто выражать свои протесты, в связи с чем ситуация в Южно-Китайском море существенно осложняется.

Текст научной работы на тему «ХИТОЙ ХАЛҚ РЕСПУБЛИКАСИ ЖАНУБИЙ-ШАРҚИЙ ОСИЁ ДАВЛАТЛАРИ БИЛАН МУНОСАБАТЛАРИДА БАҲСЛИ ҲУДУДЛАР МАСАЛАСИ»

ХИТОЙ ХАЛЦ РЕСПУБЛИКАСИ ЖАНУБИЙ-ШАРЦИЙ ОСИЁ ДАВЛАТЛАРИ БИЛАН МУНОСАБАТЛАРИДА БА^СЛИ Х,УДУДЛАР МАСАЛАСИ

KA3A^AEB XИKМAТИЛЛA

ORCID: 0000-0001-5043-5908 Уцumyвчu, ТДШУ

Лннотация. Мaцoлaдa Жaнyбuй Хumoй дeнгuзuдaгu уудудш мyaммoлaрнu цoзuргu цoлamu вa мuнmaцaдaгu кyчлaр мyвoзaнamuдaгu yзгaрuшлaр, Жaнyбuй Хumoй дeнгuзuдaгu уудудш мyaммoлaр amрoфuдaгu вoцeaлaрдa Хumoйнuнг рoлu шyнuнгдeк, мuнmaцa дaвлamлaрu - Хumoй, Bьemнaм, Индoнeзuя, Фuлuппuн, Брyнeй, Мaлaйзuя вa Taйвaн yрmaсuдaгu Жaнyбuй Хumoй дeнгuзu мaсaлaсuдaгu цaрaмa-цaршuлuклaргa myхmaлuб ymuлгaн.

XXI aсрнuнг uккuнчu Ун йuллuгuдa Жaнyбuй Хumoй demrnuda вaзuяm кeскuнлaшa бoшлaдu. Бу эш Уз нaвбamuдa Xumoй Xaлц Рeспyблuкaсu вa Жaнyбuй-Шaрщй Ocuë дaвлamлaрu ypmacuda мyнoсaбamлaрнu кeскuнлaшuшuгa oлuб кeлдu.

Мaцoлaдa acocm ургу Жaнyбuй Xumoй дeнгuзu сyнггu йuллaрдaгu meндeнцuялaргa цaрamuлгaн. Жyмлaдaн Жaнyбuй-Шaрцuй вa Шaрцuй Ocuë дaвлamлaрuнuнг мaнфaamлaрu myцнaшгaн yydyd 6улu6 цoлмoцдa. Ушбу жaрaëнлaрдa энг Kyn мaнфaamдoр дaвлamXumoйXaлцРecпyблuкacu 6улu6 цoлмoцдa. Жaнyбuй Xumoй дeнгuзu oрцaлu му^м жa%oн caвдo йyллaрu ymadu. Дeнгuз %aвзacu энeргoрecyрcлaр вa 6uo рecyрcлaргa 6oü. Шyнuнгдeк, Жaнyбuй Xumoй дeнгuзuдaгu oрoл вa рuфлaр гeoгрaфuк жoйлaшyвuгa Kypa АКЩ блoкaдacuгa цaршu кyрaшдa щрбuй-cmрameгuк му^м aщмuяmгa эгa. Шу caбaбдaн Жaнyбuй Xumoй дeнгuзu Xumoйнuнг кeлaжaкдa буюк дaвлamгa aйлaнuшu учун yma мy%uм мuнmaцa %ucoблaнaдu.

Мaцoлaдa acocm эъmuбoр зaмoнaвuй дaврдa Жaнyбuй Xumoй дeнгuзuдaгu зaмoнaвuй meндeнцuялaр вa мuнmaцaдaгu cuuëcm вaзuяm ma^rn^a цaрamuлгaн.

Сyнггu йuллaрдa Xumomum Жaнyбuй Xumoй дeнгuзuдaгu cuëcamu мuнmaцa дaвлamлaрu мтлш хaвфcuзлuгuгa вa cyвeрeнumemuгa dam кuлмoцдa. Xumoй кeмaлaрu АСЕАН дaвлamлaрuнuнг uцmucoдuй зoнaлaрuгa бeмaлoл Kupu6 кeлuшu, aйрuм oрoллaрнuнг Xumoй moмoнuдaн эгaллaб oлuнгaнлuгu, сунъш oрoллaрнuнг цyрuлuшu вa yлaрдa Xumoй щрбт кyчлaрuнuнг жoйлaшmuрuлuшu дaвлamлaрнuнг ^скан нoрoзuлuгuгa ca6a6 бyлмoцдa. Бuрoц Жaнyбu-Шaрщй Ocuëдaгu Kyma6 дaвлamлaр Xumoй бuлaн uцmucoдuй жuщmдaн чaмбaрчac бoглuц вa Xumoйгa цaршu oчuцдaн oчuц кyрaшoлмaйдuлaр. Шу мyнocaбam бuлaн Жaнyбuй Xumoй дeнгuзuдa вaзuяm ceзuлaрлu дaрaжaдa мyрaккaблaшмoцдa.

Таянч суз ва иборалар: Жaнyбuй Xumoй дeнгuзu, Xumoй Xaлц Рecnyблuкacu, Bьemнaм, Индoнeзuя, уудудш мyaммoлaр, Сnрamлu, Пaрaceл.

Лннотация. Cmamья nocвящeнa coврeмeннoмy cocmoянuю рeгuoнaльных nрoблeм в Южнo-Кumaйcкoм мoрe u uзмeнeнuям в рaccmaнoвкe cm в рeгuoнe, рoлu Кumaя в рeгuoнaльных вonрocaх в Южнo-Кumaйcкoм мoрe, a maкжe cnoрaм в Южнo-Кumaйcкoм мoрe мeждy cmрaнaмu рeгuoнa: Кumaeм, Bьemнaмoм, Индoнeзueй, Фuлunnuнaмu, Брyнeeм, Мaлaйзueй u Taйвaнeм.

Bo вmoрoм дecяmuлemuu XXI вeкa cumyaцuя в Южнo-Кumaйcкoм мoрe нaчaлa oбocmряmьcя. Эmo, в cвoю oчeрeдь, nрuвeлo к yхyдшeнuю omнoшeнuй мeждy Кumaйcкoй Haрoднoй Рecnyблuкoй u cmрaнaмu Югo-Bocmoчнoй Aзuu. Ocнoвнoй aкцeнm в cmamw cдeлaн нa meндeнцuях рaзвumuя cumyaцuu в Южнo-Кumaйcкoм мoрe в nocлeднue гoды. В чacmнocmu, mmepecbi cmрaн Югo-Bocmoчнoй u Bocmoчнoй Aзuu ocmaюmcя кoнфлuкmoгeннымu. Hauбoлee зauнmeрecoвaннoй cmрaнoй в эmuх npo^ccax ocmaemcя Кumaйcкaя Haрoднaя Рecnyблuкa. Baжныe мuрoвыe moргoвыe nymu nрoхoдяm чeрeз Южнo-Кumaйcкoe мoрe. Mop^oü 6accem 6ornm энeргoрecyрcaмu u бuoрecyрcaмu. Он maкжe umeem вoeннo-cmрameгuчecкoe знaчeнue в бoрьбe с блoкaдoй США u3-3a гeoгрaфuчecкoгo noлoжeнuя ocmрoвoв u рuфoв в Южнo-Кumaйcкoм мoрe. Пoэmoмy Южнo-Кumaйcкoe мoрe - эmo дeйcmвumeльнo вaжный рeгuoн для Кumaя, rnmopbrn в бyдyщeм cmрeмumcя cmamь вeлuкuм гocyдaрcmвoм.

Щль дaннoй cmamьu зaключaemcя в крumuчecкoм aнaлuзe coврeмeнных meндeнцuй в Южнo-Кumaйcкoм мoрe u noлumuчecкoй cumyaцuu вpe^uorn, в цeлoм.

В последние годы политика Китая в Южно-Китайском море затрагивает национальную безопасность и суверенитет стран Юго-Восточной Азии. Свободный проход китайских кораблей в экономические зоны стран АСЕАН, активное освоение Китаем некоторых островов, строительство искусственных островов и размещение на них китайских вооруженных сил вызывают резкий протест со стороны юго-восточных государств. Однако, многие из этих стран экономически тесно связаны с КНР и не могут открыто выражать свои протесты, в связи с чем ситуация в Южно-Китайском море существенно осложняется.

Опорные слова и выражения: Южно-Китайское море, Китайская Народная Республика, Вьетнам, Индонезия, территориальные споры, Спратли, Парасель.

Abstract. The article focuses on the current state of regional problems in the South China Sea and changes in the balance of power in the region, China's role in regional issues in the South China Sea, as well as disputing in the South China Sea between the countries of the region China, Vietnam, Indonesia, the Philippines, Brunei, Malaysia and Taiwan.

In the second decade of the 21st century, the situation in the South China Sea embarked upon deteriorate. This, in turn terms ofit has led to strained relations between the People's Republic ofChina and Southeast Asian countries. The main emphasis in the article is on the tendencies of the South China Sea in recent years. In particular, the interests of the countries of Southeast and East Asia remain conflict territory. The most interested country in these processes remains the People's Republic of China. Significant world trade routes pass through the South China Sea. The marine basin is well offin energy resources and bio resources. It is also ofmilitary-strategic importance in the fight against the USA blockade due to the geographical location of the islands and reefs in the South China Sea. Therefore, the South China Sea is a really significant region for China to become a great state in the future.

The main point ofthis article is related to the analysis ofcurrent trends in the South China Sea and the political situation in the region in modern times.

In recent years, China's policy in the South China Sea has been interfering with the national security and sovereignty of the countries in the region. The free access of Chinese ships to the economic zones of the ASEAN countries, the occupation of some islands by China, the construction of artificial islands and the deployment of Chinese military forces in them are causing strong protests from the states. However, many countries in Southeast Asia are economically linked with China and cannot openly fight against China. As a result, situation in the South China Sea is being significantly complicated.

Keywords and expressions: The South China Sea, People's Republic of China, Vietnam, Indonesia, territorial disputes, Spratly, Paracel.

Кириш. XXI асрга келиб Хитой Халк Республикасининг Жанубий-Шаркий Осиёдаги ташки сиёсати узгара бошлади, ХХР дастлаб минтака давлатлари билан иктисодий ва маданий алокаларни ривожлантиришга харакат килган булса кейинчалик "Юмшок куч" элементларидан воз кечиб "Иктисодий экспансия" ва "^аттик куч"дан фойдаланиши мумкинлигини истисно этмаяпти.

ХХ1 асрнинг иккинчи ун йиллигида Жанубий Хитой денгизида вазият кескинлаша бошлади. Бу эса уз навбатида Хитой Халк Республикаси ва Жанубий-Шаркий Осиё давлатлари уртасида муносабатларни кескинлашишига олиб келди.

Жанубий Хитой денгизи сунгги йилларда Жанубий-Шаркий ва Шаркий Осиё давлат-ларининг манфаатлари тукнашган худуд булиб колмокда. Ушбу жараёнларда энг куп манфаатдор давлат Хитой Халк Республикаси булиб колмокда. Жанубий Хитой денгизи оркали мухим жахон савдо йуллари утади. Денгиз хавзаси энергоресурслар, денгиз озик-овкат ресурсларига бой. Шунингдек, Жанубий Хитой денгизидаги орол ва рифлар географик жойлашувига кура А^Ш блокадасига карши курашда харбий-стратегик мухим ахамиятга эга. Шу сабабдан Жанубий Хитой денгизи Хитойнинг келажакда буюк давлатга айланиши учун ута мухим минтака хисобланади.

Сунгги йилларда Хитойнинг Жанубий Хитой денгизидаги сиёсати минтака давлатлари миллий хавфсизлигига ва суверенитетига дахл килмокда. Хитой кемалари АСЕАН давлатларининг иктисодий зоналарига бемалол кириб келиши, айрим оролларнинг Хитой

томонидан эгаллаб олинганлиги, сунъий оролларнинг курилиши ва уларда Хитой харбий кучларининг жойлаштирилиши давлатларнинг кескин норозилигига сабаб булмокда1. Бирок Жануби-Шаркий Осиёдаги куплаб давлатлар Хитой билан иктисодий жихатдан чамбарчас боглик ва Хитойга карши очикдан очик курашолмайдилар. Шу муносабат билан Жанубий Хитой денгизида вазият сезиларли даражада мураккаблашмокда.

Жанубий Хитой денгизи Тинч океанида жойлашган. Жанубий Хитой денгизи Хитой жанубида, Вьетнам шаркида, Филиппин гарбида, Малай яримороли ва Суматра шаркида жойлашган. Денгиз атрофида ХХР, Вьетнам, Филиппин, Камбоджа, Таиланд, Сингапур, Малайзия, Индонезия ва Бруней давлатлари жойлашган. Шунинг учун денгиз 300 миллиондан ортик инсонларнинг хаётида мухим рол уйнайди. Жанубий Хитой денгизида энг йирик худудлар: Парасел ва Спратли ороллари хисобланади.

Парасел ороллари (хигойчаЩ^^^ - Сиша) Унда 15 та орол ва рифлар мавжуд. Парасел ороллари икки гурухга булинади: Амфитрит ва Круассан ороллари. Энг йирик ороллари - Патл, Тритон, Линкон оролларидир. Архипелагдан Хитойнинг Х,айнан оролигача 290 км, Вьетнамнинг Дананг портигача 320 км шу сабабли бу худудга икки давлат даъво килади2.

Спратли архипелаги (хитойча^^^^Нанша) архипелаг 200 дан ортик кичик ороллар ва рифлардан иборат. Баъзи курукликлар факатгина сув сатхи пасайганда куринади. Бундай холатда орол ва рифлар сони 400 тагача етади. Спратли архипелагига Вьетнам, Хитой, Малайзия, Филиппин ва Бруней даъво килмокда. Низо иштирокчилари учун Спратли архипелаги харбий, сиёсий, стратегик ахамиятга эга3.

Скарборо рифи (хитойча м^Хуанян) сув хавзаси устида мавжуд булган курукликдир. Скарборо рифига энг якин давлат - бу 220 км масофада Филиппин давлатидир. Бу рифга Хитой ва Филиппин даъво килади4.

Мавзуга оид адабиётларнинг та^лили. Хитой Халк Республикасининг Жанубий-Шаркий Осиё давлатлари билан муносабатлари турли олимлар томонидан урганилган жумладан, Мосяков Д. В.нинг "Политика Китая в Юго-Восточной Азии: от прошлого к настоящему" монографияси5 Хитойнинг Жанубий-Шаркий Осиё давлатлари билан муноса-батларининг тарихи ва замонавий холати, Хитойнинг минтакадаги миллий манфаатлари ва унинг геостратегик максадларини амалга ошириш шартлари тахлил килинган.

Панкратова (2018) Жанубий-Шаркий Осиёдаги халкаро муносабатларида Хитой диаспорасининг роли, Хитойнинг минтакадаги иктисодий экспанцияси ва Хитой Халк Республикасининг минтакадаги ташки сиёсатига тухталиб утган.

Власов (2015) замонавий даврда Хитой Халк Республикасининг АСЕАН давлатлари билан муносабатлари, Хитойнинг минтака давлатлари билан иктисодий, харбий-сиёсий сохадаги хамкорлик алокалари, шунингдек Жанубий Хитой денгизидаги бахсли худудлар масаласида Жанубий-Шаркий Осиё давлатлари билан муносабатлари тадкик этилган.

1 Usov I. Interesi KNR v Yujno-Kitayskom more [Interests of the People's Republic of China in the South China Sea], Problems of National Strategy, 2014, no. 4(25). P.49

2 ^apam. Kazakbaev H. Xitoy Xalq Respublikasining Janubiy Xitoy dengizidagi hududiy da'volari" [Territorial claims of the People's Republic of China in the South China], materials of annual conference Actual promlems of Chinese Studies: politics, history and economics, 2020, pp. 83-87.

3 The South China Sea:The Spratly Islands dispute. Available at: https://asiahouse.org/news-and-views/the-south-china-sea-the-spratly-islands-dispute/

4 Scarborough Shoal: Debunking Historical Myths. Available at: http://www.maritimeissues.com /politics /scarborough-shoal-at-the-turn-of-the-20th-century-debunking-myths.html

5Mosyakov D. Politika Kitaya v Yugo-Vostochnoy Azii: ot proshlogo k nastoyashemu [China's Policy in Southeast Asia: From Past to Present] 2012, M., 220 p.

Золотухин (2017) Жанубий Хитой денгизидаги бахсли худудлар масаласида замонавий тенденциялар, томонларнинг Жанубий Хитой денгизидаги манфаатлари, худудий масалаларда буюк давлатларнинг иштироки урганилган.

Тадкикот методологияси. Тадкикотни амалга оширишда услубий жихатдан, киёсий тахлил хусусиятига эга мантикий-тарихий, сиёсий-тахлилий усулларга асосланади. Тарихий-киёсий тахлиллардан сунг улар асосида умумлаштирилган хулосаларга келинган. Жанубий Хитой денгизидаги жараёнлар ривожланиш назариясининг концептуал жихатлари тадкикотнинг назарий-методологик асосини ташкил килади. Жанубий Хитой денгизида атрофида руй бераётган жараёнларда давлатлар иштирокининг узига хос тахлилини амалга ошириш асосий тенденцияларини аниклаш имконини берди.

Тахлил ва натижалар. 1949-йил 1-октябрда Хитой Халк Республикаси ташкил топгач, Жанубий-Шаркий Осиё давлатлари орасидан Вьетнам, Индонезия, ва Мянма ХХРни тан олиб, 1950-йили дипломатик алокаларни урнатади.

1958 ва 1961-йилларда Камбоджа ва Лаос ХХР билан дипломатик алокаларни урнатади. Минтаканинг бошка давлатлари Совук урушдан кейин вужудга келган вазият сабабли узок вакт ХХР билан дипломатик алокалар урнатишмайди (1 -жадвал).

ХХР ва Жанубий-Шарций Осиё давлатлари уртасида дипломатик алоцаларнинг урнатилиши.

1-Жадвал1.

Давлат Вьетнам Индонезия* Мянма Камбоджа Лаос

Сана 18.01.1950 13.04.1950 08.06.1950 19.07.1958 25.04.1961

Давлат Малайзия Филиппин Таиланд Сингапур Бруней

Сана 31.05.1974 09.06.1975 01.07.1975 03.10.1990 30.09.1991

*Индонезия ХХР билан алоцаларини маълум вацтга узади, кейинчалик 1967-йил октябрда ХХР билан алоцалар яна тикланади, 1990-йил 8-августдан икки уртадаги алоцалар тулацонли равишда давом эттирилади.

1950-1970 йилларда ХХРнинг Жанубий-Шаркий Осиё давлатлари билан муносабатлари осон кечмаган. Жумладан, 1974 йили ХХР армияси Жанубий Вьетнам чегара кушинларини Парасель оролларидан кувиб чикаради ва оролда уз назоратига олади. Уша йилнинг узида ХХР расмий равишда Вьетнам хам даъвогарлик киладиган Спратли оролларига нисбатан уз даъвосини элон килди2.

1979 йил 14 февралда Хитой Коммунистик партияси Марказий ^умитасининг карори билан Хитой Халк Озодлик Армияси Вьетнамга бостириб киради деярли 30 кун давом этган уруш Хитой - Вьетнам муносабатларини янада кескинлаштирди3.

1 ^agBan www.gov.cn ( The State Council The People's Republic of China) pacMHH Be6-caxu$acu acocuga Mya^u$ TOMOHHgaH TanepnaHgu.

2 Yangel A. Otnosheniya Kitaya so stranami Yugo-Vostochnoy Azii: ekonomicheskie i politicheskie faktori (k sozdaniyu zoni svobodnoy torgovli Kitay—ASEAN) [China's relations with the countries of Southeast Asia: economic and political factors(towards the creation of a China-ASEAN free trade zone)].Bulliten RUDN, seria International Relations , 2010, no. 2. P.60.

3 Bogovkova O.I. Kitaysko-Vetnamskaya voyna 1979 goda v kontekste kitayskoy geopolitiki [Vietnam war in 1979 in the context of Chinese geopolitics], Society and state in China, 2017, no. 22-1. pp.197-206.

Индонезия хукумати эса ХХР Жанубий Хитой денгизи хавзасидаги барча оролларга даъво килаётганини ва хатто, бир кун келиб, Индонезияга тегишли булган Натуна оролига хам кириб келишини сезди. Чунки 1976-йили Пекинда чоп этилган хариталарда Хитой чегараси Натуна оролидан хам утарди. Индонезия Хитой билан якин дипломатик алокалар урнатган, бирок Индонезия узок вакт Хитой кемаларининг Натуна ороли хавзасига кириб келишига жим караб турмайди. Х,озирги кунда Натуна, шубхасиз, Индонезия суверенитета остидадир. Айни пайтда, бу оролга бошка давлатлар даъво килмайди. Бирок Хитойнинг машхур "туккиз нукта линияси" Натуна оролидаги иктисодий зонани хам камраб олади. Индонезия "туккиз нуктали линия"ни тан олмайди ва уни халкаро хукукка хилоф, деб хисоблайди . 2017-йил июлда эса Индонезия парламенти рамзий маънода карор кабул килди. Унга кура, архипелагдан шимоли-шаркка караб кетувчи хавзанинг номи "Натунанинг Шимолий денгизи" деб узгартирилди. Индонезия АСЕАН давлатлари уртасида Жанубий Хитой денгизи юрисдиксияси ва денгиз хукуки борасидаги келишмовчиликларга бархам беришга уринмокда ва минтакада хавфсизлик, баркарорликни таъминлашда АСЕАНнинг ролини таъкидламокда. Индонезия бахсли худудлар борасида Хитой ва бошка давлатлар уртасида воситачилик ролини уйнаши мумкин1.

Сингапур Жанубий Хитой денгизидаги халкаро низода иштирок этмайди ва нейтрал холатда булиб, хеч кайси давлатнинг даъволарини маъкулламайди. Сингапур Респуб-ликаси давлатларни низоларни тинч йул билан хал этишга чакиради ва томонларни 1982-йил "Денгиз хукуки" буйича БМТ Конвенсияси, 2002-йил "Жанубий Хитой денгизида томонларнинг хатти-харакатлари" тугрисидаги декларация риоя килиш лозим деб хисоблайди2.

Хитойнинг кучайиши нуктаи назаридан Ветнам, Филиппин, Малайзия, Бруней ва бошка давлатлар Жанубий Хитой денгизи муаммоларини хал этиш, бошка давлатларнинг ёрдамидан фойдаланиб Хитойни чеклаш учун харакат килдилар ва Жанубий Хитой денгизи масаласини халкаро микёсда хал этишга уриндилар.Аввало, Жанубий Хитой денгизи муаммосини АСЕАНнинг 10 та мамлакати АСЕАН учрашувлари доирасида бу масала буйича фикр алмашдилар. 1992 йил Филиппинда булиб утган АСЕАН ташки ишлар вазирлари йигилишида Филиппин хукумати Жанубий Хитой денгизи масаласи буйича АСЕАН декларацияси („Манила декларацияси" номи билан хам танилган)ни таклиф килган ва Жанубий Хитой денгизи муаммосини тинч йул билан хал этишни ва томонлардан бу Декларацияни бажаришларини сураган. 2002 - йилда Хитой ва АСЕАН Камбоджа ^ироллигининг Пном Пен шахрида "Жанубий Хитой денгизидаги харакатни юритиш тугрисида Декларация" (Ш^^^^^жШ)ни имзоладилар. Томонлар халкаро тамойилларга асосланган холда узаро хурмат билан худудий низоларни тинч йул билан хал килишга ваъда бердилар. Низони хал килиш учун манфаатдор томонлар куйидаги йуналишларда хамкорлик килишга келишиб олдилар3:

(1) Денгиз атроф-мухит мухофазаси;

(2) Денгиз илмий тадкикотлари;

1Indoneziya stala sleduyushey jertvoy pretenziy Pekina v Yujno-Kitayskom more [ Indonesia next victim to Beijing's claims in the South China Sea] Available at: https://obzor.press/press/11428-indoneziya-stala-sleduyushhej-zhertvoj-pretenzij -pekina-v-yuzhno-kitaj skom-more

2 Schasfe ot razuma: «umnaya sila» KNR i ee vliyanie na razvitie arxitekturi bezopasnosti v Aziatsko-Tixookeanskom regione. [Happines from Reason: China's Smart Power and its impact on the Development of security architecture in the Asia-Pacific Region]. Available at: https://iorj.hse.ru/data/2016/03/30/1126664874/Mixnevich%20S..pdf

[When did the conflict in the South China Sea begin to intensify]. Available at: https://view.news.qq.com/original/legacyintouch/d498.html

(3) Денгизда харакат хавфсизлиги;

(4) ^идириш ва куткариш;

(5) Халкаро трансмиллий жиноятларга карши кураш, жумладан, гиёхванд моддаларни ноконуний айланиши, курол-ярог контрабандаси ва денгизда куролланган карокчиликка карши кураш1.

Худудий муаммолар сабабли ХХРнинг Филиппин билан муносабатлари яхши булмаган. 1990 йилларда икки томонлама муносабатлар ривожлана бошлади. Хусусан, 1996 йили ХХР Раиси Цзян Цземин давлат ташрифи билан Филиппинга ташрифида Жанубий Хитой денгизи масаласида консенсусга келишди.

Филиппин 2013-йил январда Гаага шахри Третей судининг Доимий палатасига Хитойнинг Жанубий Хитой денгизидаги харакатлари халкаро хукукнинг бузилиши даъвоси билан мурожаат килди. Гаага Трибунали 2016-йил июлда БМТнинг Денгиз хукуки буйича Конвенсиясига асосланиб, янги карор кабул килди ва унга кура, Хитой денгиздаги хеч кайси оролга даъво килишга асос йук, деб хисоблади2. Суд Спратли архипелагини "орол"лар эмас ва шу сабабдан архипелагда иктисодий зона хам мавжуд эмас, деб карор кабул килди. Япония, Филиппин бу карорнинг мажбурий эканлигини таъкидлади. Бирок Хитой Гаага судининг юридик макомини тан олмади ва 2016-йилги карорни хам юридик кучга эга эмас, деб хисоблади.

Хитой билан урушда голиб булишга кузи етмаётган Филиппин эндиликда Хитой билан очикдан очик тукнашувлардан воз кечди ва музокара йулига утди. 1951-йилдаёк А^Ш ва Филиппин уртасида "Узаро Мудофаа Битими" тузилган эди. Унга кура, Филиппин ёки А^Шга учинчи давлат томонидан тахдид вужудга келса, иккинчи томон ёрдамга келиши керак. 2019-йил 4-март куни А^Ш хаво кучларининг ядро куролларини ташувчи "В-52 Stratofortress" номли самалёти Филиппин ва Хитой уртасидаги бахсли худуд- Спратли архипелаги якинидан учиб утди ва Филиппин бунга жавобан, 1951-йилги Битимни кайта куриб чикишни талаб килди3.

Филиппин Мудофаа вазири Дельфин Лорентсон таъкидлашича, 1992-йилда Филиппинда А^Ш харбий базалари ёпилиши биланок бу битимни кайта куриб чикиш керак эди. Агар хозир А^Ш харбий кучлари Жанубий Хитой денгизида Хитой билан уруш бошласа, Филиппин уз узидан бу урушга кушилиб кетишга тугри келади. Аммо Филиппин узидан кучли булган Хитой билан урушиш ниятида эмас. Филиппин ахолисининг 20 фоизини хитойликлар ташкил этади ва Хитой Филиппиннинг асосий савдо шеригидир. Шунингдек Филиппиндаги Хитой диаспораси мамлакатнинг 35 % товар айланмасини назорат килади4.

1950-йиллардан бери А^Шнинг ишончли хамкори булиб келган Филиппин Президенти Р.Дутерте 2016-йил сайланиши билан А^Шдан харбий ва иктисодий жихатдан озод

1 Qarang: Kazakbaev H. Disputed territories in the South China Sea and role of People's Republic of China, East European Science Journal, 2020, Volume 05(57). pp.46-50

2 Gaagskiy sud otkazal Kitayu v pravax na rayoni v akvatorii Yujno-Kitayskogo morya [The Hague Court denies China rights to areas in the South China Sea] available at: https://www.Mer fax.ru/world /518067

3 Prolet V-52 zastavil Filippini usomnitsya v dogovore s SSHA [Overflight of B-52 made the Philippines question the treaty with the United States] Available at: https://military.pravda.ru/1409063-filippin/

4 Kitayskaya diaspora v Yugo-Vostochnoy Azii [Chinese Diaspora in Southeast Asia], available at: synologia.ru/a/ Kitayskaya_diaspora_v_Yugo-Vostochnoy _Azii

эканлигини эълон килган эди1. 2016-йилдан бошлаб Хитой Филиппиннинг энг йирик савдо шеригига ва 2018-йилдан энг йирик инвесторига айланди2.

Юкоридаги холатларга карамасдан ХХР минтакадаги бир канча давлатлар билан турли йилларда "Стратегик хамкорлик" тугрисида келишувларга эришган. Жумладан: Камбоджа (2006 й.), Вьетнам (2008), Лаос (2009), Мянма (2011), Малайзия (2013), Индонезия (2013)3.

Хулоса ва таклифлар. Бугунги кунда минтака давлатларининг позициясидан келиб чикиб, шартли равишда уларни уч гурухга ажратиш мумкин:

- хитойпарастлар: Лаос, Камбоджа, Мянма. Улар Хитойдан иктисодий ёрдам олишни маъкул куришади. Шунингдек, охирги пайтларда Бруней хам шу позицияни куллаб-кувватламокда.

- расман нейтрал давлатлар: Сингапур, Индонезия, Таиланд.

- антихитой блок: Вьетнам, Филиппин, Малайзия.

Хулоса киладиган булсак, сунгги йилларда Хитой Халк Республикаси АСЕАН доир-асида минтака давлатлари билан турли сохаларда хамкорлик алокаларини ривожлан-тиришга харакат килмокда. Бунда енг аввало иктисодий ёрдам курсатиш, харбий сохада хамкорлик килиш оркали минтака давлатларини уз томонига огдиришга интилмокда.

1 The U.S.- Philippines Defense Alliance. Available at: https://www.cfr.org/backgrounder/us-philippines-defense-alliance

2 Turnaround in Philippines-China Relations. Available at: https://www.chinausfo cus.com/foreign-policy/turnaround-in-philippines-china-relations

3 Dikarev A.D. Gosudarstva ASEAN v politike Kitaya: kurs na raskol ili "noviy consensus"? [ASEAN states in China's politics: A split course or a "New Consensus"]. Comparative poltics and geopolitics, 2018, Vol.9 . no.3. P.76.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.