Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА АРВОҲКАПАЛАКЛАРНИНГ ЎРГАНИЛГАНЛИК ДАРАЖАСИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА АРВОҲКАПАЛАКЛАРНИНГ ЎРГАНИЛГАНЛИК ДАРАЖАСИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
67
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Энтомология / ҳашаротлар / Арвоҳкапалак / Sphingidae / Sphinx / Бражники / ғумбак / имаго / капалак / тангачақанотлилар / Lepidoptera / тунги капалаклар / Зарафшон дарёси / мавсумий авлод бериш

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Омонов Шохрух Нормуминович

Ўшбу мақолада Ўзбекистонда арвоҳкапалакларни ўрганилганлик даражаси ва Ўзбекистонда арвоҳкапалакларнинг мавжуд турлари ҳақида сўз боради. Мавзуга оид бугунги кунгача мавжуд адабиётлар таҳлили натижасида арвоҳкапалакларнинг биологик ва экологик хусусиятлари батафсил баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА АРВОҲКАПАЛАКЛАРНИНГ ЎРГАНИЛГАНЛИК ДАРАЖАСИ»

JffiTALQINVA 1

\-/TADQIQOTLAR Nol 2022

ilmiy-uslubiy JumaH

ViKIkllfTnil TT Л Л PRnY¥ ЛИЛ 1Л I* 1Л PIIIIIII VPF Л1111 ТТГ Л TT 111K"

УЗБЕКИСТОНДА АРВОХКАПАЛАКЛАРНИНГ УРГАНИЛГАНЛИК

ДАРАЖАСИ

ШХ

Омонов Шохрух Нормуминович

Узбекистон Миллий университети докторанти https://doi.org/10.5281/zenodo.7217577

* в

тъ

Аннотация: Ушбу маколада Узбекистонда арвохкапалакларни урганилганлик даражаси ва Узбекистонда арвохкапалакларнинг мавжуд турлари хакида суз боради. Мавзуга оид бугунги кунгача мавжуд адабиётлар тахлили натижасида арвохкапалакларнинг биологик ва экологик хусусиятлари батафсил баён этилган.

Калит сузлар: Энтомология, хашаротлар, Арвохкапалак, Sphingidae, Sphinx, Бражники, гумбак, имаго, капалак, тангачаканотлилар, Lepidoptera, тунги капалаклар, Зарафшон дарёси, мавсумий авлод бериш.

I :> *i И >

Табиатда узига хос жозиба ва гузалликни шаклланишида тангачаканотлилар (Lepidoptera) ни урни бекиёс. Тангачаканотлилар

»

систематик жихатдан бугимоёкдилар типи, хашаротлар синфининг туркуми саналади. Тангачаканотлилар синфи бир канча оилаларни уз ичига олади. Бу оилалар ичида кундузи ва кечаси фаол хаёт шаклига эга булган вакиллари мавжуд. Арвохкапалаклар оиласи кечаси фаол хаёт шаклига эга булган капалаклар хисобланади (айрим турлари кундузи фаол хаёт шаклига эга).

Арвохкапалаклар - лот. Sphingidae (рус. Бражники) номи билан илмий объект

ЛТТЛЛПТ^ТТТТП Г1ЛГ»ПТТТТТТП TTTI А ППАЛЛТЛПТТПТТПТ/ЧТПП ТТОЛТТТО^ тгтта » |ГТТТ/»аЛТХ ТТП ГТТ ТТПТТ ^ЛТТ1Л

сифатида урганилади. Арвохкапалаклар дастлаб дунё микёсида бундан бир неча аср олдин яъни Карл Линней даврида урганилиш бошланган ва уз навбатида уша даврда урганилган куплаб арвохкапалакларининг фанга маълум турлари Карл Линней (1758 й.) томонидан урганилган. Ундан кейинги даврларда Урта Осиёда олиб борилган тадкикотлар натижасида ва Урта Осиёга уюштирилган бир неча экспедетциялар натижасида куплаб энтомологик маълумотлар тупланишлигига эришилди. Тангачаканотлилар хакида дастлабки маълумотлар рус энтомологи Н.Г.Ершов ва А. Фильд лар томонидан чоп этилган. У узининг тангачаканотлиларга багишланган асарида Туркистон улкасида булган рус саёхатчилари М.Менетрие, Е.Эверсман, А.Федченко ларнинг туплаган материал ва маълумотларини урганиб, 367 тур капалак

! К*

хакида маълумот берган. Улар орасида арвохкапалаклар хакида жуда хам киска маълумотлар бериб утилган. "Насекомые Узбекистана" (1993) китобида Урта

IVI CI DJ IJ IVI W I J 1CI|J WV^pJ'lW у I FIJ I I С1П . 1 W1VI Dl J OVJ^/IXFIV^ I С1П CI l\FI I J JJ 1 CI

Осиёда 33 та Узбекистонда 20 та арвохкапалак тури учрашлиги хакида

маълумотлар келтирилган .[3, 161 -б.]

и>,* ^ «KQs

JffiTALQINVA 1

\-#TADOIOOTLAR N01 2022

№1 2022

ilmlyuslubly jurnali

Miiiif-iwuuif juman

Аpвоxкaпaлaклap - Sphingidae оилaсигa мaнсyб кaпaлaклaр мyйловлaри ëйсимонлиги, xaртyмчaси узунлиги, коричосининг y4 томони ингичкaлaшгaнлиги билaн бошкд кaпaлaклaрдaн форк килоди. Оркд кдноти олдингилapигa нисбaтaн кaлтapок, иккaлa жуфт к;aнотлapи узун, yсимликлap пояси Ba бapгигa яxши илмaшaдигaн илгaклapи ëpдaмидa тyтaшaди. Kaпaлaклapи бохорнинг сунгги ойлapидaн бошлaб TyxyM куяди. Тухумлори озиклaнaдигaн Усимлик тури Ba яшaш мухитига боглик холдо окиш, яшил Ba

11>

кyлpaнг тyсдa булади. Тyxyмлapининг шaкли оввл Ba юмвлок шaклдa бyлaди.

J vt

Тyxyмлapидaн кискд мyддaтдa курттари pивожлaнaди. Куртлори yсимликлapниг ëш новдaлapи Ba бapглapи билaн озиклaнaди. Курттарининг тaнaси деярли кyпчилигидa 8-11 бyFиндaн ибоpaт. Бapчaсининг сунгги бyFинидa тепaгa к^роб тургж шоxсимон yсимтaси мaвжyд. Аpвоxкaпaлaклapнинг aсосaн курттари зapapкyнaндa хисоблотаи. Чунки yлapнинг мевaли боF yсимликлapи билон озиктатадигон тypлapи кyпгинa мевaли боFлapни ойниксо узумзорлорга зорор келтиpaди. Лекин зорорли турлори билон бир котордо фойдоли турлори xaM мaвжyд. Ёввойи холотдо зорорли усимликтарнинг борги, гули Ba ypyFлapи билон озиклонодигон

*4>

куртлори зорорли усимлик турлорини нобуд килоди Ba мадоний усимликтарни

усиб pивожлaнишидa мухим урин тутоди. Аpвоxкaпaлaклapнинг курти жудо фоол хорокот килоди Ba ойниксо бош кисмига якин булган сохоси турли муроккоб хорокотлорни ом^га ошироди. Купгита турлоридо курттари бирор

1-Í

inj |JU.1V±VU.V/ /\,U.J_/U.1VU.X^XU.J_/11Z1 141V1 UJ lin, V 1 I I Г1 |_/ H^l, r 1 . XVJiil IliiU L J jJJAUJJXl/^U j^X^JLUJJJCl

xaвфни сезгжидо тотасининг борчо бyFинлapи тжсининг бош кдсмига томон тортилади Ba тешси юмолокгашгад шоклга келиб узини химоялош шоклига угади. Курттари озукдга туйингандон сунг (1-2 хофто) Fyмбaклик дaвpигa утоди

. Fyмбaклик дaвpи тупрокдо кечоди.[2, 194-б.]

Аpвоxкaпaлaклap Fyмбaкдaн чикдач эркин учиб кополоклик дaвpини бошлойди. Аpвоxкaпaлaклapнинг купчилик турлори гулли усимликтарнинг некгарлори билон озиктатади. Шу билон бир котордо тобиотго ижобий фойдо ■ч келтирган холдо гуллорнинг чонглонишидо иштирок этоди. Лекин боъзи apвоxкaпaлaклap имого дaвpидa озиктанмойди. Имого дaвpидa озиктанмойдиган турлори куп жихотган тaдкдкотчилap учун лоборотория шороитидо урганиш имконини бероди. Аpвоxкaпaлaклapнинг имоготари ронги турличо куринишдо булади, яъни кулронг, ку^ир, пушти Ba бир нечо ронгтар apaлaшгaн холдо учреди. Угар ососон тундо фоол xaëт торзига эта. Боъзи турлорининг олдинги конотлор ë^ олдинги Ba тстки конотлори ялтирок Ba шоффоф шоклдо булади. [4, 5.]

Аpвоxкaпaлaклap ер юзининг ( шимолий кутбдвн тошкдри) деярли борчо худудлоридо учройди. Бугунги кундо apвоxкaпaлaклapнинг дyнë буйичо 1000 дон ортик тури фонга моълум.[3, 161-б. ]

*

ж ^ » ¡>

тт>

TALQIN VA TADQIQOTLAR

ilmiy-uslubry jurnali

№1 2022

1-расм. Туранки арвохкапалаги

Laothoe philerema (Djakonov, 1923) Узбекистонда учрайдиган арвохкапалакларнинг 4 та тури (Dolbinopsis grisea (Hampson, 1892), Sphingonaepiopsis kuldjaensis (Graeser, 1892), Acosmeryx naga (Moore, 1857), Laothoe philerema (Djakonov, 1923) Узбекистан "Кизил китоб" ига

киритилган.[1, 71-б. ]

я*

ы>

} >5>

¡ >i>i Ы )>

i >4>

ы >

ой:

т

ш>

! >1

Ы р

Ы > i >j>

+Н >

>> *:

2Й»

-^fV-iír f---^SfV-^Y f.—

91

q ж** l>3»=

»

1K )>

* i ]>

. j

Фойдаланилган адабиётлар:

1.Узбекистон республикасининг Кизил китоби 2 жилдли II жилд. Тошкент 2019 й.

2.С.А. Муродов Умумий энтомология курси . Тошкент "Мехдат"-1986 й.

3.Д.А. Азимов, А.А. Бикузин, А.Г. Давлетшина, М.К. Кадырова Насекомые Узбекистана. Ташкент-"Фан"-1993 й.

4. https: //www.sphingidae.us/general-information.html

5.https://www.sciencedirect.com/sphingidae

М >

q >V

^Н >

Ы:> q >$>

Ы >

Ы>

i

Щ >

ЗИ > игж

им >

q

q > > Ы >

q ж** q

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.