Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИНИ САМАРАДОР ВА РАҚОБАТБАРДОШ ҚИЛИШ ВОСИТАЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИНИ САМАРАДОР ВА РАҚОБАТБАРДОШ ҚИЛИШ ВОСИТАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Механика и машиностроение»

CC BY
100
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Ключевые слова
қишлоқ хўжалиги / ер майдонлари / экспорти ҳажми / мева ва сабзавот етиштириш. / agriculture / land area / export volume / fruit and vegetable cultivation.

Аннотация научной статьи по механике и машиностроению, автор научной работы — Хикоят Исроилова

Қандай қилиб қишлоқ хўжалигидан фойдаланишни мувозанатлаштириш, ҳосилдорлик ва экспортни ошириш ҳамда ер эгалиги ҳуқуқларини мустаҳкамлаш мумкин? Бу мақолада мазкур муаммолар ва уларни бартараф қилиш йўлида давлат томонидан олиб борилиши мумкин бўлган эҳтимолий чора-тадбирларни кўрсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MEANS OF EFFICIENT AND COMPETITIVE AGRICULTURE OF UZBEKISTAN

How to balance agricultural use, increase productivity and exports, and strengthen land tenure rights? This article outlines these problems and possible measures that the government can take to address them.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИНИ САМАРАДОР ВА РАҚОБАТБАРДОШ ҚИЛИШ ВОСИТАЛАРИ»

УЗБЕКИСТОН КИШЛОК ХУЖАЛИГИНИ САМАРАДОР ВА РАЦОБАТБАРДОШ КИЛИШ ВОСИТАЛАРИ

Хикоят Исроилова

Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техника университети, Олмалик

филиали укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Кандай килиб кишлок хужалигидан фойдаланишни мувозанатлаштириш, хосилдорлик ва экспортни ошириш хамда ер эгалиги хукукларини мустахкамлаш мумкин? Бу маколада мазкур муаммолар ва уларни бартараф килиш йулида давлат томонидан олиб борилиши мумкин булган эхтимолий чора-тадбирларни курсатилган.

Калит сузлар: ;ишло; хужалиги, ер майдонлари, экспорти хажми, мева ва сабзавот етиштириш.

MEANS OF EFFICIENT AND COMPETITIVE AGRICULTURE OF

UZBEKISTAN

Khikoyat Isroilova

Teacher of the Almalyk branch of the Tashkent State Technical University named after

Islam Karimov

ABSTRACT

How to balance agricultural use, increase productivity and exports, and strengthen land tenure rights? This article outlines these problems and possible measures that the government can take to address them.

Keywords: agriculture, land area, export volume, fruit and vegetable cultivation.

КИРИШ

Узбекистон ЯИМнинг 32 фоизини ташкил килиб, мехнатга лаёкатли ахолининг 27 фоизини иш билан таъминловчи ;ишло; хужалиги самарали давлат сиёсати шароитида мамлакат и;тисодий усишининг асосий омилларидан бири булиши мумкин. Мазкур сиёсатнинг самарали амалга оширилиши натижасида кишло; хужалиги махсулотлари экспорти хажми хамда фермерлар ва агроташкилотлар даромадлари ошади, кишлок жойларда минглаб янги иш уринлари яратилади. Бу ерларда яшаш даражаси кутарилади, бир катор озик-овкат махсулотлари ахоли учун арзонрок булади ва мамлакат ишончли озик-овкат хавфсизлигини таъминлай олади [1-4].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бирок кишлок хужалигини ракобатбардош, шунингдек хусусий сектор, ахоли ва давлат манфаатлари учун хизмат киладиган сохага айлантириш йулидаги тусикларни бартараф килиш керак. Жахон банки тахлиллари хозирги кунда мазкур максадга эришишнинг беш асосий муаммоси мавжуд эканлигини курсатади. Бу маколада мазкур муаммолар ва уларни бартараф килиш йулида давлат томонидан олиб борилиши мумкин булган эхтимолий чора-тадбирларни курсатишга харакат килдим. 2018 йилда Узбекистоннинг 70 фоиз экин майдонлари пахта ва бугдой етиштириш учун ишлатилган. Охирги бир неча йилларда баъзи ер майдонлари пахта ва бугдой етиштиришдан чикарилди. Лекин кишлок хужалигини ривожлантиришда унумдорликни ошириш учун хозирги кунда мазкур икки махсулот экиш учун ишлатилаётган кушимча майдонлардан кейинчалик бошка янада фойдали экинларга, хусусан, мева ва сабзавотлар экиш учун фойдаланиш лозим.Жахон банки хисоб-китобларига кура, Узбекистон пахта ва бугдой майдонларини кискартириш, масалан уларни 50 фоизгача камайтириш кишлок хужалиги ялпи махсулотининг 51 фоизга, кишлок хужалигида бандликнинг 16 фоизга, сув тежамкорлигининг 11 фоизга ошишига олиб келади. Мазкур ерларни янада даромадли экинлар экишга канчалик тез утказиш керак? Бу жараён боскичма-боскич булиши ва кушни тармоклардаги узгаришлар билан уйгунлаштирилиши лозим [5-9]. Масалан, мева ва сабзавот етиштириш учун ерни кайта таксимлаш давлатнинг ичида ва унинг божхона чегараларида агрологистикани такомиллаштириш билан бир вактда содир булиши зарур. Бу, уз навбатида, тез айнийдиган мева-сабзавот махсулотларини фермерлардан махаллий истеъмолчиларга ва халкаро бозорга тезкор равишда етказишни таъминлайди.

Акс холда мева ва сабзавотларни кайта ишлаб чикаришдан олинган фойда бугдой ва пахта сотишдан олинган фойдадан кам булиб колади. Узбекистонда пахта, бугдой, помидор, картошка, сут ва бошка махсулотларнинг уртача хосилдорлиги уларнинг реал имкониятларидан анча паст. Бу курсаткични ошириш нафакат фермер хужалиги ва агроташкилотлар фойда ва экспортларини оширади, балки хозирги кунда бугдой ва пахта билан банд килинган майдонларни янада фойдали экинлар учун фойдаланишга топшириш имкониятини хам яратади [10-15].

Ун йиллар давомида илмий тадкикотлар ва хизматлар такдим этилишининг етарлича молиялаштирилмаслиги хамда секторни ривожлантириш учун зарур булган хизматларни етарлича курсатилмаганлиги каби масалалар хал килиниши лозим. 2018 йилда Узбекистон ялпи кишлок хужалиги махсулоти даромадининг факатгина 0,02 фоизини кишлок хужалиги сохасидаги

изланишларга сарфлнади. Шу билан бирга, хозирги кунда махаллий фермерлар учун ахборот-консултатив хизматлар мутлако мавжуд эмас.

МУХ,ОКАМА

Таккослаш учун, муваффакиятли кишлок хужалигига эга булган урта даромадли мамлакатлар кишлок хужалиги ялпи махсулотининг 1 фоизини кишлок хужалиги сохасидаги тадкикотларга учун сарфлайди, куп даромадли мамлакатлар эса уртача 2,5 фоиз сарфлайди. 2018 йилда Узбекистан агро озик-овкат махсулотлари экспорт киймати бор-йуги 1,3 млрд долларни ёки хар гектар махсулдор ерга нисбатан 330 долларни ташкил килди. Таккослаш учун, уша йили Вьетнам 40 млрд долларлик кишлок хужалик махсулотини экспорт килган. Бу давлатнинг экспортдан олган фойдаси хар бир гектар махсулдор ерга 6100 долларни ташкил килади.

Жахон савдо ташкилоти таркибига кириш учун хукумат томонидан олиб борилаётган иктисодий ислохот ва чора-тадбирлар Узбекистон учун кишлок хужалик махсулотлари, хусусан мева-сабзавотларни жахоннинг купчилик мамлакатларига экспорт килиш имконини беради.

Мамлакат кишлок хужалигининг асосий масалалардан яна бири — экспорт томонидан такдим этиладиган имкониятларни амалга оширишда мехнат ресурсларининг кенг микёсда иштирок этишини таъминлаш заруриятидир. Х,озирги кунда мева-сабзавот махсулотларининг 60 фоизи катта булмаган дехкончилик хужаликлари ва уй-жой участкаларида етиштирилмокда. Лекин уларнинг экспортга йуналтирилган кушимча даромадли махсулот ишлаб чикариш занжиридаги иштироки хозирча паст булиб колмокда [16-19].

Кишлок хужалик кооперативларининг агробизнес ва экспортчилар билан кооперацияси ва хамкорлигини рагбатлантириш буйича давлат дастурлари ёрдамида юкорида курсатилган ишлаб чикарувчиларнинг мазкур занжирлар билан интеграциялашуви ишлаб чикариш кобилиятларини ривожлантиришга хамда кичик дехкон ва хусусий мулкдорлар бизнесининг рентабеллигини оширишга ёрдам берган булар эди.

Агар дехкон хужаликларининг эхтиёжларига эътибор каратилмаса, кишлок хужалиги экспорти факат кичик фермерлар ва агроташкилот гурухлари учун янги имкониятларни яратади ва мазкур фермерлар гурухининг инклюзив иктисодий ривожланиши учун ажойиб имконият кулдан бой берилади.2018 йилда Узбекистонда кишлок хужалиги учун давлат харажатлари ЯИМга нисбатан 1,8 фоизни ташкил этди (2016 ва 2017 йилларда ЯИМнинг 2 фоизини ташкил этган эди).

Бошка давлатлар кишлок хужалигига ЯИМнинг нисбатан кичикрок улушини ажратадилар. Урта даромадли мамлакатлар ЯИМнинг уртача 0,6

фоизини сарфлайди, Идтисодий хамкорлик ва тараддиёт ташкилотининг (ИХ,ТТ) юдори даромадга эга мамлакатларида ялпи ички махсулотга нисбатан 0,2 фоиз миддорида маблаг ажратилади. 2018 йилда ^озогистон дишлод хужалигига ЯИМнинг 0,8 фоизини, Вьетнам эса 0,5 фоизини сарфлади. Хатто йигирма йил аввал хам урта даромадли мамлакатлар камбагал булганида, уларнинг дишлод хужалик бюджетлари ЯИМга нисбатан 1,3 фоиз ни ташкил дилар эди [20-23]. Давлат харажатлари юдори даражали булишига дарамасдан, Узбекистондаги дишлод хужалиги хали юдори самарадорликни намойиш эта олмайди. Мисол учун, 2018 йилда дишлод хужалиги нолдан бироз юдори усишни курсатди.

Мазкур рукндаги давлатга даратилган чадирид шундан иборатки, узод муддатли истидболга эга тармодни ривожлантиришга даратилган бюджет харажатларини камайтириш учун дисда ва урта муддатли истидболга эга дишлод хужалигини давлат томонидан молиялаштириш хажмини ошириш керак. Бунда асосий эътиборни бюджет маблагларини узлаштириш ва улардан фойдаланиш самарадорлигига даратиш зарур.

НАТИЖА

Масалан, хозирги кунда бюджет маблагларининг катта дисми ерларга сугориш сувларини чидариб бериш учун талаб этиладиган электр энергиясига, сувни пахта ва бугдой ишлаб чидарувчиларига еткизадиган ирригация тизимини бошдариш ва эксплуатация дилишга сарфланади. Шу билан бирга, сугориш ва мелиорация инфратузилмаларини модернизация дилиш учун жуда оз маблаг сарфланади. Бу шуни англатадики, дисда муддатда хукуматнинг диверсификацияланган дишлод хужалиги эхтиёжларига хизмат дилиш учун ушбу инфратузилмаларни модернизация дилишга купрод маблаг ажратилиши талаб дилинади. Бундан ташдари, дишлод хужалигини ривожлантириш учун ута мухим булган куплаб давлат дастурлари хар доим маблаг билан тулид таъминланмай келган. Мазкур дастурларга дишлод хужалигининг амалий таддидотлари, билимларни тардатиш, дишлод хужалик фанларидан таълим олиш, тупрод унумдорлигини ошириш, озид-овдат хавфсизлиги тизимини ривожлантириш, ветеринария ва фитосанитария хизматлари, тадбиркорлик фаолиятига кумаклашиш (дишлод хужалиги кооперативлари, кластерлар, самарали шерикчилик муносабатлари), статистик ва бозор маълумотларини йигиш ва тахлил дилиш, бозор инфратузилмаси ва агрологистикасини ривожлантириш, атроф-мухитни мухофаза дилиш, сиёсатни тахлил дилиш, ходимлар малакасини хар дандай даражага ошириш ва мониторинг дилиш кабилар киради. Келгусида ушбу дастурлар давлат маблагларининг катта миддорини талаб этиши мумкин [24-27].

Узбекистан учун яхши хабар шундаки, мамлакат бугдой ва пахта учун давлат нархининг пастлиги хисобига фермерларни соликка тортишни бекор килиш оркали давлат харажатларининг самарадорлигини тезда ошириши мумкин. Узбекистон асосий кишлок хужалиги махсулотларига булган ички нархлари халкаро даражадан паст булган дунёдаги кам сонли мамлакатлардан бири саналади. Купгина давлатларда вазият бутунлай тескари. Жахон банкининг хисоб-китобларига кура, 2018 йилда пахта ва бугдой нархларининг пасайиши хисобига узбек фермерлари ялпи ички махсулотнинг 1,7 фоизини йукотдилар. Натижада фермерларда хосилдорликни оширишга рагбат булмайди.Дехкон хужаликлари (кичик дехконлар) нинг ерга эгалик килиш хукуклари конуний химояланган. Бу моддий-техник ресурсларга купрок пул тулашлари, узларининг кичик ер майдонларида ишлаб чикаришни механизациялаш кийин булса хам, нима сабабдан кичик дехкон хужаликларида йирик фермер хужаликларидагига нисбатан хосилдорлик уртачадан юкори эканлигининг асосий сабабларидан биридир.

Шу билан бирга, бир катор сабаблар билан ва исталган вактда йирик фермерлар давлатдан ижарага олинган ерларни йукотиши мумкин. Бу фермер хужаликларини кайта ташкил этиш, экинларни жойлаштириш режасини бажармаслик ёки пахта ва галла хосилини давлат режасига риоя килмаслиги туфайли содир булиши мумкин, бу масъулият махаллий хокимият органларига юкланган.

Фермер хужаликлари фаолиятини назорат килишнинг ушбу эскирган тизими уларнинг ривожланишлари учун халокатли даражада зарарли булиб, фермерларнинг махаллий хокимиятлардан фойдаланиш учун олган ерларга сармоя киритишга булган рагбатини сундиради. Бугунги кунда давлат томонидан махсулдорликка карши хизмат килаётган мазкур амалиётдан воз кечиш зарур. Ушбу чоралар собик Совет Иттифокининг бутун худудида, шунингдек, куп йиллар олдин Хитой ва Вьетнамда амалга оширилар эди.

Хитой ва Вьетнам тажрибаси фермерларни рагбатлантиришга ёндашувни кандай ислох килиш кераклигини курсатмокда. Ушбу мамлакатларда давлат буюртмаси тизими аллакачон бекор килинган, бирок бу кишлок хужалигининг барбод булишига олиб келмади. Бу ерда стратегик экинларнинг бир кисмини ишлаб чикариш экинларни жойлаштириш тизимлари, фермерларга тугридан-тугри бюджет туловлари хамда хосилдорликни ошириш, махсулотлар сифатини яхшилаш, шунингдек уларни зараркунанда ва касалликлардан химоялашга каратилган тегишли давлат дастурлари хисобидан рагбатлантирилади. Мазкур ёндашув Узбекистондаги мавжуд пахта ва бугдой тайёрлаш буйича давлат режасини куллаб-кувватлаш тизимларидан фарк килади [28-30]. Фермерлар узларининг ерга булган хукуки дахлсиз эканига тулик ишонмас экан, улар мехнат

самарадорлигини ошириш хамда махаллий хокимият фойдаланишга таддим этилган ерлар хосилдорлигини яхшилашга сармоя киритмайди.

Албатта, юдорида санаб утилган вазифалар ва чадиридлар руйхати етарлича кенг дамровли куриниши мумкин. Бирод уларнинг ечимлари тула хаётий булиб, дишлод хужалигини модернизация дилишни тезлаштириш хамда радобатбардошлигини ошириш, шунингдек мамлакат идтисодиётидаги таркибий узгаришлар учун ута мухим.

ХУЛОСА

Айни вадтда ишлаб чидилаётган 2019-2030 йилларда Дишлод хужалигини ривожлантириш миллий стратегияси мазкур сохада Жахон банки Гурухи хамда бошда халдаро хамкорлар томонидан дуллаб-дувватланишга тайёр булган ислохотларни амалга ошириш учун асосий хужжатга айланиши лозим. Унинг дабул дилиниши ва кейинчалик хукумат томонидан амалга оширилиши юдорида тилга олинган чадиридларни мамлакатни ривожлантириш ва Узбекистон халди фаровонлигини ошириш учун идтисодий имкониятларга айлантиришга замин яратади.

REFERENCES

[1]Adilov, T. T., Israilova, X. M., Uzohkov, I. E., Axtamov, M. X., &Raxmatullayeva, X. I. (2021). Food security: National food market strategy. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 77(2), 619-626.

[2]Musakulovna, I. K. (2021). The development of the culture of fruit and vegetables growing in fergana. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 77(1), 1456-1460.

[3]Исраилова, Х. М. (2019). МИЛЛИЙЩТИСОДИЁТНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА МЕВА-САБЗАВОТЧИЛИКНИНГ ЩТИСОДИЙ УРНИ (ФАРГОНА ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА). Экономика и финансы (Узбекистан), (10).

[4]Исраилова, Х. М. (2012). Фаргона вилоятида мева-сабзавотчиликни ривожлантиришнинг минтадавий хусусиятлари. Экономика и финансы (Узбекистан) , (10).

[5]Исроилова, X;. М., &Байманова, М. Ж. (2011). МУСТАЩЛЛИК ЙИЛЛАРИДА ^ИШЛОК ХУЖАЛИГИ СОХДСИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ (Фаргонавилоятимисолида). Экономика и финансы (Узбекистан), (6).

[6]Исроилова, X,. М. (2010). Идтисодиётни эркинлаштиришда аграр ислохотларнинг олиб борилиши ва уларнинг хусусиятлари. Экономика и финансы (Узбекистан), (3-4).

[7]Буронов, Ф. Э., Тухташев, У. Ф., &Нурматов, А. С. (2015). Разработка кинематики компактного смесителя с бипланетарным механизмом для

приготовления бурильных растворов и смесей. Наука, техника и образование, (9

(15)).

[8] Дустов, А. Ю., Султонов, Н. Н., &Буронов, Ф. Э. (2020). РАСШИРЕНИЕ ШУРТАНСКОГО ГХК С ПРОИЗВОДСТВОМ ДОПОЛНИТЕЛЬНОГО ПОЛИЭТИЛЕНА. Международный академический вестник, (3), 96-99.

[9] Абдирахимов, И. Э., Курбанов, А. Т., Буронов, Ф. Э., &Самадов, А. Х. (2019). ТЕХНОЛОГИЯ ПЕРЕРАБОТКИ ТЯЖЕЛЫХ НЕФТЕЙ И НЕФТЯНЫХ ОСТАТКОВ ПУТЕМ ПРИМЕНЕНИЯ КРИОЛИЗА. Аллея науки, 3(12), 310-314.

[10] Рахматов, Х. Б., Шамаев, Б. Э., Хайдаров, Б. Х., &Буронов, Ф. Э. (2019). ТЕХНОЛОГИЯ ПЕРЕРАБОТКИ НИЗКОСОРТНЫХ СИЛЬВИНИТОВ НА ХЛОРИД КАЛИЯ ФЛОТАЦИОННЫМ МЕТОДОМ. Международный академический вестник, (11), 83-85.

[ 11 ] Абдирахимов, И. Э., &Буронов, Ф. Э. (2018). ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ТВЕРДОФАЗНОЙ СПЕКТРОФОТОМЕТРИИ ДЛЯ ОПРЕДЕЛЕНИЯ ИОНОВ РЕНИЯ В НЕФТЕПРОДУКТАХ. In Современные твердофазные технологии: теория, практика и инновационный менеджмент (pp. 337-339).

[12] Рахматов, Х. Б., Султонов, Н. Н., &Буронов, Ф. Э. (2018). Исследование процесса конверсии сульфата калия из хлорида калия Тюбегатанского месторождения и мирабилита Тумрукского месторождения. Техника. Технологии. Инженерия, (1), 35-39.

[13] Абдирахимов, И. Э., &Буронов, Ф. Э. (2018). ОЧИСТКА И ВОССТАНОВЛЕНИЕ ПОЧВ ПОСЛЕ ЗАГРЯЗНЕНИЯ НЕФТЬЮ И НЕФТЕПРОДУКТАМИ. In Современные твердофазные технологии: теория, практика и инновационный менеджмент (pp. 296-298).

[14]Джураева, Г. Х., Абдирахимов, И. Э., & Ахмедов, А. С. (2017). ОБЕССУЛЬФАЧИВАНИЕ РАПЫ ОЗЕР КАРАУМБЕТ И БАРСАКЕЛЬМЕС ДИСТИЛЛЕРНОЙ ЖИДКОСТЬЮ. In Научно-практические пути повышения экологической устойчивости и социально-экономическое обеспечение сельскохозяйственного производства (pp. 230-234).

[15]Исаков, А. А., &Буваев, В. С. (2021). ХИТОЙ ТАСВИРИЙ САНЪАТИНИНГ МАРКАЗИЙ ОСИЁ ТАСВИРИЙ ВА АМАЛИЙ САНЪАТИГА ТАЪСИРИ. Academic research in educational sciences, 2(2).

[16]Буронов, Ф. Э.,&Курбанов, А. Т. (2017). Применение бипланетарного механизма при депарафинизациинефтей и нефтепродуктов. In Новые технологии-нефтегазовому региону (pp. 42-44).

[17]Буронов, Ф. Э., & Курбанов, А. Т. (2017). Математическая модель процесса перемешивания буровых растворов и смесей. In Новые технологии-нефтегазовому региону (pp. 246-248).

[18] Бердиев, Ш. А., Султанов, Н. Н., Курбанов, А. Т., &Буронов, Ф. Э. (2016). ПРИМЕНЕНИЕ АВТОМАТИЧЕСКОГО РЕГУЛЯТОРА В СКВАЖИНАХ. In АВТОМАТИЗАЦИЯ ТЕХНОЛОГИЧЕСКИХ ПРОЦЕССОВ МЕХАНИЧЕСКОЙ ОБРАБОТКИ, УПРОЧНЕНИЯ И СБОРКИ В МАШИНОСТРОЕНИИ (pp. 44-46).

[19] Файзуллаев, Н. И., Буронов, Ф. Э., Мусулмонов, Н. Х., Кодиров, О. Ш., &Тошбоев, Ф. Н. (2021). Влияние количества активных компонентов катализатора на выход продукта при синтезе винилацетата из этилена и уксусной кислоты. BulletinofScienceandPractice, 7(4), 301-311.

[20]Файзуллаев, Н., &Буронов, Ф. (2021). ИССЛЕДОВАНИЕ КАТАЛИТИЧЕСКОЙ АКТИВНОСТИ КАТАЛИЗАТОРА В СИНТЕЗЕ ВИНИЛАТЦЕТАТА ИЗ ЭТИЛЕНА ПРИ РАЗЛИЧНЫХНОСИТЕЛЬЯХ. ЗбiрникнауковихпрацъЛOГOZ. DOI 10.36074/logos-30.04.2021.v1.44

[21] Firdavsiy, B. (2021). Influence of the Nature of the Retainer (Carrier) on the Catalytic Activity of the Catalyst in the Gas-Phase Synthesis of Vinyl Acetate from Ethylene. Turkish Journal of Computer and Mathematics Education (TURCOMAT), 12(10), 2262-2270.

[22]Buronov, F.E., Fayzullayev, N.I.,Optimization of vinyl acetate production process. International scientific journal GRAIL OF SCIENCE № 4 May 2021 (Vienna, Austria). (pp 187-191). ISSN: 2710-3056 DOI 10.36074/grail-of-science.07.05.2021.035

[23] Исаков, А. А.,&Буваев, В. С. (2019). Влияние культуры монгольской империи на востоке Китая и Центральной Азии. Вестник науки и образования, (23-1 (77)).

[24] Abduqodirov, N. S. O. G. L., Oqyo, K. R. O. G. L., Omonov, A. A. O. G. L., &Raimjonov, Q. R. O. (2021).XOM PAXTANI QURITISH VA TOZALASH UCHUN REGRESSIYA MODELINI QURISH. Scientific progress, 2(1), 687-693.

[25] Tojiev, R. J. (2019). Drying glass feed stock in drum drier for manufacturing glass products. Scientific-technicaljournal, 22(3), 137-140.

[26] Абдирахимов, И. Э. (2017). Разработка высокомолекулярных реагентов на основе целлюлозы для интенсификации нефтеотдачи продуктивных пластов. In Новые технологии-нефтегазовому региону (pp. 17-19).

[27] Хайитов, О., Умирзоков, А., Усмонов, К., & Эдилов, Н. (2020). АНАЛИЗ ГЕОЛОГО-ГЕОФИЗИЧЕСКИЙ ИЗУЧЕННОСТИ ЮГО-ВОСТОЧНОЙ ЧАСТИ БУХАРО-ХИВИНСКОГО РЕГИОНА. ЗШрник наукових працъ ЛОГОХ, 69-73.

[28] Djurayevich, K. K., KxudoynazarO'g'li, E. U., Sirozhevich, A. T., & Abdurashidovich, U. A. (2020). Complex Processing Of Lead-Containing Technogenic Waste From Mining And Metallurgical Industries In The Urals. The American Journal of Engineering and Technology, 2(09), 102-108.

[29] Adilov, T. T., Fidaev, J. T., Khunarov, A. M., & Kuchkarova, N. X. (2020). Use Of Natural-Territorial Resources In Solving Environmental Problems. The American Journal of Engineering and Technology, 2(11), 75-80.

[30] Fidaev, D. T., Khunarov, A. M., & Kuchkarova, N. X. (2021). AIR POLLUTION AND ITS CONSEQUENCES FOR HUMAN HEALTH. Academic research in educational sciences, 2(2).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.