Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ШЕЪРИЯТИДА ҚУЁШНИНГ БАДИИЙ ТАЛҚИНЛАНИШИ'

ЎЗБЕК ШЕЪРИЯТИДА ҚУЁШНИНГ БАДИИЙ ТАЛҚИНЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
46
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
образ / талқин / босқич / характер / эътиқодий / ғоявий-эстетик / рамз / анъана / ижодий концепт. / image / interpretation / stage / character / belief / ideological-aesthetic / symbol / tradition / creative concept.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — A. Abduraxmonov

Ушбу мақола рангнинг ўзбек шеъриятида қуёшнинг бадиий талқинланиши масаласига бағишланади. Ўзбек адабиётида қуёш муайян ижтимоий-маънавий муҳитда ўзига хос талқинланиш босқичини босиб ўтиши У.Азим, А.Суюн, Р.Парфи, Ҳ.Худойбердиева, Ш.Раҳмон каби шоирлар ижоди мисолида тадқиқ этилади. Қуёш образ сифатида муайян даврда ижтимоий-сиёсий ҳаёт фонида ўз бахти ва эркига интилган давр кишисининг олам ва жамиятга ғоявий-эстетик қарашларини намоён қилувчи асосий образлардан бирига айланганлиги исботланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ARTISTIC INTERPRETATION OF THE SUN IN UZBEK POETRY

This article is devoted to the issue of the artistic interpretation of the sun in Uzbek poetry of color. In Uzbek literature, the sun goes through a specific stage of interpretation in a certain socio-spiritual environment. It is proved that the sun, as an image, has become one of the main images showing the ideological-aesthetic views of the world and society of the people of that time who strived for their own happiness and freedom against the background of socio-political life.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ШЕЪРИЯТИДА ҚУЁШНИНГ БАДИИЙ ТАЛҚИНЛАНИШИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УЗБЕК ШЕЪРИЯТИДА ЦУЁШНИНГ БАДИИЙ ТАЛЦИНЛАНИШИ Абдурахмонов Абилжон Абдусаматович

Фаргона давлат университети докторанти, филология фанлари буйича фалсафа доктори

(PhD)

https://doi.org/10.5281/zenodo.7187853

Аннотация. Ушбу мацола рангнинг узбек шеъриятида цуёшнинг бадиий талцинланиши масаласига багишланади. Узбек адабиётида цуёш муайян ижтимоий-маънавий мущтда узига хос талцинланиш босцичини босиб утиши У.Азим, А.Суюн, Р.Парфи, Х^.Худойбердиева, Ш.Раумон каби шоирлар ижоди мисолида тадциц этилади. Куёш образ сифатида муайян даврда ижтимоий-сиёсий %аёт фонида уз бахти ва эркига интилган давр кишисининг олам ва жамиятга гоявий-эстетик царашларини намоён цилувчи асосий образлардан бирига айланганлиги исботланади.

Калит сузлар: образ, талцин, босцич, характер, эътицодий, гоявий-эстетик, рамз, анъана, ижодий концепт.

ХУДОЖЕСТВЕННАЯ ИНТЕРПРЕТАЦИЯ СОЛНЦА В УЗБЕКСКОЙ ПОЭЗИИ

Аннотация.. Данная статья посвящена вопросу художественной интерпретации солнца в узбекской поэзии цвета. В узбекской литературе солнце проходит определенный этап интерпретации в определенной социально-духовной среде. Доказано, что солнце как образ стало одним из основных образов, показывающих идейно-эстетические взгляды на мир и общество людей того времени, стремившихся к собственному счастью и свободе на фоне общественно-политических жизнь.

Ключевые слова: образ, интерпретация, сцена, персонаж, убеждение, идейно-эстетическое, символ, традиция, творческий замысел.

ARTISTIC INTERPRETATION OF THE SUN IN UZBEK POETRY

Abstract. This article is devoted to the issue of the artistic interpretation of the sun in Uzbek poetry of color. In Uzbek literature, the sun goes through a specific stage of interpretation in a certain socio-spiritual environment. It is proved that the sun, as an image, has become one of the main images showing the ideological-aesthetic views of the world and society of the people of that time who strived for their own happiness and freedom against the background of socio-political life.

Keywords: image, interpretation, stage, character, belief, ideological-aesthetic, symbol, tradition, creative concept.

КИРИШ

^уёш - нур манбаларидан асосийси хисобланади. Ердаги хаётнинг мавжудлиги бевосита у билан богликлиги туфайли тирикликнинг бош хомийси сифатида инсоният тараккиётининг илк даврлариданок мифологик, эътицодий карашларда талцин этила бошлаган.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Маълумки, бизнинг олам яралиши куёш билан богли; булган физик ходисадир. ^уёш нури туфайли она заминимизда илохий муъжиза - хаёт мавжуддир. "Одамзод уз тафаккурига эга була бошлаган даврданок куёшдан илохийликни англаб, унга умид ва ишонч рамзи сифатидаги муносабати шаклланиб келган. ^адимги дунё тарихида куёшга хаттоки, инсон киёфасидаги худо сифатида караш мавжуд булган"[1.164-165]. Бундай

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 6 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

муносабат куплаб халклар диний карашларида акс этганлигини кадимги Шарк, Юнон ва Рим маданиятларида, яна кадимги Мексика хамда Перу маданиятларида, шунингдек, литва, славян, герман ва бошка халклар тарихида хам кузатамиз. Масалан, "Афина ахолиси куёшни фалакдаги икки гилдиракли олов аравада юрадиган худо Гелиос деб уйлаганлар" [2.16].

XI асрнинг буюк тилшуноси Махмуд ^ошгарий "Девону луготит турк" асарида куёшга "кун" тарзида муносабат билдириб, уни изохлаб утади[3.314].

Дунё халклари огзаки ижодида нур манбаси хисобланган куёш образига эзгулик рамзи сифатида караш шаклланиб келган. Демак, "куёш - барча халкларга маълум булган энг кадимги космик рамз; хаёт манбаи, ёругликни билдиради. ^уёш рамзлари билан устуворлик, х,аёт яратиш, фаоллик, кахрамонлик негизи, хамма нарсани билиш каби хусусиятлар богланади" [4.32-34], дейилишига асос бор.

Лирикада куёш асосан ижобий характердаги образ сифатида комиллик, эзгуликка элтувчи маърифат манбаи булган талкинини топди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Узбек адабиётида куёш муайян ижтимоий-маънавий мухитда узига хос талкинланиш боскичини босиб утди.

1. Диний-эътикодий. 1) халк огзаки ижодида маъбудлар; 2) "Авесто"да Митра; 3) Исломда Аллох - Ёр.

2. Гоявий-мафкуравий. 1) Хурлик, эрк тимолида. (ХХ аср бошлари); 2) Мафкура дохийси тимсолида. (ХХ асрнинг 20-йиллари охиридан 80-йилларигача); 3) Миллий Истиклол тимсолида. (1991 йилдан бошлаб.)

Ёр тимсолидаги куёш образига муносабат мумтоз адабиётда асосан диний карашларга нисбатан келтирилган булса, янги узбек адабиётида эса унинг функцияси узгарди. Яъни даврнинг мохиятидан келиб чиккан холда ижтимоий-маънавий хаётнинг эхтиёжи бу образнинг ифода вазифасини узгартирди. Чунки фан-техника тараккиёти улкамизга етиб келиши ва унинг таъсирида маънавий хаёт, дунёкарашларининг замон рухида шаклланишига кадар инсонларга ижтимоий турмушда факатгина Аллохнинг шафкати ва рахмигина ёрдам бера олади, холос, деган тушунчалар устувор эди.

Кузатишлардан аёнлашадики, куёш образи узбек шеъриятида эътикодий мохиятдан ижтимоий-сиёсий мохият касб этадиган кенг талкинли образ даражаси сари тадрижга эга булди. Дастлаб факатгина ягона - диний мохиятнигина узида ифодалаган образ реал хаётий вокеликдаги реал кишиларнинг эхтиёжларини узида акс эттирувчи халоскорлик манбаи куринишидаги талкинга учради. Яъни эътикодий доирадан кура фаолрок булган ижтимоий-маънавий хаёт доирасига утди. Буларнинг бари миллий адабиётимизнинг тараккиётида узининиг муносиб изини колдира олди.

ХХ аср бошларига келиб улкамизда кескин ижтимоий-сиёсий вокеликлар янгича шаклдаги шеъриятда куёшнинг бадиий функцияни узгартирилишига, унга шахс эркини ифодаловчи янгича гоявий-эстетик вазифаларни куйилишига сабаб булди. Ижодкорлар бу эхтиёжларини куёш образи тимсолига мурожаат этдилар. Энди у диний-эътикодий рамздан кура эрк ва озодлик рамзи сифатидаги уз талкинини топди. куёшга хос табиий хусусиятлар бадиий мухитда лирик инъикосини топди. Лирик кахрамон нур манбаи булган куёшдан рухоний мадад олди. Бунда куёш узига хос маънавий-маърифий комиллик, рухий эхтиёж, мукаддаслик каби рамзларнинг хам уйгунлашган образи

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

сифатида гавдаланди. Нурнинг кудратли манбаи булиши куёшнинг бадиий мухитдаги ижодий мантик асоси сифатидаги ахамиятига хам кучди.

^уёш холатининг бадиий тасвирида хам лирик фалсафий-гоявий ифодасини топди. ^уёш образи эртанги содир булгуси мукаррар эрк ва хурлик рамзида намоён буладики, ижодкор буни чин ишонч билан таъкидлашга ботина олади.

Х,ар бир ходисага муносабат уни кандай шороитда ва кандай кабул килиб олини билан боглик. Бир ходисанинг узи бир неча томондан бир неча талкинига эга булиши мумкин. куёшнинг турли бадиий талкинлари муайян ижтимоий-тарихий шароитдан келиб чикиб юритилганлиги табиий.

куёшга эрк рамзи сифатида мурожаат килиш Чулпон, Усмон Носир, Элбекнинг ижодий анъаналаридан рухланган холда утган аср охирларида замонавий узбек шеъриятининг учинчи авлоди ижодида фаол образлар сирасида буй курсата бошлади. Гарчи куёшнинг табиий чикиши, нур сочиши ва ботиши табииат ходисаси булса-да, бу даврлар шеъриятида унинг кайси фазасини танлаб олинганлиги бадиий гоя ифодасида ижодий концептни юзага чикарувчи ахамият касб этганлиги билан фаркланади.

Утган асрнинг 40-йилларидан деярли 80-йилларигача узбек шеъриятида куёш хам "кизиллашиб" кетди дейилса, муболага булмас. Шуроларнинг дохийлари бевосита куёш образида тасвирлана бошлади. Замон элагидан утмаган бу каби куёшга берилган сунъий нисбатлар хам уша "... измлар" дохию мафкуралари билан ер юзидан изсиз йуколди.

Яна, энг мухими, куёшга кандай гоявий-эстетик вазифа юкланганлигида эди. Энди бу куёш аср бошидагидек ботаётган эмас, чикаётган куёш эканлиги билан гоявий-эстетик жихатдан тубдан фаркланарди: На%от, цачонлардир чщади цуёш, Нурга йугрилади бу совуц дунё? Энди %аётим кетгунча бардош, Энди бу %аётим меники тан%о... (У.Азим. "Энди шеър ёзмайман...")[5.112] Ёки: Уйгонар Туркистон, Уйгонар дунё, Порлоц умидларга тулиб кун чицар. (Р.Парфи. "Уйгон Туркистон...")[6.14] Яна: Тугилади ру%имда цуёш -%аёт-Мамот жараёнида. (У.Азим. "Кечалари юрак санчади")[5.219].

Ижтимоий доирадан интим доирада намоён булади: Сочин ёйиб фалакда, шу%-шаън, Порлар цуёш - Барчиндай бир циз. (У.Азим. "Учолмасдан...")[5.42] МУ^ОКАМА

^уёш образи лирик кахрамоннинг ички олами билан ташки олам уртасидаги воситачи сифатида гавдаланади: Куёш кулар, кулар %аёт. (Р.Парфи."Борми, ба%орим..."),[6.24] Кечки цуёш турмаклар сочин, Жозибали булар эртага! (Р. Парфи. "Кундузуйга чумар..." [6.12], Канотларим эркни согинган, Куёш, сен %ам эмассан етим... (У.Азим. "Мовий %аво тулцинларида") [5.38], Куёш, сендай яшасам ёниб, писанд цилмай аёзни, цишни, мен урганиб олардим бир кун %аммага тенг кулиб боцишни. (Ш.Ра%мон."Куёш сендай яшасам...")[7.62], Куёш жуда эрта ботди, цилади алам. Номозшом гулдай сунди тез бугунги кун. (Х,.Худойбердиева."Куёш жуда эрта ботди...")[8.101], О, севгим, бошимда олтин тож эдинг, Куёшдек порладинг сийлаб %ар цачон!(А.Суюн."Фарёд."[9.97]), Эй цуёш, муцаддас цуёш Сен цачон кулдирасан Мен кулдиролмаган жувонни. (Болтабой Бекматов. "Савол ")[10.31]

^уёш образи лирик кахрамонга параллел образлаштирилди: Куёш мени цайтиб тополмас келганда цайтиб, Куз ёш тукар эслаб мени йуцотганини. (Х..Худойбердиева. "Куёш жуда эрта ботди...")[8.31], Гулдек суниб боради цуёш. (Жаббор Эшонцул.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

"Йулсизликнинг...")[10.62], Кариган цуёш Шикаста нурлари билан Дарёнинг юзига ажин солади. (О.Набизода. "Ялангоч...") [10.82]

^уёш лирик кахрамоннинг калбидаги орзу-умидлари тимсолида пейзаж оркали ифодаланади: Тонг отди - албатта, зулматни отган.

Кун чикди - ул каби кукариб чикди - албатта, цуёшни кутариб чикди. (У.Азим.) "Тонг... ")[5.51].

^уёшнинг сунмаслиги, "кууна изидан" куриниб, нур сочишда давом этавериш жараёни бадиий талкинда эзгулик абадийлигига умид ва ишончни ифодалайди: Офтоб щм куринди ку^на изидан Ва бошлаб юборди дилбар эртагин. (А.Суюн. Ёмгир ёгибутди... )[9.177] Лов-лов ёнаётир цуёш - ул нажот,Осмон чорлаётир, чорлар юксак тог. (Р.Парфи."Мууаббат")[6.63] ХУЛОСА

Хулоса килиш мумкинки, узбек шеъриятида куёшнинг бадиий талкини маданий -тарихий, эътикодий, мафкуравий мухит таъсирида узининг табиий хусусияти хос тарзда рамзийлаштирилди. Муайян даврда ижтимоий-сиёсий хаёт фонида уз бахти ва эркига интилган давр кишисининг олам ва жамиятга гоявий-эстетик карашларини намоён килувчи асосий образлардан бирига айланди.

REFERENCES

1. Гегель. Сочинения. Том 8. - М.: 1935.

2. Корнилов О.А. Языковые картины мира как производные национальных менталитетов. - М.: МА, ML.,1999. - С.16.

3. Махмуд ^ошгарий. Девону лугатит турк. Уч жилдлик.1-жилд. -Т.: 1960.

4. Мингбоева Дилрабо.Тимсолар тилсими. -Т.: Янги аср авлоди. 2007.

5. Усмон Азим. Сайланма. -Т.: Шарк, 1995.

6. Рауф Парфи. Сунгги видо. - Т.: Миллий кутубхона нашр, 2006.

7. Шавкат Рахмон. Абадият оралаб. - Т.: 2002.

8. Х,алима Худойбердиева. Сайланма. - Т.: Шарк. 2000.

9. Азим Суюн. Сайланма. -Т.: Шарк, 1997.

10. Узбек модерн шеърияти. - Т. : Янги аср авлоди, 2003.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.