Научная статья на тему 'ЎЗБЕК МУМТОЗ АДАБИЁТИДА ХОТИН-ҚИЗЛАР ОБРАЗИНИНГ БАДИИЙ ТАДРИЖИ (ШИРИН ОБРАЗИ МИСОЛИДА)'

ЎЗБЕК МУМТОЗ АДАБИЁТИДА ХОТИН-ҚИЗЛАР ОБРАЗИНИНГ БАДИИЙ ТАДРИЖИ (ШИРИН ОБРАЗИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

200
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Хамса / Фирдавсий / Низомий / Дехлавий / Навои / Ориф Ардабелий / Сура / Сира / шир / севги / вафо / мукаммаллик / илоҳий мазҳар / Hamsa / Firdavsiy / Nizomiy / Dekhlaviy / Navoi / Orif Ardabeliy / Sura / Syrah / shir / love / fidelity / perfection / divine idyll.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нодира Холиқова

Ушбу мақолада нафақат ўзбек мумтоз адабиётида, балки туркий ва форсий адабиётда эстетик идеал қаҳрамонга айланган Ширин образининг генезиси ва поэтик такомили ҳақида қисқача сўз юритилган. Ширин образига ҳамма давр шоирлари ҳам бирдек муносабатда бўлмаганлар. Мақолада Фирдавсий, Низомий, Деҳлавий, Навоий каби шоирлар яратган Ширин образи ва унинг достондан-достонга кўчиш асносида такомиллашиб боргани ҳақида кўплаб адабиётшуносларнинг фикрмулоҳазалари келтирилган. Шу ўринда Ширин сўзининг этимологияси, тарихий келиб чиқиши ва, ниҳоят, бу тимсол йилдан-йилга, асрдан-асрга, халқдан-халққа ўтгани сайин сайқаллашиб, поэтик такомилга эришгани, тарихий образ саналувчи Ширин соф ва покиза ишқ тимсолидан илоҳий мазҳар даражасига етишгани, Алишер Навоий яратган Ширин образи айни шундай камолот ва илоҳий ишқ тимсоли экани ҳақида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ARTISTIC DESCRIPTION OF THE IMAGE OF WOMEN IN UZBEK CLASSICAL LITERATURE (ON THE EXAMPLE OF SHIRIN'S IMAGE)

This article briefly discusses the genesis and poetic perfection of the image of Shirin, who became an aesthetic ideal hero not only in Uzbek classical literature, but also in Turkish and Persian literature. Poets of all times did not react to the image of Shirin equally. The article contains the opinions of many literary critics about the image of Shirin created by poets such as Firdavsi, Nizami, Dehlavi, Navoi and its development during the transition from epic poems to other ones. The etymology of the word Shirin, its historical origin and, finally, the fact that this symbol has been polished and poetically perfected from year to year, from century to century, from nation to nation are stated. It is also mentioned that Shirin, a historical figure, rose from the symbol of pure love to the level of divine idyll, and the image of Shirin created by Alisher Navoi is the symbol of such perfection and divine love.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК МУМТОЗ АДАБИЁТИДА ХОТИН-ҚИЗЛАР ОБРАЗИНИНГ БАДИИЙ ТАДРИЖИ (ШИРИН ОБРАЗИ МИСОЛИДА)»

УЗБЕК МУМТОЗ АДАБИЁТИДА ХОТИН-^ИЗЛАР ОБРАЗИНИНГ БАДИИЙ ТАДРИЖИ (ШИРИН ОБРАЗИ МИСОЛИДА)

Нодира Холикова

Тошкен вилояти Чирчиц давлат педагогика институти nodira.79@inbox.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада нафацат узбек мумтоз адабиётида, балки туркий ва форсий адабиётда эстетик идеал цахрамонга айланган Ширин образининг генезиси ва поэтик такомили хацида цисцача суз юритилган. Ширин образига хамма давр шоирлари хам бирдек муносабатда булмаганлар. Мацолада Фирдавсий, Низомий, Дехлавий, Навоий каби шоирлар яратган Ширин образи ва унинг достондан-достонга кучиш асносида такомиллашиб боргани хацида куплаб адабиётшуносларнинг фикр- мулохазалари келтирилган. Шу уринда Ширин сузининг этимологияси, тарихий келиб чициши ва, нихоят, бу тимсол йилдан-йилга, асрдан-асрга, халцдан-халцца утгани сайин сайцаллашиб, поэтик такомилга эришгани, тарихий образ саналувчи Ширин соф ва покиза ишц тимсолидан илохий мазхар даражасига етишгани, Алишер Навоий яратган Ширин образи айни шундай камолот ва илохий ишц тимсоли экани хацида суз юритилган.

Калит сузлар: Хамса, Фирдавсий, Низомий, Дехлавий, Навои, Ориф Ардабелий, Сура, Сира, шир, севги, вафо, мукаммаллик, илохий мазхар.

ARTISTIC DESCRIPTION OF THE IMAGE OF WOMEN IN UZBEK CLASSICAL LITERATURE (ON THE EXAMPLE OF SHIRIN'S IMAGE)

Nodira Kholikova

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region nodira.79@inbox.ru

ABSTRACT

This article briefly discusses the genesis and poetic perfection of the image of Shirin, who became an aesthetic ideal hero not only in Uzbek classical literature, but also in Turkish and Persian literature. Poets of all times did not react to the image of Shirin equally. The article contains the opinions of many literary critics about the image of Shirin created by poets such as Firdavsi, Nizami, Dehlavi, Navoi and its development during the transition from epic poems to other ones. The etymology of the word Shirin, its historical origin and, finally, the fact that this symbol has been polished and poetically perfected from year to year, from century to century, from nation to nation are stated. It is also mentioned that Shirin, a historical

figure, rose from the symbol of pure love to the level of divine idyll, and the image of Shirin created by Alisher Navoi is the symbol of such perfection and divine love.

Keywords: Hamsa, Firdavsiy, Nizomiy, Dekhlaviy, Navoi, Orif Ardabeliy, Sura, Syrah, shir, love, fidelity, perfection, divine idyll.

КИРИШ

Шарк халклари орасида адабий алокаларни ривожлантиришда ва бойитишда мухим роль уйнаган тимсоллардан бири Ширин образидир. Ушбу образ Шарк адабиёти тарихида туетич хамсанавис, ynyF озарбайжон шоири Низомий Ганжавийнинг "Хусрав ва Ширин", Хиндистонда туFилиб, фаолият курсатган ватандошимиз Хусрав Дехлавийнинг «Ширин ва Хусрав», Алишер Навоийнинг "Фарход ва Ширин" каби асарларида бош кахрамон вазифасини утаган. Хусрав Дехлавийдан Алишер Навоийгача булган давр, яъни 1302-1483 йиллар орасида хам достонлар туркумидан иборат бешликлар яратиш давом этди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Хисрав, Ширин, Фарход образларини тадкик этишда шаркшунослик ва адабиётшунослик фанлари катта тажриба туплади. Бу тадкикотлар орасида йирик куламдаги асарлар сифатида чех олими Х.В.Дуда, озарбайжон олими Г.Алиев, рус олимлари Э.Бертельс, К.Тревер, узбек адабиётшуноси С.Эркинов ва бошкаларнинг тадкикотларини таъкидлаш лозим. Адабиётшунос Натан Маллаев таъкидлаганидек, "Тадкикотлар «Хисрав ва Ширин» ёки «Фарход ва Ширин»(Ориф Ардабилийда «Фарходнома»)нинг илдизи, бир томондан, тарихга, иккинчи томондан, фольклор анъаналарига бориб такалишини курсатади". Ёзма адабиётда дастлаб Абулкосим Фирдавсий Хисрав ва Ширин хакида достон яратди. «Шохнома»да Хусрав ва Ширин образлари тарихий нуктаи назардан тасвирлангани эътиборга моликдир.

НАТИЖАЛАР

Аввало, Ширин исмининг этимологияси хакида суз кетганда, профессор К.Тревернинг куйидаги фикрларини келтириш жоиздир: "Авесто"да сув маъносига эга булган Сура, Сира сузларида Ширин сузига якинлик бор. "Модомики, Сура сузи сув маъносини англатар экан, гузал Ширин киёфасида тараккиётнинг дастлабки боскичларидаги мифологик Ардвисура образини куриш мумкин эмасми", деб ёзади олима. К.Тревернинг бу фикрини тасдикловчи талайгина далиллар мавжуд. Хусрав Парвезнинг хотини Ширин номи хам

кадимги тарих асарларида факат Ширин тарзида эмас, балки Сира шаклида хам учрайди. Эрон тарихига оид купгина асарлар муаллифи Е.Гиббон хам Ширинни Сира тарзида тилга олган эди. Бу Ардвисура Ширин шаклига эга булгунга кадар Сура, Сира каби аталиб келинган дейишга асос беради. К.Тревернинг бундай фикрга келишга сабаблардан бири Шириннинг адабиётда бутун тарих давомида сув тарафдори, сув кахрамони сифатида гавдаланишидадир.

Г.Алиев Ширин агар бошка бирор сузнинг узгарган шакли булмаса, у таъм (сифат) маъносига эга, деб айтади. Ширин номини шир - сут маъносига эга, деб билдирилган фикрлар хам мавжуд.

Шарк адабиётига оид бирмунча тадкикот ишларида Шириннинг тарихий шахс эканлиги айтилади. Тарихда машхур булган Ширин VI аср охири,УП аср бошларида яшаган. Унинг асли кайси халкка мансублиги, каерда туFилганлиги туFрисидаги фикрлар узил-кесил хал килинган, деб булмайди. Ширин хакидаги дастлабки маълумот Византия тарихчиси Феофилакт Симокаттанинг "Тарих" китобида учрайди. Унга кура, Ширин христиан динига мансуб рум кизи булади. "Сурия аноним солномаси" асарида Ширин арамеянка (оромий) деб курсатилади. Мазкур асарда Хусрав Парвез хакида суз очилиб, унинг христиан динига мансуб икки хотини - "Арамеянка" - Ширин ва ромеянка - Марям, бор эди деб кайд килинади. Ширинни арман кизи деб аташ ёки Ширин хакидаги халк этимологиясига кура, уни эрон кизи деб юритиш холлари "Хусрав ва Ширин" муносабати билан ёзилган тадкикотларда куп учрайди. Урта Осиёда яратилган афсоналарда Ширин Хоразмшохнинг кизи сифатида тилга олинади.

Ширин хакидаги маълумотларда, унинг эл-юрти хакида бирмунча фарк-тафовут бор. Симокаттанинг маълумотича, Сира (Ширин) румолик насронийлардан. Хисрав шаханшохлар анъанасини бузиб, насоро кизига уйланади. Бу сарой ахли норозилигини туFдиради. Факат бир йилдан кейингина Ширин сарой маликаси сифатида эътироф этилади. Себеос Хисрав Парвез салтанатига баFишланган булимнинг «Шох Хисравнинг хотини малика Шириннинг олижаноблиги хакида» бобида Ширинни насоро кизи, унинг юртини Хужистон (Хузистон) деб маълумот беради. Сурия манбаларида эса Сира (Ширин) эронийлардан деган маълумот бор. Шу манбада Хисравнинг бошка бир хотини - Марям (у хам насаро кизи) номи билан зикр этилади. Е.Э.Бертельс: «Манбанинг аслида «оромий» эмас, балки «армани» ёзилган булиши мумкин. У холда Якин Шаркдаги анъаналарнинг Ширинни «армани» деб хисоблаши сабаби ойдинлашади», дейди Себеос.

Айрим уринларда, хусусан Хусравнинг ёри булган Ширин образига хамма давр шоирлари хам бирдек муносабатда булмаганлар. II асрда хукмронлик

килган вазир Низомулмулк Хусрав ва Ширин саргузаштини машхур кисса деб тилга олса-да, "Сиёсатнома" китобида Ширинга салбий назар билан карайди: "Хусрав Ширинга шу даражада мухаббат боFлаган эдики, унга хатто хокимиятнинг ихтиёрини бериб куйган эди. У нима деса шуни бажаришга тайёр эди. Лекин Ширин бехаёлик йулига кириб кетди ва Хусравдек бир шох хузурида туриб Фарходга кунгил куйди". Ширинга сарой шоирлари киноя, истехзо, хатто нафрат билан караганлар. Лекин ора-сира учраб турган бундай муносабатлар Ширин хакидаги анъанани йук килиб юборишга кодир эмас эди. Ширин образи OFзаки ижодда хам, ёзма адабиётда хам садокатли ёр тимсолида гавдалантирилган.

МУХОКАМА

Фирдавсий ва Низомий, Дехлавий ва Навоий яратган асарларни укир эканмиз, узок утмишдаги бу дахоларнинг замондошлари уларнинг ижодларини кандай тушунганликлари хакида хар доим хам уйлайвермаймиз. Уртада 5-10 асрлик вакт тафовути бор. Бу вакт асарлар ва уларнинг кахрамонларини англашда ва тахлил килишда бизга баъзида кийинчилик туFдириши мумкиндир. Чунки хозирги шеърият билан классик шеърият уртасида, хозирги давр кахрамонлари билан урта асрлар эстетик идеали уртасида тафовут булиши табиий. Лекин канча замонлар утмасин, Навоий каби мутафаккир шоирларимиз уз асарларида яратган севги, вафо, садокат, халкпарварлик, жасорат, илму ирфон тимсоли булган кахрамонлар абадий яшайди.

Алишер Навоий Фарход, Ширин ва Хусрав мавзусига оид барча тарихни куздан кечириб, Низомий, Хусрав Дехлавийлар достонларида учрамайдиган лавха , вокеаларни топади. Алишер Навоий ижоди устида узок текшириш олиб борган академик Ойбек хам ёзма адабиётга кирмасдан илгари халк фантазиясида яшаб келган Фарход, Ширин каби кахрамонлар муаллифнинг муайян FOяларини ифодаловчи образлар сифатида майдонга чикадилар, деб ёзган эди. [1]

Алишер Навоий яратган Ширин образи хакида тухталар эканмиз, унинг бенихоя гузал, ахлокий жихатдан мукаммал, чин инсоний севгининг хакикий кахрамони булганининг гувохи буламиз. Ширин учун шохлик салтанати, подшохлик насаби эмас, чин инсонийлик мухим эди. Ширин олий инсоний фазилатлар эгаси булган зотнинг шайдосидир. Ана шундай олижаноб инсон Фарход эди. Ширин Фарходдек камолот тимсолига муносиб махбубадир. Ширин Фарходнинг вафотини эшитгач, севгиси йулида садокат курсатиб, хаёт билан видолашади, абадий уйкуга кетади.

Алишер Навоий Ширин хакидаги тарихий-ривоявий манба ва анъаналар билан якиндан таниш эди. Бунга, хусусан, «Тарихи мулуки Ажам»даги маълумотлар ёркин далил була олади. Навоий анъанавий маълумот, ривоят ва афсоналардан фойдаланиш билан бирга, достоннинг янги FOявий-эстетик мохияти, режаси, вокеа ва образлар силсиласи муносабати билан анъанавий Шириндан чекинади хам. Унинг Ширини ривоят ва афсоналардангина эмас, балки хамсалардаги анъанавий Ширин образидан хам катта фарк килади. У Хисравнинг каллоти эмас, балки мехнаткаш ва ижодкор Фарходнинг севикли ёри, у «сут ариFи»нинг эмас (бу Шириннинг маънавий оламини хийла чегаралаб куйган булар эди), балки эл-юртга «хаёт» ва «нажот» баFишлаган «Нахр ул-хаёт» ва «Бахр ун-нажот»нинг ташаббускорларидан бири (Халк афсоналарининг купчилиги хам Ширин фаолиятини сув билан, арик очиш билан боглайди). Ширин халк эпосидаги муъжизакор, жасоратли ва окила кизларга ухшаб кетади. Навоий Ширини билан Ориф Ардабилий достонидаги Ширин образи бир-бирига якинрок. Бу, Навоийнинг Ориф Ардабилий достони билан таниш булиш-булмаслигидан катьи назар, халк ижодиётида Ширин хакида кадимийрок анъанавий ривоят ва афсоналардан фарк этувчи янги асарлар хам вужудга келган, Навоий хам, Ориф Ардабилий хам шундай асарлардан илхомланиб, улардан ижодий фойдаланган, деб фараз килмокка имкон беради. Ширин номи билан боFлик купгина ривоят ва афсоналар бор. Кдхрамонни уз эл-юрти билан боFлаб курсатиш халк ижодига хос анъаналардан бири. Шу анъанага мувофик Ширин халк асарларида турли эл-юртга мансуб килиб тасвирланади, айрим кишлоклар, бинолар, сойлар, чашмалар ва бошкалар унинг номи билан аталади. Аммо шу атамалар асосида Ширин «тарихи»ни тиклашга интилиш, шубхасиз, фойдасиз, натижасиз булур эди. Чунки Ширин аллакачонлар якка шахсликдан чикиб образга, гузаллик, садокат, акл-ирода тимсолига, халкнинг сув хакидаги FOяси ва орзуси тажассумига айланиб, хад-худудни кечиб утган эди. Навоийнинг берган бахосига кура, Фарход ва Ширин мухаббатидек покиза севгини фалак узи пайдо булган фурсатдан бери ханузгача курмаган эди. Ширин образи Фарход сингари такомилга етишди.

ХУЛОСА

Хулоса урнида айтиш жоизки, Ширин образи Урта асрлар Шарк адабиётининг энг машхур образларидан бири булиб, бу тимсол йилдан-йилга, асрдан-асрга, халкдан-халкка утгани сайин сайкаллашиб, поэтик такомилга эришиб борди. Тарихий образ саналувчи Ширин соф ва покиза ишк тимсолидан

илохий мазхар даражасига етишди. Алишер Навоий яратган Ширин образи айни шундай камолот ва илохий ишк тимсолидир.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Ойбек, М.Т. (1967). Навоий гулшани. Тошкент.

2. Эркинов, С. (1971). Навоий "Фаруод ваШирин"и ваунинг циёсий тщлили. Фан.

3. Навоий Алишер. (1991). Фаруод ва Ширин. Фан.

4. Комилов Н. (2009). Тасаввуф. Movarounnahr - O'zbekiston NMIU. Юсупова Д. (2011). Алишер Навоий "Хамса"сида мазмун варитмнинг бадиийуйгунлиги. Мумтоз суз.

5. Холикова, Н. (2020). 9-синф адабиёт дарсида ширин образини генезисига кура урганиш. Science and Education, 7(Special Issue 2).

6. Kholikova, N. (2020). Poetic Features Of Uzbek Poetry Of The National Awakening Period. Theoretical & Applied Science, (4), 615-623.

7. Kholikova, N. D. (2020). The genesis and poetic evolution of character Shirin. Alisher Navoi and the XXI centure.

8. Kholikova, N. D. (2020). The period of national awakening in uzbek poetry echo of the treasure voice of the nation. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(06), 4045-4054.

REFERENCES

1. Ойбек, М.Т. (1967). Навоий гулшани. Тошкент.

2. Эркинов, С. (1971). Навоий "Фаруод ва Ширин"и ва унинг циёсий тщлили. Фан.

3. Навоий Алишер. (1991). Фаруод ва Ширин. Фан.

4. Комилов Н. (2009). Тасаввуф. Movarounnahr - O'zbekiston NMIU. Юсупова Д. (2011). Алишер Навоий "Хамса"сида мазмун ва ритмнинг бадиий уйгунлиги. Мумтоз суз.

5. Холикова, Н. (2020). 9-синф адабиёт дарсида ширин образини генезисига кура урганиш. Science and Education, 7(Special Issue 2).

6. Kholikova, N. (2020). Poetic Features Of Uzbek Poetry Of The National Awakening Period. Theoretical & Applied Science, (4), 615-623.

7. Kholikova, N. D. (2020). The genesis and poetic evolution of character Shirin. Alisher Navoi and the XXI centure.

8. Kholikova, N. D. (2020). The period of national awakening in uzbek poetry echo of the treasure voice of the nation. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(06), 4045-4054.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.