Научная статья на тему 'ЎЗ-ЎЗИНИ ТАРБИЯЛАШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШ ПЕДАГОГИК МУАММО СИФАТИДА'

ЎЗ-ЎЗИНИ ТАРБИЯЛАШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШ ПЕДАГОГИК МУАММО СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

1833
147
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўз-ўзини тарбиялаш / ўз-ўзини ривожлантириш / компетенция / ўз-ўзини кузатиш / баҳолаш / ташаббускорлик / қобилият / ишонч / инновацион компетентлилик. / self-education / self-development / competence / self-observation / evaluation / initiative / ability / trust / innovation competency.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Рустам Убайдулавич Давлетов

Мазкур мақолада ўз-ўзини тарбиялаш ва ривожлантиришнинг бўлажак мутахассисларни тайѐрлашдаги аҳамияти келтириб ўтилган. “Ўз-ўзини” тушунчасининг мазмун-моҳияти, тузилиши ва таркиби асосланган ҳамда ўзўзини тарбиялаш ва ривожлантиришнинг қоидалари, вазифалари, услублари ва амалий ҳаракатлари бўйича фикр-мулоҳазалар баѐн этилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article discusses the importance of self-education and development in the training of future specialists. The essence, structure and composition of the concept of “self” are based on the rules, tasks, methods and practical actions of self-education and development.

Текст научной работы на тему «ЎЗ-ЎЗИНИ ТАРБИЯЛАШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШ ПЕДАГОГИК МУАММО СИФАТИДА»

УЗ-УЗИНИ ТАРБИЯЛАШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШ ПЕДАГОГИК

МУАММО СИФАТИДА

Рустам Убайдулавич Давлетов

Чирчик олий танк кумондонлик мухандислик билим юрти

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада уз-узини тарбиялаш ва ривожлантиришнинг булажак мутахассисларни тайёрлашдаги ахамияти келтириб утилган. "Уз-узини" тушунчасининг мазмун-мохияти, тузилиши ва таркиби асосланган хамда уз-узини тарбиялаш ва ривожлантиришнинг коидалари, вазифалари, услублари ва амалий харакатлари буйича фикр-мулохазалар баён этилган.

Калит сузлар: уз-узини тарбиялаш, уз-узини ривожлантириш, компетенция, уз-узини кузатиш, бахолаш, ташаббускорлик, кобилият, ишонч, инновацион компетентлилик.

ABSTRACT

This article discusses the importance of self-education and development in the training of future specialists. The essence, structure and composition of the concept of "self" are based on the rules, tasks, methods and practical actions of self-education and development.

Keywords: self-education, self-development, competence, self-observation, evaluation, initiative, ability, trust, innovation competency.

КИРИШ

Бугунги кунда таълим жараёнида узини узи ривожлантириш масаласига алохида эътибор каратилиб, булажак мутахассисларни тайёрлашда, уларда инновацион компетентликни такомиллаштиришда уз-узини ривожлантириш тизимининг ахамияти ортиб бормокда. Айникса, олий таълим тизимини ислох килишнинг устувор йуналишларини белгилаш, замонавий билим ва юксак маънавий-ахлокий фазилатларга эга, мустакил фикрлайдиган юкори малакали кадрлар тайёрлаш жараёнини сифат жихатидан янги боскичга кутариш назарда тутилган[1] бир катор меъёрий-хукукий асослар хам уз-узини ривожлантириш оркали таълим жараёни субъектлари компетентлигини такомиллаштиришга каратилган. Умумий урта ва урта махсус, касб-хунар таълими давлат таълим стандартларида

April, 2022

372

xaM yMyMTatnuM ^aHnapuHu yKHTHrnHHHr y3nyKCH3nnrH Ba H3HHnnnrHHH TatMuHnam, 3aMOHaBuft MeTogonornacHHH aparam, yMyMuft ypTa Ba ypTa Maxcyc, KacS-xyHap TatnHMH gaBnaT TatnuM cTaHgapTnapuHu кoмпeтeнцнaвнн eHgamyB acocuga TaKOMHnnamTHpum[2] opKanu TatnuM onyBnunapga TaaHH кoмпeтeнцнaпapнн maRnnaHTHpunHmu TatKuggaS yTunraH. By кoмпeтeнцнaпap opacuga y3-y3HHH puBO^naHTupum кoмпeтeнцнacн TatnuM onyBHHHHHr KeftuHru ^aonuaTura Karra Tatcup Kypcarnmu KynnaS TagKuKOTHapga acocnaS SepunraH.

A^ABHET^AP TA^^H^H BA METO^O^OrHHCH

TatnuM TrouMuga yз-yзннн puBO^naHTupum Macananapu SyftuHa KynnaS uhmuh ronaHumnap Ba Sup KaTop ycnySuft umnapga yз-yзннн TapSuanam Ba puBO^naHTupumHuHr Ha3apuH acocnapu xaMga aManuft axaMuaTu SyftuHa MatnyMOTnap Kem^uS yTunraH. Уз-yзннн TapSuanam Ba puBO^naHTupumHuHr komuh uhcoh TapSuacugaru axaMuaTu, unM-^aH roTyKgapugaru ypHu SyftuHa A6y Hacp OapoSuft, A6y PaftxpH BepyHuft, A6y Anu uSh Cuho, MaxMyg KpmrapuH, ASgynna Abhohuh KaSu Myra^aKKupnapuMro acapnapuga KenTupuS yTunraH. KacSuft кoмпeтeнцнaпapнн TaKOMunnamTupumga yз-yзннн puBO^naHTupumHuHr MyxuMnuru A.MycnuMOB, ffl.ASgynnaeBa, ^.H.Ap3uKynOB, P.X.^^ypaeB, Y.K.TonunoB Ba SomKa onuMnap TOMOHugaH TagKuK этнпгaн.

Pyc OnuMnapugaH B.B.^aBtigoB, A.H.^eOHTteB, C-HPySuHmTeHH, r.K.CeneBKO KaSunapHuHr TagKuKOTnapuga y3uHu y3u puBO^naHTupum TymyHnacuHuHr Ma3MyHu, MOxuaTu Ba тyзнпнmн KemupuS yTunraH. fflyHuHrgeK, ypTa Maxcyc TatnuM Myaccacanapu TanaSanapuga y3uHu y3u puBO^naHTupum кoмпeтeнцнacннн maKMafflupum SyftuHa B.A.ASaKyMOB, KacSufi y3uHu y3u puBO^naHTupum кoмпeтeннцнacннн maKmaHTupum SyftuHa C.B.BaSuHanap UHMUH ronaHum onuS SOpraH.

E.H.ApTaMOHOBa, •n.KXpeSeHKuHa, •n.n.HnnapuoHOBa, •n.CnoguMOBanap нннoвaцнoн KOMneTeffrauKHu puBO^naHTupumga maxcHuHr yз-yзннн pнвo^пaнтнpнmн caMapanu Bocura cu^arnga Tatpu^naHagu. negarorau нннoвaцнoн ^aonuaTra Tafiepnam maxcнн-cтpaтeгнк ^uxaTgaH Taxgun этнпagн Ba SyHga maxcHuHr yз-yзннн puBO^naHTupumra MaB^yg, gon3apS xaMga пoтeнцнaп uMKOHuaTnapu Ba KOSunuaTnapura эtтнSop Kaparanagu.

fflyHuHrgeK, Sup KaTOp TagKuKOTnapga SeBocura negarorra xoc KacSuft KOMneTeHTHuK Ba yHuHr y3ura xoc ^Mxaraapu ypraHunraH, aHa myHgafi TagKuKOTnap cupacura A.K.MapKOBa Ba B.Ha3apoBanap TOMOHugaH onuS SopunraH ronaHumnapHu KupuTum MyMKuH.

April, 2022

373

Уз тадкикотларида А.К.Маркова педагогнинг касбий компетентлигининг

таркибий асослари сифатида уз-узини ривожлантириш, уз-узини намоён этиш кабилардан иборат эканлигини кайд этади.

НАТИЖА ВА МУ^ОКАМА

Илмий-фалсафий ва психологик тушунчаларни тахлил этиш шуни курсатдики, илмий билимлар шаклланишининг хозирги замон боскичида узини узи ривожлантириш, узини узи ташкил этиш, узини узи тарбиялаш, узини узи харакатлантириш ва бошка куплаб "узини узи" кушимчаси кушилган тушунчалардан фаол фойдаланилади. "Узини узи" атамашунослигини юзага келиши ва уларнинг фаол кулланилиши фалсафий, психологик ва педагогик фикрлашда бирор бурилиш пайдо булганлигини курсатади. Талабанинг узини

W г-" v> w f w

узи ривожлантириш компетенцияси касбий узини узи белгилаш ва узининг укув-касбий фаолиятини онгли равишда амалга ошириш асосида узининг имкониятларини намоён этиш тажрибаси ёки кобилияти хисобланади [3].

Уз-узини тарбиялаш учун, аввало узини атрофлича чукур урганиш, уз ишидаги ютук ва камчиликларни кура олиш лозим, бу уз-узини урганиш ва бошка кишини англаш учун хам зарур. Бошка ютукларни урганмай, узини бошкалар билан таккосламай туриб, узини шахс сифатида урганиш мумкин эмас. Узини англаш, узини бахолаш хусусияти бошка кишилар билан муносабат жараёнида, биргаликдаги фаолият вактида таркиб топади. Энг аввало узида кобилиятнинг кандай хислатлари борлигини урганиши керак. Бирор бир фаолиятга мухаббати юксак киши шу ишга чин кунгилдан берилиб ишлайди, хеч кандай формализмга йул куймайди. Уз касбини севган инсон доимий равишда гоявий-сиёсий савиясини ошириш ва билим доирасини кенгайтиради, уз сохасини чукур билиш устида кунт билан ишлайди.

Демак, таъкидлаб утилганидек, уз-узини тарбиялаш уз фаолиятини тахлил килишдан ва уз шахсини такомиллаштиришдан бошланади. Укитувчи уз устида ишлаши, уз-узини тарбиялашда куйидаги услублардан фойдаланади:

1. Уз-узини билиш: узини кузатиш; уз харакатларини тахлил этиш; уз-узини синаш; уртокларининг фикрини тушуна олиш.

2. Узига бахо бериш: узини кузатиш; узига тавсиф бериш; уз-узини такдирлаш ва б.

Уз-узини тарбиялаш шахсни ташаббускорлик ва мустакилликка ундайди, у уз шахсий фазилатларини тахлил

килишга, хатти-харакатларини уйлашга ургатади. Уз-узини

April, 2022

Ha3opaT Kunum ynyH y3HHHHr ropum-Typumu, hhth30mh, u^oSufi ogarnapuHuHr opTuS Sopumu Ba aKcuHHa, carSufi ogarnapuHuHr KaMafiuS SopumuHu Ky3aruS

y3HHHHr FoaBufi-cuecufi OHrHHH goHMHH paBumga pHBO^naHTHpnö, negaroruK MaxoparuHu TaKOMunnamTupuS Sopagu. By fiyHanumga M.M.KanHHHHHHHr yKuryBHunapra KunraH Mypo^aara afiHuKca KaTTa axaMuaTra эгa. Y "yKUTyBHH y3HHH SyTyH Kyn-KyBBaTHHH, HMKOHHHH, y3uga 6op xaMMa KuMMarSaxo HapcanapHH y3 yKyBHunapura, xanKKa Sepagu. Ammo, ypTOKgap, arap ch3 y3uHru3ga 6op HapcanapHHHr xaMMacuHu SyryH, эpтaгa, HHguHra SepcaHru3-y, neKuH y3HHru3ga SyHga y3 SunuMnapuHrroHu, y3 KyHHHru3HH, y3 KyBBaraHrroHu aHa Ba aHa TyngupuS SopMacaHru3, y xonga y3uHru3ga xeH Hapca KonMafiguKy, axup. YKHTyBHH, Sup TOMOHgaH, y3uga SopuHu Sepagu, ukkuhhu TOMOHgaH, y3ura xarKgaH, xaeTgaH, ^aHgaH xaMMa axmu HapcanapHu onuS xa3M Kunagu Ba Sy xaMMa axmu HapcanapHu aHa aHrugaH Sonanapra Sepagu"[4]. ^eMaK, yKuryBHu ^aonuara SyMepaHrnuK atHu, y3apo Te3Kop KafiTap anoKa acocuga Kenagu.

HnFop yKuTyBHu xaMMa BaKT negaroruKa coxacugaru aHrunuKnapHu Sunumra uHTunagu, SomKa yKuTyBHunapHuHr Ta^puSanapugaH, myHuHrgeK, y3 maxcufi Ta^puSanapugaH ^ofiganaHumra Ba ynapHu yMyMufinamTupumra xapaKar Kunagu. Arap maxc ronaHca, y3 KoSunuaTnapu ycTuga umnaca, y3ugaru axmu ^asunaraapHu KaMon Tomupca, yHuHr oSpycu, MaBKefiu xaM my gapa^aga WKcanagu Ba gouMO эn Ha3apuga Synagu. YKuTyBHu y3uga Ky3aTyBHaHnuKHu, FaMxypnuKHu TapSuanamu no3uM. YKuTyBHuHuHr MycTaKun SunuM эгannamн Ba ManaKacuHu omupumu 3apypufi mapTnapgaH SynuS, mapK MyTa^aKKupnapu "yKuTyBHu y3u yKuS TypcaruHa - yKuTyBHu Syna onagu, arap yKumHu TyxTaraS Kyap экaн, yHga yKuTyBHunuK xaM ynagu", geS SungupraH ^uKpnapu afiHu xaKuKar.

Hpoga Ba xapaKTepHu maKnnaHTupumga yз-yзннн TapSuanam KaTTa axaMuaTra эгa. YKuTyBHunuK ^aonuaraga yKuryBHu xapaKTepu MyxuM axaMuaT KacS этagн. ByHga upoga, xuc-TyfiFynapuHu SomKapum opKanu yзннн-yзн TapSuanamga MatnyM Hara^arapra onuS Kenumu no3uM. ByHga y3uHu ugopa этa onum, axmu Kafi^uaT, y3ura SyfipyK Sepum, umornupum, maxcufi pe^MMra puoa Kunum Ba y3 Kougacura эгa Synum no3uM Synagu.

^.H.ToncTofi yз-yзннн TapSuanamga Kyfiugaru

Sopagu. Уз-yзннн Saxonam yKuTyBHuHu, y3 uMKOHuaTnapuHu Saxonamga, y3ugaH KOHuKum xocun Kunumga epgaM Sepagu.

YKuTyBHu yз-yзннн TapSuanam SunaH Supra y3 ycTuga TuHMafi umnaS,

Kouganapra aMan KunraH maxcHu myHgafi TaBcu^nafigu: "..

April, 2022

нима белгиласа, хеч нарсага карамай тезкорлик билан бажарар, нимани бажарса яхши бажарар, доимо аклий, уз имконияти доираси асосида фаолият курсатишга харакат киларди"

У.Г.Шульц фаразига кура, уз-узини тарбиялашда куйидаги вазифалар катта ахамиятга эга:

бир кунлик ёки хафталик иш режасини тузиш, уни бажариш; умидсизликка тушмаслик, камчиликларни бартараф этиш; узига, муваффакиятга ишониш;

"мен узимга ишонаман", "мен буни килишни хохлайман", "мен кила оламан" каби уз-узини ишонтириш формуласини куллаш[5].

Педагогнинг касбий компетентлигини ривожлантиришда уз устида ишлаш ва уз-узини ривожлантириш мухим ахамиятга эга. Уз-узини ривожлантириш вазифалари узини узи тахлил килиш ва узини узи бахолаш оркали аникланади. Демак, узини узи ривожлантириш - инсоннинг узини шахс сифатида тула намоён этишга йуналтирган онгли фаолияти. Узини узи ривожлантириш фаолиятнинг максадларини аник англашни ва унинг мавжудлигини, идеаллар ва шахсий йуналганликни назарда тутади[6].

Маълумки, инсониятни камолотга чорловчи имкониятлар шунчалик купки, уларга эришиш максадлари интилишида сабр-токат билан уз устида ишлаш оркали эришиши мумкинлигини куплаб далилларда курамиз. Буюк немис педагоги Д.Дистерверг хар бир укитувчи уз-узини тарбиялашни уз олдига шарафли вазифа килиб белгилаши лозимлигини таъкидлаб утади[7]. Рус педагоги А.Б.Луначарский эса, "Педагог узида инсоният идеалини шакллантириши лозим"лигини айтиб утган.

Айнан инсониятнинг гузал фазилатларини узида шакллантириш хар бир педагогнинг касбий тайёргарлигининг пойдеворини ташкил этади. Ушбу пойдеворда педагогнинг касбий махорати уз устида ишлаш туфайли кундан -кунга усиб бориши мумкин.

О.Ю.Шмидт умрининг хар бир дакикасидан сермахсул фойдаланаган олим сифатида доимий уз-узини тарбиялаш билан шугулланиб, инсон имкониятлари кенг эканлигини исботлади. А.А Любишев эса, инсон учун ёмон, буш, ортикча вакт булиши мумкин эмас, у уз умрининг дакикаларини онгли холда хисоблашдан куркмаслиги кераклигини таъкидлайди. К.Д.Ушинский уз-узини тарбиялаш оркали куйидагиларга эришиш мумкинлигини билдиради: хотиржамлик, сузда ишонч ва

тугрилик, хатти-харакатга мулохаза билан ёндошиш,

April, 2022

катьийлик, узи хакида сабабсиз бирор огиз гапирмаслик, лозим нарсалардангина фойдаланиш, хар куни кечаси узига узи хисобот бериш, бирор маротаба мактанмаслик ва хоказо.

Шуни айтиш жоизки, куплаб инсонлар узининг бебахо вактини бекорга утказиб юборади. Инсон уз одатларнинг бир хиллик кун тартиби хукмронлиги таъсирига кириб, узининг режаларини кечиктириб юборади. Уз-узини ишонтириш, собит кадам ирода оркалигина узининг кобилиятларини намоён этишга эришиш мумкин. Узини тарбиялашнинг психологик шароитлардан бири уз-узидан норозилик булиб, уни Л.Н.Толстой, "мен телба, узгаларга кдзиги йук, чидамсиз ва болалардек уялчанман", дея билдирган киноясидан хам билиш мумкин.

Уз устида ишлаш бу мутахассис томонидан узини ижтимоий хамда касбий жихатдан ривожлантириш, камолотга эришиш йулида максадли, изчил, тизимли харакатларнинг ташкил этиши тушунилади.

Мутахассиснинг уз устида ишлаши куйидагиларда куринади: касбий БКМни такомиллаштириб бориш; фаолиятга танкидий ва ижодий ёндошиш; касбий ва ижодий хамкорликка эришиш; ишчанлик кобилиятини ривожлантириш; салбий одатларни бартараф этиб бориш; ижобий сифатларни узлаштириш ва хоказо.

Педагогнинг уз устида ишлаш боскичи узвий, тизимли шаклда олиб борилади, жумладан, биринчи боскичда уз фаолиятини тахлил килиш асосида ютук ва камчиликларини аниклайди, иккинчи боскичда эса, ютукларини бойитиш ва камчиликларни бартараф этиш юзасидан аник карор кабул килади, учинчи боскичда кабул килинган карор буйича амалий харакатларни самарали ташкил этиш йулларини излайди, туртинчи боскичда хато ва камчиликларни такрорламасликка интилади ва сунгги бешинчи боскичда кабул килинган карорнинг изчил бажарилишини доимий назорат килиб боради.

Педагогнинг куйидаги амалий харакатлари мутахассис сифатида унинг уз устида ишлашини ифодалаб беради:

аник максад, интилиш асосида педагогик жараённи такомиллаштириш; педагогик жараён самарадорлигини, узининг ишчанлик фаоллигини ошириш;

изчил равишда янгиланиб бораётган педагогик билимларни узлаштириш; илгор технология, метод хамда воситалардан хабардор

булиш;

April, 2022

^aonuarara $aH-TexHuKaHuHr cyHrru aHrunuKnapuHu caMapanu TarSuK

этнm;

KacSufi KyHuKMa Ba ManaKanapuHu TaKOMunnamTupum;

canSufi negaroruK Hu3onapHuHr onguHu onum, SapTapa^ этнm HopanapuHu u3nam Ba xoKa3O.

fflaxc ннновaцнон KOMneTeHTnuruHuHr KypcaTKuHnapu SynuS uhcohhuot xogucanapra Tatcup этнmн, xogucanapHu SomKapum, ynapgaH yз-yзннн puBO^naHTupumu ynyH ^ofigaraHum KoSunuaTnapu xu3Mar Kunumu MyMKuH. Hнновaцнон KOMneTeHTnu negarorauHr ^aonuara afiHaH maxcra fiyHarTupunraH SynuS, yHga TatnuM onyBHunapra y3rapuS SopaeTraH umuMoufi MaKOHga W3ara Kenumu MyMKuH SynraH MyaMMonu Ba3uaTnapga y3namTupunraH SunuMnapu acocuga MycTaKun Kapop KaSyn Kuna onum, MacananapHu Te3Kop xan Kunum, y3uHuHr Sapna KoSunuaTnapuHu pyeSra HuKapa onum KyHuKManapu ypraranagu. ^yHKu ynuHHu MuHr fiunnuKga MexHaT So3opu KyHnu paKoSaT Ba uKTucogufi эxтнe®; MyxuTu mapouruga Kagpnap TaHnamra anoxuga эtтнSоp SepuS, ynapHu ^uggufi capanaMOKga. Km SepyBHunap MyraxaccucnapHuHr Ha^aKar SunuM gapa^acuHu, Sarau TynnaraH Ta^puSacuHu, yз-yзннн puBO^naffrapum fiynuga aHru SunuMnapHu y3namTupum KyHuKMacuHu xaM SaxonamMOKga[8].

fflyHgafi KunuS, paKoSaTSapgom uKTucogufi-umuMoufi MyHocaSaTnap mapornuga TatnuM Tu3uMuga W3ara KenaguraH Kynnu paKoSaTra Sapgomnu Synum эxтнe^н xap Sup MyTaxaccucHu y3uga KacSufi KOMneTeHTnuK Ba yHra xoc cu^arnapHu TapKuS TonTupumra yHgafigu. KacSufi ^aonuaTga Ha3apufi SunuMnapgaH caMapanu ^ofigaraHum, WKopu gapa^agaru KacSufi ManaKa, MaxopaT Ba uKTugopHu HaMoeH этa onum acocuga KacSufi-negaroruK KOMneTeHTnuKHuHr MyafiaH cu^arnapu HaMoeH Synagu. XycycaH, negarorra xoc KacSufi KOMneTeHTnuK Heru3uga umuMoufi, Maxcyc (ncuxonoruK, ycnySufi, нн$оpмaцнон, KpeaTuB, ннновaцнон xaMga KOMMyHuKaTuB), maxcufi, TexHonoruK Ba экcтpeмan KOMneTeHTnuK KaSu cu^arnap aKc этagн. negarorHuHr KacSufi компeтeнцнacн negaroruK ^apaeHHu caMapanu, MyBa^aKuaTnu TamKun этнnнmннн TatMuHnafigu. KacSufi компeтeнцнaгa эгa Synum yHyH negaror yз-yзннн u3Hun puBO^naHTupuS Sopumu Ba SyHga Maxcyc ннновaцнон gacTypnap ^opufi этнmн no3uM, Sy anSaTTa, KaTTa aManufi epgaM Sepagu. 3epo, Sy KaSu gacTypnap opKanu MyTaxaccucga MaB^yg SynraH KOMneTeHTnuK cu^arnapu Ba puBO^naHTupum 3apyp SynraH BKMhu aHuK, xonuc u^ogaram MyMKuH.

April, 2022

ХУЛОСА

Хулоса урнида айтиш мумкинки, жамият тараккиётида таълим-тарбия, унинг мазмунини, максад вазифалари мухим ахамият касб этади. Х,ар бир тузум ижтимоий-иктисодий сиёсий тараккиёт уз йуналишини белгилашда ёш авлодга "нимани укитиш керак, кандай укитиш керак ва кимлар укитиши керак?" каби жамият олдидаги кундаланг куйиладиган саволларга жавоб излаб келган. Мазкур саволларга жавоб топиш, яъни таълимни янгилаш, унинг тизимини, мазмунини кайта куриш, янги холатга йуналтириш Республикамизнинг устувор йуналишларидан бири ва бу, албатта, кенг камровли, боскичма-боскич равишда амалга ошадиган жараён. Ёшларда мустакил равишда билим олиш ва уни хаётга куллаш куникмаларини хосил килиш, ахлок ва одобни яхшилаш зарурати таълим жараёни даврида шаклланади. Бу холатни таълим олувчининг узи англаб етиши лозим, шундан кейин бошкарув назариясининг асосий тамойили, тушунча ва коидаларини эгаллаган холда узини-узи тарбиялаш ва ривожлантиришга эришади.

таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тугрисида"ги 2019 йил 8 октябрь, ПФ-5847-сон Фармони. www.lex.uz.

2. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2017 йил 6 апрелдаги 187-сонли "Умумий урта ва урта махсус, касб-хунар таълими давлат таълим стандартларини тасдиклаш тугрисида"ги Kарори.www.lex.uz

3. Бабина С. В. Формирование компетенции профессионального саморазвития студентов вуза: автореф. канд. пед. наук. С. В. Бабина. - М., 2009. -24 с.

4. Пирмухаммедова М. Педагогик махорат асослари. Т.: 2001.

5. Султонова Г. Педагогик махорат. Т.: 2001.

6. Шарипова Г.Н. Педагогик таълим кластери шароитида талабаларда узини узи ривожлантириш компетенциясини шакллантириш / пед. фан. фалс. докт. дисс. Т.: 2021. -Б. 21-23.

7. Азизходжаева Н.Н. Педагогик технология ва педагогик махорат. Тошкент,

8. Бабаджанов С.С. Педагогика олий таълим муассасалари талабаларининг медиакомпетентлигини ривожлантириш технологияси («Информатика ва ахборот технологиялари» укув фани

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "Узбекистон Республикаси олий

2004.

мисолида): п.ф.б.ф.д (PhD) диссер.... Тошкент, 2018.

April, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.