Научная статья на тему 'ВЛИЯНИЕ ТЕМПЕРАТУРЫ НА КАЧЕСТВО ЗЕРНА ТВЁРДОЙ ПШЕНИЦЫ'

ВЛИЯНИЕ ТЕМПЕРАТУРЫ НА КАЧЕСТВО ЗЕРНА ТВЁРДОЙ ПШЕНИЦЫ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
43
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТВЕРДАЯ ПШЕНИЦА / ЮЖНЫЙ РЕГИОН / БЕЛОК / КЛЕЙКОВИНА / ИДК / СТЕКЛОВИДНОСТЬ / ТЕМПЕРАТУРА ВОЗДУХА / DURUM WHEAT / SOUTHERN REGION / PROTEIN / GLUTEN / IDK / GLASSINESS / AIR TEMPERATURE / қАТТИқ БУғДОЙ / ЖАНУБИЙ МИНТАқА / ОқСИЛ / ШИШАСИМОНЛИК / ҳАВО ҳАРОРАТИ

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Болқиев Зохид Тоштемирович, Аманов Ойбек Анварович

Жаҳон миқёсида 2019-2020 йилларда Италия, Испания АҚШ, Россия, Греция, Хитой ва Қозоғистон давлатлари қаттиқ буғдой етиштириш бўйича етакчи давлатлар ҳисобланади.Сўнгги йилларда иқлимнинг кескин ўзгариши натижасида ер юзида ҳаво ҳароратининг 1-20С даражага кўтарилиши оқибатида қаттиқ буғдой навларининг ҳосилдорлиги, дон сифатига таъсир қилмоқда. Шунингдек дунё бўйича эртапишар, ҳосилдор ва дон сифат кўрсаткичлари юқори бўлган, турли иқлим шароитларига мос келадиган янги навларини яратиш муҳим вазифалардан ҳисобланади.В мировом масштабе в 2019-2020 годах лидирующими странами по выращиванию твердых сортов пшеницы являются Италия, Испания, США, Россия, Греция, Китай и Казахстан. В последние годы в результате резких изменений климата температура воздуха на земле поднялась до 1-20 С, это влияет на урожайность твердых сортов пшеницы и на качество зерна. Также важно создавать в мире новые сорта с высокими показателями созревания, урожайности и качества зерна, адаптированные к различным климатическим условиям.Globally, in 2019-2020, the leading countries in the cultivation of durum wheat will be Italy, Spain, the USA, Russia, Greece, China and Kazakhstan.The yield of durum wheat affects the quality of grain due to the fact that in recent years, as a result of sharp climate changes, the air temperature on Earth has risen to 1-20C.It is also important to create new varieties in the world with high rates of ripening, yield and grain quality, adapted to different climatic conditions.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Болқиев Зохид Тоштемирович, Аманов Ойбек Анварович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ВЛИЯНИЕ ТЕМПЕРАТУРЫ НА КАЧЕСТВО ЗЕРНА ТВЁРДОЙ ПШЕНИЦЫ»

DOI: 10.24411/2181- 0761/2021-10025 УДК. 633.111.1-631.527.1 ВЛИЯНИЕ ТЕМПЕРАТУРЫ НА КАЧЕСТВО ЗЕРНА ТВЁРДОЙ ПШЕНИЦЫ

Болциев Зохид Тоштемирович Аманов Ойбек Анварович

Кашкадарьинский филиал Научно-исследовательского института зерна и зерно бобовых культур

В мировом масштабе в 2019-2020 годах лидирующими странами по выращиванию твердых сортов пшеницы являются Италия, Испания, США, Россия, Греция, Китай и Казахстан. В последние годы в результате резких изменений климата температура воздуха на земле поднялась до 1-20 С, это влияет на урожайность твердых сортов пшеницы и на качество зерна. Также важно создавать в мире новые сорта с высокими показателями созревания, урожайности и качества зерна, адаптированные к различным климатическим условиям.

Ключевые слова:Ключевые слова: твердая пшеница, южный регион, белок, клейковина, ИДК, стекловидность, температура воздуха.

ЦАТТЩ БУFДОЙНИНГ ДОН СИФАТИГА ХДВО ХДРОРАТИНИНГ ТАЪСИРИ

Жах,он ми;ёсида 2019-2020 йилларда Италия, Испания АКШ, Россия, Греция, Хитой ва Козогистон давлатлари каттик; бугдой етиштириш буйича етакчи давлатлар х,исобланади.Сунгги йилларда и;лимнинг кескин узгариши натижасида ер юзида х,аво х,ароратининг 1-20С даражага кутарилиши о;ибатида катти; бугдой навларининг х,осилдорлиги, дон сифатига таъсир ;илмо;да. Шунингдек дунё буйича эртапишар, х,осилдор ва дон сифат курсаткичлари ю;ори булган, турли и;лим шароитларига мос келадиган янги навларини яратиш мух,им вазифалардан х,исобланади.

Калит сузлар: катти; бугдой, жанубий минта;а, о;сил, клейковина, ИДК, шишасимонлик, х,аво х,арорати.

INFLUENCE OF TEMPERATURE ON HARD WHEAT GRAIN QUALITY

Globally, in 2019-2020, the leading countries in the cultivation of durum wheat will be Italy, Spain, the USA, Russia, Greece, China and Kazakhstan.The yield of durum wheat affects the quality of grain due to the fact that in recent years, as a result of sharp climate changes, the air temperature on Earth has risen to 1-20C.It is also important to create new varieties in the world with high rates of ripening, yield and grain quality, adapted to different climatic conditions.

Key words: Key words: durum wheat, southern region, protein, gluten, IDK, glassiness, air temperature.

Хозирги кунда

республикамизнинг сугориладиган майдонларида каттик; бугдой етиштириш учун навлар х,осилдорлиги

билан бир каторда дон сифатига куйилган талаб х,ам ю;ори х,исобланади. Янги яратиладиган навлар макарон ва кондитер мах,сулотлари талабига тула

жавоб бериши лозим. Бунинг учун каттик; бугдойнинг янги навларини яратишда селекция ишларида урганилаётган намуна ва тизмаларнинг дон сифатига хам алохида эътибор беришни талаб килади [1].

Республиканинг жанубий

минта;алари хисобланган Каш;адарё ва Сурхондарё вилоятлари шароитида 2020 йил хосили учун олиб борилган тад;ик;от натижаларига кура Каш;адарё вилояти шароитида 2019 йил нав ва тизмаларнинг униб чи;иш фазасида яъни, Октябрь ойида х,аво харорати уртача 16,7 оС ни ташкил килган булса, Сурхондарё вилояти шароитида эса 18,1 оС ни ти ташкил килганлиги ани;ланди. 2020 йил Каш;адарё вилояти шароитида Январь ойининг 1 декадасида 4,7 оС, 2-декадасида -0,7оС ва

3-декадасида эса 3,6 оС хаво харорати кузатилиб уртача 2,5оС булганлиги кузатилди. Сурхондарё вилояти шароитида 2020 йил Январь ойининг 1-декадасида 5,7оС, 2-декадасида 2,4оС ва 3-декадасида 5оС булиб уртача 4,4оС ни ташкил ;илди (1-жадвал).

Нав ва тизмаларнинг бошо;лаш фазасидаги хаво харорати тах,лил килинганда Сурхондарё вилояти шароитида март ойининг 1-декадасида 10оС, 2-декадасида 15,1оС ва 3-декадасида 16,1оС булиб уртача 13,7оС ни ташкил килганлиги аникланди. Каш;адарё вилояти шароитида эса апрел ойининг 1-декадасида 11,9оС, 2-декадасида 15,9оС ва 3-декадасида эса 21,6оС ни ташкил ;илиб уртача 16,5оС булганлиги кузатилди.

1-жадвал

2019-2020 йиллар мавсумида ;аво ;арорати, оС

Цашцадарё Сурхондарё

1- декада 2-декад а 3-декад а Уртача ойлик хаво харорати, 0 С 1-декад а 2-декада 3-декад а Уртача ойлик хаво харорати, 0 С

Октябрь 17,7 16,7 15,7 16,7 20,1 17,7 16,5 18,1

Нояьрь 9 8,1 2,5 6,5 11,4 12,3 8,1 10,6

Декабрь 9,3 5,3 7,3 7,3 11,1 7,8 9,1 9,3

Январь 4,7 -0,7 3,6 2,5 5,7 2,4 5 4,4

Февраль 10,2 4,5 9,6 8,1 9,1 6,8 11,9 9,3

Март 9 15,3 14,2 12,8 10 15,1 16,1 13,7

Апрель 11,9 15,9 21,6 16,5 14,3 17,4 23,5 18,4

Май 21,4 20,5 28,4 23,4 23,8 22,3 28,5 24,9

Республикамизнинг узгарувчан ва мураккаб тупрок-иклим шароитида махаллий шароитларга мос, серхосил, дон сифати ю;ори, кассалик ва зараркунандаларга чидамли бошо;ли дон экинлари навларини яратиш,

уругчилигини ривожлантириш ва сифатли дон хосили олиш агротехникасини ишлаб чи;иш х,амда ишлаб чикаришга жорий этиш бугунги куннинг долзарб вазифаларидандир[2].

Доннинг тулишиш даврида х,арорат +350С дан ошиши билан доннинг технологик сифат

курсаткичлари пасайиб кетишини тажрибаларда кузатилган. Дон сифати навнинг ирсий хусусияти булиб, уни ота-она шаклларини тугри танлаб чатиштириш йули оркали ошириш мумкин.

Дон ва дуккакли экинлар илмий тад;и;от институи Кашкадарё филиалининг марказий тажриба майдонида 2020 йил экиб урганилган нав ва тизмаларни филиалнинг "Доннинг технологик сифат

курсаткичлари" лабораториясида

доннинг о;сил микдори ани;ланганда Кашкадарё вилояти шароитида ;айтари;лар буйича уртача 14,2-16,8% гача булганлиги ани;ланди. Бунда андоза навлари "Крупинка" ва "Зилол"

"Нафис" навида эса 14,2% булиб, андоза навларидан дондаги о;сил микдори ю;ори булган тизмалар "KR17-F6-DW-29", "40th-IFWDON-Plot-45", "KR17-F6-DW-8", "KR18-F6-DW-9", "KR17-F6-DW-3", "KR18-F6-DW-12" 6 тани ташкил ;илиб о;сил микдори 16,3-16,8% гача булганлиги ани;ланди.

Сурхондарё вилояти шароитида етиштирилган 20 та нав ва тизмаларнинг дондаги оксил микдори аникланганда кайтариклар буйича уртача 13,4-15,6% гача булиб, андоза навлари "Крупинка" навида 14,1%, "Насаф" навида 14,2%, "Зилол" навида 13,6 % ва "Нафис" навида эса 13,4% булганлиги ани;ланди. Андоза навларидан дондаги оксил микдори юкори булган тизмаларнинг оксил микдори 14,2-15,6 % гача булганлиги лаборатория тах,лил натижаларига кура

1-расм: Каттик буFдой нав ва тизмаларининг оксил микдори (Кашкадарё,

Сурхондарё 2019-2020)

Республикада талаб этиладиган катти; бугдойнинг 30 минг тоннасини Кашкадарё ва Сурхандарё

вилоятларининг лалми ерларида, колган кисмини шу вилоятларнинг сувли ерларида етиштириш максадга мувофикдир. Каттик бугдой навлари

кургокчиликка, юкори х,ароратга чидамли, пишганда донлари тукилиб кетмайди[3].

Каттик бугдой нав ва тизмаларининг лаборатория шароитида клейковина микдори тах,лил килинганда Кашкадарё вилояти

mapouraga rçaHTapuK^ap 6yHHHa ypTana 15,7-28,8% rana öy^raH öy^ca, aHgo3a HaB^apu "KpynuHKa" Ba "Haca$" HaB^apuga 18,8%, "3u.flo.fl" HaBuga 20,7 % Ba "Ha^uc" HaBuga 21,5% öy^raH^uru aHH^^aHgu. AHgo3a HaB^apugaH K^eHKOBuHa Murçgopu rorçopu 6y^raH Tu3Ma^ap cohu 6 TaHu TamKu^ K^eHKOBuHa Murçgopu 27,4-28,8% rana öy^raH^uru TagrçurçoT Hara^a^apuga aHu^^aHgu.

CypxoHgapë bu^ohtu mapouTuga экн6 eramrapRAraH rçaTTun; öyFgofiHuHr 20 Ta HaB Ba T^Ma^apuHu ^aöopaTopun

mapouraga goHgaru K^efiKOBuHa Murçgopu ypraHu^raHga 3 rçaHTapuK; 6yHuHa ypTana 15,7-28,1% rana öy^raH^uru aHu^^aHgu. EyHga aHgo3a HaB^apuga K^efiKOBuHa Murçgopu 18,320,4% rana öy^uö, aHgo3a HaB^apugaH goHgaru K^efiKOBuHa Murçgopu rorçopu öy^raH Tu3Ma^apga "KR17-F6-DW-29" Ba "40th-IFWDON-Plot-45", "KR18-F6-DW-9", "KR18-F6-DW-12"Tu3Ma^apga 28,1%, "KR17-F6-DW-8" 27,7%, "KR17-F6-DW-3" 27,9% K^eHKOBuHa Murçgopu öop экaн^нгн o^uö öopu^raH Tag^u^oT^ap Hara^acuga aHuK^aHgu (2-^:agBa^).

Plots Name ^awK,agapä CypxoHgapë

KnefiKo BHHa MHKAo pu, % HAK KnefiKo BHHa MHKAo pu, % hak

1 KpynuHKa (AHgo3a) 18,8 100,8 18,3 105,2

2 40th-IFWDON-Plot-34 23,8 115,3 21,4 114,4

3 KR17-F6-DW-29 27,4 83,3 28,1 86,6

4 KR18-IDYT-14 21,5 112,0 21,1 108,4

5 Haca$ 18,8 104,1 19,3 102,9

6 40th-IFWDON-Plot-37 17,6 101,2 18,5 105,3

7 KR17-F6-DW-67 15,7 105,5 18,6 428,6

8 KR18-IDYT-22 19,6 112,0 17,4 109,2

9 3u.flo.fl 20,7 109,1 19,5 110,4

10 40th-IFWD0N-Plot-45 28,8 95,4 28,1 97,5

11 KR17-F6-DW-72 23,5 115,5 21,5 107,9

12 KR18-IDYT-23 24,0 115,3 15,1 112,4

13 Ha^uc 21,5 100,3 20,4 101,3

14 KR17-F6-DW-8 27,8 85,3 27,7 88,4

15 KR18-IDYT-3 24,2 115,3 21,4 115,8

16 KR18-F6-DW-9 27,6 88,2 28,1 89,9

17 KR17-F6-DW-3 27,5 94,4 27,9 97,4

18 KR17-F6-DW-23 19,4 100,9 18,3 102,4

19 KR18-IDYT-7 17,4 109,7 19,7 110,3

20 KR18-F6-DW-12 27,5 85,6 28,1 89,7

YpTana KypcaTKun 22,7 102,5 21,9 119,2

Энг öa^aHg KypcaTKun 28,8 115,5 28,1 428,6

Энг nacT KypcaTKun 15,7 83,3 15,1 86,6

HCP05 0,36 4,83 0,41 4,91

HCP05 % 1,601 4,714 2,31 4,821

Cv % 1 2,19 2,1 2,2

2-^agBa^

K^TTHK 6yFgoH HaB Ba TH3Ma.rapHHHHr KnefiKoBHHa MHKAopH (^amrçagapë,

CypxoHgapë 2019-2020)

Жанубий худудларда об-хавонинг мунтазам узгариб туриши, баъзи дехкончилик йилларидаги табиий кийинчиликлар галлакорлар иродасини синовдан утказмокда. Кургокчил шароитда бугдой усимлигининг сув режими аста секин бузилиб боради. Одатда кургокчилик усимликни нобуд булишига олиб келмайди лекин, моддалар алмашинуви бузилади, натижада бошоклар сони, бошокдаги дон сони ва 1000 дона дон вазни камайиши кузатилади.

Хулоса килиб шуни айтиш керакки нав ва тизмалар донининг сифат курсаткичларитурли минтака ва тупрок иклим шароитида турлича булиши дон тулишиш пайти май ойида кузатилган хаво харорати билан боглаш мумкиняъни, Кашкадарё вилояти шароитида май ойида уртача хаво харорати 23,40С булган булса, Сурхондарё вилояти шароитида эса нисбатан баландрок 24,90С

булганлигини кузатишимиз мумкин.

АДАБИЕТЛАР:

1. О.Аманов, Ш.Дилмуродов, А.Мейлиев, Н.Каюмов "Сугориладиган майдонлар учун катти; бугдойнинг дон сифати ю;ори тизмаларини танлаш" Агро илм 2019 2-сон 19-20 бет

2. Р.Сиддиков 'Таллакор ишга киришди" Узбекистон ;ишло; ва сув хужалиги журнали 2019 9-сон 10-11 бет

3. О.Аманов, А.Шоймуродов, Ш.Дилмуродов "Лалмикор майдонларда катти; бугдойнинг дон сифат курсаткичлари" Агро-илм 2019 1-сон 16-17 бет.

4. М.Азимова "Бугдой селекциясида кургокчиликка чидамлилик хусусиятлари" Узбекистон кишлок хужалиги 2015 10-сон 32 бет.

5. Мейлиев А. Х., Болкиев З. Т. ЖАНУБИЙ МИНТАКАЛАР ШАРОИТИДА КАТТИК БУГДОЙНИНГ ДОН СИФАТИ ЮКОРИ БУЛГАН ТИЗМАЛАРИНИ ТАНЛАШ //Life Sciences and Agriculture. - 2020. - №. 1.

6. Аманов О. А., Болкиев З. Т. ВЛИЯНИЕ ТЕМПЕРАТУРЫ НА ПЛОДОРОДНОСТЬ И РАННЕСПЕЛОСТЬ ТВЁРДОЙ ПШЕНИЦЫ //Life Sciences and Agriculture. - 2020. - №. 3 (7).

7. Болкиев З. Т. и др. ВЫБОР ПЕРСПЕКТИВНЫХ СОРТОВ ЯЧМЕНЯ В БОГАРНЫХ ОБЛАСТЯХ //ФУНДАМЕНТАЛЬНЫЕ ОСНОВЫ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ НАУКИ И ОБРАЗОВАНИЯ. - 2019. - С. 52-54.

8. Болкиев З. Т. и др. СЕЛЕКЦИЯ ОСЕННЕГО ТВЕРДОГО ЗЕРНА //СОВРЕМЕННАЯ НАУКА: АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ, ДОСТИЖЕНИЯ И ИННОВАЦИИ. - 2019. - С. 111-113.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.