Научная статья на тему 'ЎҚУВ ЖАРАЁНИГА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ЖОРИЙ ЭТИШНИНГ ПЕДАГОГИК ШАРТЛАРИ'

ЎҚУВ ЖАРАЁНИГА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ЖОРИЙ ЭТИШНИНГ ПЕДАГОГИК ШАРТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

12
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таълим / халқ педагогикаси / халқ педагогикасининг кўрсатмалари.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ихтиёр Суюндикович Жолдасов

Мақолада халқ педагогикасининг ѐш авлодни тарбиялашдаги тушунчаси ва аҳамияти очиб берилган. Халқ педагогикасида инновацион технологияларидан фойдаланиш бўйича ўқитувчи фаолияти мазмунининг тавсифи берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎҚУВ ЖАРАЁНИГА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ЖОРИЙ ЭТИШНИНГ ПЕДАГОГИК ШАРТЛАРИ»



¿L

УКУВ ЖАРАЁНИГА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ЖОРИЙ ЭТИШНИНГ ПЕДАГОГИК ШАРТЛАРИ

Ихтиёр Суюндикович Жолдасов

Чирчик Давлат Педагогика Университети

АННОТАЦИЯ

Маколада халк педагогикасининг ёш авлодни тарбиялашдаги тушунчаси ва ахамияти очиб берилган. Халк педагогикасида инновацион технологияларидан фойдаланиш буйича укитувчи фаолияти мазмунининг тавсифи берилган.

Калит сузлар: таълим, халк педагогикаси, халк педагогикасининг курсатмалари.

ABSTRACT

The article reveals the concept and importance of folk pedagogy in the upbringing of the younger generation. A description of the content of the teacher's activities on the use of innovative technologies in folk pedagogy is given. Keywords: education, folk pedagogy, instructions of folk pedagogy.

Замонавий жамиятда инсоннинг ахлокий фазилатларини шакллантиришга тускинлик киладиган ва ёшлигидан бошлаб одамларнинг ижтимоий тажовузкорлигини оширишга ёрдам берадиган салбий тенденциялар мавжуд. Утмиш мафкурасининг рад этилиши "замон алокаси" нинг парчаланишига, уз ватанлари тарихига дахлдорлик туйгусига олиб келди. Шу муносабат билан кекса авлод тажрибасидан фойдаланиш, халк педагогикаси ва унинг анъаналарига мурожаат килиш масаласи долзарбдир. Укитувчининг максади хар доим нафакат таълим, балки болаларни тарбиялаш хам булган. Тарих ёки математика, физика ёки адабиёт дарси буладими, укув жараёнлари хар кандай дарсда булиши керак. Хрзирги вактда мактаб укувчиларининг ахлокий ва ахлокий тарбиясига имкон кадар купрок эътибор бериш керак. Бу, таълим Академияси академиги А. Новиковнинг сузларига кура, биринчи навбатда, нафакат ёшларнинг, балки бутун жамиятнинг замонавий таназзули билан боглик. Хрзирги вактда болаларга асосан атрофдаги хакикат таъсир килади. Шунинг учун укитувчилар мактаб укувчиларининг маданий ривожланишига, уларнинг ахлокий

October 20, 2023 Republican Scientific and Practical Conference

670

Technoogies^n^hemmucaiiommimrocmm

тарбиясига имкон кадар купрок эътибор беришлари керак. Халк педагогикаси томонидан Т. Ф. Кузина ва Г. И. Батурина "болаларни тарбиялаш ва укитишнинг тарихан шаклланган тажрибаси, дастлаб авлоддан-авлодга огзаки равишда етказилган, сунгра ёзма ёдгорликларда фолклор, кахрамонлик эпоси, афсоналар шаклида кайд этилган, коидалар ва тарбия туплами, хулк-атвор коидалари, ва хоказо.". Халк педагогикаси таълимнинг идеаллари ва максадларини уз ичига олади, дунёкарашни, оила, шахс хакидаги гояларни акс эттиради[3]. К.Д. Ушинский укитувчи, "халк педагогикаси"атамасини биринчи марта ишлатган, у :" халкнинг узи томонидан яратилган ва оммабоп тамойилларга асосланган таълим мавхум гояларга асосланган энг яхши тизимларда мавжуд булмаган таълим кучига эга. "У инсон авлодларнинг урф-одатлари ва анъаналарини хурмат килса ва утмиш ва хозирги кун уртасидаги алокани саклаб колган такдирдагина таълим олиши мумкинлигига ишонган, шунинг учун халк анъаналарига риоя килиш тарбия жараёнининг ажралмас кисмидир[4]. Халк педагогикасининг курсатмалари эртаклар, достонлар, уйинлар, кушиклар, маколлар ва байрамларда уз аксини топган. Халк педагогикасининг етакчи коидаси инсонда ватанпарварликни тарбиялашдир. Болаларда уз халкининг тарихи ва маданияти билан танишиш уз халкига хурмат, гурур, уз миллатининг муносиб вакили булиш истагини уйготади. Ватанпарварлик гояси халк огзаки ижодининг барча шаклларига: маколлар, эртаклар, кушиклар, кахрамонлик достонларига кириб боради ва халк кахрамонлари образларида, табиат гузаллигини тасвирлашда уз ифодасини топади. Инновация бу маълум бир ижтимоий бирлик-ташкилот, ахоли пункти, жамият, гурухга янги, нисбатан баркарор элементларни киритадиган максадли узгариш"[5]. Инновациялар педагогик амалиётда кулланиладиган, талабанинг шахсига, унинг кобилиятларини ривожлантиришга каратилган янги усуллар, шакллар, воситалар, технологияларни белгилайди. Инновацион технологиялардан фойдаланишнинг самарали шартларига куйидагилар киради:

- талабаларнинг социализацияси,

. -умуминсоний кадриятлар негизида унинг шахсий кадриятларини шакллантириш учун укитувчиларнинг талаба онгига таъсирининг бадиий воситалари ва усуллари,

- укув жараёнининг миллий йуналиши,

- талабаларнинг маънавий ривожланиши ва бошкалар.

Бугунги кунда куплаб укитувчилар таълим

самарадорлигига эришиш учун мактабда укитишнинг

October 20, 2023 Republican Scientific and Practical Conference

671

g

g

замонавий технологиялари ва инновацион усулларидан фойдаланадилар. Ушбу усуллар укитишда кулланиладиган фаол ва интерактив шаклларни уз ичига олади. Фаол талабанинг укитувчига ва у билан бирга таълим оладиганларга нисбатан фаол позициясини таъминлайди. Дарслар давомида уларни куллаш билан дарсликлар, дафтарлар, компютер, яъни укитиш учун ишлатиладиган индивидуал воситалар кулланилади. Интерфаол усуллар туфайли бошка талабалар билан хамкорликда билимларни самарали узлаштириш мавжуд. Ушбу усуллар укитишнинг жамоавий шаклларига тегишли булиб, унинг давомида бир гурух талабалар урганилган материал устида ишлайди. Интерфаол усуллар янги материални сифатли узлаштиришга ёрдам беради. Буларга куйидагилар киради:

- ижодий характердаги машклар;

- гурух вазифалари;

- таълим, рол уйнаш, бизнес уйинлари, таклид;

- дарслар-экскурсиялар;

- ижодий ривожланиш, ижро дарслари, кино яратиш, газета нашр этишга каратилган дарслар;

- видео материаллардан фойдаланиш, интернет, куриш;

- "карорлар дарахти", "аклий хужум" усулларидан фойдаланган холда мураккаб масалалар ва муаммоларни хал килиш;

Мактабда укитишнинг инновацион усуллари укувчиларда когнитив кизикишни ривожлантиришга ёрдам беради, уларни урганилган материални тизимлаштириш ва умумлаштиришга, мухокама килишга ургатади. Олинган билимларни тушуниш ва кайта ишлаш, талабалар уларни амалда куллаш куникмаларини эгаллайдилар, мулокот тажрибасини туплайдилар. Шубхасиз, укитишнинг инновацион усуллари анъанавийларга нисбатан афзалликларга эга, чунки улар талабанинг ривожланишига хисса кушади, уни билиш ва карор кабул килишда мустакилликни ургатади. Халк педагогикасининг мухим вазифаси маънавий-ахлокий фазилатларни тарбиялашдир: инсонпарварлик, халоллик, севги, багрикенглик. Инсон мавжудлигининг асоси сифатида мехнат таълимига булган эхтиёжни халк педагогикаси анъаналарида кузатиш мумкин. Мехнат таълимнинг бошланиши ва унинг якуний натижаси мехнатсеварликдир. Халк педагогикаси уз олдига вазифа куяди мехнатсеварликни шакллантириш, болада ёшлигидан ахлокий мехнат мотивларини ривожлантириш. Мехнат таълими гояларини маколларда

топамиз:

https://cspi.uz/

!!

хрвуздан баликни кийинчиликсиз ушлай

Republican Scientific and Practical Conference

October 20, 2023

jort^

gL

ogMaöcro", "eTraH Tom ocragaH cyB oKMafigu" Ba SomKagap. AHtaHagapHu "TapuxaH maKggaHraH Ba aBgoggaH-aBgogra Foagap, Kapamgap, yp$-ogaraap, SyöpyKgap Ba xygK-aTBop Kougagapu" geS TymyHumra acocgaHuS, xagK negaroruKacu aHtaHagapu MaKcaggap, Kougagap Ba y3aragaguraH Ta^puSa cu^arnga TymyHugagu. XagK negarorHKacHHHHr goHoguru Ba Ta^puSacu 3aMoHaBHH TatguM TrouMgapuHuHr acocu Sygumu KepaK, nyHKH Sogagap SoFnagapu, MaKTaSgap, KymHMna TatguM Myaccacagapuga acocHH Ba3u$a Ha^aKaT yKHTum, SagKu SogagapHu TapSuagamgup. YKHTyBHH xagK negaroruKacu aHtaHagapugaH ^oögagaHraH xpgga MaKTaS yKyBHunapuHHHr MugguH y3ura xocnuruHH maKggaHTupagu. y3uHu yTraH aBgoggapHuHr Mepocxypu cu^arnga aHrgam y3 xagKuHuHr MatHaBuH Ba MogguH MagaHuaTu KagpuaTgapura MyxaSSaT yfiroTagu. MaKTaS yKuTyBnugapu y3 oHa TuguHu axmu Sugumgapu, pyc Ba ^axpH MagaHuaTuHu Sugumgapu, MaKTaS yKyBnugapuHu xap KaHgafi MuggaT, xap KaHgafi guH Ba MagaHuaT BaKuggapura SaFpuKeHrguK Ba xypMaT SugaH TapSuagamgapu KepaK. XagK negaroruKacu MaTepuagugaH yKKTyBnugap cuH^ga xaM, gapcgaH TamKapu coaraapga xaM ^ofigagaHumgapu KepaK. TagaSagapHu xagK oF3aKu u^ogu acapgapu, geKoparnB Ba aMagufi caHtaT Typgapu: eFon yfiMaKopguru, KamTanuguK, Typ TyKum SugaH TaHumTupum MyxuMgup. YKmyBHu yKyBnugapHu Muggufi yfiuHgap Ba cnopTra ^anS этнmгa KyMaKgamagu, ygapHu xagK yp$-ogaraapu Ba MapocuMgapu SugaH TaHumTupagu. TaKBuM SafipaMgapu xagK MagaHuaTuHuHr a^pagMac KucMugup. Ygap yTraH aBgoggap aBgoggapra KoggupraH axmu HapcagapHu эcgamгa epgaM Sepagu. fflyHgafi KuguS, xagK negaroruKacu aHtaHanapugaH ^ofigagaHum SogagapHu yKuTum Ba TapSuagamHuHr TacguKgaHraH Ba cu^arau ycygu xucoSgaHagu. XagK negaroruKacuHuHr cagoxuaTu ^yga KaTTa, y Sogaga BaraHnapBapguK, Kairagapra xypMaT, xagKuHru3ra Ba MagaHufi egropguKgapra MyxaSSaT Ba эxтнpoм KaSu ^asugaraapHu maKggaHTupumra umkoh Sepagu. XagK negaroruKacu epgaMuga yKyB ^apaeHuga Sat3u нннoвaцнoн ycyggapgaH ^ofigagaHuS, ygap maxcHu maKggaHTupumga Kygafi mapouTgap apaTagugap. XagK negaroruKacuHuHr axaMuaTu ^yga KaTTa Ba yHu KaMcuTuS SygMafigu. XagK negaroruKacu negaroruKaHuHr acocugup. Bapna TatguMHuHr acocuHu xagK negaroruKacu TamKug этagн. fflyHgaH KeguS hukuS, xagK negaroruKacuHu ypraHum Ba aMagueTra TaTSuK этнmгa эtтнSop Kaparam go3uM. EyHuHr ynyH maxcHu TapSuagam SugaH SoFguK Sapna Myaccacagapga, TatguM ogyBHugapHuHr em xycycuaTgapuHu xucoSra ograH xogga, oF3aKu xagK u^ogueTu acapgapugaH ugo^u Sopuna KeHrpoK ^ofigagaHuHr, xagK aHtaHagapu, yp^-ogaTgapu, SaHpaMgapu Ba

October 20, 2023 Republican Scientific and Practical Conference

673

g

g

халк кушикларига хурмат ва мухаббатни сингдириш лозим. Шундай килиб таълим жараёни ёшларни миллий туйгулар ва миллий гурур хакида тарбиялашга имкон берадиган материалларни уз ичига олиши керак.

REFERENCES

1. Арабов.И.А., Нагорная. Г.Ю. Этнопедагогика. К, 1999. Б-215.

2. Булатова.З.А. Куп маданиятли шахсни шакллантиришда халк педагогикасининг маънавий-ахлоккий салохияти. Б. 2007. 4-сон. Б-259-262.

3. Кузина.Т.Ф., Батурина.Г.И. Россия халкларининг кунгилочар педагогикаси: маслахатлар, уйинлар, маросимлар. M. 1998. Б-144.

4. Ушинский.К.Д. Халк таълимида миллат хакида. M. 1988.Б-194-256

5. Ковалева. Т.М. Инновационная школа: аксиомы и гипотезы.-М.2003. С-63

https://cspi.uz/

Republican Scientific and Practical Conference

October 20, 2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.