Научная статья на тему 'АВЕСТО ХАЛҚ ПЕДАГОГИКАСИНИНГ ҚАДИМИЙ МАНБАСИ СИФАТИДА'

АВЕСТО ХАЛҚ ПЕДАГОГИКАСИНИНГ ҚАДИМИЙ МАНБАСИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

308
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
техноген цивилизация / миллий тарбия / халқ педагогикаси / тарбия шакллари / руҳонийлик таълимоти / нотиқлик / донолик / культ / хаома

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Нилуфар Махсудовна Кошанова

Ушбу мақоламизда Марказий Осиѐ халқларининг энг қадимги ѐзма манбаси, халқ педагогикасининг нодир манбаси ҳисобланган «Авесто» даги оила ва никоҳ муносабатлари, аждодларимизнинг бола тарбиясидаги бой тажрибалари, таълим ва тарбия бериш шакллари ва усуллари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article analyzes family and marriage relations in the Avesto, the oldest written source of the peoples of Central Asia, a rare source of folk pedagogy, the rich experience of our ancestors in raising children, forms and methods of education and upbringing

Текст научной работы на тему «АВЕСТО ХАЛҚ ПЕДАГОГИКАСИНИНГ ҚАДИМИЙ МАНБАСИ СИФАТИДА»

АВЕСТО ХАЛЦ ПЕДАГОГИКАСИНИНГ ЦАДИМИЙ МАНБАСИ

СИФАТИДА

Нилуфар Махсудовна Кошанова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти (PhD)

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколамизда Марказий Осиё халкларининг энг кадимги ёзма манбаси, халк педагогикасининг нодир манбаси хисобланган «Авесто» даги оила ва никох муносабатлари, аждодларимизнинг бола тарбиясидаги бой тажрибалари, таълим ва тарбия бериш шакллари ва усуллари тахлил килинган.

Калит сузлар: техноген цивилизация, миллий тарбия, халк педагогикаси, тарбия шакллари, рухонийлик таълимоти, нотиклик, донолик,культ,хаома.

ABSTRACT

This article analyzes family and marriage relations in the Avesto, the oldest written source of the peoples of Central Asia, a rare source of folk pedagogy, the rich experience of our ancestors in raising children, forms and methods of education and upbringing.

Keywords: man-made civilization, national education, folk pedagogy, forms of education, clerical teaching, oratory, wisdom, cult, chaos.

КИРИШ

Хрзирги техноген цивилизация, оммавий маданият ва глобаллашув даврининг салбий жихатлари инсониятга тарбия масаласига глобал масала сифатида карашни такозо килмокда. Ушбу шиддатли даврда ахборот хавфсизлиги масаласи долзарб мавзулардан бирига айланиб, усиб келаётган ёш авлодни унинг салбий таъсирларидан химоя килиш масаласини янада кийинлаштирмокда. Уч минг йиллик тарих силсиласида хам уз ахамиятини йукотмаган халк педагогикаси намуналарини Марказий Осиё халклари тарихи, дини, маданияти, халк педагогикаси, яъни аждодларимизнинг бола тарбияси борасидаги бой тажрибалари хакида маълумот берувчи энг кадимги ёзма манба "Авесто"мисолида урганиш ахамиятлидир. Сабаби дунёга куплаб комусий олимларни етказиб берган илм-фан ва маданиятда юксак даражада ривожланган она заминимизнинг тамаддунида фарзанд тарбияси борасидаги бой мероси асос булганлиги

May, 2022

830

myöxacrogup. Munnar Ba ^meat TapaKKueTH acocu axnoKufi Tapöua Macanacu öunaH naMÖapnac öoFnuK Macana экaнnнгн hhcohhat Ta^puöacuga y3 hcöothhh TonraH. KaöcHKH xanK axnoK Macanacura Kagpuarnu eHgamca, Munnufi Tapöua nofigeBopuHH MycTaxKaM acocnapga öapno Kunca, myöxacu3, ^mh^t öapKapop puBO^naHagu Ba TapaKKueTra эpнmagн. KagHMrH a^gognapuMH3HHHr ounaga öona TapSuacu Macanacugaru eHgamyBnapuHH Taxnun KHnumga,aBBano, guHufi Kagpuarnap Ba xanK negaroruKacura oug MaHÖanapHH ypraHum MaKcagra MyBO^HKgup.

Ä^ABHET^AP TÄ^^H^H

Maxannufi onuMnapuMH3gaH K.y. Ha^MuguHOBa y3 TagKHKOTnapuga MapKa3ufi Ocuegaru ouna Ba ounaBHfi Tapöua xaKugaru Tapuxufi MaHÖanapHH 7 öocKH^ra öynuö ypraHHfflHH MaKcagra MyBO^HK geö xucoönafigu. AfiHaH 3apgymTHHnHKgaru öona TapSuacu MacanacuHH, ucnoMrana öynraH gaBpHH 1-öocKH^ra KupuTagu [6;6-7].

P.BoxugoB, X.3moHKynoBnap y3 TagKUKOTHunapuga ABecTO guHHfi khtoö öynum öunaH öupra AHa этнonoгнк MaHÖa экaнnнгннн anoxuga TatKugnafigunap [3;436-438]. Maxannufi этнonoг onuMnapuMH3gaH A.AmupoB[2] y3 TagKHKOTnapuga ymöy guH öat3H MapocuM Ba ogarnapuHHHr ucnoM aHtaHanapu öunaH cuHKpeTHK Tap3ga xaeTHMH3ga amaeTraHnuru Macanacura эtтнöopннн Kaparagu. Xopu^; onuMnapugaH H.B.PaK, B.KocTep, M.Eofic, A.O.MaKoneBcKufi Kaöu Kynnaö onuMnap guHHHHr moxhath, yp^-ogarnapu, MapocuM Ba aHtaHanapu, yHHHr HonoKnuKra Kapmu Kypamga Ba öomKa guHnapHHHr maKnnaHumura Tatcup Kunumugaru axaMHarara anoxuga TyxranHÖ yTraHnap.

HATH^A BA MY^OKAMA^AP

3apgymTHfinHKHHHr MyKaggac khtoöh "ABecTo" Ha^aKar guHHfi khtoö öanKH yHga yma gaBp h^thmohh xaeTH, ^aMHflT Ty3HnumH, Moggufi onaM xaKugaru ^anca^ufi Kapamnap Ma3MyHH, KacÖHHHr hhcoh ^aonuaragarH ypHH, aennapHHHr ^aMHarga TyTraH ypHH, ouna Ba $ap3aHg TapÖHacugarH KapamnapHH y3 HHura onagu. MunoggaH aBBanru IV acpga AxaMoHufinap AneKcaHgp MaKegoHcKufi ToMoHugaH MaFnyÖHATra ynparan 3poH KyryöxoHacu BafipoH KunuHraH Ba ABecTOHHHr 3/5 khcmh eKHÖ roöopunraH. Ey xaKuga Aöy PafixoH EepyHufi xaM y3 acapnapuga MatnyMoT öepuö yTagu[1;238]. CocoHufinap gaBpuga 3apgymTHfinuK gaBnaT guHH öynuö gaBnaT MHKHecHga guHHfi öaFpuKeHrnHKra KeHr ypFy öepunumH

May, 2022

831

натижасида уз чегараларида куплаб халкларни бирлаштирган кудратли давлатнинг вужудга келиши сабабларидан бирига айланади. Урта асрларда форсларнинг мажбуран исломлаштирилиши бир катор анъаналарнинг бутунлай йуколишига олиб келди. Кохинларнинг катта кисми Авесто татнларини (канонлик тарзида)укий олмаслиги куп маросим ва ибодатларнинг маъноси бутунлай йуколиб кетишига олиб келади натижада Зардушт томонидан рад этилган турли хурофат ва одатлар билан тулдирилган. Замонавий Иброхим динларининг куплаб тамойиллари зардуштиликдан олинган деб ишонилади. Ушбу таълимотнинг узига хос хусусияти-карама-каршиликнинг доимий диалектик курашидир.Зардуштийлик кейинги барча жахон динлари: буддизм, иудаизм, насронийлик, исломнинг шаклланишига катта таъсир курсатди. Масалан, исломда диний байрамларнинг аксарияти зардуштийликдаги каби номларга эга: Ийд ал-Фитр - Янги йил байрами, Навруз - 21-март, бахорги тенгкунлик куни нишонланади. Христианликда бирлашиш урф-одатлари зардуштийлар орасида олов билан тозалаш маросимларини деярли бутунлай такрорлайди. Христианларнинг ёруглик худосини иблисга карши куйиш гояси зардуштийлик дуализми билан хам ухшашликларга эга.

Зардуштийларда оила тарбияси масаласига нихоятда катта эътибор каратилган. Жумладан, зардуштилар жамоасида никох бир умрга мухрланган булиб, бир эркакга икки никох ёки вактинча никох мумкун булмаган. Эр-хотиннинг бир-бирига хиёнати каттик кораланган. Бегона эркак билан жуфтлашган аёл бадном килинган, жазоланган ва никохдаги эр учун "харом"хисобланган [3;50]. Авестошунос Х,.Х,омидовнинг таъкидлашича Авестонинг Яшт кисмида Ахура Мазда ва Зардуштнинг келин куёвларга даъвати ва мурожатлари келтирилган [8;59]. "Авестода доимий бадантарбия билан шугулланиш, кунда юз- кулни бир неча бор ювиш, кулни ювмасдан туриб тананинг бошка аъзоларини ушламаслик, сочни тоза тутиб тирнокларини тозалаб юриш хакида маслахатлар берилган [2;61]. Нафакат диний дуолар, балки чорвачиликнинг ривожланиши, купайиши, боглар барпо этилиши (агрономия), ерни сугориш ва уларни етиштириш (мелиорация хакида), табиий бойликлар ва унинг атрофидаги худудларни мухофаза килиш (экология), саломатлик (тиббиёт), ватанни, чорва моллари ва ахолини ташки душманлардан химоя килиш (харбий санъат), оила, эркак ва аёлнинг бурчи ва уларнинг хукук ва мажбуриятлари хакида кимматли маълумотлар мавжуд. Буларнинг барчаси бу бебахо меросни аждодларимизнинг комусий неъмати, дейиш хукукини беради. Ушбу дин

May, 2022

832

TatguMOTuga hhcoh MyraaK eBy3HHKra Kapmu Kypamga XygoHHHr epgaMHucu SyguS xH3MaT Kugum ynyH aparngraH Ba yHra upoga Kynu SepugraHguru эtтнpо$ KHguHraH. 33rynHK Ba eBy3nuK oSteKTH SygraH hhcoh ^a^aT TyFMa goHumMaHgguK ygHOBH SugaH y3 TaHgoBHHH Kugumga MyTgaKO эpкннgнгн xap Sup hhcoh HHMa axmu HHMa eMOHguruHH BH^goH epgaMuga aHUKgaft ogumu aHTugagu. «^OHoguK», atHH, aKg TymyHnacu 3apgymT TatguMOTuga TyFpu TaHgam Ba MatHaBHH MKcagum KyBBaTHHH Suggupagu. Ym6y guHga Soga TapSuacu Macagacura OHa KopHugaeK эtтнSоp KaparagraH. ^yMgagaH, aeg KopHugaru rygaK TypT oh yH KyHguKga By^ygura pyx yHraH geftugraH [4; 154].

"ABecTo" ga 6ogagapra TatguM Ba TapSua 6epum maKggapu Kyfiugaruna aMagra omupugraH:

- guHHH-axgoKHH TapSua;

- ^hcmohhh TapSua;

- yKum Ba e3umra ypraram.

3apgymTHHguKga pyxoHuftguK TatguMOTH 7 emgaH эpтa SomgaHraH Ba 15 em eTyKguK gaBpura eTraH xucoSgaHraH. MugoggaH aBBagru I MHHr ftugguKga e3Ma TugHHHr fiyKguru ca6a6gu TatguM OF3aKH Tap3ga aMagra omupugraH. ^HHra Terumgu yp^-ogaraapuHH aMagra omupum, MapocuM naHTuga xygogapHH naKupum Ba ygapHH ygyFgam ynyH metp e3um caHtaru ypraHugraH Ba ypraTugraHguru agoxuga axaMuaTra эгa. fflyHH agoxuga TatKuggamuMH3 go3HMKH agogaT TymyHnacu gaBgaT CTpaTeruacuga xaM 3apgymTufigapHHHr KyHgaguK xaeTuga xaM KygtT poguHH yHHaraH. AgogaTCH3 ogaMgap eBy3guKHHHr xu3MaTKopgapu xucoSgaHraH Ba ygap ma^KaTcroguK 6ugaH Kypamumu go3HM 6ygraH. 3apgymTHHguK MaTHgapuga agogaTgu xyKM KugaguraH Ba nopa ogMafiguraH KO3H y3 umuga Axypa Ma3gara, HoxaK xyKM KugraHH эсa Axpy MaHwra yxmaS KeTumu Kafig KHguHraH. MapKa3HH Ocue xagKgapu 3apgymTHHguKra эtтнкоg KugraH gaBpga TaSuarau эtзозgam HuxoaTga WKcaK gapa^aga TatMUHgaHraH. CyB, xaB0,Tynp0K, ogoB эtзозgaнн6 ygapHH Ha^aKaT um 6ugaH xaTTO $HKp 6ugaH xaM 6ygFam TatKHKgaHraH. 3apgymTufigapHHHr yfigapu ^yga тозa Ba озоga noKgaHumu Ha^aKaT Maxcyc guHHH yp$-ogaraap epgaMuga, SagKH u^oguft MexHaT opKagu xaM cogup Sygagu ge6 umoHugraH. Ym6y guHga MexHaTceBapguK paFSaraaHTupugraH. ^yMgagaH "^anoHKH эгaтgapga ypyF экнgсa, geBgap ypuHgapugaH Kynagugap. K^hohkh SyFgoft rypKupaS KyKapca, geBgap gaxmaTgaH THTpafi Somgaftgugap. K^hohkh SyFgoft xupMOHra ywgca geBgap Ho6yg Sygagugap" [4;231] gefiugumu, 6upuHHHgaH, nopBagop axoguHHHr gexKOHHuguKra paFSaTHHH

May, 2022

833

ошириш булса, иккинчидан, уларни мехнатсеварлик рухида тарбиялаш хам хисобланган.

"Авесто"да таълим тизимининг турли боскичларида китоб укишнинг афзаллиги хакида "Кунгил билан уциган киши поклик ва эутиёткорлик беради " ёки аомадан нурли фарзандлар,соли% зурриётлар дунёга келади"дейилади. "Хдома наскларни урганувчиларга шон-шухрат ва хикмат ато этади". Бу зардуштиликда китоб илм олишнинг асоси воситаси булганлигидан, илм олиш рагбатлантирилганидан далолат беради. Ислом дини билан киёсий таккослайдиган булса зардуштийликда исломдаги каби илм олиш нихоятда рагбатлантирилганлигининг гувохи буламиз. Авестодаги таълим ва тарбия хакидаги фикрлар, устознинг талабага, устознинг донишмандга, донишманднинг ёш авлодга каратилган насихатлари асосида 3 минг йил аввалги таълимий- тарбиявий жараён ёндашувларини урганиш мумкун. Жумладан "Андарз-у данаг мард" цулёзмасида донишманд узлига юзланиб, панд-насщат цилади, ургатади, буюради: "Углим^уркувни хис килмаслик учун гунохсиз булинг. Бой булиш учун аклли булинг.Яхши дустлар борлигига шукр килинг... ^ариндошлар ва дустларга итоат килинг ва устозингиз билан жанжалллашманг... Хотинингиз ва болаларингизга энг яхши ва мехрибон муносабатда булинг ва ургатинг"[7]...-дейилган. Зардуштийликда оила бошлиги биринчи навбатда оилавий тарбияда насихат бериш, кейин эса уз фарзандларига таълим бериш мажбурий вазифаси хисобланган. Авесто матнларида угилнинг бурчига куйидагилар кириши белгиланган:

- яхши ва аклли дустлар топиш;

- угирлик килмаслик;

- доимо ростгуй булиш;

- уз иши ва сузига жавобгар булиш;

Зардуштийлар орасида таълим тизимининг бошлангич бугинида таълим 7 ёшдан 15 ёшгача булган даврни уз ичига камраб олган. Етти ёшгача болаларга тизимли таълим берилмаган булиб факат зардуштийликнинг конуниятлари билан таништирилган. Бу ёшгача зардуштийлар уз болаларини Ахриман (ёвуз рух) гунохлари ва таъсиридан узокда деб хисоблашган.Бола етти ёшгача тулган пайтда мукаддас белгилар билан махсус кийим кийган ва етти ёшда бола яхши ва ёмонни ажрата олишини хисобга олиб, унга маълум вазифалар юклатиган. Зардуштийлик динига кура фарзанд ота-оналарининг салбий жихатлари учун жавобгар хисобланмаган, балки ота-оналар фарзандларининг нотугри танловидан химоя кила олмасалар

May, 2022'

834

ynap ^aBoörap xucoönaHraH. OTa-oHanapra Kaparnnuö myHgafi gefiunagu: "Arap $ap3aHg eMoHnuKra Mofiun öynuö TyFunraH öynca öy cu3HHHr MyoMMouHru3 cu3 myHgafi öonanapra nofiHKcu3, nyHKH ynapHH cu3 TapöuanaraHcH3" gefiunagu. ^tHH öonanapra ^oxun Ba axMoK cu^aruga MyHocaöaTga öynMacnuK KepaKnuru yKTupunraH. 3apgymTHfinuK guHuga $ap3aHg Tapöuacura anoxuga эtтнöop öepunraHnHrugaH Kyfiugaru cy3nap ganonaT öepagu: "3fi, Axypa Ma3ga, pyxuHrHH Typnu-TyMaH Hapcanapga raBganamupraHcaH, AKn öepuö, xaeTHH TaHara KufiraHcaH. X,ap khm y3ura eKaguraH fiynHH TaHnamu ynyH aMannap Ba TatnuMoTnapHH apargH". 3apgymTHfinapHHHr Magpaca Kaöu TatnuM Myaccacanapuga öomnaHFHH TatnuMHHHr Hara^acH caHtarHHHr 7 TypuHH MyKaMMan эгannam xucoönaHraH. Eynap: yKum, caHam, KaMoHgaH oTum, oTga nonum, guHHfi KoHyHnap, Kupoar Ba KymHK afiTum. E3um Ba xucoönam TatnuMHHHr энг nacT gapa^acu эgн. hothk^hk Ba "mupuH cy3" öomnaHFHH TatnuMHHHr энг WKopu gapa^acu xucoönaHraH. Bou3nap (HoTHKnap) KoTuönap Ba xaTToTnapra KaparaHga ^aMHarga WKopu MaBKera эгa öynraH. E3umHH, caHoKHH axmu öunraH Kumunap xyHapMaHgnap Karopura KyfiunraH. HoTHKnap эca gHH eTaKHunapu gapa^acura KyTapunraH. 3apgymTHfinap ^ucMoHHfi Ba MexHaT TapöuacHHH aManra omupumgaH MaKcag emnapHH BaraHnapBapnuK pyxuga Tapöuanam Ba em aBnogHH MexHaTra Tafiepnam эgн. YFun öonanapra Kypam, ot эгapnam,oт MHHum, nopBa öoKum Ba ynapHH KapoK^unapgaH xhmoa Kunumga Kynon-apoFnapgaH ^ofiganaHum yprarunraH. TatnuM TH3HMHga öunuMnapHH y3namTHpum, gapc onum Ba gaM onum BaKTHHHHr aHHK öenrunaHumu guKKarra ca3oBopgup. "hhmhh KyHHHHr öomuga Ba oxupuga, KenaHHHr öomuga Ba oxupuga onumu, aKn-ugpoKga Tyna öynumu, oxup-oKuöaT xygonapHH ynyFnafiguraH, ynap mapa^ura caMHMufi cy3 afiTumu KepaK.y Kena Ba KyHgy3ga MapoKnu gaM onumu, myHgaH cyHr yTMum goHumMaHgnapuHHHr öapna MepocuHH y3namTHpum ynyH unM fiynura HHTHnumu KepaK" [4;121] -gefiunagu. EomnaHFHH TatnuMHH onraH xap öup em MamFynoT aKyHuga AxypaMa3ga HoMura KacaMeg KunuHraH. "Sxmu aMannapHH öa^apumga coöuTMaH Ba TaBöa Kunumga öapna ryHoxnapgaH W3 yrupaMaH. MeH KanöuMHHHr onTH xycycuaTHHH eMoHnuKgaH caKnaraH xonga, aMannapHHHr noKnuruHH acpafiMaH: Ta^aKKyp KyBBaru, cy3 Kygparu, um Kynu, эxтнeткopnнк, aKn Ba goHonHK" [10;351]... KypuHuö TypuöguKH, 3apgymTHfinHK guHuga unM Kynura hhh gungaH umoHraHnap, HaTH^aga ^aMHar xaeTuga unM-^aH, goHonuK Fanaöa Ko3oHumura umoHraHnap. ^eMaK öu3HHHr KaguMHfi a^gognapHMH3 coFnoM aBnog TyFynumu xaKuga

KafiFypuöruHa KonMafi, yHHHr rygaKnuK noFuga ^ucMoHHfi

May, 2022

тарбиясига жиддий эътибор каратилганлигига "Авесто" гувохлик беради. Улар ватанпарварлик, ахлокий, аклий, жисмоний, жинсий, мехнат ва тадбиркорлик тарбиясига алохида эътибор бериб, ёш авлодда ростгуйлик, мехр-окибат, хайрихохлик каби инсоний фазилатларни шакллантиришга интилди .

Зардуштийлар куйидаги таълим усулларидан фойдаланганлар:

OF3a^ тавдимот. «Авесто» матнлари ва тахрирлари огзаки хотирадан огзаки равишда харб ва дастур оркали тушунтирилган. Матнларни такдим этиш шакллари: анъаналар, афсоналар, маслахатлар, тарбия, кушикдар. Урганилган билимларни мустахкамлаш учун топшириклар берилган.Унда "Укитувчи ва мураббийлар томонидан такрор (икки марта) куйлаш, яхши оукиш, бандлар, зандлар (боулимлар, параграфлар) билан айтиш, савол-жавоб, "Авесто" наскларига жавоб бериш мажбурий эди.

Визуал. Хусусан, санок (арифметика) ургатишда барсам таёкчалари кургазмали курол вазифасини утаган; астрономияни укитишда - осмон жисмларини курсатиш ва кузатиш; санъатни урганишда - чолгу асбоблари, санъат асарлари, бинолар, коятош расмлари ва бошкалар кургазмали курол булиб хизмат килган.

Амалий. Огзаки ва кургазмали усуллар оркали олинган билимларни мустахкамлаш учун укув жараёнида амалий усуллар (машклар, топшириклар, мулокот, уз-узини тарбиялаш) хам кулланилган. Жумладан, харбий куроллардан фойдаланиш, от миниш, кураш, шеър укиш ва кушик айтиш, чолгу асбобларида чалиш, нотиклик, расм чизиш, коятош расмлари, дастурхон безаш, мехмонларни кабул килиш, шахмат ва нард уйнаш, кузали ичимлик тайёрлаш, оташкада хизмат килиш ва хз. Узлаштирилган билимларни такрорлаш, мустахкамлаш мулокот (сухбат) оркали амалга оширилган ва укув вазифасини бажариш даражаси тахлил килинган.

Уз-узини тарбиялаш. "Авесто"нинг "Гохи" ва "Яшти" кисмлари уз-узини тарбиялаш тарзида ёддан ургатилган, укиш жараёнида талаффузга, огзаки нуткни ривожлантиришга алохида эътибор берилган. Улар сахналаштириш, овоз ва товуш аппаратларини такомиллаштириш максадида ибодатхоналарда акустика коидаларига риоя килган холда курилган тебраниш, овоз товушини таъминлайдиган махсус хоналарда мустакил равишда кироат ва нотиклик санъатини урганганлар. "Авесто"га хос булган хат рухонийлар томонидан сир тутилган. Зардуштийлик динининг мукаддас китоби кисмларининг бугунги кунгача сакланиб колгани

May, 2022

ёддан урганган ва бу кисмларни хотирада саклаганларнинг хизматларидир.

ХУЛОСА ВА ТАВСИЯЛАР

Айни пайтда ёшларимизни жамият талаблари асосида тарбиялаш хозирги куннинг энг долзарб масалаларидан бири сифатида намоён булмокда. Китоб мутоала килиш жараёни камаймокда, оммавий маданият таъсирининг кучайиши шубхасиз, улар дунёкарашининг шаклланиши ва камол топишига салбий таъсир курсатади. Шу уринда, зардуштийларнинг тарбия масаласидаги насихатлари, ёндашувлари хозирги даврда хам уз ахамиятига эга. Аждодларимизнинг педагогик карашларидан таълим-тарбия жараёнида баркамол авлод тарбиялашда фойдаланиш мумкун. Авесто нафакат диний манба балки Марказий Осиё халклари педагогикаси мазмун-мохияти, укитишнинг шакл ва усуллари баён килинган биринчи тарихий-педагогик ёдгорлик сифатида жуда кимматлидир.

REFERENCES

1. Абу Райхон БерунийДадимги халклардан колган ёдгорликлар.-Т.,1968.-Б.

2. А.Аширов.Узбек халкининг кадимий эътикод ва маросимлари.Алишер Навоий номидаги Узбекистан Милли кутубхонаси нашриёти.Тошкент-2007.

3. А.Аширов. "Авесто" ва зардуштийларнинг оила турмуш маросимлари хакида//Узбекистонда ижтимои фанлар.-2002.-№1-.Б.50; А.Аширов.Узбек халкининг кадимий эътикод ва маросимлари.Алишер Навоий номидаги Узбекистон Милли кутубхонаси нашриёти.Тошкент-2007.-Б.57..

4. Авесто.А.Махкамов таржимаси.-Б.154.

5. Болтоев А.А. Социально -педагогические основы привития национально-духовных ценностей студентам.//Молодой ученый.-2015.-№5(85).-С.436-438.-URL :https: //moluch/ru/archive/85/1601/

6. К.У. Нажмидинова.Оила тарбиясида миллий ва умуминсоний ахлокий

маданиятнинг урни. Монография.Тошкент «Адолат» 2016.Б.6-7.

7. Зардуштийлик матнлари.О.М. Чунакова таржимаси. "Восточная"Ран. 1997.

8. ВДомидов."Авесто"фазлари.-Т.,2001.-Б.59.

9. "Авесто. Хорде Авеста (Кичик Авеста) / Авесто матнини тайёрлаш, таржима, сузбоши, М. В. Чистяков шархи. - СПб., 2005.-Б.351.

10. "Авесто. Хорде Авеста (Кичик Авеста) / Авесто матнини тайёрлаш, таржима, сузбоши, М. В. Чистяков шархи. - СПб., 2005.с-81.

238.

May, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.