CC BY
47
Branislav DaSć. general*potpukovnik Sektor га log&iku GS VJ, Beograd
UTICAJ NAORUŽANJAIVOJNE OPREME NA RAZVOJ RATNE
VEŠTINE
Preko razvoja naoružanja i vojne opreme, koji suštinski utiče na razvoj ratne vcštinc ostvaruju se izuzetno značajni rezultati koji, u budućnosti, mogu biti od egzistencijalnog značaja za strategiju na-cionalne bezbednosti zemlje. Na osnovu tog razvoja, i već ostvare-nog stepena praktične primene, moguće je pouzdano predviđanje na-učnih i tehničko-tehnoloSkih prodora u teoriju i praksu ratovodstva.
Područje razvoja naoružanja i vojne opreme predstavija širok koncepcijski okvir i glavni je preduslov promena u teoriji i praksi ratne veštine (strategiji, operatici, taktici i logistici), a možda i njen is-ključivi uzrok. Došio je do tehničko-tehnoloSke revolucije koja je iz temelja promenila već poznata oružja, omogućila njihovu modemiza-ciju, a svakodnevno se pojavljuju i nova još savremenija borbena sredstva. Ova tendencija se ne usporava već se svakodnevno uvode u naoružanje nova sredstva, ostvarujući i značajne promene u ratnoj veštini. Realnost savremenih armija je tranzicija klasičnih vrsta nao-ružanja implementacijom modemih informatičkih tehnoiogija, koje su postale kijuč progresa u mnogim oblastima, a posebno u: obradi podataka i njihovoj optičkoj apiikaciji, oblastima integralnih elek-tronskih kola, magnetne memorije, eiektronskih protivdejstava, oru-žanih sistema, hiperbrzih vođenih raketa, kasetnih oružja i vođenih i samonavođenih projektila. Na sve to uticao je i razvoj materijala vojne tehnologije za razne sisteme oružja, kao i za pasivnu i aktivnu zaštitu.
Vojni stručnjaci koji se bave ratnom veštinom trebalo je da reše problem usklađivanja novih tehničko-tehnoloških dostignuća do ko-jih je došlo u razvoju sredstava i sistema naoružanja i načina angažo-vanja vojnih snaga. Zbog toga savremene vojne snage doživljavaju radikalne pomene pri realizaciji novih ideja, uz istovremeno uvaža-vanje tradicije. Те promene omogućavaju međusobnu povezanost
VOJNOTEHNlCKi GLASNIK 4-5/2002.
383
tehnoloSkih dostignuća i organizovanja vojske i njenih pravila pona-šanja, kako bi se uskladila praksa i uspostavio novi model odnosa i komunikacije.
Savremena tehnika i tehnologija razvoja naoružanja i vojne opreme doprineli su stvaranju novih trendova u razvoju ratne veštine i njenom progresu. Ostale mogućnosti ratne veštine moraju se i mogu tražiti u istorijskoj praksi Vojske.
Tehnićko-tehnološki razvoj naoružanja i vojne opreme
Ukupni tehnološki razvoj* praćen je i razvojem naoružanja i vojne opreme. Skoro da nema nove tehnoiogije koja najpre nije prime-njena u razvoju i proizvodnji naoružanja i vojne opreme, a posebno mikroelektronika koja utiče na razvoj integrisanih kola i osmatračkih sistema za praćenje ciljeva u svim prirodnim sredinama.
U odnosu na konvencionalna rešenja, prednost novih vojnih tehnologija ogleda se u sledećem: istovremenoj kontroli vise ciljeva; ko-munikaciji, navigaciji i akviziciji ciljeva; primeni senzorskih upra-vljačkih komponenti u konstnikciji bojnih glava; prijemu i registraci-ji analitičkih slika, primeni superprovodljivih komponenti otpomih na različite vrste ometanja; promeni uslova rada i ometanju visoko-frekventnih sredstava.
U oblasti upravljanja sistemima naoružanja i vojne opreme ostvaren je veliki napredak, naročito u automatizaciji raznih procesa. Automatski se otkrivaju i prate ciljevi, odreduju elementi gadanja, bi-ra optimalna varijanta i donosi odluka, realizuje gadanje i prate nji-hovi rezultati. Radi se, u suštini, о kombinaciji veoma složenih sistema senzora, računara i izvrSnih komponenti upravljanja (veštačke in-teligencije), koji funkcioniSu u realnom vremenu. Došlo je do razvoja ekspertskih sistema za brzu i efikasnu obradu podataka; neuronskih mreža za automatsko prikupljanje podataka i prepoznavanja oblika; simulacionih modela ratnih igara koji integrišu uticaj naoružanja i taktike; softvera KIS za prijem i prenos raznih vrsta podataka digita-lizacijom glasa, tekstualnih poruka i elemenata slike; komunikacijskih satelita, radi zaštite prenosa podataka i povećanja otpomosti na ome-tanje u mreži komandovanja.
* Razvoj nsuke i tehnoiogije u savremenim uslovtma poprimio je ekspooencijalni kamkier, pri Cemo se đrestično snunjuje interval izmedu pojave nove tehnoiogije. tj. vremena koje protekne od ostvarenog nauCnog dostignoća i njegove praktifne primene (6).
3B4
VOJNOTEHNlCKI GI-ASNIK 4-5/2002.
Modemizacija naoružanja i vojne opreme, poslednjih godina, usmerena jc na razvoj optoelektronike i primenu uređaja iz područja mikrotalasnog, infracrvenog i laserskog zračenja, kao i televizijske i termovizijske opreme.
Najvažnije tendencije u oblasti elektronike omogućiće razvoj: multisenzorskih sistema za akviziciju ciljeva u sistemima PVO i vo-denja raketa vazduh-vazduh; senzora za intcligentnu municiju i aktiv-ne protivoružne sistcme; senzora za izvidaike sisteme koji funkcioni-Su u realnom vremenu; radara povećane rezolucije, radi omogućava-nja raspoznavanja ciljeva sa većih odstojanja; laserskih sistema za suprotstavljanje protivvazduSnim i protivoklopnim sredstvima.
Pored povećanja dometa razvoj radara treba da zadovolji nove zahteve, kao 5to su: povećanje otpomosti na ometanje, smanjenje efekata lažnih odraza, povećanje mogućnosti razdvajanja manjih ciljeva, čak i na površini zemlje i etiminisanje nepokrivenih zona; smanjenje nivoa emisije osmatračkih i nišanskih radara, radi ostvarenja iznenadnih udara i sprečavanja udara protivradarskih raketa; razvoj faznih antenskih rešetki sa aktivnim antenskim elementima, radi kombinacije različitih funkcija radara koje je teško ometati; razvoj impulsnih oblika za brzo adaptiranje prema ciljevima, kao što su isto-vremeno praćenje putanje aviona i rakete koja je sa njega lansirana; razvoj uredaja za indikaciju i izbegavanje prepreka na terenu, kako bi se omogućilo letenje helikoptera na malim visinama i dejstvo u noć-nim uslovima; razvoj senzora za bojne glave municije optimalne pre-ciznosti, koja će se koristiti uz primenu radara.
Multisenzorska tehnologija omogućava da se podaci о ciljevima, ili grupama ciljeva, optimalno koriste pri njihovom dodeljivanju raz-ličitim sistemima. To je moguće korišćenjem više senzora za analizu različitih uslova u različitim talasnim područjima i kada su izloženi ometanju, koriSdenjem nekoliko paralelnih sistema i oduvanjem pa-sivnog sistema rada, što je preduslov neometanog funkcionisanja, kao i odredivanjem pozicije cilja pomodu satelita.
Sistemi za elektronska dejstva sve više dobijaju na značaju. In-fracrveni i laserski skeneri postali su obavezni elementi konvencio-nalnih i elektronskih izviđačkih sistema. Došlo je do integrisanja ra-darskih i optičkih radio-sistema, zbog povećanja potreba za izvida-njem, poboljšanja prenosa podataka u radio-mrežama, skokovite pro-mene noseće frekvencije, Sifrovanja i komprimovane predaje podataka i digitalizacije, ometanja VHF i UHF radio-mreža, i automatskog
VOJNOTEHNlCJCl GLASN1K 4-5^002
385
startovanja prenosa i raspoloživih ometačkih sredstava, automatskog ometanja radara pomoću više različitih sistema primenom vremen-skih multiplikatora.
Za uništavanje ciljeva razvijaju se oružja koja smanjenim di-menzijama i masom bojne glave ostvaruju željene efekte na cilju, po-većavaju verovatnoću pogađanja boljim iskorišćenjem informacija primljenih sa cilja, skraćuju vreme i proširuju područja dejstava boj-nih glava, koriste kasetna oružja i optimizirane bojne glave protiv izabranih ciljeva (superbrza municija i rakete, programirana kasetna oružja - projektili sa više nezavisnih bojnih glava).
Istovremeno, radi povećanja otpomosti sredstava ratne tehnike i žive sile, traže se novi načini primene savremenih tehnoloških гебе-nja, kao Sto su: poboljSanje oklopne zaštite usavršavanjem integrisa-nih i modulamih sistema; zaštita sredstava primenom dodatnih ele-menata oklopa višeslojne konstrukcije, kompozitnih i reaktivnih ele-menata; zaštita ljudstva od dejstva parčadi oklopa korišćenjem savremenih zaštitnih pancimih prsluka i šlemova.
Pri razmatranju uticaja tehničko-tehnološkog razvoja na razvoj ratne veštine, treba imati na umu i genetsko inženjerstvo, koje ukazu-je na mogućnosti brzog razvoja i spektakulamog tehnoloSkog napret-ka. U suštini, ono predstavlja uvođenje gena jedne bioloSke vrste, ili veštačkih gena, u ćelije druge biološke vrste, čime se bitno menja ge-netska struktura. Impiikacije tehnoloških dostignuća u ovoj oblasti za sada su nesagledive, ali je izvesno da će izazvati velike promene u gotovo svim oblastima ljudske delatnosti, pa tako i vojne.
Uticaj razvoja naoružanja I vojne opreme na ratnu veštinu
Nauka i tehnologija postale su osnov svakog društvenog procesa pa i rata. Naučna izgrađenost vojne strategije, kao discipline ratne ve-Stine - teorije i prakse pripremanja i vođenja oružane borbe, mera je njene uspešnosti u tumačenju i izučavanju doktrinamih pitanja bez-bednosti zemlje. Vojne strategije uslovljene naučno-tehnološkim raz-vojem, tj. novim tehničkim proizvodima i tehnologijama njihove iz-rade, menjaju strukturu, pa i osnovu, i čine da tehnologija naoružanja utiče na formiranje novih vojnih doktrina.
Razvoj omžja i vojne opreme doveden je do strategijske tačke, tako da se, bez radikalnih promena, više neće moći kompetentno i
386
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 4-5/2002.
svrsishodno koristiti raspoloživi vlastiti potencijali, niti neutralisati protivnički. Upravo te strategijske tačke bitno utiču na razvoj teorije i prakse ratne veštine, i to na sledeći način:
- povećavaće se vatrena moć svih vrsta konvencionalnih oružja, koja treba da zadovolje mcdusobno suprotstavljene i isključive zahte* ve, kao što su: povećanje (smanjenjc) kalibara, mase, dometa, pro-bojnc i razome moći, preciznosti pogadanja, količinc - brojnosti, po-kretljivosti i manevarskih sposobnosti sredstava. Kalibar streljačkog oružja smanjuje se i ispod pet milimetara, uz tendenciju uvodenja municije bez čaure, čime se smanjuje domet i preciznost, ali se pove-ćava brzina gađanja i gustina vatre. Procentualno, u oružanim suko-bima smanjuje se učešće streljačke vatre, poSto klasične pešadije sko-ro i da nema;
- okJopna sredstva ostaju izraziti nosilac borbene moći, jer im se povećava kalibar, domet i preciznost topova, uvodi se raznovrsna municija, optimalno se uskladuju masa, silueta, oklopna zaStita, po-gonska snaga i broj članova posade, sve vi§e se koriste višeslojni oklopi na bazi novih tehnologija, uvode se automatski punjači topova i lasersko-računarski sistemi za upravljanje vatrom;
- paralelno sa razvojem oklopnih razvijaju se i protivoklopna sredstva. Iako savremene protivoklopne rakete uspeSno dejstvuju na daljinama većim od 6 km, ne zapostavlja se ni razvoj sredstava za bliska protivoklopna dejstva. Novi kvalitet predstavlja sve masovnija primena helikoptera i aviona u protivoklopnoj borbi, koji dejstvuju projektilima velike probojne moći i učestvuju u neposrednoj vatrenoj podršci;
- razvoj i usavrSavanje artiljerijsko-raketnih sredstava podrazu-meva povećanje dometa, brzine reagovanja, preciznosti i efekta dejstva na cilj. Uz usavršavanje svih konvencionalnih projektila, pose-ban kvalitet i opasnost predstavljaju neutronske i hemijske bojne gla-ve i projektili prilagodeni za upotrebu iz artiljerijskih oruda, počev od kalibra 105 mm, kao i pokretljivih višecevnih lansera velikog dometa, velike preciznosti i vatrene moći;
- povećava se preciznost pogadanja tačkastih ciljeva. Smatra se da je prosek pogadanja savremenim protivoklopnim raketama oko 90%, a uniStavanje ciljeva oko 70% od pogođenih. Krstareće (krilate) rakete odstupaju od ciljeva do desetak metara i kada su lansirane sa daljina od preko 2000 km, a težnja je da odstupanja pogodaka raketa-ma sa konvencionalnim bojnim glavama ne budu veća od pet metara;
VOJNOTEHNIĆKIGUSNIK 4-5/2002.
387
- intenzitet i raznovrsnost razvoja municije dobili su veoma velike razmerc. Uglavnom je red о različitim vrstama municije sa nu-kleamim (neutronskim) i hemijsko-bioloSkim punjenjima, о kasetnim i artiljerijskim granatama, kasetnim bojnim glavama za rakete taktič-ke namene, kasetnim (kontejnerskim) avio-bombama, višecevnim ra-ketnim sistemima sa kasetnim bojnim glavama, aerosolnim i drugim eksplozivima;
- pokretljivost na kopnu, moru i u vazduSnom prostoru, za vre-me pripreme i izvodenja borbenih dejstava, prvenstveno zavisi od raspoioživih transportnih kapaciteta. Kada je reč о strateškoj рокге-tljivosti, treba imati u vidu da velike sile raspolažu značajnim tran-sportnim kapacitetima u vazdušnom i pomorskom saobraćaju. Kada se radi о pokretljivosti na bojištu, treba konstatovati da je Kopnena vojska u ceiini mehanizovana i da je vazduhoplovna komponenta sve zastupljenija u njenim združenim taktičkim, operativnim i strategy-skim sastavima. Naročito je značajno povećanje broja hclikoptera u tim sastavima, tako da se pokretljivost na bojiStu ne meri samo broj-nošću motomih vozila i njihovom brzinom, već i brojnošću i brzinom kretanja letelica;
- napredak u razvoju naoružanja i vojne opreme doveo je do toga da se snage RV i PVO angažuju na širokom polju dejstava. Avio-ni, helikopteri, bespilotne letelice, krstareće rakete, raketni sistemi PVO, laki sistemi PVO, radarska sredstva sistema VOJIN i sredstva detekcije postali su vrlo složeni i sofisticirani borbeni sistemi. Avija-cija danas raspolaže velikim mogućnostima, tako da može istovreme-no da dejstvuje po vise ciljeva protivnika, zahvaljujući savremenim uredajima za obradu podataka. Tehnička i tehnološka dostignuća omogućila su promenu konfiguracije letelica, a upotreba apsorbuju-ćih materijala učinila ih je slabo uočljivim. Razvojem sistema za automatsko pilotiranje, avioni su postali sve podesniji za letove na malim visinama, aii je njihova osnovna namena i dalje dejstvo sa ve-likih visina, kako bi se izbegla protivnička PVO. Rezultati tehničkih poboljšanja omogućili su avijaciji da prodire duboko u protivnički vazdušni prostor i bitno poveća svoju efikasnost. UsavrŠavanjem po-gona, aerodinamičke strukture, elektronske opreme i naoružanja omogućene su velike brzine, visine i radijusi leta, upotreba u najslo-ženijim uslovima, velike mogućnosti precizne detekcije ciljeva i na-vodenja projektila;
388
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4-S/20Q2.
- u oblasti Ratne momarice doSlo je do pojava novih tipova na-oružanja. Radi omogućavanja dugotrajnog boravka na mom, za veli-kc brodove i podmomice razvijen je nukleami pogon. Razvojem sa-teiitskih komunikacija omogućena je stalna i kvalitetna veza sa uda-Ijenim pomorskim bazama. Razvijena su takva tehnidka sredstva koja mogu da savladaju barijeru horizonta, i to: vazduhoplovna sredstva koja omogudavaju vidljivost i navođenje oružja dalje od horizonta, rakete velikog dometa i supersonične rakete (cilj se lišava mogućno-sti znadajnije promene položaja u toku trajanja leta raketa), preciznih sredstava za orijentaciju, kojima se preko komandno-informacionih sistema raznim eiementima borbenih snaga na mom omogućava da se dovedu u Sto povoljniji položaj za dejstvo. U konstmkciji podmor-nica udinjeni su znadajni napori u smanjenju njihovog бита i pobolj-Sanju pasivnih i aktivnih sonara;
- kosmos je postao novo popriSte vojnog nadmetanja. Pomodu satelita osmatra se bojno polje i omogućava komunikacija. Koliki je znadaj kosmosa može se uočiti i iz primera testiranja ameridkog avio-na Boing 747-400, opremljenog laserskim topom za uniStavanje pro-tivnidkih raketa u svemiru, jula 2002. godine. Taj test oznadio je po-detak programa lansiranja protivraketnog lasera u svemir, dime se otvara put naoružavanja i tog prostranstva. Današnji satelitski sistemi za navigaciju i navođenje, u svakom trenutku omogućavaju brodu, avionu, raketi, tenku pa i vojniku, da utvrde svoju lokaciju sa gre-Skom od jedva nekoliko metara, kao i da dobiju druge znadajne po-datke (o brzini, visini i si.).
Nova tehnološka reSenja u konstmkciji i upotrebne mogućnosti savremenog naomžanja i vojne opreme, doveli su do bitnih doktri-namih promena u borbenim dejstvima.
Smatra se da će napadač težiti maksimalnoj silini udara svim ras-položivim sredstvima (raketama, avijacijom, oklopnim sredstvima, itd.), skraćivanju vremena dejstva, uz ostvarivanje iznenađenja, dok će branilac nastojati da se suprotstavi snagama svog prvog strateSkog eše-lona (pripremljenih u mim). Sprovodeći mobilizaciju razvijaće dmgi strateSki ešelon i nastojati da povrati medunarodni položaj zemlje.
Bitna obeležja dosadašnjih ratova bila su da se momenat sukoba glavnih snaga pomerao ka početnoj fazi oružane borbe, što je dovelo do tzv. blic-knga, a time i do skraćenja rata. Pripreme su imale odlu-čujući značaj, jer su u oružanoj borbi udestvovale snage razvijene do podetka rata radi ostvarenja bližih strateških ciljeva. Napadad je težio
VOJNOTEHNlCKJ GLASNIK *-5/2002.
389
da ostvari cilj jednim strateškim udarom, a za ostvarenje takvog cilja koristio jc od 50 do 80% svih raspoloživih snaga.
Takode, smatra se da be braniiac u podetku trpeti velike gubitke (male zemlje do sada su đoživljavale veoma brze poraze, posebno zbog greSaka u strategijskom razvoju snaga, globalnom ešeloniranju snaga i nespremnosti stanovniStva da pretrpi prvi бок i sačuva psiho-fizičku stabilnost), 1ебко će preuzimati stratešku inicijativu, a ishod dejstava bitno će zavisiti od situacija u vazdušnom prostoru i na morn.
Potencijalni agresori raspolažu konvencionalnim borbenim sred-stvima koja su neposredno u funkciji strategije i prvih vatrenih udara, a čija struktura može biti vrlo složena. Prvi udari mogu se izvršiti sa strategijske osnovice koja se nalazi izvan teritorije branioca, sa zemlje, iz vazdušnog prostora i sa mora, preciznim dejstvima daleko-metnih omžja, Sto je u sadašnjem trenutku najvažnije.
Modeli operacija mogu biti raznovrsni, od najjednostavnijih do naj-složenijih, pri čemu će osnovni kriterijumi biti ostvarenje dva osnovna cilja - obezglavljivanje napadnute zemlje i uništenje njene vojske.
Napad je osnovna vrsta borbenih dejstava, a njegovi ciljevi su: nanošenje poraza neprijateljskim snagama slamanjem njihove odbrane ili napada, zadržavanje i vezivanje protivničkih snaga za odredene re-jone i položaje, lišavanje logističke podrške kao i zauzimanje rejona ili objekata čiji je značaj važan ili odlučujući. Napad se ostvamje udarima avijacijom, desantima i brzopokretnim jedinicama, a u određcnim okolnostima moguća je i primena omžja za masovno uništavanje.
Sve navedeno ukazuje na to da sveobuhvatno sagledavanje raz-voja naomžanja i vojne opreme, u svetlu najnovijih tehnoloških do-stignuća, umnogome implicira naučnu opredeljenost ratne veštine (strategije, operatike, taktike i logistike). Vodeći naučnici sveta, u okvim globalizacije ovog pitanja i njegovog uticaja na bezbednost, formirali su shvatanje о noosferi (sfera razuma), tj. о delu kolektivne biosferc u kojem dominantna sila postaje čovekov razum, koji treba da kontroliše moć i njen uticaj na prirodu i dmštvo.
Uticaj razvoja naoružanja i vojne opreme na strategiju nacionalne bezbednosti
Efekti uticaja naomžanja i vojne opreme na ratnu veštinu opre-deljuju sadržaj i karakter strategije nacionalne bezbednosti. Poseban značaj imaju trajni i tekući nacionalni interesi (oblast i domet njiho-
390
VOJNOTEHNIĆKIGLASNIK 4-5/2002.
vog prostiranja i moguće varijante i podmčja ugrožavanja), oblici vojno-politidkog savezništva (oficijclni i neoficijelni, aktuelni i po-tcncijalni), odnosno ostvareni stepen autonomnosti i dovoljnosti si-stema nacionalne bezbednosti, materijalni i ljudski potencijali (stepen tehničko-tehnološke razvijenosti, prirodni i privredni resursi, de-mografske karakteristike nacionalnog prostora), psihofizičke sposob-nosti Ijudstva u složenim situacijama, kao što su oružani sukobi i rat, i održavanje kontinuiteta profita i diktiranja opremanja Vojske.
Kada je reč о nacionalnim interesima, kao osnovnim polazištima strategije nacionalne bezbednosti, evidentno je da se širi krug zema-lja koje, pri određivanju strateških okvira nacionalne bezbednosti, polaze od stava da njihovi nacionalni civilizacijski, državni, politiCki i vojni interesi mogu biti ugroženi, ne samo direktnim napadom na teritoriju nad kojom imaju suverenitet nego i nepovoljnim razvojem vojno-političke situacije i izvan tog prostora. Iz tog stava izvodi se logički zaključak da je neophodno i legitimno vojno angažovanje izvan granica nacionalnog suvereniteta, na svim prostorima gde su ugroženi ti interesi. Pored velesiia, ovo stanoviSte zastupaju, mada ga uvek eksplicitno ne iskazuju, i zemlje manje respektabilne vojne modi, ali neospomo visokih aspiracija u pogledu ostvarivanja ekonom-ske i političke dominacije u regionalnim ili svetskim razmerama.
Globalni okvir nacionalne strategije odreden je nespomim nasto-janjem većine savremenih država da svoju nacionalnu i odbrambenu moć učvrste i uvećaju sklapanjem savezništava (partnerstva) sa rele-vantnim vojno-političkim snagama, na bilateralnoj i multilateralnoj osnovi. Mada je često red о različito inspirisanom savezništvu, svako od njih svedoči o, manje ili viSe, ogranidenoj autonomnosti odbram-benog sistema članica saveza i koalicija, i nedovoljnosti tih sistema za samostalno realizovanje interesa. Ograničenja u autonomnosti is-poljavaju se, u izvesnoj meri, i u pripremi nacionalnih oružanih sna-ga, рге svega u domenu planova razvoja i angažovanja, kao i strate-škog rasporeda, koji moraju biti ne samo u funkciji nacionalne, nego i tzv. kolektivne bezbednosti.
Sledeći okvir, koji nacionalne strategije postavljaju pred zaraće-ne strane, jeste ograničenost materijalnih i ljudskih resursa koji se u oružanom sukobu mogu angažovati. Vojnoodbrambene pripreme ve-ćine savremenih zemalja karakteriSe nastojanje da se nadmoćnost u oružanim sukobima postigne, prvenstveno, kvalitetom a ne kvantite-tom (masovnošću angažovanja) Ijudskog i tehničkog faktora. U vezi
VOJNOTEHNIĆKJ CLASNIK 4-V2002.
391
sa tim jeste opredeljenje da se гебепје hronične deficitarnosti ljudskih resursa traži, рге svega, u njegovom racionalnom i ekonomičnom an-gažovanju, preciznoj selekciji ljudstva za najodgovomije dužnosti i kritične profile, dominaciji intenzivnih oblika profesionalnog osposo-bljavanja i usavršavanja vojnika i starešina, i stalnoj težnji da se vojne snage opremaju najsavremenijim naomžanjem i vojnom opremom.
Veoma su značajne psihofizičke sposobnosti ljudstva koje će koristiti borbena sredstva - inteligencija, psiholoSka stabilnost, moral, motivisanost za služenje vojnog roka i za borbu, obrazovanje, stručna obučenost i slično. Složeni sistemi naoružanja zahtevaju i ka-dar visoke stručnosti koji će ga održavati. Savremena ratna veStina povećava zahteve za visokim kvalitetom ljudskog faktora na svim ni-voima, od mkovanja složenim sistemima do komandovanja, naročito na nižim i srednjim nivoima vojne organizacije. Stvoreni su uslovi u kojima se vojna tehnologija brže razvija od sposobnosti (obućenosti i psihološke pripremljenosti) ljudstva da tu tehnologiju savlada. Ovaj trend će se, nesumnjivo, nastaviti i u budućnosti.
Radi održavanja kontinuiteta profimih stopa vode se diskontinu-alne političke igre i procesi, lokalni ratovi i pritisci. Razvoj naoruža-nja i vojne opreme postao je globalni činilac razvoja, globalne poli-tičke moći i političkog uticaja. Nova oružja i oruda direktno utiču na izmenu i dopunu teorije i prakse ratne veštine i na njihovu realizaci-ju. Formirana je svetska hijerarhija zemalja, prema nivou tehnološke razvijenosti i tehnoloških znanja, koje diktiraju i odreduju opremanje savremene vojske.
Efekti uticaja naoružanja i vojne opreme na razvoj ratne veštine i organizaciju Vojske
Budući da razvoj naoružanja i vojne opreme, kao i ratne veStine, sadrii principe i kriterijume za stvaranje kvalitetne dugoročne borbene moći vojske, njeno formulisanje mora se zasnivati na Sto Sirem pro-stomom i što dužem vremenskom horizontu. Na vreme treba odrediti smer i način ostvarivanja uloge пабе vojske u pojedinim fazama razvoja dntftva. Razvojna politika Vojske treba da bude takva da je ивребпо provede kroz probleme koji se pojavljuju и dinamičnom okruženju, i to na takav način da и svakom stadijumu njenog razvoja postoji najbo-Iji balans izmedu razvoja naoružanja i vojne opreme, ratne уебЬпе i ukupne snage Vojske, na jednoj strani, i zahteva okruženja na drugoj.
392
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 4*5/2002.
U vojnoj literaturi, a i praksi, planiranje rasta borbene modi i razvoja Vojske desto se izjednačava sa modi strategije nacionalne bezbednosti, Sto je prihvatljivo s obzirom na značaj varijabli na koji-ma se zasniva trajnost takvih odluka. Medutim, manjc jc prihvatljivo da se strategija nacionalne bezbednosti izjednadava sa razvojem nao-ružanja i vojne opreme, zbog toga Što se ova delatnost dominantno zasniva na srednjoročnim i dugorodnim planovima, dok se strategija može odnositi na krade, pa i vrlo kratke periode. Kod strategije skoro da nije bitna vremenska dimenzija, jer ona može imati munjevite efekte, dok se kod razvoja naoružanja i vojne opreme mora operisati sa rokovima u kojima su mogude delimične pa i potpune promene razvoja.
Sa afirmacijom programa „Partnerstvo za mir“, kao paradigme savezništva savremenih vojski, razvoj naoružanja i vojne opreme, ratne veStine i strategija nacionalne bezbednosti dobijaju odludujude mesto u vitalnosti nacionalnih vojski. U tom pogledu strategija nacionalne bezbednosti mora biti prožeta nacionalnim interesima, na jed-noj, i mogućnostima iniciranja reaiizacije odredenih aktivnosti programa „Partnerstvo za mir“, na drugoj strani. Shodno tome, odredeni principi i kriterijumi moraju se uvažavati i u razvoju naoružanja i vojne opreme i ratne veštine. U tom pogledu strategija nacionalne bezbednosti je opštija u odnosu na strategiju kojom se operacionali-zuju razvojna opredeljenja naomžanja i vojne opreme i ratne veštine, i njihova kompatibilnost prema zahtevima programa „Partnerstvo za mir“. Osnovno je da se kroz analizu i predviđanje udeSda u ovom programu identifikuju Sanse i opasnosti, definišu kritički faktori uspeha i, shodno tome, mogućnosti naše vojske, opredeli razvojna politika njenog opremanja savremenim naoružanjem i vojnom opre-mom u novoj strategijskoj opciji. Budući da se radi о odlukama koje imaju dugorodne i važne posledice na borbenu sposobnost vojske, re-levantno je da se u formulisanju razvoja naoružanja i vojne opreme operiSe sa vremenski dovoljno dugim i širokim prostomim horizonti-ma. Ova formulacija mora da se zasniva na temeljnim istraživanjima mogućih razvojnih opcija, i utvrdivanju njihovih implikacija na pozi-ciju пабе vojske. U tom pogledu izvršena je analiza:
- druStvenog nivoa, koji se odnosi na defmisanje položaja Vojske u društvu i odnosa društva prema nizu pitanja koja su važna za njenu ukupnu borbenu mod, kao i preciziranje uloge Vojske u ostva-rivanju interesa strategije nacionalne bezbednosti;
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 4-W002,
393
- nivoa savezništva (partnerstva), gde se nastojalo odgovoriti na pitanje koje aktivnosti treba sprovoditi u datom trenutku i kako mak-simizirati ostvarivanje ciljeva borbene modi Vojske, njenu modemi-zaciju i standardizaciju prema zahtevima članica programa „Partner-stvo za mir“;
- nivoa пабе vojske, koji obuhvata bitna pitanja о načinu optimi-zacije vlastitog ponašanja u odnosu na druge članice programa „Part-nerstvo za mir“, i načina optimizacije razvoja naoružanja i vojne opreme i ratne veštine;
- nivoa funkcionisanja пабе vojske, odnosno kako adekvatno integrisati našu ratnu veštinu u dostignuti stepen razvoja naoružanja i vojne opreme sa različitim aktivnostima dlanica programa „Partner-stvo za mir*\ i kako se prilagoditi tim promenama.
Prema tome, da bi razvoj naoružanja i vojne opreme i ratne ve-Stine bili pouzdani oslonac za formiranje strategije nacionalne bez-bednosti, nužno je defmisati određene nadelne stavove о ulozi Vojske u bezbednosti zemlje, i bliže odrediti njene razvojne ciljeve. Razvojne mogućnosti usklađene su sa mogudnostima i aspiracijama našeg društva i sa anticipiranim tendencijama u kretanju spoljnih faktora. Kvalitet razvoja Vojske odreden je stepenom u kojem ona omogućava sigumu bezbednost пабе zemlje, a u svakoj fazi egzi-stencije koristi realne mogućnosti za svoj razvoj. Da bi se do61o do validnih saznanja, neophodna je situaciona analiza, analiza razvoja naoružanja i vojne opreme i ratne ve6tine kao i analiza mogućih strategijskih opcija.
Zakljudak
Sumirajući uticaj razvoja naoružanja i vojne opreme na razvoj ratne ve6tine, može se konstatovati da je tehničko-tehnološki napre-dak uslovio znadajne kvalitativne i kvantitativne promene svih pa-rametara borbene moći savremenih vojnih snaga. Та i mnoga druga saznanja omogudila su da se zakljudak može iskazati u vidu slede-ćih postulata:
- vatrena moć borbenih sredstava i sistema povećana je nekoli-ko puta u odnosu na vatrenu mod u Drugom svetskom ratu;
- verovatnoda pogadanja ciljeva znatno je povedana kod svih vrsta naoružanja (od streljadkog do nukleamih raketa strategijske namene);
394
VOJNOTEHNIČKJ GLASNIK 4*5/2002.
- savremeni sistemi vođenja i samonavođenja (krstareće i druge rakete strategijske namene) imaju takvu preciznost da je odstupanje pogodaka zanemarljivo sa stanovišta uspešnosti njihovog dcjstva;
- savremena oružja mogu dostići svaku tačku na Zemljinoj po-vršini, što podrazurneva i mogućnosti modeHranja ratne veStine i upotrebu oniđa i oružja sa različitih odstojanja, sa različitim vrstama municije i projcktila, i različitom razomom moći u skladu sa borbe-nim potrebama;
- konvergencija nukleamog i konvencionalnog oružja je real-nost, što je dovelo do razvoja oružja, kao Sto su nukleami projektili male snage, a kod konvencionalnog oružja stalno raste razoma moć i približava se mod nukleamog oružja;
- multisenzorske tehnologije omogućavaju da se primljeni po-daci о ciljevima, ili grupama ciljeva, optimalno koriste za njihovo dodeljivanje različitim sistemima naoružanja;
- sistemi za elektronska dejstva dobijaju na značaju integraci-jom radarskih, optičkih i radio-sistema;
- razvoj vojnih snaga teži mobilnosti koju sada imaju snage za brze vojne intervencije;
- savremene tehnologije utiču na smanjenje broja vojnika i uka-zuju na mogućnosti pojave ne samo robotizovanih izvidača i udamih sistema nego i vojnika robota;
- ljudska kreativnost sve više dolazi do izražaja razvojem novih softverskih alata, čime se stvara osnova za dalji napredak efikasnosti onižja, zaštite, maskiranja, povećanja manevarskih sposobnosti i si.;
- komandovanje vojnim snagama postalo je fleksibilno, mobil-no, pouzdano, žilavo, brzo i tačno, a prenos podataka siguran;
- odlučujući tokovi i ishodi u oružanim sukobima zavisiće od funkcionisanja celokupnog sistema nacionalne bezbednosti.
Na osnovu navedenih saznanja, uvida u vlastita naučna i pri-vredna dostignuća, sopstveni razvoj i saradnju sa inostranim partneri-ma, može se zaključiti da je moguće modemizovati postojeće sisteme naoružanja i vojne opreme Vojske, a uz odgovarajuću pomoć razviti i proizvesti nova sredstva na najvišem svetskom nivou. Takođe, naša nauka i privreda, u funkciji razvoja Vojske, mogu da doprinesu da se sredstva naoružanja i vojne opreme, koja su razvijena i nabavljaju se kod inostranih proizvođača, što brže izuče i lakše prihvate za upotrebu i održavanje.
VOJNOTEHNlCtU GLASNIK 4-S^002.
395
Literature:
[1] Saint-Germain, PauMvande: De I influence de I anoemcnt sur I evolution de 1 an de la guerre. Revue hi* atorique des Armee*. 1990. No I, pg. 5-12.
(2) Vojna dok trine SRJ - naert, CVS VJ, Imtitut za nunu vcStinu, Beograd, 1994.
(5| BodražiO, L; Tomanović, R.: Medusobna zavisnost vojne dok trine. Covcka i ratne takiike, naučni skup, Druitvo i Tehnika, SMU. Beograd, 1988.
(4) Milinovk, M ; Dedovid, В.: Cinioci tehoidko-tehnoloJkog razvoja u funkciji stabiinosti zemlje; Vojno delo br. 6, VIZ, Beograd, 2001.
($} KovaC, M.; Foret, B.: Ittorija ratne vcStine, period 1920-2000. VIZ, Beograd, 2000.
{6} Cuk, D.: Savremeni naućno-tehniCki razvoj i njegov uticaj na ntovodstvo. autorizovano predavanje CVŠ VJ/SnO, Beograd. 1997.
P] Ocokoljk, S.: Strategist supenila napragu21. veka, VINC, Beograd, 1991.
IS] Grupa autora. Savremeni stratcgijafci peoblemi, knjiga 8-9, CSIGS JNA, Beograd, 1983.
|9] Vuletić. V.: Vojna tehnika i izgradnja naSe vojne dok trine, doktorska disertaeija. CVS VJ, Beograd, 1995.
(10] Grupa autora: Vojni avioni, kompanija Novosti, 1996.
396
VOJNOTEHNIĆKIGLASNIK 4-5/2002.
