Научная статья на тему 'ТУТ ИПАК ҚУРТИНИ ИССИҚҚА ЧИДАМЛИ ЯНГИ ЗОТ ВА ДУРАГАЙЛАРНИНГ ТЕХНОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИНИ БАҲОЛАШ'

ТУТ ИПАК ҚУРТИНИ ИССИҚҚА ЧИДАМЛИ ЯНГИ ЗОТ ВА ДУРАГАЙЛАРНИНГ ТЕХНОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИНИ БАҲОЛАШ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
1
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тизим / зот / дурагай / поливольтин / бивольтин / ипакчанлик / пилла вазни / толанинг умумий узунлиги / хом ипак.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ш Р. Умаров, А Н. Батирова, М И. Рўзиева

Ушбу мақолада республикамизнинг турли экологик иссиқ иқлим шароитларига мос янги яратилган Линия 1 ва Линия 2 тизимлари ҳамда ушбу тизимлар асосида яратилган Линия1 х Линия 2 ва Линия 2 х Линия 1 дурагайларининг технологик кўрсаткичларига таҳлилий баҳо берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям , автор научной работы — Ш Р. Умаров, А Н. Батирова, М И. Рўзиева

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУТ ИПАК ҚУРТИНИ ИССИҚҚА ЧИДАМЛИ ЯНГИ ЗОТ ВА ДУРАГАЙЛАРНИНГ ТЕХНОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИНИ БАҲОЛАШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

ТУТ ИПАК ЦУРТИНИ ИССЩЦА ЧИДАМЛИ ЯНГИ ЗОТ ВА ДУРАГАЙЛАРНИНГ ТЕХНОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИНИ

БА^ОЛАШ

1Ш.Р.Умаров, 2А.Н.Батирова, 3М.И.Рузиева

1Ипакчилик ва тутчилик кафедраси профессори, к.хфдоктори, (DSc) ТошДАУ, 2Ипакчилик ва тутчилик кафедраси доцент, к.хффдоктори, (PhD) ТошДАУ, 3таянч

докторант, Ипакчилик ИТИ https://doi.org/10.5281/zenodo.13860478

Аннотация. Ушбу мацолада республикамизнинг турли экологик иссиц ицлим шароитларига мос янги яратилган Линия 1 ва Линия 2 тизимлари уамда ушбу тизимлар асосида яратилган Линия1 х Линия 2 ва Линия 2 х Линия 1 дурагайларининг технологик курсаткичларига та^лилий ба^о берилган.

Калит сузлар: тизим, зот, дурагай, поливольтин, бивольтин, ипакчанлик, пилла вазни, толанинг умумий узунлиги, хом ипак.

Аннотация. В данной статье проведена аналитическая оценка технологических показателей новых созданных селекционных линий «Линия 1» и «Линия 2», подходящих для различных экологических условий жаркого климата нашей республики, и гибридов «Линия 1 х Линия 2», «Линия 2 х Линия 1», созданных на основе выше указанных линий.

Ключевые слова: линия, порода, гибрид, поливольтинные, бивольтинные, шелконосность, масса кокона, общая длина коконной нити, шелк-сырец.

Abstract. This article provides an analytical assessment of the technological indicators of the newly created selection lines "Line 1" and "Line 2", suitable for various environmental conditions of the hot climate of our republic, and hybrids "Line 1 x Line 2", "Line 2 x Line 1", created on the basis of the above lines.

Keywords: line, breed, hybrid, polyvoltine, bivoltine, silkiness, cocoon weight, total length of cocoon thread, raw silk.

Кириш. Пиллачилик тармоги ривожланган давлатларда йил давомида 3-5 маротабагача тут ипак курти тухумлари тайёрланиб, 4-5 мартагача ипак куртларини парваришлаш ишлари амалга ошириб келинади. Бунинг учун юкори харорат ва намликка чидамли поливольтин ва бивольтин зотлари асосида яратилган зот ва дурагайлардан фойдаланиб, кузланган даражасидаги пилла хосили етиштириб келинмокда.

Республикамизда хам охирги йилларда такрорий 2-3 марта ипак куртларини парваришлаш борасида бир катор ишлар амалга оширилиб келинмокда. Такрорий курт бокишни самарали булишини таъминлаш учун турли мавсумларга мос ипак курти озука базасини купайтириш хамда ёз-куз мавсумлари нокулай шароитларига чидамли зот ва дурагайларни яратиш борасида бир катор муаммолар хал этиш талаб этилади.

XX асрнинг охири ва XXI асрнинг бошларида бир катор етакчи олимлар томонидан бахорги мавсум учун яратилган зот ва дурагайлар ичидан такрорий курт бокишга мосларини танлаш борасида кизикарли ишлар амалга оширилган.

Узбекистон кишлок хужалиги фанлар академияси мухбир аъзоси профессор У.Н.Насириллаев [1] рахбарлигида бир гурух олимлар "Тут ипак курти наслчилиги" лабораториясида мавжуд зот ва дурагайлар ичидан такрорий ипак курти бокишга мос

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

зотларни яратиш ва ишлаб чиккаришга жорий этиш борасида тадкиккотлар олиб бориб дастлабки ижобий натижаларга эришганлар.

Ипакчилик ИТИ нинг "Тут ипак курти генетикаси" лабораториясида профессор А.Б.Якубов [2], [3] бошчилигидаги олимлар лабораторияда яратилган дурагайлар ичида тад;и;отлар олиб бориб ТДАУ-112 х УзИИТИ-9, УзИИТИ-9 х ТДАУ-112 дурагайларидан такрорий ипак курти парваришлашда фойдаланишни тавсия этганлар. Хорижий олимлардан Грузиялик олим [4] иссикка чидамли "Нина" зотини пилла хосилдорлик ва технологик курсаткичлари бош;а зотларга нисбатан устунлигини эътироф этган. Шунингдек, [5] Болгариялик бир гурух олимлар бахор ва ёз мавсумларида парваришланган дурагайларнинг технологик курсаткичларини урганиб, узгарувчан хаво харорати ва намликнинг пиллаларнинг чувалишига кай даражада таъсир этишини тахлилий бахолаганлар.

Мамлакатимизнинг нокулай исси; табиий и;лим шароитига чидамли зот ва дурагайларнинг янги авлодини яратиш борасида Тошкент давлат аграр университети ва Ипакчилик илмий тад;и;от институти селекционер олимлари томонидан бир катор тад;и;отлар олиб борилмокда.

Олиб борилаётган тадкикотларимизда такрорий мавсумда бокилган ипак куртлари популяциясидан аномал иссик шароитга чидамли булган кучли генотиплар танлаб олиниб, личинкаларнинг жонланиш фоизлари буйича энг яхшилари ажратиб олинди. ^урт бокиш ва пилла ураш даврларида личинкаларнинг яшовчанлик хусусиятлари, турли хил касалликларга чидамлилик даражалари хамда пилла махсулдорлик, яъни пилла вазни, пилла кобигининг вазни ва ипакчанлик курсаткичлари энг юкори булган оилалар тахлилий урганилди. Пиллани кайта ишлаш корхоналарининг талабидан келиб чикиб, пиллаларнинг технологик хусусиятларига тахлилий бахо берилди.

Хар бир танланган оилаларнинг биологик, пилла махсулдорлик ва технологик курсаткичлари алохида тахлил килинди. Рейтинг асосида бахоланган оилалардан олинган пилла намуналари Узбекистон табиий толалар ИТИ сертификатлашган лабораториясида чувалди. Олинган маълумотлар 1-жадвалда келтириб утилди.

1-жадвал

Тажрибадаги тизим, зот ва дурагай пиллаларининг технологик курсаткичлари

№ Зот ва дурагайлар Цурук пилла нинг уртач а вазни г Цурук пилла ипакч анлиг и % Толани нг умуми й узунли ги, м Хом ипак чики ши, % Ипак мах,суло тлари чикиши , % Гумбак чикиш и, % Соли штир ма сарфи

1 Линия 2 0,790 52,03 1167 42,21 47,95 50,41 2,4

2 Линия 1 0,941 52,39 1075 41,82 48,73 49,82 2,4

3 Л 1 х Л 2 0,970 50,41 1308 39,14 50,00 48,68 2,6

4 Л 2 х Л 1 1,023 52,34 1117 34,36 43,86 52,15 2,9

5 Гузал 1,031 52,38 1158 46,06 51,52 47,58 2,2

6 Марварид 0,862 49,77 1233 41,31 46,23 52,79 2,4

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

Хорижий 0,979 53,42 1317

7 42,55 46,10 52,84 2,4

дурагай

1-жадвалдаги маълумотлардан шундан далолат берадики, ёз мавсумида етиштирилган пиллаларнинг технологик курсаткичлари, хусусан Линия 1 ва Линия 2 селекцион тизимлар ипакчанлиги (52,03-52,39 %), пилла ипи ингичкалиги (2809-3401 м/г) буйича бошка зотлардан юкорилиги билан ажралиб турибди. Пилладан хом ипак чикиши хамда иктисодий жихатдан кимматли булган солиштирма сарфи курсаткичлари буйича хам ушбу тизимлар яхши натижаларни намоён этган. Дурагайларнинг технологик курсатичларини тахлил этганимизда Л 1 х Л 2 ва Л 2 х Л 1 дурагайлари курук пилласининг уртача вазни 0,970 - 1,023 г, киёсловчи вариантда бу курсаткич 0,979 граммни ташкил этган. ^урук пилланинг ипакчанлиги буйича киёсловчи хориж дурагайи 53,42 % натижани курсатган. Пилладан хом ипак чикиши курсаткичи Линия 1 тизимида 42,21% ни ташкил этиб, хорижий дурагайга деярли тенг курсаткичга эга эканлигини кузатиш мумкин.

Хулоса. Ёзги курт бокиш мавсумида парваришланган ипак курти популяцияларида аномал иссик шароитларга чидамли булган энг кучли генотипларни танлаш оркали пилла махсулдорлик ва технологик курсаткичлари хориж дурагайлари билан ракобатлаша оладиган дурагайларни яратиш имкониятлари мавжудлиги исботланди.

REFERENCES

1. Ш.Р.Умаров. Дурагай пиллаларнинг технологик хусусиятлари. //Узбекистон кишлок хужалиги. -Тошкент, 2006. -№2. -Б.30-31.

2. Данияров У.Т., Гайкалова Н.В., Арипова А., Гафурова Д., Хасанова К. Подбор пород и гибридов для повторных выкормок. //Узбекистон аграр фани хабарномаси. -Тошкент, 2002. -№4. -Б.72-73.

3. Нодиралиева Н., Данияров У., Ахмедов Н. Тут ипак куртининг ёз, куз мавсуми учун яратилган зот ва дурагайлари. //Пиллачиликда таълим, фан ва ишлаб чикариш интеграцияси. Республика илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент, 2008. -Б.132-134.

4. Kandelaki N. The new georgian mulberry silkworm varieties. // 8th Black, Caspian Seas and Central Asia Silk Association (BASCA) International conference «Climate changes and chemicals - the new sericulture challenges». Sheki, Azerbaijan, April 2nd - 7th 2017. Р.57.

5. Panayotov M., Guncheva R., Bobov K. Effect of sericin content on some basic technological traits Bombyx mori L. // 8th BACSA international conference "Climate changes and chemicals - the new sericulture challenges". Sheki, Azerbaijan, April 2nd - 7th 2017. Р.95.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.