Научная статья на тему 'ТУТ ИПАК ҚУРТИНИНГ ЛИНИЯ 500 ВА ЛИНИЯ 501 СЕЛЕКЦИОН ТИЗИМЛАРИДА ҚУРТЛАРНИНГ ҲАЁТЧАНЛИГИ'

ТУТ ИПАК ҚУРТИНИНГ ЛИНИЯ 500 ВА ЛИНИЯ 501 СЕЛЕКЦИОН ТИЗИМЛАРИДА ҚУРТЛАРНИНГ ҲАЁТЧАНЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
40
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тут ипак қурти / эмбрион / постэмбрион / популяция / Линия 500 / Линия 501. / тутовый шелкопряд / эмбрион / постэмбрион / популяция / Линия 500 / Линия 501.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Худжаматов С.Х., Насириллаев Б.У.

Ушбу мақолада тут ипак қуртининг Линия 500 ва Линия 501 селекцион тизимиларининг ҳаётчанлик ва касалланиш даражаси қиёсий баҳоланган. Қуртларнинг личинкалик даври қисқариши, уларни ҳаётчанлиги ва касаланиш даражасига ўз таъсирини кўрсатди. Бунда, тажриба вариантнинг қуртлар ҳаётчанлиги қиёсловчига нисбатан пасайган. Лекин қуртларнинг касалланиш даражаси қиёсловчига нисбатан сезиларли даражада, яъни 0,6-2,6 фоизга яҳшиланди. Ушбу маълумотлар тут ипак қуртининг ҳаёт цикли қисқа бўлган генотипларни танлаш натижасида қуртлар ҳаётчанлиги ва касалланиш даражасини F3 ва F4 авлодда яҳшилаш мумкинлигидан далолат беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Худжаматов С.Х., Насириллаев Б.У.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

В статье сравниваются показатели жизнеспособности и заболеваемости селекционных линий тутового шелкопряда «Линия 500» и «Линия 501». Укорочение личиночного периода гусениц сказалось на их жизнеспособности и заболеваемости. Однако, уровень заболеваемости гусениц был значительно улучшен на 0,6–2,6 процента по сравнению с контролем. Эти данные позволяют предположить, что выживаемость и заболеваемость гусениц могут быть улучшены в потомстве F3 и F4 в результате отбора генотипов с более коротким жизненным циклом тутового шелкопряда.

Текст научной работы на тему «ТУТ ИПАК ҚУРТИНИНГ ЛИНИЯ 500 ВА ЛИНИЯ 501 СЕЛЕКЦИОН ТИЗИМЛАРИДА ҚУРТЛАРНИНГ ҲАЁТЧАНЛИГИ»

УУТ 636.082; 638.2

Худжаматов С.Х., Насириллаев Б.У.

ТУТ ИПАК ЦУРТИНИНГ ЛИНИЯ 500 ВА ЛИНИЯ 501 СЕЛЕКЦИОН ТИЗИМЛАРИДА ЦУРТЛАРНИНГ ^АЁТЧАНЛИГИ

Худжаматов С.Х. - к.х.ф.ф.д. (PhD), Насириллаев Б.У. - к,х.ф.д., профессор (Ипакчилик илмий-тадкикот институти)

В статье сравниваются показатели жизнеспособности и заболеваемости селекционных линий тутового шелкопряда «Линия 500» и «Линия 501». Укорочение личиночного периода гусениц сказалось на их жизнеспособности и заболеваемости. Однако, уровень заболеваемости гусениц был значительно улучшен на 0,6-2,6 процента по сравнению с контролем. Эти данные позволяют предположить, что выживаемость и заболеваемость гусениц могут быть улучшены в потомстве F3 и F4 в результате отбора генотипов с более коротким жизненным циклом тутового шелкопряда.

Ключевые слова: тутовый шелкопряд, эмбрион, постэмбрион, популяция, Линия 500, Линия 501.

This article compares the viability and morbidity rates of mulberry silkworm breeding line 500 and line 501 selection systems. The shortening of the larval period of the worms had an effect on their viability and disease rate. At the same time, the worm viability of the experimental variant was reduced relative to the comparator. However, the incidence rate of worms was significantly improved 0,6-2,6 percent compared to the comparator. These data suggest that the survival and disease rates ofworms can be improved in F3 and F4 offspring as a result of selection ofgenotypes with a shorter life cycle of mulberry silkworms.

Key words: mulberry silkworm, embryo, postembryon, population, Line 500, Line 501.

Кириш. Тут ипак куртининг хаётчанлиги эмбрионал ва постэмбрионал даврга булинади. Эмбрионал хаётчанликда тухумлар оталанган даврдан бошлаб, то тухумдан личинкалар жонланиб чиккан даврни уз ичига олади. Постэмбрионал хаётчанлик эса, жонланиб чиккан куртларнинг личинкалик даври ва гумбаклик давридан иборат булади. Тут ипак куртининг хдётчанлиги, яъни яшовчанлиги канчалик юкори булса, улардан олинадиган пилла хосили шунчалик куп булишидан далолат беради. Шунинг учун бугунги кунда тут ипак куртининг эмбрионал ва постэмбрионал хаётчанлигини оширишга йуналтирилган тадкикотлар кенг камровда олиб борилмокда.

Бу борада Х,индистонлик тадкикотчилар Nguku E.K., Muli E.M., Raina S.K. [1] лар Bombyx mori L тут ипак куртларини озукаси таркибига турли хил протеин ва гормонларни кушиб озиклантириш натижасида куртларнинг усиб ривожланишини тезлашишига олиб келинган. Натижада личинкаларнинг бош сони саклаб колиниб, пилланинг махсулдорлик курсаткичлари оширилишига эришилган.

Rao D.R., Umadevi K. [2], Rao R.D., Premalatha V., Singh R., Kariappa B.K., Jayaswal K.P., Rama P., MohanaRao R.K. [3] лар бивольтин ва поливольтин зотларни узаро чатиштириб, дурагай кучини оширишга эришганлар. Тадкикот натижалари асосида тут ипак куртининг хаётчанлиги ва пилла махсулдорлиги юкори булган янги иккита саноат дурагайларни яратганлар. Singh H., Kumar N.S. [4] лар томонидан худди шунга ухшаш тадкикотларни амалга оширилган. Факат булар уз тадкикотлари натижасида тропик иклим шароитига мос дурагайлар яратганлар.

Тзенов П., Васильева Ж., Греков Д. [4] лар Япон келиб чикишига эга зотларнинг морфологик ва хужалик белгиларини тадкик этиб, ушбу зотлар ичида Ana 11 ва Chislau 21 зотлари юкори курсаткичларни: тухум жонланиши 99,7 %, куртлар хаётчанлиги 95,8 %, пилла вазни 2,46 г, пилла кобиги 533 мг ва тирик пиллалар ипакчанлиги 21,63 % даражада булишини аникладилар. Ушбу зотларни селекция жараёнига киритиш ва дурагайлаш учун тавсия этганлар.

Ларькина Е.А., Якубов А.Б. [6,8], Ларькина Е.А., Якубов А.Б., Данияров У.Т. [7], Ларькина Е.А., Якубов А.Б. [8] ларнинг илмий тадкикотларида йирик пиллали зотларда юкори ва паст хаётчанлик асосида танлаш ишлари олиб борилган. Тут ипак куртининг генотипларида юкори ва паст хдётчанлик буйича дурагайлашда инбред депрессияга карши турадиган генлар йигилиб, кейинги авлод популяцияларида куртларнинг хаётчанлик курсаткичлари юкори даражада ортиши мумкинлиги уз исботини топган.

Умаров Ш.Р., Насириллаев Б.У., Гиёсова К.С., Жуманиёзов М.Ш. [9] лар тажрибаларида "Орзу", "Юлдуз", " Гузал" ва "Марварид" зотлари популяцияларининг махсулдорлик ва технологик хусусиятларини ошириш максадида, зотларни синтетик селекция тадбирлари билан технологик белгилари буйича юкори даражага олиб чикилиши хамда бу зотлар иштирокидаги "Узбекистон 5" ва "Узбекистон 6", "Олтин водий 2" саноат дурагайлари ипагини сифат курсаткичларини ва хосилдорлигини оширишга эришганлар.

Келтирилган маълумотлар асосида тут ипак куртининг постэмбрионал хаётчанлик даврини тадкик этишда турлича хулосалар килишга олиб келганини куриш мумкин. Шулардан келиб чикиб, биз уз тадкикот ишларимизни тут ипак куртини турли генотипга эга тизимларида личинкаларнинг хаётчанлигини атрофлича тадкик этишга йуналтирдик.

Тадкикот материали ва усуллари. Тут ипак куртининг генетикаси, селекцияси ва наслчилигида янги зот ва дурагайларни яратиш, уларни махсулдорлик ва хаётчанлигини ошириш буйича бир канча илмий тадкикотлар ва янги селекцион усуллар ишлаб чикилган. Дастлабки услубий тадкикотлар давомида тут ипак куртининг йирик пиллали, юкори хосил берадиган зот ва дурагайлар яратилган булсада, эндиликда ингичка ипак берадиган зотларни яратиш буйича тадкикотлар олиб борилмокда. Тут ипак куртининг йирик пиллалаи зотларида куртларнинг хаётчанлиги ташки мухит омилларига чидамли булсада, ингичка ипак берадиган зотларда эса бунинг акси булиб келмокда.

Шу сабабли, биз уз тадкикотларимизда тут ипак куртининг хаёт цикли киска, сермахсул зотларни яратиш ва янги селекция усулини ишлаб чикиш буйича тадкикотларни бошлаганмиз. Дастлабки тадкикотларимиз 2020 йилнинг бахорги курт бокиш мавсумида махаллий зот ва тизимлар ичидан энг эрта пилла урайдиган ва личинкалик даври киска булган оилалар индивидуал тарзда танлаш ишлари олиб борилди. Шу билан биргаликда киёсловчи сифатида ушбу селекцион зот ва тизимларнинг тоза зот папуляцияси хамда хориж элита зотлари билан таккосланди. Х,ар бир оилалардаги индивидлар усиши ривожланиши ва дастага кутарилишига караб учта градацияларга ажратилди.

Дастлабки услубий тадкикотлар давомида куртларни эрта пилла ураш хусусияти ва яшовчанлиги уртасидаги богликлик мавжудлигига аниклик киритилди. Натижада, бундай богликлик мавжудлиги аникланди. Барча холатда, бир хил зот ичида энг тез усадиган оилалар мавжудлиги тажрибаларда аникланди. Тажрибадаги селекцион тизимларнинг усиб ривожланишига караб F2 авлодда куртларининг хаётчанлиги ва касалланиш даражаси каби курсаткичлари киёсий бахоланди.

Тадкикот натижалари ва уларнинг мух,окамаси. Янги яратилаётган зотларини бахолаш мезонларидан бири уларнинг хаётчанлик хусусияти хисобланади. Чунки тухумлардан личинкаларнинг жонланиб чикиши ва уларни пилла урашгача соглом етиб келиш даражаси 1 кути куртдан олинадиган пилла хосилдорлигини белгилаб беради.

1-жадвал ва 1-расмда тут ипак куртининг Линия 500 ва Линия 501 селекцион тизимларини постэмбрионал хаётчанлиги курсаткичлари келтирилган.

1-жадвал ва 1-расмдаги маълумотлардан Линия 500 ва Линия 501 селекцион тизимларнинг усиш тезлиги буйича куртлар хаётчанлиги тажриба варианти градацияларида ва киёсловчи вариантларда бир-биридан кескин фарк килишини куришимиз мумкин.

Тут ипак куртининг селекцион зот ва тизимларида куртларнинг яшовчанлиги

(2020-2021 йй.)

Градациялар Тажриба ^иёсловчи 1* Тоза зот популяцияси ^иёсловчи 2** Хориж элита

X±SX,% Cv Pd X±Sx,% X±Sx,%

Линия 500

I градация (24,2 кун) 92,4±2,17 4,7 0,546* 94,8±2,01 (27,5 кун) 94,3±2,33 (24,7 кун)

0,430**

II градация (25,9 кун) 93,7±0,58 1,1 0,430*

0,226**

III градация (27,2 кун) 92,7±1,68 3,1 0,546*

0,430**

Линия 501

I градация (23,7 кун) 91,2±2,14 4,7 0,546* 94,1±3,35 (27,4 кун) 94,3±2,33 (24,7 кун)

0,597**

II градация (25,7 кун) 93,5±0,89 3,2 0,224*

0,540**

III градация (26,3 кун) 90,4±1,76 3,0 0,637*

0,780**

Агар I градацияда ва II-III градацияда куртлар хдётчанлигини киёслайдиган булсак, бу курсаткич Линия 500 да 92,4; 93,7; 92,7 фоиз, Линия 501 да 91,2; 93,5; 90,4 фоизни ташкил этди. ^иёсловчи этиб олинган тоза зот популяцияси ва хориж элита зотларида 94,3-94,8 фоизни ташкил этди.

I-градация П-градация Ш-градация ^иёсловчи 1 ^иёсловчи 2

и 95

й94

93

sä 92

94,8

94,8

91

Линия 500

Линия 501

1-расм. Тут ипак курти Линия 500 ва Линия 501 селекцион тизимларда куртлар хдётчанлиги

Тадкикот ишларимизнинг асосий максадидан бири, бу тут ипак куртининг х,аёт цикли киска булган энг эрта пилла урайдиган зотларини яратиш ва уларнинг хдётчанлиги буйича селекция ишларини олиб бориш булиб, бунинг учун селекцион тизимлар популяциясида ушбу белги буйича узгарувчанлик мавжуд булиши лозим. Яъни, популяцияда хар хиллик булиши селкция ишларини олиб боришга асос булади. Шунинг учун биз селекцион тизимларнинг хдр бир градация буйича куртларни хдётчанлигини тулик тахлилдан утказиб, ушбу курсаткичлар куртлар усиб ривожланиши буйича узгарувчанлик коэффициентини х,исобладик.

Тут ипак куртининг селекцион зот ва тизимларида куртларнинг касалланиш улуши __(2020-2021 йй.)__

Градациялар Тажриба ^иёсловчи 1* Тоза зот популяцияси ^иёсловчи 2** Хориж элита

X±Sх,% Сv Pd X±Sх, % X±Sх,%

Линия 500

I градация (24,2 кун) 1,8±0,10 11,1 0,597* 2,4±0,9 (27,5 кун) 1,0±0,3 (24,7 кун)

0,964**

II градация (25,9 кун) 1,6±0,18 18,7 0,591*

0,898**

III градация (27,2 кун) 4,5±0,60 23,3 0,910*

0,999**

Линия 501

I градация (23,7 кун) 1,3±0,44 67,6 0,984* 3,9±0,7 (27,4 кун) 1,0±0,3 (24,7 кун)

0,365**

II градация (25,7 кун) 1,3±0,44 59,2 0,979*

0,425**

III градация (26,3 кун) 4,4±0,47 18,4 0,425*

0,999**

Бу курсаткич 1 градацияда селекцион тизимларга мос равишда Су=4,7%; ва Су=1,1-3,2%; ни ташкил этди. Ушбу аникланган узгарувчанлик коэффициентлари селекцион тизимларлар популяциясида куртлар хаётчанлиги буйича хар хиллик мавжудлигини, селекция ишлари олиб бориш ва танлаш оркали куртларнинг хаётчанлик даражасини ошириш мумкинлиги учун асос борлигидан далолат беради. Шу билан биргаликда фаркнинг ишончлилик даражаси (Pd=0,224-0,637) да булиши аникланди.

Янги селекция усули ва янги яратиладиган зотларни бахолаш мезонларидан бири куртларнинг бош сонини саклаш натижасида пилла хосилдорлигини оширилса, яна бири эса куртларни касалланиш даражасини камайтиришдан иборатдир. Тут ипак куртининг касалланиши даражасини бахолаш буйича олинган натижалар 2-жадвал ва 2-расмда келтирилган.

2-расм. Тут ипак курти Линия 500 ва Линия 501 селекцион тизимларда куртлар

касалланиш даражаси.

2-жадвал ва 2-расмдаги олинган натижалар тахлили шуни курсатадики, тут ипак куртининг Линия 500, Линия 501 селекцион тизимлари ва уларнинг тоза зот популяциялари

хамда хориж элита киёсловчи зотлар иштирокидаги янги танлаш усули бyйича ишларини амалга ошириш учун олинган генотипларда куртлар касалланиш даражаси хаёт цикли киска I градацияда ва II градацияда 1,3-1,8 фоизгача, III градацияларда 4,4-4,5 фоиз 6Улди. Ушбу зотларнинг киёсловчи тоза зот популяциясида бу ^рсаткич 2,4-3,9 фоиз, хориж элита зотида эса ва 1,0 фоизни ташкил килмокда

Ушбу белги бyйича yзгарyвчанлик коэффициенти куртларнинг хаётчанлига нисбатан сезиларли даражада юкори 6Улиши кузатилди, яъни хдр иккала тизим бyйича Cv=11,1-67,6 фоизлиги аникланди. Ушбу белги 6Уйичд хар икки киёсловчига нисбатан фаркнинг ишончлилик даражаси Pd=0,365-0,999 даражани ташкил килди.

Хулосa. Тут ипак куртининг Усиш динамикасини тадкик этишда албатта куртлар хаётчанлиги ва касалланиш даражасига катта эътибор каратиш лозим. Чунки, киска хаёт циклига эга генотиплар юкори посэмбрионал хаётчанликка эга 6Улиши керак. Биринчи авлодда куртлар хаёт цикли киска 6Улгдн генотипларни танлаш, иккинчи ва учинчи авлодда куртлар хаётчанлик ва касалланиш даражасини ошириш билан мустахкамланиши шарт. Arn шундагина тез Уси6 ривожланувчи ва юкори яшовчанликка эга зотлар хамда улар иштирокидаги саноат дурагайлари яратишга эришилади.

АДАБИЁТЛАР

1. Nguku E.K., Muli E.M., Raina S.K. Larvae, cocoon and post-cocoon characteristics of bombyx mori L. (lepidoptera: bombycidae) fed on mulberry leaves fortified with Kenyan royal elly // Journal of Applied Sciences and Environmental Management, 2007. Vol. 11, No. 4, Р. 85-89

2. Rao D.R., Umadevi K. Development of a productive multivoltine x bivoltine hybrid " LINE 4 x CSR 2" of the silkworm, Bombyx mori L. tolerant tohigh temperature and humidity // J. Exp. Zool. India, 2012.Vol. 15. - №.1. - P. 149-155

3. Rao R.D., Premalatha V., Singh R., Kariappa B.K., Jayaswal K.P., Rama P., MohanaRao R.K. Studies on mdinifestation of hybrid vigour in polyvoltine x bivoltine crosses of silkworm, BombyxmoriL //Journal of Experimental Zoology India, 2014. (2). - Р. 219-232.

4. Singh H., Kumar N.S. On the breeding of bivoltine breeds of the silkworm, Bombyxmori L. (Lepidoptera:Bombycidae), tolerant to high temperature and high humidity conditions of the tropics // Hindawi Publishing Corporation Psyche Volume 2010, Article ID 892452, 15 pages, doi:1155/2010/892452, India.

5. Panomir Tzenov, Jolonda Vasileva, Dimitar Grekov. Breeding of new highly productive silkworm, bombyx mori l. Breeds of Japanese type by initial parents selection for morphological. //8th Black, Caspian Seas and Central Asia Silk Association (BACSA) INTERNATIONAL CONFERENCE «Ckimate and chemicals - the new sericulture challenges» «CLISERI» April 2nd - 7th 2017. - Sheki, Azerbaijan, 2017.- P. 35.

6. Ларькина E.A., Якубов A^. Тут ипак куртларини юкори хамда паст хаётчанлик асосида танлаш учун инбред тизимларини яратиш // Узбекистон биология журнали. - Тошкент, 2010. - №2. 52-55-б.

7. Ларькина E.A., Якубов A^., Данияров У.Т. Ипак курти фаол харакатланишининг генетик табиатини Ургдниш натижалари // Узбекистон биология журнали. - Тошкент, 2010 - №4. 46-48-б.

8. Ларькина E.A., Якубов A^. Использование партеногенетических клонов для определения взаимосвязи локомоторной активности имаго тутового шелкопряда с признаками продуктивности // Ипакчилик сохасининг долзарб муаммолари ва уларни янги технологияларига асосланган илмий ечимлар. Республика илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент, 2012. 41-45-б.

9. Умаров Ш.Р., Насириллаев Б.У., Гиёсова К.С., Жуманиёзов М.Ш. "Орзу", "Юдуз", " Гуздл" ва "Марварид" зотлари популяцияларининг махсулдорлик ва технологик хусусиятларини ошириш // Зооветиринария. - Тошкент, 2014. №3. 37-38- б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.