Научная статья на тему 'ТУТ ИПАК ҚУРТИ ОЗУҚАСИГА “СТЕВИЯ” ЎСИМЛИГИДАН ТАЙЁРЛАНГАН ТУРЛИ КОНЦЕНТРАЦИЯДАГИ БИОЛОГИК ФАОЛ ҚЎШИМЧАЛАРНИ ҚЎШИБ ОЗИҚЛАНТИРИШНИ КЕЙИНГИ АВЛОД УРУҒЛАРИНИНГ ЖОНЛАНИШИГА ТАЪСИРИ'

ТУТ ИПАК ҚУРТИ ОЗУҚАСИГА “СТЕВИЯ” ЎСИМЛИГИДАН ТАЙЁРЛАНГАН ТУРЛИ КОНЦЕНТРАЦИЯДАГИ БИОЛОГИК ФАОЛ ҚЎШИМЧАЛАРНИ ҚЎШИБ ОЗИҚЛАНТИРИШНИ КЕЙИНГИ АВЛОД УРУҒЛАРИНИНГ ЖОНЛАНИШИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тут ипак қурти / тут барги / пилла / ипак қурти уруғи / стевия ўсимлиги / озуқа / биологик фаол қўшимча

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Зикирова Машхура Обиджоновна, Жумағулов Қахрамон Алиевич

Ушбу мақолада тут ипак қурти озуқасига “Стевия” ўсимлигидан тайёрланган биологик фаол қўшимчаларни парвариланган тут ипак қурти уруғларининг жонланиш фоизига таъсири тўғрисидаги маълумотлар келтирилган бўлиб, биологик фаол қўшимчанинг меъёри 1-2% дан ошмаслиги уларнинг ҳаётчанлик, репродуктив ва кейинги авлоддаги жонланиш фоизларига ҳам бевосита ижобий таъсир кўрсатиши илмий тадқиқот натижаларида келтирилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Зикирова Машхура Обиджоновна, Жумағулов Қахрамон Алиевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУТ ИПАК ҚУРТИ ОЗУҚАСИГА “СТЕВИЯ” ЎСИМЛИГИДАН ТАЙЁРЛАНГАН ТУРЛИ КОНЦЕНТРАЦИЯДАГИ БИОЛОГИК ФАОЛ ҚЎШИМЧАЛАРНИ ҚЎШИБ ОЗИҚЛАНТИРИШНИ КЕЙИНГИ АВЛОД УРУҒЛАРИНИНГ ЖОНЛАНИШИГА ТАЪСИРИ»

УУК. 638.24.

ТУТ ИПАК ЦУРТИ ОЗУЦАСИГА "СТЕВИЯ" УСИМЛИГИДАН ТАЙЁРЛАНГАН ТУРЛИ КОНЦЕНТРАЦИЯДАГИ БИОЛОГИК ФАОЛ ЦУШИМЧАЛАРНИ ЦУШИБ ОЗЩЛАНТИРИШНИ КЕЙИНГИ АВЛОД УРУГЛАРИНИНГ ЖОНЛАНИШИГА

ТАЪСИРИ

"Зикирова Машхура Обиджоновна, 2ЖумаFулов Кахрамон Алиевич

*ТошДАУ Мустакил тадкикотчи 2ТошДАУ доценти https://doi.org/10.5281/zenodo.11484029

Аннотация. Ушбу мацолада тут ипак цурти озуцасига "Стевия" усимлигидан тайёрланган биологик фаол цушимчаларни парвариланган тут ипак цурти уругларининг жонланиш фоизига таъсири тугрисидаги маълумотлар келтирилган булиб, биологик фаол цушимчанинг меъёри 1-2% дан ошмаслиги уларнинг уаётчанлик, репродуктив ва кейинги авлоддаги жонланиш фоизларига щм бевосита ижобий таъсир курсатиши илмий тадцицот натижаларида келтирилади.

Калит сузлар: тут ипак цурти, тут барги, пилла, ипак цурти уруги, стевия усимлиги, озуца, биологик фаол цушимча.

Аннотация. В статье представлены сведения о влиянии биологически активной добавки, приготовленной из растения «Стевия», на корм тутового шелкопряда на приживаемость семян тутового шелкопряда, при этом норма биологически активной добавки, не превышающая 1-2%, оказывает прямое положительное влияние. на их жизнеспособность, репродуктивность и выживаемость в следующем поколении показано в результатах научных исследований.

Ключевые слова: тутовый шелкопряд, лист шелковицы, кокон, семя тутового шелкопряда, растение стевия, корм, биологически активная добавка.

Summary. The article presents information on the effect of a biologically active additive prepared from the Stevia plant on silkworm feed on the survival rate of silkworm seeds, while the rate of biologically active additive, not exceeding 1-2%, has a direct positive effect. their viability, reproduction and survival in the next generation is shown in the results of scientific research.

Key words: silkworm, mulberry leaf, cocoon, silkworm seed, stevia plant, food, dietary supplement.

Сунги йилларда табиатда экологик мувозанатнинг кескин узгариши кишлок хужалиги тармокларида агротехник тадбирларни такомиллаштириш заруратини бермокда. Табиат экологиясининг узгариб бориши, кишлок хужалиги экинларининг вегетация даврига салбий таъсир курсатиб, тупрок ва х,аво таркибидаги озука элементларининг етишмовчилиги туфайли улардан олинаётган кишлок хужалик мах,сулотларининг сифат х,ам даражаси кескин тушиб кетмокда. Мах,сулотлар таркибидаги оксиллар, ёглар, углеводлар, биокимёвий моддалар, витаминлар ва минераллар озука элементларининг асоси х,исобланиб, бу моддаларнинг етишмовчилиги кузатилса мах,сулотнинг сифат даражаси, айникса озукабоблигига салбий таъсир курсатиб, бу мах,сулотлардан озука сифатида фойдаланаётган организмлар (одамлар, хдйвон ва хдшаротлар кабилар) узлари

ynyH eTapau MuKgopgaru MoggaaapHu y3aamTupaoaMacgaH hhm^oh Ba KacaaauKKa HaauHyBHaH GyauG Koaumura caGaGnu GyaMOKga. By эсa oraHroMaapHu 03HK^aHTHpHmga GuoaoruK $oaa KymuMHaaapra эxтнё:®: ce3H^HmugaH gaaoaaT Gepagu.

fflyHH aaoxuga TatKugaam ^oh3kh, cyHru Muaaapga TaGuaTga GyaaëTraH aHOMoa coByK Ba xapoparauHr KecKuH KyTapuauG KeTumu, amna ycнмaнкaapнннг ^rouoaoruK xoaaTura KecKuH Tatcup KypcaTuG, opraHuK Ba HOopraHuK MoggaaapHu y3aamTupumga KecKuH CTpecc xoaaTra TymraHauru Ty^aMau ycuMauKaapHuHr HoGyg Gyaumura ëKu «yga cycT puBO^aaHumura oauö Keagu. BupruHa TyT gapaxTu Mucoauga ymGy «apaëHra эtтн6op KapaTaguraH GyacaK, Kynau aHOMoa coByK ypumu TyT gapaxTuHuHr TaHa Ba moxaapgaru yTKa3yBHu TyKuMaaapura (TyKuMa Ba xy^aMpaaapHuHr Hoöyg Gyaumura oauö KeauG) Tatcup KypcaTuG, MeBa Ba Gapraapra O3yKa эaeмeнтaapн eTapauna eTuG GopMaraHauru Ty^aMau yaapHuHr TyMuMauauK gapa^acura GeBocma Tatcup KypcaTMOKga.

MaMaaKaTuMu3 KumaoK xy^aauru cox,acuga ^aoauaT oauG GopaëTraH Gup KaTop oauMaap ymGy MyaMMOHu enuMura KapaTuaraH TagKuKOTaap oauG GopMOKga. ^yMaagaH, KumaoK xy^aauru экннaapннн aHOMaa coByK Ba uccuKgaH xuMoa Kuaumga arpoTexHuK TagGupaapHu Kyaaam, yHuMcro TynpoKaapHu yrmaam Ba cyropum TapTuGura y3rapTupumaap Kupuram myaap ^yMaacugaHgup. Ammo ymGy arpoTexHuK TagGupaap MyKaMMaa aMaara omupuaMacuH ycuMauKaap y3aapu ynyH 3apyp GyaraH MuKpo Ba MaKpo эaeмeнтaapнн y3aamTupaoaMaM KeaMOKga. ByHu TyT unaK KypTuHu aroHa O3yKacu GyaraH TyT gapaxTuHu GapruHu oзyкaвнMaнгннн aHuKaamga yaapHu GokuG Kypum opKaau aHuKaam MyMKuH. OaHga Gy ycya GuoaoruK ycya geG ropuTuauG, GomKa ycyaaapgaH aHuK ycya xucoGaaHagu.

HnaK KypTugaH Mya Ba cu^aTau x,ocua oaumga TyT Gapruga TaHKuc GyaraH GuoaoruK $aoa MoggaaapHu Tonum MyxuM ax,aMuaTra эгa xucoGaaHagu. ffly caGaGau тagкнкogaapнмнзнн HaBGaTgaru MyHaaumuHu ymGy Macaaara KapaTguK.

TagKuKOT oGteKTu cu^araga TyT unaK KypTuHuHr ry3aa, MapBapug 3OTaapu x,aMga nuHua-27, nuHua-28 TrouMaapugaH KuëcaoBHu cu^araga эca HnaKHu 2 3OTugaH ^oMgaaaHuagu.

TagKuKogaapuMroHu TyT unaK KypTu O3yKacura "CTeBua" ycuMaurugaH TaMëpaaHraH Typau кoнцeнтpaцнagaгн GuoaoruK $aoa KymuMHaaapgaH ^oMgaaaHuagu.

BuoaoruK $aoa Mogga GuaaH O3uKaaHTupuaraH TyT unaK KypTaapugaH KeMuHru aBaog ynyH ypyr TaMëpaaHgu. YpyraapHu TaMëpaamga Gapna TexHoaoruK Me3OHaapra aMaa KuauHuG, эpтa Gaxopga ymGy ypyraap uHKyGaTopuaga umaaG HuKapum mapouTuga ^OHaaHTupumra KyMuagu Ba yaapHuHr ^OHaaHum ^ou3u aHuKaaHgu (1-^agBaa).

1-^agBa^. "CTeBHa" ycHM^HrngaH Tafiëp^aHraH Typ^H KOHueHTpammgani

ÖHO^orHK ^ao^ KymHMHa^apHH KertHHru aB^og ypyF^apHHHHr xoHaaHHrnura Tatcupu

3ot Ba gyparaMaap HOMM Su? 0 s.® W 0s Huaaap gaBOMuga ^OHaaKumu X±Sx, % YpTana % Pd

2019 2020 2021 2022

ry3aa 0,5 94,2±0,27 95,0±0,58 94,5±1,14 95,0±0,58 94,7±0,32 0,951

1,0 98,3±1,78 96,7±1,49 98,4±1,52 96,7±1,49 97,5±0,52 0,999

3,0 90,7±1,62 93,7±2,24 90,2±1,18 93,7±2,24 92,1±0,73 0,347

MapBapug 0,5 94,7±0,76 95,7±0,67 93,0±0,67 95,7±0,67 94,7±0,55 0,992

1,0 98,3±1,24 92,0±2,10 98,6±0,84 92,0±2,10 95,2±1,03 0,920

3,0 94,2±0,32 91,3±1,20 90,7±1,36 94,5±1,20 92,6±0,75 0,264

H-27 0,5 94,0±1,72 86,4±0,58 88,0±0,24 87,4±0,58 88,9±0,91 0,942

1,0 98,2±1,30 84,3±0,88 95,8±1,34 84,7±0,88 90,7±1,44 0,466

3,0 91,4±1,30 86,3±1,30 86,7±1,24 86,3±1,30 87,9±0,75 0,954

Л-28 0,5 91,5±1,20 72,3±1,20 88,3±2,22 92,3±1,20 92,4±0,93 0,347

1,0 96,6±1,20 97,4±1,20 89,8±2,84 96,7±1,20 95,1±0,95 0,920

3,0 88,4±2,85 85,5±2,85 82,7±2,64 75,7±2,85 83,1±1,14 0,999

Ипакчи 1 (киёсловчи) - 94,0±1,34 93,6±1,86 87,8±2,41 91,3±2,38 91,7±0,85 -

Юкоридаги келтирилган жадвалдаги маълумотлардан куриниб турибдики, биологик фаол кушимчалар билан озиклантирилган тут ипак куртларидан олинган уругларнинг жонланиш фоизи биологик фаол модданинг концентрациясига караб, турли хил фоизларда номоён булди. Бу курсаткич жонланиш фоизи буйича энг юкори курсаткич 1,0% ли биологик фаол кушимча билан озиклантирилган тут ипак курти тухумининг жонланишида кузатилди. Хусусан Гузал зотида 97,5%, Марварид зотида 95,2%, Л-27 тизимида 90,7% , Л-28 тизмида 95,1% ва киёсловчи сифатида биологик фаол кушимча берилмаган Ипакчи 1 зотида эса бу курсаткич 91,7 % ни ташкил этди. Бундан куриниб турибдики, биологик фаол кушимчалар билан озиклантириладиган концентрация меъёр даражада булиши талаб этилади. Меъёридан ортик концентрациядаги фаол кушимчалар аксинча тут ипак куртининг хдётчанлик курсаткияларига салбий таъсир курсатади.

Хулоса китиб айтиш мумкинки, биологик фаол кушимчаларнинг концентрацияси 2% дан ортик булса тут ипак куртларининг хдётчанлик курсаткичларига бевосита салбий таъсир курсатиб, нафакат куртлик, балки уларнинг кейинги авлодларидаги тухумларининг жонланиш фоизига х,ам бевосита таъсир курсатади. Шу сабабли тут ипак куртига "Стевия" усимлигидан тайёрланган биологик фаол кушимчанинг меъёри 1 -2% дан ошмаслиги уларнинг хдётчанлик, репродуктив ва кейинги авлоддаги жонланиш фоизларига хам бевосита ижобий таъсир курсатади. Бу эса тут ипак куртидан олинадиган пилла хосили ва унинг сифатига хам ижобий таъсир курсатади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Axmedov N.A- Ipak qurti ekologiyasi va boqish agrotexnikasi. "Voris".-Toshkent, 2014. 105-112-б.

2. Данияров У. - Пиллачиликни ривожлантиришда янги технологиялар. "Фан зиёси".-Тошкент. 2022. 90-94-б.

3. Esfandarani, Talebi, M., Bahreini, R. Tajabadi, N. Effect of mulberry leaves moisture on some traits of the silkworm (Bombyx mori L.). Sericologia. - 2002. - 42(2): - Р. 285-289.

4. Mahmood, R., Jam, T. M. and Khan, M. I. Effects of food from mulberry treated with Urla "N" on larval development and cocoon weight of silkworm Bombyx mori L. Journal of Sciences 2001. - 12(2): - Р. 123-129.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.