Научная статья на тему 'Ипак қурти уруғини жонлантириш жараёни учун аэроионизаторнинг оптимал параметрларини аниқлаш'

Ипак қурти уруғини жонлантириш жараёни учун аэроионизаторнинг оптимал параметрларини аниқлаш Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
8
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ипак қурти уруғи / эмбрион / жонланиш фоизи / электротехнологик қурилма / ион / тожли разряд / микробиологик организмлар. / silkworm seed / germ / survival rate / electro-technological device / ion / corona discharge / microbiological organisms.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Абдунабиев Достонжон Иброҳимжон Ўғли

Мақолада тут ипак қуртининг инкубация жараёнида аэроионизатор қурилмасидан фойдаланиш бўйича олиб борилган ишлар атрофлича тадқиқ этилган. Тадқиқот давомида муаллифлар томонидан иккита хусусиятга эга, яъни ҳам ҳавони сунъий аэроионловчи, ҳам сунъий шамоллатувчи янги қурилма яратилди. Ипакчилик илмий-тадқиқот институтининг “Тут ипак қурти ва тут дарахти касалликлари ва зараркунандаларига қарши кураш” лабораториясида синаш бўйича тажрибалар ўтказилди. Тадқиқотлар ҳар хил зот, дурагай ва муддатларда олиб борилди. Биринчи синов-тажрибалар 2022 йилнинг баҳорги мавсумида амалга оширилди. Ипак қурти уруғларини жонлантириш вақтида уруғларнинг очиб чиқиш жараёни давомийлиги ва жонланиш фоизлари аниқланди. Яратилган янги электротехнологик қурилма нафақат ҳавони тозаловчи, балки ипак қурти уруғларига стимуляция қилиш хусусиятига эга эканлиги тадқиқ этилди. Тадқиқот натижаларига кўра, аэроионловчи электротехнологик қурилмани қўллаш орқали ипак қурти уруғи ичидаги эмбрионнинг ривожланиш жараёнини тезлаштиришга эришиш мумкин. Бунда мазкур қурилма ҳосил қилаётган ионлашган ҳаво ипак қурти уруғига самарали таъсир кўрсатади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технике и технологии , автор научной работы — Абдунабиев Достонжон Иброҳимжон Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Determining the optimal parameters of an air ioniser for reviving the seed process of the silk moth

The article scrutinizes the use of an air ionizer in the process of silkworm incubation. During the study, the authors created a device with two new functions: artificial air ionization and ventilation. Experimental tests were carried out in the laboratory “Combating diseases and pests of the silkworm and mulberry tree” at the Research Institute of Sericulture. Research was conducted on different breeds, crossbreeds and terms. The first tests took place in spring 2022. Germination of silkworm seeds enabled determining the duration of the seed opening process and the percentage of germination. It turned out that the newly created electro-technological device helps both purify the air and stimulate silkworm seeds. According to the research findings, it is possible to accelerate the development of the embryo inside the silkworm seed with the help of an air ionization electro-technological device. At the same time, the ionized air produced by this device has a positive effect on silkworm seeds.

Текст научной работы на тему «Ипак қурти уруғини жонлантириш жараёни учун аэроионизаторнинг оптимал параметрларини аниқлаш»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-5-4 UDC: 638.25+612.6+537.5(571/0(045)

ИПАК КУРТИ УРУРИНИ ЖОНЛАНТИРИШ ЖАРАЁНИ УЧУН АЭРОИОНИЗАТОРНИНГ ОПТИМАЛ ПАРАМЕТРЛАРИНИ АНИКЛАШ

Абдунабиев Достонжон Ибро^имжон угли,

Тошкент давлат техника университети ^укон филиали ассистенти, ORCID: 0000-0001-5585-460X, e-mail: abdunabiyevdostonjon5@gmail.com

Кириш

Узбекистан Республикаси мустацилликка эришгандан сунг ипакчилик сохаси курсат-кичлари кескин пасайиб кетди. 2016 йилга келиб, республикада 13 000 тонна тирик пил-ла етиштирилди ва бор-йуги 350 тонна хом ипак ишлаб чицарилди. Ипакчилик сохасини тубдан такомиллаштириш мацсадида 2017 йил 29 мартда Узбекистан Республикаси Пре-зидентининг "Узбекипаксаноат" уюшмаси фаолиятини ташкил этиш чора-тадбирлари" тугрисидаги П^-2856-сонли царори цабул цилинди. Ушбу царорда ипакчилик сохасини мамлакатимиз ицлим шароитига мос зот ва дурагайлар билан таъминлаш хамда етишти-рилаётган пилла хомашёси хажми ва сифат курсаткичларини оширишга алохида эътибор царатилди. Шунингдек, "Узбекипаксаноат" уюшмаси зиммасига 2025 йилга келиб тирик пилла етиштириш мицдорини 30 000 тонна, хом ипак ишлаб чицариш мицдорини 3 180,8 тоннага етказиш вазифаси юклатилди. Соха олдига цуйилган ушбу вазифаларни бажариш мацсадида илмий-тадцицот институтлари ва олий уцув юртларида соханинг ишлаб чицариш технологиялари, ускуналари, махсулот сифати ва бошца курсаткичларини тадциц этиш, янги техника, технология усулларини яратиш буйича кенг куламли ишлар амалга оширилмоцда.

Аграр сохада ишлаб чицариш самарадор-лигини ошириш, унинг моддий-техник ба-засини ривожлантириш илмий-техник та-рацциётнинг асосий омилларидан биридир. Бугунги кунда цишлоц хужалиги тизимини бошцаришнинг техник жихатларини энергия-нинг энг цулай, шу билан бирга, ноёб тури хи-

Аннотация. Мацолада тут ипак цуртининг инкубация жараёнида аэроионизатор цурилмасидан фойдаланиш буйича олиб борилган ишлар атрофли-ча тадциц этилган. Тадцицот давомида муаллифлар томонидан иккита хусусиятга эга, яъни цам цавони сунъий аэроионловчи, цам сунъий шамоллатувчи янги цурилма яратилди. Ипакчилик илмий-тадцицот ин-ститутининг "Тут ипак цурти ва тут дарахти ка-салликлари ва зараркунандаларига царши кураш"ла-бораториясида синаш буйича тажрибаларутказил-ди. Тадцицотлар цар хил зот, дурагай ва муддатлар-да олиб борилди. Биринчи синов-тажрибалар 2022 йилнинг бацорги мавсумида амалга оширилди. Ипак цурти уругларини жонлантириш вацтида уруглар-нинг очиб чициш жараёни давомийлиги ва жонланиш фоизлари аницланди. Яратилган янги электротех-нологик цурилма нафацат цавони тозаловчи, балки ипак цурти уругларига стимуляция цилиш хусусия-тига эга эканлиги тадциц этилди. Тадцицот нати-жаларига кура, аэроионловчи электротехнологик цурилмани цуллаш орцали ипак цуртиуруги ичидаги эмбрионнинг ривожланиш жараёнини тезлашти-ришга эришиш мумкин. Бунда мазкур цурилма цосил цилаётган ионлашган цаво ипак цуртиуругига сама-рали таъсир курсатади.

Калит сузлар: ипак цурти уруги, эмбрион, жонланиш фоизи, электротехнологик цурилма, ион, тожли разряд, микробиологик организмлар.

ОПРЕДЕЛЕНИЕ ОПТИМАЛЬНЫХ ПАРАМЕТРОВ АЭРОИОНИЗАТОРА ДЛЯ ОЖИВЛЕНИЯ СЕМЕННОГО ПРОЦЕССА У ТУТОВОГО ШЕЛКОПРЯДА

Абдунабиев Достонжон Иброхимжон угли,

ассистент Кокандского филиала Ташкентского государственного технического университета

Аннотация. В статье подробно исследовано применение аэроионизатора в процессе инкубации

тутового шелкопряда. В ходе исследования авторы создали устройство с двумя новыми функциями: искусственной ионизацией воздуха и искусственной вентиляцией. Опытные испытания проводились в лаборатории «Борьба с болезнями и вредителями тутового шелкопряда и тутового дерева» НИИ шелководства. Исследования проводились на разных породах, помесях и сроках. Первые испытания прошли в весеннем сезоне 2022 года. При формировании зародыша тутового шелкопряда определяли продолжительность процесса и процент приживаемости. Выяснилось, что вновь созданное электротехнологическое устройство не только очищает воздух, но и стимулирует грену тутового шелкопряда. По результатам исследований можно ускорить процесс развития зародыша внутри грены тутового шелкопряда с помощью аэроионизационного электротехнологического устройства. При этом ионизированный воздух, производимый данным устройством, эффективно воздействует на грену тутового шелкопряда.

Ключевые слова: грена тутового шелкопряда, зародыш, процент приживаемости, электротехнологическое устройство, ион, коронный разряд, микробиологические организмы.

DETERMINING THE OPTIMAL PARAMETERS OF AN AIR-IONIZER FOR REVIVING THE SEED PROCESS OF THE SILKMOTH

Abdunabiev Dostonjon Ibrokhimjon ugli,

Assistant of Kokand branch of Tashkent State Technical University

Abstract. The article scrutinizes the use of an air ionizer in the process of silkworm incubation. During the study, the authors created a device with two new functions: artificial air ionization and ventilation. Experimental tests were carried out in the laboratory "Combating diseases and pests of the silkworm and mulberry tree" at the Research Institute of Sericulture. Research was conducted on different breeds, crossbreeds and terms. The first tests took place in spring 2022. Germination of silkworm seeds enabled determining the duration of the seed opening process and the percentage of germination. It turned out that the newly created electro-technological device helps both - purifying the air and stimulating silkworm seeds. According to the research findings, it is possible to accelerate the development of the embryo inside the silkworm seed with the help of an air ionization electro-technological device. At the same time, the ionized air produced by this device has a positive effect on silkworm seeds.

Keywords: silkworm seed, germ, survival rate, electro-technological device, ion, corona discharge, microbiological organisms.

собланган электр энергиясисиз ва уз навбати-да, ишлаб чик;ариш жараёнларини такомил-лаштиришсиз тасаввур этиш к;ийин.

Ипакчилик сохаси азал-азалдан мавжуд булиб, хамма замон ва маконда мухим ик;ти-содий ва ижтимоий ахамият касб этиб келган. Мазкур соха республика ахолиси умумий да-ромадининг 5-6 %ни таъминлаш билан бир-га, 1,5 млн дан ортик; фукароларни доимий ва мавсумий иш билан банд ;илади.

Узбекистан Республикаси пилла ва ипак толаси етиштириш буйича дунёда етакчи уринлардан бирини эгаллайди. Сифатли ипак махсулотларига булган талаб эса ички ва таш;и бозорларда доим ю;ори. Бу эса ипакчилик сохасини янада ривожлантиришни та;озо этади. Агар республикада мехнат ресурслари ва ипак курти озу;а базасини етарли деб хи-собласак, учинчи масала тут ипак куртининг янги исти;болли, ра;обатбардош махаллий зотларини яратиш ва купайтириш хамда улардан ю;ори потенциалга эга саноат дура-гай уругларини республика эхтиёжи даража-сида тайёрлашдир. Бунинг учун соха олимла-ри томонидан яратилган ишланмаларни ама-лиётга кенгро; татби; этиш хамда ипак курти уругини жонлантиришга оид янги усуллар кашф этиш зарур. Бунда авлод колдирадиган ургочи капалакларнинг микроскопик тахли-лини мукаммаллаштиришдан таш;ари соглом уругларни жонлантириш даврини ;ис;арти-риш ва керакли технологиялар ишлаб чи;иш мухим ахамиятга эга. Чунки хозирги кунда дунё буйича янги инновацион гоялар асосида интенсивлашган (тезлаштирилган) техноло-гиялар яратишга булган талаб тобора ортиб бормокда.

Х,озирги кунга кадар мазкур йуналишда бир ;атор илмий тад;и;от ишлари олиб бо-рилган. Масалан, Х. Хомиди (2004) томонидан утказилган тажрибаларда уруглар жонлан-тириладиган хона хароратининг 29-32 0С га кутарилиши, тухумдаги эмбрион ривожла-ниш меъёрининг бузилиши, тухумлар тарки-бидаги сув микдори камайиб кетиши сабабли куртларнинг жонланиш фоизининг кескин пасайиши, куртларнинг нимжон ва касаллик-ка тез чалинувчан булиши пилла хосили ва сифатига таъсир этиши ани;ланган [1].

У.Н. Насириллаев ва Ш.Р. Умаровлар (2009) ипак курти тухумларини жонлантиришда хона харорати 24-25 0С ва нисбий намлик 7580 % булиши кераклиги хамда инкубатория

хонасининг муътадил харорати тез-тез узга-риши эмбрион ривожланишига салбий таъ-сир этишини таъкидлайдилар. Улар узлари олиб борган тадцицот ишларида харорат 26 0С га кутарилганда, цуртларнинг жонланиши -86 %, 28 0С да - 82 %, 30 0С да 79 % ва 32 0С да 76 % га камайишини аницлашган [2].

А.Д. Рахматов ва С.Ш. Ойматовалар (2017) уз тажрибаларида тож разряди майдонида хо-сил булган униполяр ионлар тирик организм сиртида ион цатлам хосил цилиб, ундаги мод-далар алмашинуви жараёнига таъсир цили-ши, натижада махсулот яхши сацланиши ёки кескин ривожланиб кетишини тадциц цилиш-ган [3].

Чет эллик олимлардан Серхии Сукач, Татьяна Козловскаялар (2019) уз тадцицотла-рида сунъий хаво ионизацияси барча тирик мавжудотлар - кислороднинг табиий ман-фий ионлари булмаган биноларда жойлашган одамлар, хайвонлар, усимликлар, цушларнинг яхши усиб ривожланишига ижобий таъсир курсатишини аницлашган [4].

Келтирилган маълумотлар ипакчилик са-ноатини механизациялашни тадциц этишда турли хулосаларга олиб келганини куриш мумкин. Шулардан келиб чициб, тадцицот ишларида тут ипак цуртининг инкубация жа-раёнида аэроионизатор цурилмадан фойдала-нишнинг ахамияти курсатилган. Юцоридаги маълумотларга асосланиб, муаллифлар томо-нидан янги, бараварига 2 та хусусиятга эга, яъни хам хавони сунъий аэроионловчи, хам сунъий шамоллатувчи цурилма яратилди ва Ипакчилик илмий-тадцицот институтининг "Тут ипак цурти ва тут дарахти касалликлари ва зараркунандаларига царши кураш" лабо-раториясида синаш буйича тажрибалар олиб борилди.

Материал ва методлар

Яратилган янги цурилма ва ипак цуртининг зот ва дурагайлари уруглари тадцицот объекти сифатида танлаб олинди.

Ипакчилик саноатини ривожлантиришда бир нечта механизмлардан фойдаланган хол-да илмий натижаларга эришилди. Инкубатория даврида инкубация хонасининг дераза ва ойналари олимлар томонидан ишлаб чицилган усул асосида хар 2,5-3,0 соатда 15-20 дацицага очиб цуйилиши хона харорати ва намлиги-нинг кескин пасайиб кетишига олиб келди. Бу эмбрион ривожланишининг бахорги инкубация даврида эмбрионга салбий таъсир курса-

тади. Натижада тухумларнинг жонланиш муд-дати узайиб, жонланиш курсаткичи пасаяди.

Тадцицот натижалари

Дастлабки тадцицотларда тут ипак цурти тухумларининг инкубатория жараёнида жонланиш фоизини ошириш ва жонланиш муддатини цисцартириш мацсадида аэроионизатор цурилмаси тухумлар жонланишини оширишга йуналтирилди. Маълумки, инкуба-торияни шамоллатиш даврида талаб этилган меъёрий харорат ва намликда ушлаб туриш учун ташцаридан совуц хаво кириши ва ипак цурти уругини зарарловчи микробиологик организмлар киришининг олдини олиш ло-зим. Инкубаторияни шамоллатиш даврида эшик ва деразаларни очмасдан тожли разряд хосил цилиш орцали сунъий хаволи аэроио-низатордан фойдаланилади. Цурилма хона ичидаги хавони мажбурий циркуляция цила-ди. Юцори кучланиш берилган электродлар орасидан утаётган хаво сунъий манфий ион-лашади хамда хонадаги чанг ва микробиоло-гик организмларни йуц цилади. Электродлар орасидан сунъий манфий ионлашган ва тоза-ланган хаво утади. Натижада инкубаторияни шамоллатиш пайтида ташцаридан совуц хаво ва ипак цурти уругини зарарловчи микробиологик организмлар кирмайди. Инкубаторияни шамоллатишдан кейин цайта иситиш учун кетадиган энергия ресурси тежалади хамда хона харорати ва намлиги кескин пасайиб ке-тишининг олди олинади. Натижада эмбрион ривожланишининг бахорги инкубация даври-да эмбрионга салбий таъсир курсатмайди. Шу билан бирга, тухумларнинг жонланиш мудда-ти узайиши ва жонланиш самарадорлиги па-сайишининг олди олинади.

Тож разряди кескин нотекис электр майдонида етарли кучланишда юзага келади. Электр майдони икки электрод орасида хосил булади. Электродлардан бири кичик эгрилик радиусига эга булиб, унга юцори кучланиш манбаи уланади. Кичикроц эгрилик радиуси эса игнали электродларда олинади. Улар яна хам юцорироц механик мустахкамликка эга.

Электроионизаторнинг асосий параметр ва иш режимларини аницлаш учун тож разряд майдони назарий ва экспериментал ур-ганилиши керак. Бунда разряд оралигининг конструктив ишланиши ва хаво хажмининг ионлашиш курсаткичлари орасидаги богла-нишлар аницланади: тож разряд электродла-рининг эгрилик радиуси - г, разряд оралиги-

05.00.00 - ТЕХНИКА ФАНЛАРИ 05.00.00 - ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ 05.00.00 - TECHNICAL SCIENCES

нинг узунлиги - ^ разряд электродларининг узунлиги - ё.

Игналар (тож разряди электродлари) ора-сидаги масофа, х,аво ионларининг х,ажмий зичлиги - р, х,ажмий концентрацияси - п, электрод кучланиши - икэ.

Разряд оралигидаги марказий куч чи-зиклари буйлаб ихтиёрий чизикда тож разряди ва х,авонинг ионлашиш жараёни куриб чи;илди. Разряд электродида х,осил булган ионлар концентрациясини п1, электроддан маълум бир масофадаги ионлар концентрациясини п2 деб кабул килсак, улар куйидагича богланган булади:

циенти (п) билан характерланади. Самарали ионизация коэффициенти куйидагига тенг:

а = а - п.

(3)

П2 =nieio«dx

(1)

Бу ерда h - разряд оралиги узунлиги, мм. Ионлар концентрациялари нисбати тож разрядининг баркарорлигини курсатади,

яъни:

(2)

Агар ^ < 1 булса, ионизация жараёни авж-ланувчи, ^ < 1 булса, сусаювчи характерда булади. Стационар жараёнда ^ = 1 га тенг.

Тож разряди майдонида ионизация жараё-нида ионлар сони ортиб бориши билан бирга ионларнинг рекомбинация жараёни х,ам куза-тилади, яъни электронлар нейтрал ионлар ёки мусбат ионлар билан тукнашиб, нейтрал ионга айланади. Бу жараён нейтраллашиш коэффи-

Тож разряди электр майдонини х,исоб-лашда бирламчи маълумотлар - бу элек-тродлар потенциали, разряд оралиги ва электродлар улчамидир. Тож разрядининг ташки зонаси катталиги Гаусснинг дифференциал шаклдаги тенгламаси, ток уз-луксизлиги ва потенциал билан майдон кучланганлиги х,амда ток зичлиги билан х,ажмий заряд зичлиги орасидаги богли;-ликни биргаликда х,исоблаш натижасида ани;ланди.

Разряд электродининг потенциали тож разряди электродларининг кучланишига тенг. Иккинчи электродлар потенциали эса нолга тенг деб кабул килинади: ф =

р.э

ирэ; фсуэ= 0. Игнали электродларнинг электр майдонини х,исоблашда купинча эквивалент зарядлар усули кулланилади. Разряд оралиги игна билан х,алка орасида булади.

Бунда игна х,алка текислигига перпендикуляр булиб, унинг уки буйлаб h масофа-да жойлашади (1-расм). Разряд электроди узунлиги - L, электродлар (игналар) орасидаги масофа - /1, игна киррасининг эгрилик радиуси - г3.

Разряд оралигида потенциалнинг таксим-ланиши игна профилига чизилган доиралар

1-расм. Игна билан ;алка орасидаги разряд оралдоининг конструкцияси*:

1 - игна; 2 - х,алка; d - игна электроди; D - х,алка диаметри; r. - игна профилига чизилган доира радиуслари; q. - игна буйлаб жойлашган нуктавий заряд микдори; тк - х,алка буйлаб жойлашган чизикли заряд микдори; x, y - электр майдондаги х,исобий нуктанинг координаталари

* [5-11].

05.00.00 - ТЕХНИКА ФАНЛАРИ 05.00.00 - ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ 05.00.00 - TECHNICAL SCIENCES

марказида жойлашган нуктавий зарядлар (q), потенциаллари билан х,ал;а буйлаб жойлашган чизи;ли зарядлар (т) суммаси куриниши-да ани;ланади (2-расм). Эквивалент нуктавий зарядларнинг потенциали:

<Р =

4i

4ТГ£0 J(h+rt-y)2+x2'

(4)

Бу ерда: £0 = 8,85 • 10-12ф/м - диэлектрик доимийси;

a. - нуктавий заряд микдори;

r. - разряд электроди профилига чизилган ички доира радиуси;

h - игна учидан х,ал;а текислигигача бул-ган масофа;

х, у - потенциал аникланаётган нукта ко-ординаталари.

Аналитик усулда олинган натижалар таж-рибада текширилди. 2-расмда тож разряди-нинг ташки майдонида электр майдони по-тенциали ф, кучланганлиги (е), ионларнинг х,ажмий зичлиги (р) ва концентрацияси (п) таксимланиши келтирилган.

<Р,Р

600

400

200

N \

\

y=6 \x=8

sy=4 X

р 10

к/т 3

300 250 200 150 100 50

x=2 / 1

l-4

J

/ x=6

0 2 4 6 8 У> мм 0 2 4 6 8 У>мм

2-расм. Электр майдон потенциали ва ^ажмий заряд зичлигининг тож разряди

ташк;и майдонида так;симланиши

Ю;оридагилардан шуни хулоса килиш мумкинки, тож разряди ташки зонасида п~6 к/m3 микдорида х,ажмий заряд х,осил булганда, х,ажмий ионлар концентрацияси 1014 ион/м3 ни ташкил килди, бунда электрод-лардаги кучланиш 4...8 кВ ва разряд оралиги 30-40 мм ни ташкил килди [12-19].

Мазкур курилма ипак курти уругларини жонлантириш учун мулжалланган махсус ин-кубаторияга урнатилди. Кун давомида электр манбаига уланган х,олда, узини автоматик ра-вишда бошкарди х,амда хонадаги х,авони тоза-лаб, кислород микдорини кутарди. Хонадаги кислород микдори махсус анализатор ёрдами-да улчаб турилди. Электротехнологик курилма автоматик равишда х,ар 1 соатда 20 дакика ишлаб турди.

Ипак курти уруглари совиткичдан олиниб, икки кун давомида +15...+16 0С тайёрловга, сунг инкубаторияга жонлантиришга куйил-

ди х,амда х,аво х,арорати +25...+26 0С ва нисбий намлиги 70-75 % булган инкубаторияда агротехника коидалари асосида ушлаб турилди.

Тадцицот натижалари та^лили

Тадкикотлар х,ар хил зот, дурагай ва муд-датларда утказилди. Биринчи синов-тажри-балар 2022 йилнинг бахррги мавсумида олиб борилди. Бунда 1-инкубаториядаги электрод-лар кучланиши 6 кВ ва разрядловчи электрод-лар оралиги 30 мм, ионлаш вакти х,ар 2 соатда 20 дакикани ташкил килди. 2-инкубаторияда-ги электродлар кучланиши 8 кВ ва разрядлов-чи электродлар оралиги 40 мм, ионлаш вакти х,ар 1 соатда 20 дакикани ташкил килди х,амда 3-инкубаториядаги электродлар кучланиши 4 кВ ва разрядловчи электродлар оралиги 20 мм, ионлаш вакти х,ар 2 соатда 25 дакикани ташкил килди. Ипак курти уругларини жонлантириш вактида уругларнинг очиб чикиш жараёни давомийлиги ва жонланиш фоизла-

05.00.00 - ТЕХНИКА ФАНЛАРИ 05.00.00 - ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ 05.00.00 - TECHNICAL SCIENCES

ри аникланди. Олиб борилган тадкикот нати-жалари 1-жадвалда келтирилган.

Тажриба оркали олинган маълумотлардан яккол куриниб турибдики, яратилган янги ку-

рилма ипак курти уруги ичидаги эмбрионга салбий таъсир курсатмади, балки жонланиш жараёнига самарали таъсир этувчи хусусияти ани;ланди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1-жадвал

Электротехнологик курилманинг тут ипак курти уруги жонланишига таъсири

Вариантлар Зот ва дурагайлар номи Кайтариш Тажрибага куйилган уругларнинг сони, дона Жонланмаган уруглар сони, дона Жонланиш фоизи, % Инкубация даврининг давомийлиги, кун

1-инкубатория (кучланиши 6 кВ, электродлар оралиги 30 мм, ионлаш ва^ти х,ар 2 соатда 20 да^и^а) Линия 27 х K-108 1 620 11 98,2 6

2 630 14 97,8 6

3 637 9 98,6 6

уртачаси 629 16 98,2 6

Ипакчи 2 1 702 13 98,2 7

2 697 25 98,3 7

3 691 22 96,8 7

уртачаси 697 26 97,8 7

2-инкубатория (кучланиши 8 кВ, электродлар оралиги 40 мм, ионлаш ва^ти х,ар 1 соатда 20 да^и^а) Линия 27 х K-108 1 600 44 92,5 5

2 710 28 96,1 5

3 680 31 95,4 5

уртачаси 663 36 94,6 5

Ипакчи 2 1 710 31 95,6 6

2 730 31 95.7 6

3 680 24 96,4 6

уртачаси 706 30 95,7 6

3-инкубатория (кучланиши 4 кВ, электродлар оралиги 20 мм, ионлаш ва^ти х,ар 2 соатда 25 да^и^а) Линия 27 х K-108 1 645 50 92,3 8

2 625 62 90,1 8

3 666 80 87,9 8

уртачаси 645 64 90,1 8

Ипакчи 2 1 679 71 89,5 9

2 621 45 92,8 9

3 670 60 91,0 9

уртачаси 657 59 91,1 9

Бунда мазкур синалаётган электротехнологик курилма урнатилган 1-инкубатория-да Ипакчи-2 зоти уругларининг жонланиш фоизи уртачаси 97,8 % ва Линия 27 х K-108 дурагайининг уруглари жонланиши уртачаси 98,2 %ни ташкил этди. 2-инкубаторияда Ипакчи-2 зоти уругларининг жонланиш фоизи уртачаси 95,7 % ва Линия 27 х K-108 дура-гайи уругларининг жонланиши уртачаси 94,6 %ни ташкил этди. 3-инкубаторияда Ипакчи-2 зоти уругларининг жонланиш фоизи уртачаси 91,1 % ва Линия 27 х K-108 дурагайи уругла-рининг жонланиш фоизи уртачаси 90,1 %ни ташкил этди.

Шуни айтиб утиш жоизки, тажрибада уруглар 3 хил вариантда жонлантирилди. Тажрибалар таккослаб курилганда, 1-инкуба-ториядан колган вариантларга нисбатан ю;о-

ри натижа олинган. Жумладан, 2-инкубатория вариантга нисбатан Ипакчи-2 зотида 2,1 % ва Линия 27 х K-108 дурагайида 3,6 % га юкори, 3-инкубаторияга нисбатан Ипакчи-2 зотида 6,7 % ва Линия 27 х K-108 дурагайида 8,1 % юкори эканлиги куриниб турибди.

Бундан ташкари, уругларнинг инкубация даври давомийлиги хам турлича эканлиги аникланди: 1-инкубаторияда 6-7 кун, 2-ин-кубаторияда 5-6 кун ва 3-инкубаторияда 8-9 кунни ташкил килди.

Юкоридагилардан куриниб турибдики, электротехнологик курилма уч хил параметр-ли вариантда тажрибадан утказилди. Шуни хам айтиш жоизки, мазкур яратилган янги электротехнологик курилма нафакат хаво-ни тозалайди, балки ипак курти уругларига стимуляция килади. Тажрибалар давомида

ипак курти уругини самарали жонлантириш учун энг оптимал параметр 1-инкубаторияда олиб борилган тажриба варианти (кучлани-ши - 6 кВ, электродлар оралиги - 30 мм, ион-лаш вакти хар 2 соатда 20 дакика) эканлиги аникланди.

Хулосалар

Аэроионловчи электротехнологик курил-мани куллаш оркали ипак курти уруги ичи-даги эмбрионнинг ривожланиш жараёни-ни тезлаштиришга эришиш мумкин. Бунда мазкур курилма хосил килаётган ионлашган хаво ипак курти уругига самарали таъсир эт-ган, деб хулоса килиш мумкин. Жумладан, 2022 йил бахорги мавсумда электротехнологик курилмани куллаш натижасида ипак курти уругининг жонланиш даврида тажриба вариантларининг энг оптимал параметрла-

ри аникланди. 2-инкубаторияда ипак курти уругининг жонланиш муддати энг киска, ле-кин жонланиш 1-инкубаторияга нисбатан камрок эканлиги тадкик этилди. Шунинг-дек, инкубация даврининг кискариши, ипак курти уругининг жонланиш фоизи ошиши ишлаб чикаришга иктисодий самара бериши-га шубха йук, чунки бунда иситиш мослама-ларига сарф килинаётган электроэнергия ва, албатта, ишчи кучини тежаш, шу билан бирга, курт бокувчилар манфаатдорлиги ошишига эришилади.

Х,озирда мазкур электротехнологик курилма ипак куртини парваришлашнинг ёзги мавсумида, яъни постэмбрионал ривожла-нишига таъсирини урганиш учун куртхона-га урнатилиб, тадкикотлар давом эттирил-мокда.

REFERENCES

1. Ahmedov U.N., Zhumagulov Q.A. Pilla o'rash davrida harorat va namlikning me'yoridan o'zgarishining navdor pillalar miqdoriga ta'siri [The effect of abnormal changes in temperature and humidity during cocoon beating on the number of cocoons]. Zooveterinariya - Zooveterinary, Tashkent, 2014, no. 5, p. 42 (in Uzbek).

2. Ahmedov U.N. Nuqsonli pillalarning kelib chiqish sabablari va ularni kamaytirish choralari [Causes of defective cocoons and measures to reduce them]. Abstract of PhD thesis. Tashkent, 2018, pp. 10-12 (in Uzbek).

3. Ismatullaeva D.A. Osobo opasnye bolezni tutovogo shelkopryada v Uzbekistane i mery bor'by s nimi [Particularly dangerous silkworm diseases in Uzbekistan and measures to combat them]. Tashkent, Typography LLC "Tipograff", 2021, pp. 5-13 (in Russian).

4. Muhammadiyev A., Jusupov D., Ismatullayeva D. Pillachilikdagi texnologik jarayolarni ekologik sof elektrotexnologilar kullash hisobiga rivojlantirish [Development of technological processes in silkworm breeding through the use of environmentally friendly electrical technologies]. Namangan, 2021, pp. 27-30 (in Uzbek).

5. Nasirillaev U.N., Umarov Sh.R. Pilla x,osildorligiga inkubatorijlarda asos solinadi [Cocoon productivity is based on incubators]. Journal of Zooveterinary, Tashkent, 2009, no. 4, p. 6 (in Uzbek).

6. Homidi H.S. Izmenenie kormovogo kachestva lista shelkovicy po vegetacionnym periodam i ego vlijanie na fiziologo-biohimicheskie sostojanie, urozhajnost i kachestvo kokonov tutovogo shelkopryada [Changes in the nutritional quality of mulberry leaves by growing seasons and its effect on the physiological and biochemical state, yield and quality of silkworm cocoons]. Tashkent, Fan publishing house, 2004, pp. 215-226 (in Russian).

7. Vahidov A.H., Abdunabiev D. I. Ipak qurti boqish honalarida toj razryadli elektroionizator qurilmasini kullash va asosiy parametrlarini asoslash [Application of the crown discharge device in silkworm feeding rooms and justification of the main parameters]. 2017 - the Year of dialogue with the people and human interests" on "Development of the country - in the eyes of youth. Proceedings of the 5 Scientific-practical conference of gifted students dedicated. Tashkent, 2017, May 20, pp. 285-287 (in Uzbek).

8. Butaev T., Abdunabiev D.I., Bektoshev O. Tut ipak kurti parvarishlashda ionizator kurilmasidan foydalanishi asoslash [Substantiation of the use of ionizers in the care of mulberry silkworm]. Modern concepts of quality assurance of cotton, textile and light industry products. Proceedings of the International scientific-practical conference. Namangan Institute of Engineering and Technology, Association "Uztextile Industry", Academic Innovations, Namangan, 2021, April 22-23, pp. 20-23 (in Uzbek).

9. Abdunabiyev D., Kodirov O. Prospects of application of electrotechnological methods in silkworm growing. Academicia, India, 2021, no. 11 (3), pp. 2356-2361.

10. Khaliknazarov U., Akbarov D., Tursunov A., Gafforov S., Abdunabiev D. Existing problems of drying cocoon and making chrysalis feeble, and their solutions. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science, Tashkent, 2021, December, vol. 939, no. 1, p. 012020.

05.00.00 - ТЕХНИКА ФАНЛАРИ 05.00.00 - ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ 05.00.00 - TECHNICAL SCIENCES

11. Haliknazarov U.A., Abdunabiev D., Ismatov D., Amirov A. Ipak kurti yetishtirishda aeroionizator kurilmasidan foydalanishni asoslash [Justification of the use of aero ionizer plant in silk cultivationThe role of young scientists in higher and secondary special, vocational education institutions in the innovative development of agriculture. Proceedings of the scientific-practical conference. Tashkent, Tashkent State Agrarian University, 2016, May 27, pp. 395-396 (in Uzbek).

12. Haliknazarov U.A., Abdunabiev D.,Usarov A., Yuldoshev R. Ipak kurti yetishtirishda elektrotehnologik usullardan fojdalanish [Use of electrotechnological methods in the cultivation of silkworms]. Modern problems of agriculture and water management. Proceedings of the traditional XV young scientific conference of scientists, masters and gifted students]. Tashkent, April 15-16, 2016, pp. 224-227 (in Uzbek).

13. Rahmatov A.D., Oymatova S.Sh. Tozh razrjad elektr majdoni kursatkichlarini eksperimental urganish usullari [Methods of experimental study of the electric field of the crown discharge]. Irrigation and Land Reclamation, 2017, no. 1, pp. 53-56 (in Uzbek).

14. Rahmatov A.D., Namozov S.R. Ionizatorning ish rezhimlariga havonamligining ta'sirini urganish [Study of the effect of aeration of ionizer on operating modes]. Irrigation and Melioration, 2018, no. 2, pp. 52-54 (in Uzbek).

15. Sukach S. et al. Research and formation of qualitative hydro air ion composition in agricultural premises. Bulgarian Journal of Agricultural Science, 2019, vol. 25, no. 2, pp. 256-263.

16. Aripov S., Jabborova H., Aripov A., Umarov S. Pillalarga issiklik ishlov beruvchi SK-150K agregatlarini takomillashtirish [Improvement of SK-150K heat treatment units for cocoons]. Scientific basis for solving current problems in the field of silkworm breeding. Tashkent, Fan, 2004, pp. 354-356 (in Uzbek).

17. Xujamatov H., Nasirillaev B., Xujamatov S., Xasanov D., Xasanov H. Tut ipak kurtini reproduktiv belgilari bo'yicha selektsiya jarayonining algoritmi va dasturiy ta'minoti [Algorithm and software of the selection process on the reproductive traits of mulberry silkworm]. Certificate of official registration of the program created for electronic computers. Tashkent, 2019, July 3, no. DGU 06768 (in Uzbek).

18. Urazov S.I., Hismatullin D.R. Ochistka vozduha rabochih uchastkov pticevodcheskih pomeshheniy ot pyli s primeneniem malogabaritnyh elektricheskih fil'trov [Cleaning of air from working areas of poultry farms with the use of small electric filters]. Energy-agro-industrial complex of Russia. Proceedings of the International scientific-practical conference. Chelyabinsk, 2017, pp. 195-201 (in Russian).

19. Khovaryova S.O., Khokhlov R.Ju. Primenenie ayeroionizacii v zhivotnovodstve [Application of air ionization in animal husbandry]. Innovative ideas of young researchers for the agro-industrial complex of Russia, 2017, pp. 140-142 (in Russian).

Тоиров О.З., техника фанлари доктори, профессор, ТошДТУ "Электр машиналари" кафедраси мудири.

Тацризчи:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.