Testiranje balisticke otpornosti zastitnih prsluka Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

Đuro Jovanić,

poručnik, dipl. oec.

VP 3065-6, Sombor

TESTIRANJE BALISTICKE OTPORNOSTI ZAŠTITNIH PRSLUKA

UDC: 623.445.1 : 006

Rezime:

U radu je predstavljena osnova standarda NIJ 0101.04 (Nacionalni Institut Pravde), namenjenog za utvrlivanje minimuma tehnickih zahteva i propisivanje metoda ispitivanja balisticke otpornosti zastitnih prsluka, koji treba da zastite gornji deo tela od dejstva stre-ljackog oružja. Standardjeste revizija standarda NIJ 0101.03 iz aprila 1987. i preciznije definite zahteve u pogledu obele'žavanja, kriterijume za prijem i postupke merenja otiska u ma-terijalu iza prsluka. Podrucje ovog standarda odnosi se samo na balisticku otpornost, ali ne i na pretnje od no 'ža i predmeta sa oštrim vrhom. Takole, ne odnosi se na zastitne prsluke koji sadr'e dopunske elemente ili varijacije u konstrukciji balistickih panela za malu povrsinu torza, radi povećanja osnovnog nivoa zastite na ogranicenim povrsinama (bilo balisticke ili povrede od tupog vrha).

Kljucne reci: upadni ugao, penetracija, ispravan pogodak, deformacija, zastitni prsluk, uzorak.

BALLISTIC RESISTANCE OF BODY ARMOUR TESTING

Summary:

This work is a basic presentation of NIJ 0101.04 (National Institute of Justice) standard, whose purpose is to establish minimum performance requirements and methods of testing ballistic resistance of body armor intended to protect the torso against gunfire. This standard is a revision of NIJ Standard 0101.03 dated April 1987 and it clarifies the labeling requirements, acceptance criteria, and backface signature measurement procedure. The scope of this standard is limited only to ballistic resistance; and it does not include threats from knives and sharply pointed instruments. In addition, the standard does not include armor that incorporates inserts, or variations in construction of the ballistic panel over small areas of the torso, used for increasing the basic level of protection of the armor (whether ballistic or blunt trauma) on localized areas.

Key words: angle of incidence, penetration, fair hit, deformation, body armour, sample.

Uvod

Potreba za preciznim utvr|ivanjem balisticke otpornosti za{titnih prsluka, minimuma tehnickih zahteva koje mora-ju ispuniti, razgranicavanjem vidova pretnji (balisticka otpornost, za{tita od hladnog oružja), kao i pomoći pri nabav-ci opreme koja treba da za{titi gornji deo tela od dejstva streljackog oružja, uslovi-

la je propisivanje standarda za ovo speci-ficno podrucje primene. Pojedini standar-di koji danas važe, mogu uneti nejasno-će, propisujući neadekvatne uslove o me-todama testiranja, balistickoj otpornosti i nivou za{tite koja se pruža krajnjim kori-snicima.

Upravo zbog nedoumica koje se ja-vljaju, nabavne službe vodećih armija sveta odlucuju se za za{titne prsluke koji

214

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

ispunjavaju zahteve propisane standardi-ma poput GSS (German Standard Schut-zklasse), AS/NZS (Australian and New Zeland Standard), ali generalno najce{}e za za{titne prsluke akreditovane najpou-zdanijim standardom NIJ (National Institute of Justice).

Standard NIJ formulisala je Labora-torija za standarde bezbednosti 1972. go-dine, u Nacionalnom birou za standarde pod upravom Ministarstva pravde SAD, pri Programu ocenjivanja tehnologija vi-sokog kvaliteta. Tehnicka istraživanja iz-vode se pri Laboratoriji za hemijske si-steme, na opitnom poligonu armije SAD u Aberdeenu. Do danas je nastao veliki broj modifikacija i dopuna ovog standar-da, tako da i dalje, radi sveop{te bezbed-nosti krajnjih korisnika, podleže stalnom preispitivanju i usavr{avanju.

Standard koji predstavlja polaznu osnovu za precizno testiranje balisticke otpornosti za{titnih prsluka nosi oznaku NIJ 0101.04 i odnosi se na balisticku ot-pornost, kriterijume za prijem, postupke merenja otiska u materijalu iza prsluka i zahteve vezane za obeležavanje za{titnih prsluka. Ovaj standard ne odnosi se na prsluke koji služe za za{titu od noža i predmeta sa o{trim - tupim vrhom, jer su to drugaciji vidovi pretnji, kao i za{titne prsluke koji sadrže dopunske elemente ili varijacije u konstrukciji balistickih pane-la za malu povr{inu torza, radi pove}anja osnovnog nivoa za{tite na ogranicenim povr{inama.

Klasifikacija balističkih zaštitnih

prsluka

Za{titni prsluci obuhva}eni standar-dom NIJ-0101.04 klasifikuju se u 7 razli-

citih tipova (stepena), u zavisnosti od ni-voa balistickih za{titnih osobina, i to na:

- tip I (.22 LR, .380 ACP) {titi od olovnog zrna kal. .22 LR LRN, nominal-ne mase 2,6 g (40 gr), pri udarnoj brzini od 320 m/s (1050 ft/s) ili manjoj i od .380 ACP FMJ RN nominalne mase 6,2 g (95 gr), koji ima udarnu brzinu od 312 m/s (1025 ft/s) ili manju;

- tip II-A (9 mm; 40 S&W) {titi od zrna 9 mm FMJ RN, nominalne mase 8,0 g (124 gr), pri udarnoj brzini od 332 m/s (1090 ft/s) ili manjoj i 40 S&W FMJ zrna nominalne mase 11,7 g (180 gr), cija je udarna brzina 312 m/s (1025 ft/s) ili ma-nja, kao i od pretnji navedenih za tip I;

- tip II (9 mm; 357 Magnum) {titi od zrna 9 mm FMJ RN nominalne mase 8,0 g (124 gr), cija je udarna brzina 358 m/s (1175 ft/s) ili manja i 357 Magnum JSP zrna nominalne mase od 10,2 g (158 gr), cija je udarna brzina od 427 m/s (1400 ft/s) ili manja.Takođe, obezbeđuje za{titu od pretnji koje su napomenute za tip I i II-A;

- tip III-A (9 mm; 44 Magnum ve-}ih brzina) {titi od olovnih zrna 9 mm FMJ RN, nominalne mase 8,0 g (124 gr), cija je udarna brzina 427 m/s (1400 ft/s) ili manja i 44 Magnum SJHP zrna nominalne mase od 15,6 g (240 gr), cija je udarna brzina od 427 m/s (1400 ft/s) ili manja. Takođe, obezbeđuje za{titu od najve}eg broja zrna koja su ispaljena iz pi{tolja i revolvera, kao i od pretnji za tip I, II-A i II;

- tip III (pu{ke velike mo}i) {titi od zrna 7,62 mm FMJ (U.S. vojne oznake M80) nominalne mase 9,6 g (148 gr), cija je udarna brzina 838 m/s (2750 ft/s) ili manja. Takođe, obezbeđuje za{titu od pretnji pomenutih za tip I, II-A, II i III-A;

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

215

- tip IV (puške za proboj oklopa) štiti od zrna cal.30 AP (U.S. vojne ozna-ke M2 AP) nominalne mase 10,8 g (166 gr), ~ija je brzina 869 m/s (2850 ft/s) ili manja. Tako|e, obezbe|uje zaštitu od najmanje jedne vrste zrna, koja su nave-dena za tip I, II-A, II, III-A i III.

- specijalni tip, pruža ispunjenje spe-cijalnih zahteva krajnih korisnika, za nivo zaštite koji je viši od definisanog standar-dom NIJ 0101.04, a pre testiranja je po-trebno ta~no da se navede od kojih zrna je potrebna zaštita. Nijedan ispravan pogodak ili zrno pri brzinama manjim od minimalno zahtevanih ne sme da probije prsluk.

U tabeli 1 prikazano je zna~enje skraćenica korišćenih pri definisanju ti-pova zaštitnih prsluka.

Tabela 1

LRN Lead Round Nose Potpuno olovno zrno

FMJ RN Full Metal Jacketed Round Nose zrno sa potpunom metalnom košuljicom

JSP Jacketed Soft Point zrno sa mekanom košuljicom

SJHP Semi Jacketed Hollow Point zrno sa polumekanom košuljicom i zaobljenim vrhom

AP armor piercing pancirno zrno

Važno je imati u vidu da balisti~ka otpornost od nekog zrna generalno zavisi od njegovog sastava, oblika, kalibra, ma-

se, upadnog ugla i udarne brzine. Me|u-tim, zbog širokog asortimana municije koja se može dobiti u odrelenom kalibru, kao i zbog postojanja ru~no punjene mu-nicije, prsluci koji štite od standardnih test-zrna ne moraju da štite od municije istog kalibra, a drugog punjenja. Tako da, na primer, prsluk koji spre~ava penetraci-ju standardnog zrna 40 S&W može, ali ne mora, da štiti od zrna 40 S&W većih brzina. Uopšte, neki prsluk koji štiti od datog olovnog zrna ne mora da bude otporan na penetraciju drugih zrna u istom kalibru, ali razli~ite konstrukcije ili oblika.

Definicije

Upadni ugao je ugao izmelu linije putanje leta zrna i normale na tangentu ravni do ta~ke udara zrna (slika 1).

Materijal za pozadinu predstavlja blok od plastelina za modeliranje, na bazi ulja, postavljen tako da bude u kontaktu sa zadnjom stranom ispitivanog uzorka prslu-ka za sve vreme balisti~kog ispitivanja.

Deformacija je maksimalno trenutno istiskivanje zadnje strane uzorka prsluka koji se ispituje, izazvano ispravnim pogot-kom koji ne prodire kroz uzorak kada je u po~etnom kontaktu sa plastelinom.

Sl. 1 — Upadni ugao

216

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

Dubina otiska je rastojanje mereno na materijalu za pozadinu od osnovne -neporemećene povrsine, do najniže tacke otiska.

Ispravan pogodak je onaj koji poga-đa prsluk pod upadnim uglom ne većim za ±5° od planiranog upadnog ugla, ne bliže ivici prsluka od 76 mm (3,0 in) i ne bliže prethodnom pogotku (mereno od centra do centra pogotka) na rastojanju od 51 mm (2,0 in), pri udarnoj brzini ko-ja nije veća za 50 ft/s (15 m/s) od najma-nje zahtevane brzine za testiranje.

Proboj (penetracija) ispitivanog uzor-ka prsluka sa ispitivanim zrnom ili frag-mentom zrna ili fragmentom panela, ocita-va se prisustvom zrna ili fragmenta u pla-stelinu ili postojanjem rupe u plastelinu.

Pripreme za ispitivanje balisticke

otpornosti zaštitnih prsluka

Pre pocetka ispitivanja balisticke ot-pornosti potrebno je izvrsiti uzorkovanje metodom slucajnih uzoraka, izdvajanjem određenog broja kompletnih prsluka, u zavisnosti od stepena zastite za koji se vrsi testiranje. Svaki izdvojeni prsluk tre-ba da bude bez: nabora, mehurova, izbo-cina, prskotina ili poderotina (tekstilnih), pukotina, odsecaka, ostrih uglova ili dru-gih ostećenja.

Važno je uzeti u obzir da sto je veća velicina uzorka, to je veća verovatnoća da se balisticko testiranje okonca na ma-njem broju kompletnih prsluka.

Uzorkovanje:

- za tip I, II-A, II, III-A izdvaja se sest kompletnih prsluka u velicinama koje odgovaraju obimu grudi od 117 cm (46 in) do 122 cm (48 in) za muskarce i veli-

cinama koje odgovaraju obimu grudi od 107 cm (42 in) do 112 cm (44 in) za žene;

- za tip III izdvajaju se cetiri kom-pletna prsluka ili panela, koji ne smeju biti manji od 254 mm x 305 mm (10,0 in x 12,0 in);

- za tip IV izdvaja se devet kom-pletnih prsluka, uzoraka-panela-umeta-ka, koji ne smeju biti manji od 203 mm x 254 mm (8,0 in x 10,0 in).

Kondicioniranje vlaznog prsluka

Kompletan prsluk treba da se kondi-cionira tako sto se obe strane (svakog de-la prsluka) podvrgavaju dejstvu vode ko-ja prska pod sledećim uslovima:

- sprej - mlaznica treba da bude ta-kve velicine i postavljena tako da 100 mm/h ± 20 mm/h (4,0 in/h ± 0,8 in/h) ka-pljica vode padne u uniformnom raspore-du na obe strane prsluka;

- mlaznicu orijentisati tako da kada dođe do udara kapljica u povrsinu prslu-ka, nastane njihovo slivanje usled dejstva sile gravitacije;

- temperatura vode na izlazu iz mla-znice treba da iznosi od 10°C do 21°C (50°F do 70°F);

- kompletan zastitni prsluk, uklju-cujući i odvojive delove, kondicira se 6 minuta;

- poslednja se prska udarna strana prsluka (Strike face) u intervalu od 3 mi-nuta.

Ako usled nedostatka odgovarajućih uslova ne mogu da se kondicioniraju kompletni prsluci, onda se pristupa kondi-cioniranju minimalne povrsine prsluka od 762 mm x 762 mm (30,0 in x 30,0 in) ko-ja će omogućiti dalje uspesno testiranje.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

217

Materijal za pozadinu

Da bi se mogla precizno izmeriti de-formacija, nastala posle udara zrna u uzo-rak, potrebno je iza njega postaviti odgova-raju}i materijal, na kojem }e biti mogu}e iz-meriti nastali otisak. Taj materijal treba da bude u obliku bloka plastelina debljine 25 mm (1,0 in) do 51 mm (2,0 in), sirine i duži-ne 254 mm x 254 mm (10,0 in x 10,0 in) i kao takav je dovoljan za kompletno nasla-njanje dela prsluka koji se ispituje. Potrebno je da bude bez supljina i kondicionira naj-manje 3h, na temperaturi između 15°C i 30° C (59°F i 95°F).

Konzistencija ovog materijala treba da bude takva da se nakon pada sa visine od 2,0 m (6,56 ft) celicnog tega cilindricnog oblika (mase 1043 g ± 5 g (2,29 lb ± 0,01 lb)), precnika 63,5 mm ± 0,05 mm (2,5 in ± 0,001 in) i poluloptastog oblika na udarnom kraju, na jednoj strani plastelina kvadratnog oblika postigne debljina ulegnu}a (otiska) od 19 mm ± 2 mm (0,748 in ± 0,08 in).

Potrebno je uraditi pet ovakvih testira-nja na pad tega, s tim da centar svakog me-sta udara bude najmanje 152 mm (6,0 in) udaljen od centra prethodnog udara i 76 mm (3,0 in) od svake ivice plastelinskog bloka (slika 2). Plastelin može biti na bilo kojoj temperaturi u navedenom rasponu, pod uslovom da daje traženu konzistenciju.

Za prsluke koji su po velicini i obliku namenjeni ženama izrađuju se korpe za grudi napunjene plastelinom, kondici-oniranim zajedno sa plastelinom za po-

Sl. 2 — Testiranje konzistencije materijala za pozadinu

stavljanje iza prsluka i na isti nacin. Pri testiranju otiska u materijalu za pozadinu ovakvog prsluka, na posebno oblikovane korpe ne ispusta se celicni teg, ve} se to vrsi u njihovoj blizini.

Materijal za pozadinu postavlja se na nosac plastelinskog bloka koji je izra-đen od drveta unutrasnjih dimenzija 610 x 610 x 140 mm ± 2mm (24,0 in x 24,0 in x 5,5 in ± 0,06 in). Dozvoljene tole-rancije pri izradi nosaca plastelinskog bloka su ± 2 mm (± 0,06 in).

Pre pocetka testiranja potrebno je izvaditi iz kondicioniranog prsluka sve uklonive umetke, osim zastitnog.

U~vr{}ivanje uzoraka

Uzorak zastitnog prsluka potrebno je postaviti na materijal za pozadinu, ta-ko da zauzima vertikalni položaj u odno-su na cev za testiranje. Radi sto boljeg ucvrs}ivanja i naleganja uzorka prsluka koristi se elasticno-lepljiva traka sirine 51 mm, kao sto je to prikazano na slici 3.

Sl. 3 — Učvršćivanje uzorka prsluka pomoću elasticno-lepljive trake

218

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

Tabela 2

Zahtevi za ispitivanje otpornosti zastitnih balistickih prsluka prema standardu NIJ 0101.04

Parametri ispitivanja Zahtevane performanse

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Tip prsluka Ispitno zrno Ispitna municija Masa zrna Min. potrebna brzina zrna (± 30 ft/s) Maks. udubljenje Broj ispravnih pogodaka (upadni ugao 0°) Broj ispravnih pogodaka (upadni ugao 30°) Broj pogodaka za panel Broj pogodaka za uzorak Broj pogodaka za postupak Ukupan broj pogodaka

I 1 .22 caliber LR LRN 2,6 g 40 gr. 329 m/s (1080 ft/s) 44 mm (1,73 in) 4 2 6 12 24 48

2 .380 ACP FMJ RN 6,2 g 95 gr. 322 m/s (1055 ft/s) 4 2 6 12 24

II-A 1 9 mm FMJ RN 8,0 g 124 gr. 341 m/s (1120 ft/s) 4 2 6 12 24 48

2 40 S&W FMJ 11,7 g 180 gr. 322 m/s (1055 ft/s) 4 2 6 12 24

II 1 9 mm FMJ RN 8,0 g 124 gr. 367 m/s (1205 ft/s) 4 2 6 12 24 48

2 357 Mag JSP 10,2 g 158 gr. 436 m/s (1430 ft/s) 4 2 6 12 24

III-A 1 9 mm FMJ RN 8,2 g 124 gr. 436 m/s (1430 ft/s) 4 2 6 12 24 48

2 44 Mag SJHP 15,6 g 240 gr. 436 m/s (1430 ft/s) 4 2 6 12 24

III 1 7.62 mm NATO FMJ 9,6 g 148 gr. 847 m/s (2780 ft/s) 6 0 6 12 12 12

IV 2 .30 caliber M2 AP 10,8 g 166 gr. 878 m/s (2880 ft/s) 1 0 1 2 2 2

Specijalni * * * * * * * * * *

*Ove zahteve mora da navede kupac. Svi podaci moraju da budu navedeni, a nijedan ispravan pogodak ili zmo pri brzinama manjim od minimalno zahtevanih ne smeju da probiju prsluk.

Položaj uzorka obeležava se na ma-terijalu za pozadinu, trasiranjem pomoću vrha olovke ili slicnog alata, radi preci-znog utvrđivanja njegovog položaja po-sle izlaganja penetraciji i deformaciji na-stalih za vreme testiranja.

Ispitno oruzje i municija

Oružje za ispitivanje može da bude pistolj, revolver, automat, puska ili opit-na cev ANSI/SAAMI sa komorom za zr-na od kojih ispitivani tip prsluka treba da

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

219

pruži zastitu. Ispitna municija se klasifi-kuje prema detaljnim zahtevima za ispiti-vanje otpornosti zastitnih balisti~kih pr-sluka prema standardu NIJ 0101.04, koji su prikazani u tabeli 2.

Za određena testiranja može da se zahteva i ru~no laborisana municija, radi postizanja zahtevane brzine za određeni tip balisti~kog zastitnog prsluka.

Opremu za testiranje treba postaviti na na~in prikazan na slici 4, vodeći ra~u-na da se cev za testiranje nalazi u hori-zontalnom položaju. Elektronska oprema treba da se zagreje do radne temperature, koju propisuje proizvođa~a za svaki ure-đaj. Prostoriju za testiranje treba zagreja-ti i održavati na temperaturi od 21 °C ± 2,9°C (70°F ± 5°F) i relativnoj vlažno-sti vazduha od 50% ± 20%.

Svaki put pre i nakon ispaljivanja serije test-municije potrebno je izmeriti

temperaturu i vlažnost prostorije za testiranje. Da bi sa sigurnosću znali da će pr-vo test-zrno pogoditi prsluk brzinom koja nije veća za 15 m (50 ft) u sekundi od najniže zahtevane brzine za test-zrno, po-trebno je ispaliti dovoljan broj probnih zrna pre testiranja.

Poslednje zrno pre testiranja ispalju-je se tako da prođe kroz karton, radi od-ređivanja njegove putanje i mesta pogot-ka. Alternativno, može se upotrebiti snop svetla nisanske sprave ili drugog pogod-nog sredstva za nisanjenje i obeležavanje ta~ke udara zrna.

U slu~aju da karton koji je korisćen pre testiranja ostane, uzorak prsluka treba postaviti tako da željeno mesto narednog pogotka dodiruje rupu u kartonu od pogot-ka pre testiranja, a zatim ukloniti karton.

Prvu barijeru START-TRIGGER, vezanu za hronograf, treba postaviti tako

START Trigger (1&2)

A- 5 mzaTipI,II-A i HI-A;

15 mzaTipMilV;

B - 2 m min. za Tip I, II-a.n i IH;

12 m min. za Tip Eli IV C - približno 1,5m

Sl. 4 — Izgledpostavljene opreme za testiranje balisticke otpornosti prsluka

220

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

da bude udaljena najmanje 2 m (6,6 ft) od usta cevi za testiranje, a drugu barije-ru (STOP-TRIGGER) na rastojanje od prve približno za 1,5 m (4,9 ft). Barijere treba postaviti tako da obrazuju ravni normalne na liniju putanje leta zrna.

Rastojanje između njih treba izmeri-ti sa preciznošću od 1mm (0,04 in), a rastojanje do barijera A i B, meri se od usta cevi za testiranje sa preciznošću od ± 25 mm (± 1,0 in).

Testiranje balisticke otpornosti

Komletan uzorak prsluka (svaki nje-gov deo) treba da se testira na otpornost prema balistickoj penetraciji i balistickoj deformaciji, odmah posle vlažnog kondi-cioniranja. Celokupno testiranje uzorka prsluka mora da se obavi u roku od 30 minuta. Ovo vreme se racuna od momenta uklanjanja prsluka ispod spreja - mla-znice.

Prvo testiranje ispitnom municijom treba da se završi za 10 minuta. U slucaju da testiranje nije kompletno završeno u predviđenom intervalu, rezultati ispitiva-nja se odbacuju, a drugo testiranje vla-žnog uzorka mora da se ponovi sa novim prslukom.

Proboj ostvaren svakim ispravnim pogotkom, tj. svaka deformacija do dubi-ne veće od 44 mm (1,73 in) ili penetraci-ja zrnom pri brzini manjoj od najniže za-date u bilo kom testu, dovodi do odbaci-vanja prsluka po standardu NIJ 0101.04.

Zrno koje pogodi prsluk suviše bli-zu ivice ili prethodnom pogotku ili je re-gistrovana suviše velika brzina zrna ali nije došlo do proboja, smatraće se isprav-nim pogotkom sa aspekta penetracije.

Takođe, zrno koje udari većom brzi-nom od propisane, a pogodak je ispravan i iza prsluka proizvede otisak u plastelinu na dub ini manjoj od 44 mm (1,73 in), smatra se ispravnim pogotkom u cilju određivanja deformacije.

Ispitivanje penetracije i karakteri-stika plastelina za tipove prsluka I, II-A, II i III-A

Rastojanje mereno od usta cevi za testiranje do udarne površine uzorka pr-sluka treba da iznosi 5 m (16,4 ft), uz do-zvoljenu toleranciju od ± 25 mm (± 1,0 in). Prsluk sa plastelinom treba postaviti tako da njegova prednja strana bude nor-malna na putanju zrna, tj. pod upadnim uglom od 0°.

Prvo zrno treba ispaliti tako da pogodi prsluk na mesto oznaceno sa #1, kao što je prikazano na slici 5, koristeći hronograf za određivanje brzine zrna. Nakon toga treba pregledati prsluk i ma-terijal za pozadinu, kako bi se utvrdilo da li je zrno napravilo ispravan pogodak i da li je došlo do penetracije.

Sl. 5 — Rasporedpogodaka na uzorku prsluka definisanih standardom NIJ0101.04

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

221

Ako nije došlo do proboja prsluka, a pogodak se smatra ispravnim, treba iz-meriti i zabeležiti dubinu otiska koja je nastala u plastelinu. Ako je izmerena du-bina otiska u skladu sa zahtevima stan-darda NIJ 0101.04, definisanim u koloni 6 tabele 2, prsluk ispunjava standard i is-pravan je za korišćenje.

Međutim, ako je dubina otiska veća od dopuštene, a izmerena brzina zrna premašuje za više od 15 m/s (50 ft/s) naj-nižu zahtevanu brzinu, plastelin treba po-novo kondicionirati, a prsluk izravnati i uraditi novo testiranje kako bi se dobio ispravan pogodak. Drugi pokušaj treba izvesti tako da se pogodi ista površina pr-sluka, ali za 51 mm (2 in) dalje od pret-hodnog pogotka i minimalno 76 mm (3 in) dalje od bilo koje ivice prsluka.

Ovaj postupak treba ponavljati sve dok se ne postigne ispravan pogodak, iza kojeg treba izmeriti dubinu otiska, kako bi se proverila saglasnost sa zahtevima standarda NIJ 0101.04.

Ukoliko nije bilo neispravnih pogo-daka, prsluk treba staviti ponovo na ma-terijal za pozadinu, i to bez ponovne pri-mene plastelina (ne ravnati udubljenje nastalo od prethodnog pogotka) i bez uklanjanja zrna koje se zadržalo u prslu-ku. Brzine preostalih zrna, koja slede prema propisanom rasporedu, treba da is-pune zahteve prikazane u tabeli 2.

Pri sledećem gađanju treba pregle-dati prsluk da bi se uverili da je postignut ispravan pogodak. Ako nije, ispitivanje u istoj zoni prsluka treba ponoviti sve dok se ne postigne ispravan pogodak, a pre nego što se pređe na ispitivanje naredne lokacije prsluka.

Prsluk i materijal za pozadinu treba ponovo postaviti tako da po ispaljivanju drugo zrno pogodi prsluk na mesto ozna-ceno sa # 2.

Bez remećenja odnosa između plastelina i prsluka (ne uklanjati zadržana zrna u prsluku i ne ravnati plastelin) tre-ba opet postaviti elemente, tako da treće zrno pogodi prsluk na mestu oznacenom sa # 3.

Testiranje se nastavlja bez remeće-nja odnosa između prsluka i plastelina, a „delovi“ postavljaju tako da precizan upadni ugao između normale na prsluku i putanje leta zrna bude 30°, omogućava-jući da četvrto zrno bude upućeno prema centralnom delu prsluka i pogodi prsluk na mestu oznacenom sa # 4.

Peto zrno ispaljuje se pod istim uslovima kao cetvrto zrno, osim da se pr-sluk pogodi na mestu oznacenom sa # 5.

Sesto zrno se, kao i kod ostalih, ispaljuje bez remećenja odnosa između pr-sluka i plastelina, s tim da se elementi pr-sluka postave tako da upadni ugao zrna bude 0° i da prsluk bude pogođen na me-stu oznacenom sa # 6.

Nakon završene prve serije test-po-godaka treba ispitati prsluk i plastelin da bi se ustanovilo da li je došlo do penetra-cije.

Prema izboru ispitivaca, deo prsluka tipa I, II, II-A ili III-A, koji uspešno izdr-ži 6 ispravnih pogodaka sa jednom vr-stom ispitne municije, može da bude te-stiran sa drugom opitnom municijom. Međutim, ako sa drugim tipom municije dođe do proboja prsluka, potrebno je iz-vršiti novo testiranje.

222

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

Drugi uzorci prsluka biće ispitani drugom ispitnom municijom, a rezultati ovog ispitivanja smatraće se regularnim.

Prsluci tip I, II, II-A ili III-A, name-njeni da sadrže uklonive umetke za do-punsku balisticku zastitu ili zastitu od traume na ogranicenom delu prsluka, is-pituju se bez dodatnog zastitnog umetka.

Delove prsluka koji pokrivaju prsni i leđni deo torza, sa ili bez bocne zastite, treba svaki put gađati predviđenim bro-jem ispravnih pogodaka koji je definisan u tabeli 2.

Pri testiranju prsluka namenjenih ženama pogoci na lokacijama 4 i/ili 5 treba da budu takvi da najmanje jedno zrno pogodi u korpu, pod upadnim uglom 30°. Ako korpe za grudi imaju jedan ili vise savova, zrno treba da pogodi u jedan sav.

Plastelin treba ponovo pripremiti i ponoviti postupak ispitivanja koji je opi-san, koristeći test-zrno broj 2 iz tabele 2, a koje se zahteva za ispitivani tip prsluka. Ako nema vise prostora na ovom pr-sluku, ponoviti ispitni postupak novim delom prsluka, koristeći drugu vrstu mu-nicije.

Ukoliko su prethodni postupci is-pravni, celokupan postupak ispitivanja treba ponoviti kako je već opisano sa oba tipa zrna, koristeći nov uzorak prsluka.

Penetracija i karakteristike

plastelina pri testiranju

prsluka tip III

Rastojanje mereno od usta cevi za te-stiranje do udarne povrsine uzorka prsluka treba da iznosi 15 m (50 ft), uz dozvo-ljenu toleranciju od ± 25 mm (± 1,0 in).

Zadnja strana prsluka postavlja se tako da povrsinom dodiruje jednu povrsi-nu plastelina, a elementi se pricvrsćuju

pomoću dve vertikalne i tri horizontalne elasticno-lepljive trake, tako da udarna strana prsluka ostane slobodna za ispiti-vanje.

Prsluci za ovaj tip zastite najcesće su kruti i oblikovani tako da odgovaraju obliku ljudskog torza, pa njihova zadnja povrsina ne dolazi u kontakt sa povrsi-nom plastelina. Ovde je potrebno formi-rati zadnju stranu plastelina, tako da se dobije kontakt sa zadnjom stranom prsluka. Plastelin treba kondicionirati istovre-meno sa osnovnim blokom plastelina i na isti nacin. Međutim, na ovaj nastavljeni plastelin ne mora da se izvede test sa ce-licnim tegom.

Ovaj sklop treba postaviti tako da prednja strana prsluka bude normalna na putanju leta zrna, ispaliti jedan test-metak u prsluk i pri tom koristiti hronograf za određivanje brzine zrna. Zatim treba pre-gledati prsluk i plastelin, kako bi se odre-dilo da li je postignut ispravan pogodak i da li je doslo do penetracije ili cepanja.

Ako je pogodak ispravan prsluk se postavlja tako da se postigne jos pet do-datnih pogodaka, po istim sekvencama kao kod testiranja vezanog za tip I, II-A, II, III-A, s tim da zrna pogode uzorak pod uglom od 0° i da se ukupno dobije sest ispravnih pogodaka.

U slucaju da postoje savovi na bali-stickom materijalu, željeni broj ispravnih pogodaka planira se tako da najmanje je-dan bude ostvaren direktno u sav. Ako nije doslo do penetracije uzorka prsluka, potrebno je izmeriti i zabeležiti dubinu otiska u plastelinu za dva ispravna pogot-ka, vezanih za najveće izmerene brzine, i zabeležiti da li je dubina otiska u skladu sa zahtevima standarda NIJ 0101.04.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

223

Ukoliko nije bilo promašaja ili loših rezultata, celokupnu ispitnu proceduru treba ponoviti prema opisanom postupku za ispitivanje suvih prsluka.

Penetracija i karakteristike plastelina

pri testiranju prsluka tip IV

Rastojanje mereno od usta cevi za testiranje do lica udarne površine uzorka prsluka treba da iznosi 15 m (50 ft), uz dozvoljenu toleranciju od ± 25 mm (± 1,0 in). Zadnju stranu prsluka treba po-staviti tako da površinom dodiruje jednu površinu plastelina i pricvrstiti elemente sa dve vertikalne i dve horizontalne ela-sticno-lepljive trake, tako da udarna stra-na prsluka ostane slobodna za ispitivanje.

Ako je prsluk krut i oblikovan da od-govara ljudskom torzu, tako da zadnja strana prsluka ne može da dole u kontakt sa površinom plastelina, na prednju stranu plastelina treba dodati onoliko gline koli-ko je potrebno da se postigne odgovaraju-ći oblik i postigne kontakt sa zadnjom po-vršinom prsluka. Plastelin treba da bude kondicioniran u isto vreme i na isti nacin kao osnovni (glavni) oblik plastelina.

Ovakav sklop postavlja se tako da prednja strana prsluka bude normalna na li-niju putanje leta zrna, ispalljuje se jedan test-metak u prsluk i pri tom koristi hrono-graf za odrelivanje brzine zrna. Zatim se pregledaju prsluk i plastelin, kako bi se od-redilo da li je postignut ispravan pogodak i da li je došlo do penetracije ili cepanja. U slucaju da nije došlo do proboja uzorka prsluka, izmeriti i zabeležiti dubinu otiska u plastelinu, a zatim proveriti da li je u skladu sa zahtevima standarda NIJ 0101.04.

Ukoliko je postignut ispravan pogo-dak, ponoviti celokupnu ispitnu proceduru

prema sekvencama navedenim u postupku koji je propisan za ispitivanje prsluka tip I, II-A, II, III-A i III, s tim da zrna pogode uzorak pod uglom od 0° i da se ukupno dobije šest ispravnih pogodaka.

Penetracija i karakteristike plastelina pri testiranju specijalnog tipa prsluka

Ako je prsluk u osnovi izralen od tkanine, koristi se ispitni postupak prime-njen za prsluke tip I, II-A, II i III-A. Ukoliko prsluk nije izralen od tkanine, već je po samoj izradi krut ili cvrst (sadr-ži metalne ili keramicke ploce) treba ko-ristiti ispitni postupak primenjen za pr-sluke tip III ili tip IV, što zavisi od kon-strukcije prsluka koji se ispituje.

Penetracija i karakteristike plastelina pri testiranju delova prsluka za zastitu prepona i trtičnog dela

Delove prsluka za zaštitu prepona i tr-ticnog dela treba galati sa tri ispravna po-gotka pod upadnim uglom od 0°. Deforma-cija se meri od prvog ispravnog pogotka radi provere ispravnosti pogotka. Nijedan po-godak zrna pri brzinama manjim od mini-malno zahtevanih ne sme da probije prsluk.

Oznacavanje zaštitnih prsluka

Svaki set balisticki otpornog prsluka treba da bude jasno i trajno oznacen (obele-žen etiketom) citljivim slovima, a svaki ba-listicki paket treba da ima jednu etiketu.

Etiketa za balisticki paket treba da sadrži sledeće podatke:

- naziv, logotip ili drugu oznaku za identifikaciju proizvolaca;

224

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

- procenjen nivo zastite, pozivanje na određeno izdanje standarda (tip II u skladu sa NIJ-STD-0101.04);

- velicinu;

- broj partije (serije);

- datum isporuke;

- model ili oblik koji jedinstveno identiflkuje paket radi nabavke (paketi oznaceni da odgovaraju muskom i žen-skom torzu treba da imaju posebne ozna-ke za model-oblik);

- udarna strana ili zadnja strana (po-vrsina) odeće, koja treba da bude izlože-na opasnosti ili da se nosi uz telo mora biti vidno obeležena;

- serijski broj;

- upustvo za održavanje balistickog materijala u skladu sa 16 CFR 423;

- za prsluk tip I do tipa III-A upozo-renje treba da bude najmanje15 puta veće od velicine ostalih slova na etiketi (izu-zev potrebne informacije u „a“) kojom se izjavljuje da prsluk nije namenjen za za-stitu od puscanih zrna;

- potvrda o saglasnosti sa standardom NIJ 0101.04. Prsluci sa balistickim paketi-ma koji se ne uklanjaju moraju, pored etike-te za balisticki element, da poseduju etiketu na spoljnom plastu koja je u skladu sa zah-tevima za balisticke pakete, osim ako je pr-sluk konstruisan tako da etiketa na balistic-kom paketu ne bude pokrivena plastom.

Spoljni plast sa zamenljivim paketi-ma treba da ima etiketu (jednu ili vise) na bilo kojoj spoljasnjoj strani. Ako je plast iz jednog komada, tako da su svi delovi zajedno prosiveni u jednom koma-du odeće, dovoljna je i jedna etiketa sa navedenim zahtevima.

Ako se prednja i zadnja strana plasta mogu razdvojiti, onda se etiketom ozna-cava i jedna i druga strana.

Etiketa za spoljni plast treba da sa-drži sledeće informacije:

- ime, logotip ili drugu oznaku pro-izvođaca;

- izjavu kojom se korisniku saopsta-va da pogleda na balisticke pakete da bi se utvrdio nivo zastite;

- velicinu (ako kupcu odgovara, odobrenje za ime pojedinca za koga je prsluk napravljen);

- datum isporuke;

- model ili oznaku za oblik koji je-dinstveno identifikuje paket radi nabavke (prsluk izrađen da odgovara muskom i ženskom torzu mora da ima odvojene oznake za model-oblik);

- vidno istaknute oznake na krajevima prsluka gde se balisticki paneli zavrsavaju, obeležavanjem savova i postavljanjem nat-pisa „U OVOM DELU NEMA BALI-STIČKE ZAŠTTTE“, a balisticka zastita se omogućava preklapanjem prsluka na delu koji ne pokriva celokupan torzo (slika 6);

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2006.

225

- upustvo za održavanje za plast pr-sluka u skladu sa propisom 16 CFR 423;

- certifikat o saglasnosti sa standar-dom NIJ-0101.04.

Zaključak

Svakodnevna izloženost opasnosti-ma i uslovi primene oružja najrazlicitijih vrsta i kalibara, kao i drugi akcidenti od slicnih sredstava, predstavljaju idealno polje za testiranje i utvrđivanje balisticke otpornosti zastitnih prsluka. Da bi se iz-beglo testiranje u takvim situacijama, standard NIJ 0101.04 nudi najdetaljnije i najpouzdanije metode za ispitivanje u la-boratoriji, omogućujući dobijanje rele-vantnih podataka o tacnoj balistickoj otpornosti zastitnih prsluka.

Ujedno, ovaj standard predstavlja svojevrstan vodic za izbor odgovarajućeg tipa zastitnog balistickog prsluka, ali i kada je potrebno da se u izvesnom stepe-nu pronađe kompromis između balisticke zastite i komfora pri nosenju.

Pre nabavke prsluka treba prouciti Vodic NIJ 100-01 „Selection and Appli-kation Guide to Personal Body Armor“, koji opisuje sustinu problematike upotre-be zastitnih prsluka.

Literatura:

[1] National Institute of Justice, NIJ Standard-0101.04, Ballistic Resistance of Police Body Armor, 2000.

[2] National Institute of Justice, NIJ Standard-0101.03, Ballistic Resistance of Police Body Armor, 1987.

[3] American National Standards Institute, „SAAMI Z299.3-1993: Voluntary Industry Standards for Pressure and Velocity of Centerfire Pistol and Revolver Ammunition for the Use of Commercial Manufacturers,44 1993.

[4] U. S. Army Test and Evaluation Command, TOP 2-2-710, Test Operations Procedure, Ballistic Tests of Armor Materials, 1999.

[5] Department of Defense, MIL-STD-662F, D o D Test Method Standard, V50 Ballistic Test for Armor, 1997.

226

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2006.