Научная статья на тему 'ТАЪЛИМ ТИЗИМИ ВА ПЕДАЛОГИЯ НАЗАРИЯСИ'

ТАЪЛИМ ТИЗИМИ ВА ПЕДАЛОГИЯ НАЗАРИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

152
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таълим / физиология / психология / педология / таълим / фан / education / physiology / psychology / pedology / education / science.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Барно Таджимовна Бадалова

Мақолада таълим борасидаги муаммолар ва бола физиологиясининг унинг таълим олишидаги ҳамда психолоиясига таъсири шу билан бирга таълим беришда бола ёшининг ўрни кўриб чиқилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EDUCATION SYSTEM AND THEORY OF PEDALOGY

The article discusses the problems of education and the impact of the child's physiology on his education and psychology, as well as the role of the child's age in education.

Текст научной работы на тему «ТАЪЛИМ ТИЗИМИ ВА ПЕДАЛОГИЯ НАЗАРИЯСИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 1 | ISSUE 3 | 2020

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804 ТАЪЛИМ ТИЗИМИ ВА ПЕДАЛОГИЯ НАЗАРИЯСИ

Барно Таджимовна Бадалова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогтка институти

АННОТАЦИЯ

Маколада таълим борасидаги муаммолар ва бола физиологиясининг унинг таълим олишидаги хамда психолоиясига таъсири шу билан бирга таълим беришда бола ёшининг урни куриб чикилади.

Калит сузлар: таълим, физиология, психология, педология, таълим, фан.

EDUCATION SYSTEM AND THEORY OF PEDALOGY

Barno Tadjimovna Badalova

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ABSTRACT

The article discusses the problems of education and the impact of the child's physiology on his education and psychology, as well as the role of the child's age in education.

Keywords: education, physiology, psychology, pedology, education, science.

КИРИШ

Педагогларни энг уйлантирадиган муаммолардан бири бу гносеологик (билиш) омил билан боFлик муаммодир. Яъни кандай ёндошилса укувчи купрок маълумотни эслаб колади ва уни амалда ишлата олиши мумкин. Ва ёки бошкача килиб айтганда билим, куникма, малака кайси холатда болада купрок, мукаммалрок шаклланади? Юкорида келтирилган саволлар замонавий педагогиканинг энг асосий муаммоларидан биридир.

Инсоният уз тарихи давомида эришган ютукларнинг деярли барчаси таълим-тарбия ва ёки бир суз билан айтганда фан билан боFликдир. Шунинг учун хам замонавий ривожланган мамлакатларнинг барчаси ривожланиш стратегияларини айнан таълим сохаси билан узвий боFликликда олиб боришган. Зеро 2017 — 2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегиясида хам таълим тизимини ривожлантиришга алохида урFу берилган ва таълим тизимида олиб борилаётган ислохотлар заминида хам айнан мана шу стратегияда назарда

тутилган режалар ётибди. Демак Узбекистан хам уз келажагини фаннинг ривожланишида курмокда.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Таълим тизимининг асосий иштирокчилари иккита яъни укитувчи ва укувчидан иборатдир. Бу жараён инсон омили билан боFликдир. Инсон эса узгарувчан рухиятга эга ва ёки инсон кайфиятнинг махсулидир. Шуларни инобатга олиб ривожланган мамлакатларда педология (юн. бола %ацидаги фан) сохаси ривожлана бошлади. Хусусан 1893 АК,Ш Оскар Крисмен томонидан фанга киритилган ушбу термин кейинчалик ривожланиб боради. Бу термин уз ичига болага таълим беришда тиббий, биологик, педагогик ва психологик ёндашувларни уз ичига олади. Биз эса мазкур маколада юкоридагилардан факатгина психологик ёндашувни кискача куриб чикамиз.

Психология сохаси антик даврдан бошлаб ривожланиб келаётганнига карамай хозирги вактда хам жуда куп ноаникликларга эга. Бунинг сабаби инсон узгарувчан мавжудотдир. Яъни унинг рухияти ёши, яшаб турган мухити, шароити, билимлари, истеъмол килаётан озукаси ва бошка омилларга караб узгариб туради. Бола хам бундай узгаришлардан холи эмас албатта.

Х,ар бир тарихий давр унда хукмронлик килаётган илмий парадигмага караб бола психологиясига булган муносабат борасида хам бир-биридан фарк килади. Масалан; Антик давр олимлари узнинг натурфалсафий карашларидан келиб чиккан холда инсонга табиатнинг махсули сифатида карадилар. Илк урта асрларда эса инсонга Худонинг махсули (креационизм) сифатида карай бошладилар. Бу даврда инсоннинг уз-узини англаши унинг Худони англашига олиб борувчи йул сифатида кабул килинган. Масалан, урта асрлар асосчиларидан бири булмиш Аврелий Августиннинг айтишича: "Инсон танаси унинг жони ёрдамида бошкарилади. Ушбу бошкарув эса ирода асосида содир булади. У бу таълимотини ихтиёрийлик (валюнтаризм) асосида курган булиб, кейинчалик бу йуналиш алохида йуналиш сифатида ривожланади" [1]. Бир суз билан айтган унинг психология борасидаги карашларининг асосида эътикод ётар эди. Бу даврда нафакат психология, балки, барча фанлар эътикодга ва ёки динга буйсундирилгандир. Яна шуни алохида таъкидлаш керакки уша даврдаги психологик карашлар фаталистик асосга эга эди.

Урта асрларнинг охирига келиб вазият бирмунча узгарди. Хусусан, олдинги теоцентризм назарияси хукмролик килаётган даврда инсон борликда деярли хеч кандай ахамиятга эга булмган булса, гуманизм даврга келиб эса инсон

биринчи уринга чикиб колди. Энди инсонни хар томонлама хам моддий ва хам рухий оламини урганишга ахд килишди.

Шу уринда алохида таъкидлаш лозимки, Шарк мутафаккирларидан бир ёшга оид психофизиология билан тарихда илк бора бобокалонимиз Ибн Сино шуFулланган. У илк бор бола рухий холатининг узгаришини, унинг организмига боFлаб тушунтириб берди. Ва унинг карашларидан хозиргача медицина вакиллари, психологлар ва биз педагоглар унумли фойдаланиб келамиз. Яъни болага таъсир утказишда ва ёки дарс беришда унинг ёшини ва рухий холатини албатта хисобга олиш лозим. Шаркда асосан дидактик асарлар ва дидактикага асосланган тадкитларида болани кандай килиб тарбияли, толерант дунёкарашга эга булган шахс килиб тарбиялаш [2,3,4] ва хоказо масалалрни урганиб чикишган.

Янги давр эса узидан олдиниги давр булмиш ренесанс даври карашларини давом эттирди ва унга кушимча тарзда тажрибани (эмперика) фандаги асосий методлардан бири сифатида курсатди. Бу борада инсон психологиясига булган муносабат хам бирмунча узгара бошлади. Хусусан, Роттердамлик Эразмнинг раFбат назариясига кура бола тарбиясида, урта асрларга хос булган авторитар методда эмас, балки, гуманизм асосида харакат килиш лозимдир. Чунки айнан раFбатлантириш методи оркали муносабатда булиш бола рухига ижобий таъсир килади ва унинг дарсга кизикиши хамда яхширок узлаштиришга ундайди. Айнан мана шу замонда педагогикада бола индивидуал хусусиятлари хисобга олиш тамойили ишлаб чикилган булиб (1559 йилда Вютенберг мактабида илк бор таълим ёрдамида болага кувонч олиб келиш хамда таълим тизимида болага билиб беришда унинг индивидуал хусусиятларини инобатга олиш туFрисида конун кабул килинади), хозиргача амал килиб келинмокда. Яъни боланинг касб танлашида унинг индивидул кобилияти ва кизикишларни хисобга олиниши, унинг узлаштириш даражасини ошишига, натижада унинг сифатли кадр булиб етишишига кумаклашади. Бунда асосий масъулият бугунги кунда боланинг ота -онаси, синф рахбари, мактаб психологи ва колаверса у кизикадиган фан укитувчисига тушади. Айнан улар боланинг келажакда кандай мутахассис булишини хал килади. Шу жойда яна шуни таъкидлаш лозимки болага гуманизм тамойили ила ёндашув бошлаетич синф укитувчиларга хам боFликдир. Чунки хар биримизни илм дунёсига олиб кирувчи зот бу бошлаетич таълим укитувчиларидир.

Умуман янги давр олимлари бола аклий ва психик ривожланишини ташки таъсир ва ёки атроф-мухит билан боFлаб тушунтиришга харакат килдилар. Уларнинг камчилиги замонамизнинг буюк рус олимаси Татьяна Давидовна

Марцинковскаянинг айтишича "бу замон олимлари болага пассив мавжудот сифатида караганлар. Ва катталар болани худдики юмшок лой сингари уз тарбиявий усуллари билан хохлаган шаклга кирита оладилар". Аслида эса олиманинг фикрича бола психологияси мураккаб жараён булиб унинг шаклланиши хамма вакт ва тулик ташки мухит билан боFлик эмас. Шу уринда биз субъектив омилларни хам эсимиздан чикармаслигимиз лозимдир.

Ушбу давр вакили булмиш Христиан Вольф (1679-1754) узининг "К,обилиятлар психологияси" номли асарида инсон кобилияти ва кизикишлар асосини урганади ва ушбу асари оркали Европа илмий доирасига психология атамасини киритади. Унгача бу тушунча турли атамалар ёрдамида урганилган эди.

Лекин янги давр вакиллари инсон рухиятини механик жараён сифатида ургана бошлашди. Энг янги замонга келиб, хусусан, экзистенциолизм тарафдорлари механистик карашни рад этиб, инсон психологияси алохида ва индивидуал жараён эканлигини исботлашга харакат килдилар. Шу билан энг янги даврга келиб инсонга нисбтан яна янгича караш бошланди. Бу карашлар натижасида Фрейднинг психоанализ назарияси ва шу каби турли окимлар пайдо булди.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Замонавий педагогикада бола рухияти ва психик узгариш холатларини билмасдан натижага эришиб булмайди. Бунинг сабаби хар бир бола алохида "Мен"га эга булиб, унга мана шу узининг "Эго"сига караб муомаала килиш лозимдир. Шу билан бирга уларнинг узлаштириш натижалари хам хар хилдир. Яъни боланинг узлаштириши унинг яшаб турган мухити, озукаси, жисмоний соFлиFи ва албатта рухий холати билан боFликдир. Мана шуларни пайкаган бир катор АК,Ш олимлари педология сохасида уз тадкикотларини бошладилар. Хусусан, Г.С.Холлом, Ж. Болдуин ва 20 аср рус олимлари В.М.Бехтерова, А.П.Начаев, Э.Мейман ва дифектолог Г.И. Россолимларни шулар каторига кушиш мумкин. Россияда хаттоки педологик институтлар "Болалар уйи" (Дом ребенка) ташкил этилди ва уларда бир нечта тажрибалар утказилди.

ХУЛОСА

Юкоридаги тадкикотлар натижасида Совет иттифоки таълим тизимидаги айрим камчиликлар маълум булди. Масалан унда, боланинг ривожланишида унинг наслини инобатга олиш масаласи. Лекин 1936 йилда бу таълимот Совет иттофоки худудида "ёлFOн таълимот" сифатида эълон килинди. Чунки бу

юкорида курсатилган инсонннинг индивидуал кобилиялари компартия мафкурасига туFри келмас эди. Шу билан бу таълимот Совет иттифоки худудида шу жумладан бизнинг мамлакатимизда хам бу йуналиш ривожланмай колиб кетди. Бунинг асорати ханузгача уз таъсирини утказиб келмокда. Зеро педологияга асосланган таълим бу болага бир бутун феномен сифатида карашдир. Яъни унинг физиологияси, психологияси, узлаштириш кобилияти, келиб чикккан мухити ва бошка омилларга комплекс ёндошиш демакдир.

Бизнинг мамлакатимизда олиб борилаётган таълим тизимидаги ислохотларга [5] педология сохасини ривожлантириш масаласи кушилса максадга мувофик булар эди. Сабаби ислохотлар моддий ресурслар билан эмас, балки инсон омили билан боFликдир. Шу сабабли бизнингча таълим беришда хар бир бола шахсига алохида бир феномен сифатида карасакгина кутилган натижа эриша оламиз.

REFERENCES

1. Марцинковская Т.Д. История детской психологии. — М., 1998. С-19.

2. Gafforova, G. G., Khaitmetov, R. K., & Madalimov, T. A. (2020). A STRATEGY OF ACTION AS A COMPLEX SYSTEM. International Scientific Journal Theoretical & Applied Science, 90(10), 448-452.

3. Абдусаматова, Ш. С., & Исматов, И. И. (2020). Межличностные отношения к проблеме влияния человеческого темперамента. Высшая школа нучно-практический журнал, 1, 36-39.

4. Абдусаматова, Ш. C. (2020). Талаба ёшларнинг интеллектуал ижодий салохиятини ривожлантириш. "Замонавий педагогиканинг долзарб муаммолари" илмий мацолалар туплами, 1, 203-205.

5. Золотых, Н. В., & Хайтметов, Р. К. (2020). Условия формирования компетентности будущего педагога в личностно-развивающей воспитательной деятельности. Academic Research in Educational Sciences, 1(2), 113-119.

6. Badalova, B. (2020). Modern Methods of Teaching Russian and Uzbek as a Foreign Language to Students. Science and Education, 1(Special Issue 2).

7. Бадалова, Б. Т. (2019). Литература как метод преподавания иностранного языка. Молодой ученый, (6), 197-198.

8. Badalova, B. (2020). Lesson Competition Element in Russian. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research, 6(5), 535-537.

9. Aktamovich, I. R., & Ziyadillayevich, I. A. (2020). Historical and Theoretical Roots of Establishing a Democratic Law in Uzbekistan. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR), 6(10), 507-510.

10. Ikramov, R. (2020). Constitutional and Legal Framework for Environmental Human Rights. The scientific heritage, 4(54), 6-12.

11. Икрамов, Р. (2020). Воспитание гармонично развитого поколения является приоритетом государственной молодежной политики. Вестник науки и образования, 14(92), 88-90.

12. Eshchanov, B., & Matyakubov, K. (2020). Using of Information and Communication Technologies in the Teaching of the School Course in General Physics. International Journal of Scientific & Technology Research (IJSTR), 9(02), 4119-4124.

13. Eshchanov, B. K., & Arzikulov, Z. K. (2020). Using information technology in the teaching of atomic physics in higher educational institutions. International Journal of Scientific & Technology Research, 9(2), 6218-6222.

14. Eshchanov, B., Gaipov, D., & Egamberganov, I. (2020). Using distance learning in collaboration with social networks in teaching photonics and optoinformatics. International Journal of Scientific & Technology Research, 9(2), 3809-3815.

15. Kholikova, N. (2020). Poetic Features Of Uzbek Poetry Of The National Awakening Period. Theoretical & Applied Science, (4), 615-623.

16. Kholikova, N. D. (2020). The genesis and poetic evolution of character Shirin.

Alisher Navoi and the XXI centure.

17. Kholikova, N. D. (2020). The period of national awakening in uzbek poetry echo of the treasure voice of the nation. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(06), 4045-4054.

18. Parmanov, A. B., Nurmonov, S. E., Abdugafurov, I. A., Ziyadullaev, O. E., & Mirkhamitova, D. X. (2019). Synthesis of vinyl ester of lactic acid. Евразийский Союз Ученых, (7-2 (64)).

19. Ziyadullayev, O. E., Sh, E. B., Iminjonov, Z. Z., Menglibekov, A. B., & Komilov, T. O. (2016). Lost-circulation control with using aerated liquids. World Science, 1(3 (7)), 45-47.

20. Saydakhmetova, D. (2020). TEACHING RUSSIAN AS A FOREIGN LANGUAGE THROUGH STORIES. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(5).

21. Сайдахметова, Д. Х. (2020). МЕЖДУНАРОДНЫЕ ОЦЕНОЧНЫЕ ПРОГРАММЫ (PISA, TIMSS, PIRLS) И ПОДГОТОВКА УЧЕНИКОВ К НИМ. Science and Education, 1(Special Issue 2), 112-120.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.