Научная статья на тему 'ТАЛАБАЛАРНИНГ КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИГА ОИД АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР'

ТАЛАБАЛАРНИНГ КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИГА ОИД АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
83
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
коммуникатив компетентлик / таълим дастурлари / когнитив-прагматик усул / коммуникатив фаоллик. / communicative competence / educational programs / cognitive-pragmatic method / communicative activity.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Наргиза Шарипова

Мақолада талабаларнинг коммуникатив компетентлигини ривожлантиришга таъсир қилувчи асосий омиллар ҳақида фиклар билдирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME COMMENTS ON STUDENT COMMUNICATION COMPETENCY

The article discusses the main factors influencing the development of students' communicative competence.

Текст научной работы на тему «ТАЛАБАЛАРНИНГ КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИГА ОИД АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР»

ТАЛАБАЛАРНИНГ КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИГА ОИД

АЙРИМ МУЛОХДЗАЛАР

Наргиза Шарипова

Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техника университети Термиз филиали

АННОТАЦИЯ

Маколада талабаларнинг коммуникатив компетентлигини ривожлантиришга таъсир килувчи асосий омиллар хакида фиклар билдирилган.

Калит сузлар: коммуникатив компетентлик, таълим дастурлари, когнитив-прагматик усул, коммуникатив фаоллик.

SOME COMMENTS ON STUDENT COMMUNICATION COMPETENCY

Nargiza Sharipova

Termez branch of Tashkent State Technical University named after Islam Karimov

ABSTRACT

The article discusses the main factors influencing the development of students' communicative competence.

Keywords: communicative competence, educational programs, cognitive-pragmatic method, communicative activity.

КИРИШ

Маълумки, хар бир миллат тарих ва замон вокеаларининг фаол иштирокчисига айланар экан, унинг жахон цивилизацияси ёки мамлакатдаги макеи ва обру-эътибори доимо шу миллатнинг салохияти ёшлар потенциалига боглик булиб колади. Шунинг учун хам, мамлакат келажаги унинг таълим тизимининг ривожланганлиги даражаси замиридаги энг асосий улчов ёш укитувчилар потенциали билан белгиланади.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Узлуксиз таълим тизимини амалга ошириш жараёнида кунгилдагидек укитиш ва тарбиялаш хакида гап борар экан, бундай гоят мураккаб ва куп киррали вазифани факат юксак малака ва педагогик махоратга эга булган ёш укитувчи кадрлар билангина амалга ошириш мумкинлигини таъкидлаш лозим.

Педагогик махорат тугма талант ёки наслдан наслга утувчи хусусият эмас, балки унинг негизида изланиш ва ижодий мехнат ётади. Шунинг учун хам педагогик махорат хамма укитувчилар учун стандарт, яъни бир колипдаги иш

ycynu эмас, öanKH y xap öup yKKTyBHuHuHr y3 ycTuga ronaHumu, u^ogufi MexHaru gaBoMuga maKrnaHagu Ba puBo^naHagu.

By ypuHga unrop yKUTyBHHHHHr negaroruK Maxoparu Ba Ta^puSanapuHu öomKa yKHTyBHH ypraHumu, yHgaH u^ogufi ^ofiganaHumu Ba y3 ^aonuaTuHu unrop Ta^puöanap öunaH öofiuTumu 3apyp. YKuTyBuHuHr negaroruK Maxoparu, acocaH, cuH^ga, ayguropua MamFynoraapuga aKKon KypuHagu. ^yHKu yKyB MamFynoraapu y3uHuHr Ma3MyH Ba MoxuaTura Kypa yKmyBHuHuHr yKyB ropTugaru acocufi umugup. fflyHuHr ynyH y unMufi FoaBufi ^uxargaH eTyK Ba oMMaöon öynumu, TypMym öunaH, yKyBHu eKu TanaöanapHuHr TafieprapnuK gapa^acu öunaH y3Bufi ano^agop öynumu 3apyp. TatnuM ^apaeHuga y^uTyBnu öunaH Tanaöanap ypTacuga y3apo ^ohhu Tun Myno^oTu, $uKp anMamyB MyHocaöaraapu, caMuMufi xypMar Ba acocufi MaKcagra эpнmнmga «kuh xaMKopnuK no3uM. Ma3MyHu cae3, aManufi Ta^puöagaH, TypMymgaH a^panuö KonraH, yMyMufi cy3, KypyK HacuxarryfinuKgaH uöopar öynraH, pacMuaT ynyH w3aKu yTKasunaguraH gapc (Matpy3a) Ba öomKa yKyB MamFynoraapu yKyBnu TanaöanapHu KrouKTupMafigu, ynapHu unMufi, FoaBufi ^uxaTgaH eTapnu gapa^aga o3uKgaHTupMafigu. ffly caöaönu, gapcnapHu myHgafi TamKun Kunum KepaKKu, ynapHuHr Tatcupuga Tanaöanapga my $aHra HucöaraH Typnu Kapamnap, unMufi Ta^aKKyp Ba эtтнкogпap By^ygra Kenumu Ba maKmaHumu KepaK.

MYXOKAMA

Hhcoh y3 ongura KyfiraH öapna Ba3u$anapHu Tun epgaMuga MynoKoT Ku^um opKanu xan Kunagu. X,aeTga gyn KenuHaguraH MyaMMonapHu xan Kunum KynpoK ynapHu MyxoKaMa Ku^um, öomKanapra TymyHTupuö öepa onum öunaH naMÖapnac öofhuk.

^yHe TapaKKueTuga ннтepнaцнoнaппamyв, raoöarnamyB Ba axöopoTnamTupum тeнgeнцнaпapннннг Kynafiuö öopumu Ky3aranaeTraH öyryHru mapouTga y3nyKcu3 TatnuM tu3umu umTupoKnunapuHu caMapanu MynoKoTra Tafiepnam xaMga ynapHuHr caMapanu MynoKoTra TafiepnamHu puBo^naHTupumHuHr negaroruK MexaHu3MnapuHu TaKoMunnamTupum anoxuga axaMuaT Kacö этмoкga.

YKyBHu Ba Tanaöanapga TungaH myHnaKu ^ofiganaHyBnu maxc cu^aruga эмac, 6y ^apaeHga Tun opKanu y3 maxcufi cu^araapuHu HaMoeH этyвнн, yHra Munnufi-MagaHufi, этннк öenrunapHu cuHrgupyBHu, tuhhu caKgoBnu Ba Kena^aK aBnognapra y3aTyBHu nucoHufi maxc cu^aTuga Kapam MaKcagra MyBo^uKgup.

TatnuMHuHr y3nyKcu3nuru mapouTuga ymöy MaKcagra эpнmнm ynyH xap KaHgafi TatnuM Myaccacacu SuTupyBnucu Ha^aKaT Kacöufi кoмпeтeнцнaпapгa, öanKu nofigeBopnapu MaKTaöga maKnnaHaguraH, cyHrpa onufi TatnuMga TanaöaHuHr Kacöufi fiyHanumura moc paBumga puBo^naHuö öopaguraH KoMMyHuKaruB xycycuaTnapra xaM эгa öynumu KepaK. Onufi TatnuM SuTupyBHucu ToMoHugaH KoMMyHuKaruB

компетенцияни эгаллаши "унинг мехнат бозоридаги ракобатдошлигига, келажакда муваффакиятли ижтимоийлашувига таъсир килади" [1, 8-бет].

Укитувчиларимиз когнитив-прагматик усулда ишлашни - талабага билим беришни эмас, уни йуналтириб, излантириб, уйлантириб кузатаётган ходисалари асосида уз хукмини чикаришини ва уни ифодалаши лозимлигини - узлари учун асосий меъёр сифатида белгилаб олишлари шарт. Бирок кузатган дарсларимизнинг купчилигида мактаб укитувчиларимиз укувчини дарс давомида, одатда, таълимий уйинлар вактидагина мустакил изланишларига йул берадилар. Бошка пайтларда эса, «дарснинг асоси»ни укитувчи тушунтиради, укитувчи дастур ва дарсликда белгиланган мавзуни укувчига (огзаки баён усулида) тайёр холда беради.

Талабанинг коммуникатив компетенциясини ривожлантиришга таъсир килувчи асосий омиллар - бу ижтимоий буюртма, Давлат стандарти, муассасанинг таълим майдони, таълимнинг узлуксизлиги, шунингдек, педагогик куллаб-кувватлаш, укувчиларни коммуникатив компетенцияни ривожлантиришга туртки (мотив) бериш, интеграцион алокалар, укув-услубий таъминот, ташкилий шакллар ва укитиш усулларидир.

Коммуникатив компетенцияни ривожлантиришда узлуксизлик принципидан фойдаланиш бу "таълим дастурларини мослаштиришга каратилган булиб, дастлабки тайёргарликдан олий укув юртидан кейинги таълимгача булган боскичларда мувофиклаштиришни таъминлайди. Бир укув дастуридан "чикиш" табиий равишда иккинчисига "кириш" билан "богланиш" керак, деб тахмин килинади. Узлуксиз таълим шароитида коммуникатив компетенцияни ривожлантириш учун барча тизимларнинг умумий максадлари асосида барча дастурларни бошидан охиригача стандартлаштириш зарур». [5, 54 бет].

НАТИЖА

Олий таълимда талабаларнинг коммуникатив компетенциясини ривожлантириш барча фанлар буйича (гуманитар, табиатшунослик, касбий, шунингдек, синфдан ташкари ишларда) амалга оширилади.

Гуманитар фанларнинг мазмуни укувчиларнинг огзаки ёки ёзма матн тузиш буйича билим, куникма ва малакаларини кенгайтиради. Табиатшунослик фанлари юкори даражадаги умумлаштиришни, сабаб-окибат алокаларининг мавжудлигини назарда тутади, бу эса коммуникатив компетенцияни ривожлантиришда билимларни оширишга имкон беради.

Олий таълимда дидактик материаллар коммуникатив фаоллик, укувчилар фаоллиги, интерактив фаоллик, топширик ва компетенциялар фаоллигини уз ичига олган дидактик принципга асосланган булиши керак.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 3 I 2021

ISSN: 2181-1601

ХУЛОСА

Хулоса, мамлакатимиз узлуксиз таълим тизимида жорий этилган янги таълим стандартлари ва фан дастурлари укувчиларда коммуникатив кобилиятни шакллантириш ва такомиллаштириш билан узвий богли; эканлиги сабабли истикболда катта узгаришларга олиб келади. Уларнинг амалга ошиши эса, таълим тизимининг асосий шахслари - укитувчи ва укувчиларнинг олдиларига куйилган вазифаларни канчалик хис этишлари, уларни сидкидилдан бажаришга интилишлари хамда хар бир фан мутахассиси уз фанининг коммуникатив жихатини очиб бера олиши билан узвий богли;.

REFERENCES

1. Зимняя, И.А. Ключевые компетентности как результативно-целевая основа компетентностного подхода в образовании. Авторская версия / И.А. Зимняя - М.: Исследоват. центр проблем качества подготовки специалистов, 2014.-40 с.

2. Сафонова В.В. Изучение языков международного общения в контексте диалога культур и цивилизаций [Текст] / В.В. Сафонова. Воронеж: Истоки, 1996. - 237 с.

4. Седов, К.Ф. Дискурс и личность: эволюция коммуникативной компетенции / К.Ф.Седов.- М., 2014.

5. Смородинова М.В. Роль компетентностного подхода в системе школьного образования// Молодой ученый. —2010. —№12. T.2. —C.110-112. — URL https://molouch.ru/archive/23/2353/ (дата обращения: 26.02.2020)

6. Хуторской А.В. Общепредметное содержание образовательных стандартов / А.В. Хуторской. - М.: Ин-т новых образовательных технологий, 2012.

7. Bachman L. Fundamental considerations in language testing. Oxford: Oxford University Press, 2019. 408 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.