Научная статья на тему 'ШТАМЛАРНИ ИШЧИ АСБОБЛАРИНИ БАРҚАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ МАСАЛАЛАРИ'

ШТАМЛАРНИ ИШЧИ АСБОБЛАРИНИ БАРҚАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Механика и машиностроение»

CC BY
33
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Ключевые слова
мустахкамлик / пуансон / штамп / деформацияланадиган емирил. / strength / punch / stamp / deformable emeryl.

Аннотация научной статьи по механике и машиностроению, автор научной работы — Ахаджон Акрамжон Ўғли Ўлмасов, Отабек Хожакбар Ўғли Исмоилов

Ушбу мақола штамп ишчи юзаларини емирилишини ва узоқ вақт ишлашинт таминлаш ва чидамлилигиги оширишга қаратилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по механике и машиностроению , автор научной работы — Ахаджон Акрамжон Ўғли Ўлмасов, Отабек Хожакбар Ўғли Исмоилов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES TO ENSURE THE STABILITY OF STRAW WORKING TOOLS

This article focuses on the abrasion of stamping work surfaces and increasing long-term performance and durability.

Текст научной работы на тему «ШТАМЛАРНИ ИШЧИ АСБОБЛАРИНИ БАРҚАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ МАСАЛАЛАРИ»

ШТАМЛАРНИ ИШЧИ АСБОБЛАРИНИ БАРЦАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ МАСАЛАЛАРИ

Ахаджон Акрамжон уFли Улмасов Отабек Хожакбар уFли Исмоилов

Фаргона политехника институти

АННОТАТЦИЯ

Ушбу макола штамп ишчи юзаларини емирилишини ва узок вакт ишлашинт таминлаш ва чидамлилигиги оширишга каратилган.

Калит сузлар: мустахкамлик, пуансон, штамп, деформацияланадиган емирил.

ISSUES TO ENSURE THE STABILITY OF STRAW WORKING TOOLS

Akhmadjon Akramjon ugli Ulmasov Otabek Khojiakbar ugli Ismoilov

Fergana Polytechnic Institute

ABSTRACT

This article focuses on the abrasion of stamping work surfaces and increasing long-term performance and durability.

Keywords: strength, punch, stamp, deformable emeryl.

КИРИШ

Штамп ишчи асбобларини керак булган мустахкамлигини таъминлаш бир катор муаммоларга боглик. Жумладан, хозирги пайтда, ажратиш штампларини турли даражада иш кобилиятини, улар юкламасини ошириш ва штампланаётган деталлар сифатини яхшилашга каратилган изланишла, янги технологик ечимлар тадкикоти олиб борилмокда.

АДАБИЁТЛАР ТАХ^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Матрица ва пуансонни ишчи кирраси уларнинг киркувчи киргоги хисобланади. Матрица ва пуансон киррасининг шакли маълум даражада штамп баркарорлигига таъсир этади, бундан чиккан холда деталлар сифатига хам таъсир курсатади.

Амалда уйилган-тешувчи штамплар тайёрлашда ва эксплуатация килишда матрица ишчи кисмининг бир-канча турларидан (профиллари) фойдаланилади. Биринчи типига киради:

А) деталларни кайта итариб чикарадиган матрицалар ёки аввалги холатига кайтадиган матрицалар;

Б) мураккаб конфигурацияли матрицалар ва ута аник цилиндрик деталлар учун аник таркибга эга булган матрица.

Расм 1. Матрицанинг киркувчи кисмини турли шакллари (профил)

Биринчи типдаги матрицани емирилиши иккинчи типдаги матрицага Караганда, уларда чикиндилар ва деталлар йигилиб колиш натижасида купрок, чунки бундай холат натижасида киркилган деталларни матрица ишчи юзаси билан ишкаланиши ва уни итариб чикаришда тескари киялик хосил булиши, шартли равишда ф бурчак остида, бу эса киркилаётган деталга маълум даражада деффек бериши мумкин.

Иккинчи типдаги матрицанинг кайта уткирлашда шикастланган олиб ташланадиган кават калинлиги иккинчи типдаги матрицадан олиб ташаланадиган кават калинлигидан анча кам. Иккинчи типдаги матрицанинг афзаллиги шундаки, барча турдаги материалли штампларда куллаш мумкин: юмшок, каттик ва утакаттик. Иккинчи типдаги (Д) матрицалар юкори тежамликка эга, чунки улар кайта уткирлаш сонини юкори булишини таъминлайди, бунда силликлашда олиб ташланган кават умумий калинлиги баъзи вактлардаги 15-20 мм гача етиши мумкин.

МУХ,ОКАМА

Матрицадан олинаётган каватни рухсат этилган калинлиги матрица ва пуансон орасидаги тиркишни максимал рухсат этилган улчами билан аникланади. Иккинчи типдаги матрицани тайёрлашни соддалаштириш учун, ундаги ишчи тешиклар аник улчамда ва Yi=Y бурчакда булиши учун буйин баландлиги h (г) ушлаб турилади.вертикал деворли (b) матрицалар аралаш харакатли штампларда кулланилади.

PacM 2 MeTaggapHH khpkhw ynyH nyaHCOHHH энг KeHr Tap^agraH KHpKyBHH

KHCM^apn makMH

A^paryBnu mraMngap nyaHcoHHuHr umnu Kuppagapu maKgu myHuHrgeK, yra rypgunagup. A^param oпepaцнacнga MeraggapHu KupKumga Kecum 6ypnaru 900 6ygraH nyaHCOHgaH ^oftgagaHugagu. Khhhk guaMerpgu nyaHcoHgap ogg tomohh gecu khhh6 acagagu, Karra guaMerpguru эсa cugguKgam MangoHHHu KaMaHrupum ynyH yrKup xpgga acagagu (a). ^aguHguru 4 mm gaH opruK 6ygraH Meragga kuhuk guaMerpgu remuK onum ynyH ygnoBnu MyaHCOHgapHu a=110 0 (5) 6ypnaKga acam raBcua эrнgagн. By эca ygap Mycra^KaMguruHu MatgyM gapa^aga omupagu. .HeKuH 6y BaKrga KupKyBnu KucMgapHu yrKupgam KuftuHgamagu. K^aguH Marepuaggapra Huc6araH Karra guaMerpgu remuK onum ynyH yHKyp MapKa3gu eKu эгнgгaн ogg reKucguru 6ygraH (a) nyaHcoHgapgaH ^oftgagaHum raBcua этнgagн, nyHKu 6y BaKrga nyaHcoH xapaKara 6omgaHruH MoMeHrga mraMngaHaguraH Marepuag 6ugaH ryKHamumgapu oguHagu.

HATH^A

A^parnm oпepaцнagapн ^apaeHuga ryKHamyBnu ^y^rgap opacuga WKopu cogumrupMa Ky^gaHum Sygumu ca6a6gu W3acu y3rapagu. Haru^aga remuK onugaguraH eKu mraMngaHaerraH geragga xpcug 6ygaerraH uraanagap Karraguru x,aM y3rapagu.

Kecum-remum ^apaeHu Kerumuga ge^opMauuagaHraH Marepuaggu зypнкнm 6up reKucga rapKagMaftgu. Marepuag MypaKKa6 ge$opмaцнaнн 6omgaH Kenupagu,

айникса мутахкамланадиган зонада хосил буладиган киркувчи кирралар орасидаги тиркишда. Натижада ёриклар кизиши киррасини узида эмас ундан маълум масофада энг катта йуналишдаги чизикда содир булади.

Асбоб билан уйиш-тешик очиш

а о в

Расм 3 Мутахкамланган ва игнача попукли зоналар хосил булиши.

Уткир кесувчи киргокли асбобда (а); утмаслашган киргокли; (а, б).

Деформацияланган материалда ажратиш буйича операциясини олиб боришда уткир киркувчи киргок булишини (а) ва оптимал тиркиш булишини талаб этилади.

Утмаслашган киркувчи киргокли (б) асбоб билан кесиш ва тешик очишда матрица ва пуансон киргоклари буйича материални интенсив сирпаниши кузатилади. Киздириш натижасида ёриклар диффузияланган материалга асбоб чукуррок киритилганда хосил булади, пластик деформация зонаси киздириш моментигача катталашади. Ушбу пластик деформация ажратиш зонасида материални янада интенсив мустахкамланиши билан кечади, уз навбатида ажратишга каршиликни т ортишига олиб келади.

Деформацияланадиган материалга ажратиш каршилиги канча катта булса, асбоб шунча тез емирилади ва унинг баркарорлиги шунча кам булади. Бунда игнача-попуклар катталиги усиб борувчи тезлик билан купаяди.

ХУЛОСА

Кесиш-тешик очишда хосил буладиган игначапопуклар мустахкамланган зона (а ва б) бир кисми хисобланади. Унинг катталиги штампларни эксплуатация килиш даврида асбобларни кесувчи киргокларини утмаслашиши ортиб бориши билан усиб боради.

REFERENCES

1. O'Lmasov Ahadjon Akramjon O. G. et al. NEW APPROACHES IN THE DIAGNOSIS AND MONITORING OF ROTOR OSCILLATIONS USING SHAFT SENSORS //Science and Education. - 2020. - Т. 1. - №. 1.

2. Файзиматов Ш. Н., Абдуллаев Ш. М., Улмасов А. А. У. КИЧИК ДИАМЕТРГА ЭГА БУЛГАН ЧУ^УР ТЕШИКЛАРНИ ДОРНАЛАР ЁРДАМИДА ИШЛОВ БЕРИШДА ЮЗА АНЩЛИГИНИ ОШИРИШ //Science and Education. - 2021. - Т.

2. - №. 3.

3. Отакулов О. Х. и др. КОМПРЕССОР ВАЛЛАРИДАГИ САЛБИЙ ТИТРАШЛАРНИ БАРТАРАФ ЭТИШДА КИМЁВИЙ ТЕРМИК ИШЛОВ БЕРИБ ЦЕМЕНТИТЛАШ ЖАРАЁНИНИНГ МЕТОДОЛОГИЯСИ ВА АФЗАЛЛИКЛАРИ //МОЛОДОЙ ИССЛЕДОВАТЕЛЬ: ВЫЗОВЫ И ПЕРСПЕКТИВЫ. - 2020. - С. 312-316.

4. Файзиматов Ш. Н. и др. КИЧИК ДИАМЕТРГА ЭГА БУЛГАН ЧУ^УР ТЕШИКЛАРНИ ДОРНАЛАР ЁРДАМИДА ИШЛОВ БЕРИШДА ЮЗА АНЩЛИГИНИ ОШИРИШ //Science and Education. - 2021. - Т. 2. - №. 3. - С. 181-187.

5. Todjiboyev R. K., Ulmasov A. A., Sh M. 3M structural bonding tape 9270 //Science and Education. - 2021. - Т. 2. - №. 4. - С. 146-149.

6. Отакулов О. Х. и др. ВАЛ ВА РОТОРЛАРНИ ВИРТУАЛ АНАЛИЗ ^ИЛИШДА САЕ ТИЗИМЛАРИНИНГ АХАМИЯТИ //Science and Education. - 2020. - Т. 1. -№. 1. - С. 235-240.

7. Рубидинов Ш. F. У. БИКРЛИГИ ПАСТ ВАЛЛАРГА СОВУ^ ИШЛОВ БЕРИШ УСУЛИ //Scientific progress. - 2021. - Т. 1. - №. 6. - С. 413-417.

8. O'Lmasov Ahadjon Akramjon, O. G. (2020). NEW APPROACHES IN THE DIAGNOSIS AND MONITORING OF ROTOR OSCILLATIONS USING SHAFT SENSORS. Science and Education, 7(1).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.