CC BY
18
Mr Zoran Filipović,
pukovnik, dipl. in Ž. sc Saša Tirnanić, major, dipl. inž. mr Gordana Mitrović,
dipl. inž.
Vazduhoplovni opitni centar, Batajnica
SEDAMDESET GODINA VAZDUHOPLOVNOG OPITNOG CENTRA
Uvod
Vazduhoplovni opitni centar (VOC) nastavlja tradiciju Vazduhoplovne opitne grupe, formirane 14. decembra 1933. go-dine Ukazom kralja Aleksandra Karalor-|evi}a. Tokom 70 godina postojanja ova institucija je postala poznata i priznata na polju veoma specificnih primenjenih is-traživanja, kao sto su ispitivanja vazdu-hoplova u letu.
Ovaj veliki jubilej obeležen je Sve-canom akademijom održanom 12. decembra 2003. godine u Domu garde u Topcideru uz prisustvo velikog broja zvanica. Tom prilikom izaslanik predsed-nika državne zajednice, ministar odbrane SCG Boris Tadi} urucio je komandantu VOC-a, pukovniku Mirku Vrani}u, or-den „TESLA tre}eg stepena“.
Predstavnik Ministarstva za saobra-}aj i telekomunikacije Vlade Republike Srbije Velibor Vukasinovi} urucio je i sertifikat za skolu opitnih i probnih pilota.
Istorijat VOC-a
Vazduhoplovni opitni centar poni-kao je iz Vazduhoplovne opitne grupe (VOG), koja je bila locirana na starom aerodromu „Beograd“, a za rad i smestaj
sredstava dodeljen joj je veliki metalni hangar „C“, koji i danas postoji na tom prostoru. U njemu su bili smesteni doma-}i prototipovi i avioni stranih proizvo|a-ca koji su bili na ispitivanju i proceni u nasem vazduhoplovstvu. Opitnu grupu cinio je pilotski i tehnicki sastav. Probni piloti su birani izmelu velikog broja do-brih letaca, koji su se, pored vrhunske tehnike pilotiranja odlikovali i dobrim poznavanjem vazduhoplovne tehnike. Tehnicki sastav sacinjavalo je nekoliko vazduhoplovnih inženjera i odreleni broj mehanicara, laboranata, fotografa i dru-gih specijalista.
Prvi avion koji je zvanicno ispitan bio je prelazni dvokrilac fabrike Zmaj, FP-2. Od tada pa do 1941. godine kroz VOG je proslo preko 60 razlicitih tipova i varijanti aviona doma}e i strane kon-strukcije i proizvodnje.
Sa pocetkom Drugog svetskog rata prestaju aktivnosti opitne grupe. Nepo-sredno po okoncanju rata izvrsena je pre-formacija celokupnog vazduhoplovstva, kojom su neke jedinice rasformirane, a druge preformirane u skladu sa novim potrebama. Narelenjem Generalstaba Ju-goslovenske armije o preformaciji 1945. godine formiran je Vazduhoplovnoteh-nicki centar (VTC), koji je poceo sa ra-
216
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2004.
dom na aerodromu „Beograd“, u istim prostorijama koje je koristila opitna gru-pa. Već avgusta 1946. godine VTC je pretpocinjen novoosnovanom Vazduho-plovnotehnickom institutu (VTI) i pro-menio naziv u Odeljenje za primenjeni let (VII odeljenje VTI), sa zadatkom ispi-tivanja letackih i tehnickih sposobnosti aviona. Kako to odeljenje, koje je imalo samo 6 ljudi, nije moglo da sprovodi sva ispitivanja za kojima se u meduvremenu pojavila potreba, Komanda JRV je odlu-cila da ponovo formira poseban centar. Kao rezultat tih potreba, januara 1949. godine, formiran je Vazduhoplovni opit-ni centar (VOC).
Prekretnicu u radu VOC-a predsta-vlja prebaziranje na novoizgradeni aero-drom Batajnica, juna 1951. godine, koji je i danas maticna baza centra. U pocetku su ispitivani osposobljeni trofejni avioni i avioni koji su stigli kao vojna pomoć. Na drugu godisnjicu oslobodenja Beograda, 19. oktobra 1946. poleteo je prvi domaći avion Aero-2, a 25. oktobra 1952. i prvi domaći mlazni avion - 451M. Pored ispitivanja niza aviona domaćih konstruktora, VOC u ovom periodu ispituje i veliki broj aviona, kako istocnog, tako i zapadnog porekla, sto ga cini jedinstvenim u svetu. Od 1949. godine pocinje ispitivanje jedri-lica, od 1950. godine padobrana domaće proizvodnje, dok 1958. godine dolazi na ispitivanje i prvi helikopter S-55.
Rad VOC-a u periodu sezdesetih godina ogleda se u ispitivanju aviona znatno boljih performansi. U to vreme nase vazduhoplovstvo je raspolagalo sa dosta mlaznih aviona zapadnog porekla na kojima su vrsene razne modifikacije, koje su proveravane u centru. Ovaj period obeležilo je ispitivanje savremenog
mlaznog skolsko-borbenog aviona G-2 „galeb“, koji je poleteo 1961. godine, i mlaznog jurisnika „jastreb“, koji je poleteo 1965. godine. Avion „galeb“ sa pilo-tima VOC-a doživeo je svetsku premije-ru 1963. godine na aerosalonu u Parizu, sto ujedno predstavlja i prvo prikazivanje jednog naseg aviona u inostranstvu od 1945. godine.
Period sedamdesetih i osamdesetih godina karakterise ispitivanje aviona vi-sokih performansi, aviona za osnovnu obuku, jedrilica, velikog broj a elektron-skih uredaja i opreme vazduhoplova, kao i integracija novih vazduhoplovnih uboj-nih sredstava. Ovaj period obeležilo je ispitivanje domaćih tipova vazduhoplova, mlaznog jurisnika „orao“ i mlaznog skol-sko-borbenog aviona G-4 „galeb“. U is-pitivanju ovih aviona po prvi put su pri-menjene i verifikovane evolutivne meto-de ispitivanja u letu, ispitivanja aeroela-sticnih pojava, a na avionu „orao“ ispita-na je i elektricna komanda pravca (fly-by wire), kao priprema za budući veliki pro-jekat nadzvucnog aviona.
Sumirajući celokupan rad od 1945. godine, u VOC-u su ispitana 203 tipa vazduhoplova, od cega 94 tipa domaćih aviona, 60 tipova stranih aviona, 14 tipo-
Sl. 1 — Prototip školsko-borbenog aviona G-4 „galeb“
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2004.
217
va helikoptera i 35 tipova jedrilica. Tako-de, ispitano je i 102 tipa padobrana svih vrsta i veliki broj vrsta i tipova vazduho-plovnog naoružanja, elektro i elektronske opreme, vazduhoplovnih motora i siste-ma domaćeg i stranog porekla.
Za potrebe ispitivanja piloti VOC-a izvrsili su preko 120 000 letova, a in'e-njeri sacinili preko 1600 izvestaja - ela-borata o izvrsenim zadacima ispitivanja.
Naučnoistraživački rad,
usavrsavanje i skolovanje kadra
u VOC-u
Vazduhoplovni opitni centar organi-zovan je i namenjen za: zavrsna, verifi-kaciona, homologaciona i razvojna ispitivanja, davanje strucne ocene o ispunje-nju zahteva i standarda, realizaciju pro-grama istraživanja u oblasti metoda i po-stupaka ispitivanja, izradu predloga uput-stava pilotu i za opremu za metrolosko obezbedenje.
Osnovne delatnosti VOC-a su u oblasti vazduhoplovnotehnickih ispitivanja (VTI) i u oblasti naucnoistraživackog rada i obuke (NIR).
Ispitivanje vazduhoplova u letu je samostalna oblast primenjenih istraživa-nja koja po svom karakteru predstavljaju multidisciplinarni proces koji podrazu-meva angažovanje istraživaca razlicitog profila, pocevsi od istraživaca koji vodi konkretan program ispitivanja, istraživa-ca koji je odgovoran za implementaciju odredene metode za merenje veoma ra-znorodnih fizickih i elektricnih velicina, pa do opitnih pilota koji realizuju odre-deno ispitivanje.
U pocetnoj fazi razvoja vazduho-plovstva obicno je konstruktor aviona bio
i opitni pilot. On je letelicu usavrsavao i, konacno, ocenjivao.
Davne 1931. godine prvi tehnicki rukovodilac grupe kapetan in'. Kosta Sivcev skolovan je u francuskom opit-nom centru „Vilakuble“ kraj Pariza, koji se u to vreme ubrajao medu najbolje u svetu, kao prvi stranac kome je dozvolje-no da upozna rad ove institucije. U to vreme u Parizu je boravio i nas već tada poznati vazduhoplovni strucnjak dr in'. Miroslav Nenadović, koji se sticajem okolnosti cesto nalazio na aerodromu „Vilakuble“, gde se bavio i problemati-kom svodenja rezultata ispitivanja per-formansi aviona na uslove standardne at-mosfere.
Metode ispitivanja vazduhoplova koje su korisćene u VOG-u preuzete su iz francuskog opitnog centra.
Nakon Drugog svetskog rata ospo-sobljavanje in'enjera za zadatke ispitivanja u letu vrseno je, donekle, na bazi ne-kih nasledenih znanja, kao i iskustava drugih slicnih ustanova u svetu, naravno u onoj meri koju su pružale oskudne in-formacije u strucnim casopisima i do-stupnoj literaturi, kao i skolovanja in'e-njerskog i pilotskog kadra u slicnim in-stitucijama u svetu.
Tih godina profilisu se osnovne de-latnosti VOC-a koje se ogledaju u razvo-ju, implementaciji, organizaciji i provode-nju primenjenih istraživanja vezanih za vazduhoplovnotehnicka ispitivanja i ispitivanja i delatnosti u oblasti naucnoistraži-vackog rada i obuke baziranih, pre svega, na iskustvima svetski poznatih skola za obuku opitnih inžinjera i pilota, kao sto su „EPNER“ i Edwards.
U sklopu realizacije razvojnih proje-kata, pored aerodinamickih ispitivanja,
218
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2004.
vršeno je ispitivanje i pogonskih grupa vazduhoplova, kako na zemlji tako i u le-tu kao i ispitivanje integracije naoružanja (raketa, avio-bombi). Takođe, ispitivani su i razni sistemi vazduhoplova, kao što su gorivni i hidrosistemi, kocioni uređaji, kao i vise vrsta zemaljske opreme (agre-gati za pokretanje aviona, hidroagregati, vucna vozila, zaustavne mreže, ...).
Tokom procesa ispitivanja vise vrsta prototipova aviona u letu potvrđen je ka-rakter primenjenih istraživanja, multidi-sciplinarnosti, kao i korišćenje savreme-nih mernih sistema za objektivizaciju is-pitivanja.
Osnovni pravci primenjenih istraži-vanja odnose se na:
- utvrđivanje performansi domaćih i inostranih vazduhoplova;
- utvrđivanje stabilnosti i upravlji-vosti svih tipova vazduhoplova;
- utvrđivanje aerodinamickih karak-teristika i stabilnosti u letu vucnih i pro-gramiranih meta;
- utvrđivanje aerodinamickih karak-teristika svih vrsta padobrana;
- ispitivanje i istraživanje karakteri-stika svih vrsta nevođenih i vođenih avio-bombi, kao i raketa vazduh-zemlja i vazduh-vazduh;
- utvrđivanje balistickih parametara raketa i avio-bombi i izrada parametara nišanjenja i gađanja;
- utvrđivanje realnih karakteristika sredstava za pasivno ometanje (IC i pro-tivradarskih mamaca);
- ispitivanje i istraživanje specijalne elektronske i elektricne opreme (interva-lometri, sistemi za upravljanje i dr.);
- ispitivanje uslova nestabilnih reži-ma rada motora u letu;
- ispitivanje pogonskih karakteristika klipno-elisne pogonske grupe (vucna sila);
- ispitivanje granicnih režima leta aviona;
- merenje spoljašnje buke vazduhoplova po standardu ICAO Annex 16.
Kriterijumi za ocenu performansi i kvaliteta leta pri ispitivanju vazduhoplova u letu baziraju se, pored domaćih JUS i SNO standarda i dokumenata PKP, i na korišćenju inostranih standarda (JAR, OSTIV, FAR, MIL).
Naucnoistraživacka delatnost je, pored vazduhoplovnotehnickih ispitivanja i istraživanja, vršena i kroz sledeće delat-nosti:
- izradu vazduhoplovnih standarda i metroloških uputstava;
- izradu metoda i postupaka ispitivanja;
- izradu radova za naucno-strucne skupove;
- inventivnu delatnost (27 tehnickih unapređenja i jednog patenta).
Na postizanje vrlo dobrih rezultata tokom ispitivanja razlicitih vrsta vazduhoplova i njihovog uvođenja u naoruža-nje znatno je uticalo školovanje i strucno usavršavanje inženjerskog kadra u ino-stranstvu i na poslediplomskim studijama u zemlji.
Pored školovanja jednog opitnog pi-lota i inženjera u francuskoj školi „EP-NER“ do sada je u inostranstvu strucno usavršavano 27 pripadnika VOC-a, od kojih je posebno znacajno školovanje jednog inženjera u ruskoj akademiji „Zu-kovski“, kao i strucna obuka grupe inže-njera za opto-teodolitski sistem „Skytrack“ u Svajcarskoj i za telemetrij-ski sistem „Loral“ u SAD. Takođe, vrše-ne su strucne obuke za mernu opremu i
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2004.
219
vođenu raketu vazduh-zemlja u Francu-skoj i ispitivanje mlaznih motora u Veli-koj Britaniji.
Tokom svog radnog veka ve}i broj strucnjaka VOC-a stekao je doktorska i magistarska zvanja na doma}im univer-zitetima. Zahvaljuju}i postoje}em struc-nom kadru sa akademskim i naucnim zvanjima VOC je, prema Zakonu o voj-nim skolama i vojnim naucnoistraživac-kim ustanovama, uveden u Registar voj-nih naucnih ustanova i istraživacko-raz-vojnih jedinica.
Istraživacku Razvojnu jedinicu VOC-a organizaciono sacinjavaju: Organ za VTI i NIR, Sektor za vazduhoplovno-tehnicka ispitivanja i Sektor za merenje i obradu podataka.
Dana 29. marta 2002. godine VOC je dobio Uverenje o osposobljenosti za ispitivanje vazduhoplova u letu (za 6 vr-sta ispitivanja) od Saveznog ministarstva saobra}aja i telekomunikacija i time po-stao jedina ovlas}ena institucija u nasoj zemlji za ovu delatnost, kako za vojne, tako i za civilne aplikacije.
Zapocete su aktivnosti vezane za akreditaciju Laboratorije za etaloniranje i ispitivanje vazduhoplova u letu kroz sprovođenje procedure za implementaci-ju ISO 17025-2001 standarda.
Istraživacko-razvojni potencijal VOC-a, sa kadrovskog i materijalnog aspekta, obezbeđuje uslove za dalje pro-sirenje istraživacke dimenzije rada i sve-straniji nastup u zemlji i inostranstvu.
Sticanjem statusa istraživacko-raz-vojne jedinice i drugih civilnih ovlas}e-nja VOC je pove}ao odgovaraju}i struc-ni i naucni rejting u zemlji i ostvario pretpostavke za laksu komunikaciju sa naucnim institucijama u zemlji i svetu.
Tehnička podrška ispitivanjima
vazduhoplova u VOC-u
Savremeni vazduhoplovi predsta-vljaju složene sisteme koje treba efikasno i u određenom roku ispitati na zemlji i u letu. Osnovna karakteristika ovakvih is-pitivanja su merenja veoma raznorodnih elektricnih i neelektricnih (fizickih) veli-cina. Broj parametara koji se mere pre-vashodno zavisi od vrste ispitivanja i obicno su reda od nekoliko desetina do nekoliko hiljada podeljenih u razlicitim fazama ispitivanja. Ispitivanja na zemlji i u letu obicno se vrse na vise prototipova na kojima se raspodeljuju pojedine aktivnosti. Za objektivizaciju merenja koriste se veoma složeni multikanalni merni (akvizicioni) sistemi koji se sastoje od dva merna podsistema. Predajni podsi-stem se integrise na samom objektu ispitivanja, a prijemni podsistem se konfigu-rise kao posebna kompatibilna zemaljska stanica.
Na samom pocetku ispitivanja vazduhoplova u nasoj zemlji, 1932. godine, za potrebe ispitivanja u Francuskoj je kupljena kompletna oprema najnovije generacije za postavljanje jedne foto-elektricne baze za merenje brzine aviona, kao i etaloninstrumenti za akviziciju i obradu podataka iz leta, kao sto su brzi-nomeri, obrtomeri, barografi, pokretne vage za merenje mase i druga oprema.
Od tog perioda pa do danasnjih dana poklanjana je velika pažnja osavremenja-vanju ispitno-merne opreme nabavkom citave palete mernih komponenata, ure-đaja i sistema kojima je bilo mogu}e me-riti i registrovati najpre svega nekoliko parametara da bi se savremenim digital-nim mernim sistemima uspesno merilo
220
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2004.
vise stotina parametara. Uporedo sa ovom mernom opremom, koja se jednim delom integrise na samim vazduhoplovi-ma i njenim kompatibilnim zemaljskim sistemima za obradu snimljenih podata-ka, posebna pažnja poklanjana je i mer-nim sredstvima za spoljna trajektograf-ska merenja koordinata letećih objekata u vazdusnom prostoru.
Poslednje znacajno osavremenjava-nje ispitno-merne opreme izvrseno je na-bavkom svajcarskog opto-teodolitskog sistema „Skytrack“, kao i americkog te-lemetrijskog sistema firme „Loral“. Time se VOC svrstao u red savremenih svet-skih opitnih centara.
Danas je VOC opremljen specijal-nim akvizicionim sistemima za merenje, prijem i obradu telemetrijskih podataka sa letelice, mernim sistemom za trajekto-grafska merenja i razlicitim avionskim mernim uredajima.
Tehnicku podrsku ispitivanjima va-zduhoplova u letu u prvom redu predsta-vljaju:
- opto-teodolitski sistem;
- PCM/FM telemetrijski sistem ko-ji se sastoji od avionskog mernog podsi-stema i kompatibilnog zemaljskog pri-jemnog sistema;
- racunski centar;
- elektrolaboratorija za pripremu i integraciju ispitno-merne opreme na va-zduhoplove;
- video i filmska laboratorija;
- avioni laboratorije.
Visokoprecizni optoelektronski si-
stem „Skytrack“ koristi se za merenje koordinata objekata u vazdusnom prosto-ru. Sistem raspolaže specijalnim softve-rom koji omogućuje rucni i potpuno automatski mod praćenja letećih objekata
u realnom vremenu ispitivanja, kao i po-sleletno sracunavanje njihovih brzina, ubrzanja i trajektorija. Bazicna konfigu-racija sistema sastoji se od dve teodolit-ske stanice, koje su u uslovima aplikacije medusobno razmestene na rastojanju od 2 km do 10 km, i kompatibilne stanice za prijem, upravljanje, procesiranje i pre-zentaciju izmerenih podataka.
Sl. 2 — Optoteodolitski sistem „Skytrack”
Telemetrijski sistem PCM/FM, koji proizvodi americka firma „Loral“, u svojoj arhitekturi sadrži dva osnovna podsistema:
- merni podsistem, koji se integrise na samoj letelici, a sastoji se od odrede-nog broja mernih pretvaraca koji vrse konverziju neelektricnih velicina u pro-porcionalni elektricni signal, uredaja za multipleksiranje i digitalizovanje mernih signala, predajnika i vise antena malog pojacanja putem kojih se vrsi transfer podataka do odgovarajuće prijemne stanice;
- kompatibilnu telemetrijsku pri-jemnu stanicu, koja se sastoji od visoko-usmerene parabolicne antene velikog po-jacanja. Ona u konfiguraciji sa prijem-nim podsistemom omogućuje prijem i veoma slabih signala sa letelica, teleme-trijskog procesnog sistema koji obavlja
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2004.
221
inverzan proces onom na letelici u smi-slu demultipleksiranja mernih parameta-ra, memorisanja svih primljenih signala i njihovu prezentaciju na samoj stanici. Mobilna telemetrijska prijemna stanica omogu}uje potpuno autonoman rad u te-renskim uslovima i prijem i obradu poda-taka sa letelice udaljene 100 km. Stacio-narna telemetrijska stanica omogu}uje prijem, obradu i prezentaciju podataka sa vazduhoplova u realnom vremenu sa udaljenosti ve}e od 200 km.
Telemetrijski sistem je modularnog tipa i raspolaže specijalnim softverom za detaljnu posleletnu analizu izmerenih pa-rametara.
Pored navedenih referentnih mernih sistema, VOC raspolaže i metroloskom laboratorijom II stepena - ML-35, cija je osnovna funkcija verifikacija, odnosno etaloniranje mernih uređaja i avionskih instrumenata. U tu svrhu raspolaže sa se-kundarnim etalonima za neelektricne ve-licine (pritisak, ubrzanje, ugaone brzine) i elektricne velicine (elektricni napon, struja i frekvencija).
U savremenoj elektrolaboratoriji vr-si se priprema mernih sistema, njihova integracija na objekat ispitivanja, kao i njihovo održavanje tokom perioda ispiti-
Sl. 3 — Avion „ orao“ sa kamerama A VIA
vanja. Za tu svrhu koriste se savremeni laboratorijski elekronski instrumenti i uređaji za simuliranje neelektricnih veli-cina (programabilni multimetri, frekven-ciometri, izvori napajanja, analizatori spektra, meraci modulacije i snage, lo-gicki analizatori, itd.)
U procesu ispitivanja vazduhoplova u letu, a za snimanje karakteristicnih de-talja tog procesa, koriste se video i film-ske kamere velikih brzina rada. Raspola-že se i sa vise vrsta avionske videoopre-me koja je kompatibilna sa telemetrij-skim sistemom, kao i brzim filmskim ka-merama (200 snimaka/s). Video i filmska laboratorija omogu}uje obradu, analizu i arhiviranje snimljenog materijala.
Za potrebe ispitivanja VOC je opre-mljen vazduhoplovima - laboratorijama, kao sto su:
- modernizovani „super galeb“ G-4M,
- „super galeb“ G-4,
- avion „utva“-75,
- helikopter H-45 „gazela“,
- helikopter Mi-8.
Zaključak
Savremeni vazduhoplovi predsta-vljaju složene sisteme koje treba efikasno i u određenom roku ispitati sa osnovnim ciljem da se utvrdi kvalitet leta u opsegu proracunom datih ogranicenja, perfor-mansi leta unutar projektovane anvelope i stabilnost i upravljivost u toku izvođe-nja zahtevanih manevara. Ispitivanja u letu mogu biti usmerena i ka istraživanju drugih fenomena koji se ne mogu ustano-viti na drugi nacin.
Ispitivanje u letu je od presudne va-žnosti, a s obzirom na to da je to posled-nja faza stvaranja letelice, jer se samo u
222
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2004.
realnim uslovima upotrebe mogu potvr-diti svi inicijalni zahtevi projektovanja i verifikovati njene performanse uz maksi-malno vo|enje ra~una o bezbednosti ispi-tivanja. Ispitivanje u letu sprovodi se po tacno defmisanom programu koji mora zadovoljiti veliki broj civilnih i vojnih vazduhoplovnih propisa. Specifi~nost ove faze stvaranja letelice je u tome {to obezbe|uje povratnu informaciju timu konstruktora o opravdanosti njihove pro-cene ili daje prostor za alternativu u pro-jektu. Pored toga, konstruktori sti~u uvid u saglasnost projekta sa zadatim specifi-kacijama i pona{anju letelice u stvarnim uslovima aplikacije.
Vazduhoplovni opitni centar u Ba-tajnici spada u red savremenih opitnih
centara. Pored vojnih aplikacija raspola-že i svim civilnim ovla{ćenjima koja mu omogućuju trži{ni nastup u zemlji i ino-stranstvu.
Literatura:
[1] „Vazduhoplovni opitni centar 1933—2003“, monografija,
VOC, 2003.
[2] Filipović, Z.: Merenje neelektricnih velicina u procesu ispi-tivanja, magistarski rad, ETF Beograd, 1989.
[3] Filipović, Z.: Savremeni sistemi za akviziciju informacija o relevantnim parametrima u procesu ispitivanja vazduhoplova u letu, Zbornik radova. VII Kongres JAD, Zagreb, 1985, 129-132.
[4] Filipović, Z.: Ispitivanja vazduhoplova primenom savreme-nih PCM akvizicionih sistema, Zbornik radova sa naucnog skupa Vazduhoplovstvo ’93. Beograd, 1993.
[5] Filipović, Z.; Marković, M.; Pavlović, M.: PCM/FM Tele-metrijski sistem za merenje parametara vazduhoplova i fi-zioloskih karakteristika pilota, TELFOR, Beograd, 2002.
[6] Zivković, G.; Mitrović, G.; Filipović Z.: Merenje koordina-ta objekta u vazdusnom prostoru lasersko-teodolitskom metodom, Simpozijum o merenju i mernoj opremi, Beograd, oktobar 1998.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2/2004.
223
