Научная статья на тему '«РАВЗАТ УШ-ШУҲАДО» АСАРИДА БАДИИЙ ТАСВИР ВА ИФОДА ВОСИТАЛАРИ: ЭЛЛИПСИС, АПОКОПА, СИНКОПА'

«РАВЗАТ УШ-ШУҲАДО» АСАРИДА БАДИИЙ ТАСВИР ВА ИФОДА ВОСИТАЛАРИ: ЭЛЛИПСИС, АПОКОПА, СИНКОПА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

199
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бадиий тасвир ва ифода воситалари / эллиптик ҳодисалар / эллипсис / апокопа / синкопа / стилистик фигура / синтактик сатҳ / мантиқий урғу / тавтология / ҳижо / бадиий-эстетик мақсад / means of artistic image and expression / elliptical phenomena / ellipsis / apocopa / syncope / stylistic figure / syntactic level / logical emphasis / tautology / hija / artistic-aesthetic purpose

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саидмурод Холбеков

Мазкур мақолада адабиётшуносликдаги стилистик фигуралар қаторига кирувчи эллиптик ҳодисаларнинг апокопа, синкопа каби турларининг ўзбек классик адабиётида, хусусан, Собир Сайқалийнинг “Равзат уш-шуҳадо” асарида қўлланилиши мисоллар ёрдамида таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MEANS OF ARTICAL IMAGE AND EXPRESSION IN "RAVZAT USH-SHUHADO"

This article analyzes the use of such types of elliptical phenomena in Uzbek classical literature, in particular, in the work of Sabir Sayqali "Ravzat ush-shuhado", which are among the stylistic figures in literature.

Текст научной работы на тему ««РАВЗАТ УШ-ШУҲАДО» АСАРИДА БАДИИЙ ТАСВИР ВА ИФОДА ВОСИТАЛАРИ: ЭЛЛИПСИС, АПОКОПА, СИНКОПА»

«РАВЗАТ УШ-ШУХДДО» АСАРИДА БАДИИЙ ТАСВИР ВА ИФОДА ВОСИТАЛАРИ: ЭЛЛИПСИС, АПОКОПА, СИНКОПА

Саидмурод Холбеков

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти "Узбек тили ва адабиёти" кафедраси укитувчиси s xolbekov79@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада адабиётшуносликдаги стилистик фигуралар каторига кирувчи эллиптик ходисаларнинг апокопа, синкопа каби турларининг узбек классик адабиётида, хусусан, Собир Сайкалийнинг "Равзат уш-шухадо" асарида кулланилиши мисоллар ёрдамида тахлил килинган.

Калит суз ва иборалар: бадиий тасвир ва ифода воситалари, эллиптик ходисалар, эллипсис, апокопа, синкопа, стилистик фигура, синтактик сатх, мантикий урFу, тавтология, хижо, бадиий-эстетик максад.

MEANS OF ARTICAL IMAGE AND EXPRESSION IN "RAVZAT USH-

SHUHADO"

Saidmurod Kholbekov

Teacher of the Department of Uzbek language and literature Chirchik State Pedagogical Institute, Tashkent region

ABSTRACT

This article analyzes the use of such types of elliptical phenomena in Uzbek classical literature, in particular, in the work of Sabir Sayqali "Ravzat ush-shuhado", which are among the stylistic figures in literature.

Keywords: means of artistic image and expression, elliptical phenomena, ellipsis, apocopa, syncope, stylistic figure, syntactic level, logical emphasis, tautology, hija, artistic-aesthetic purpose.

КИРИШ

Бадиий асарда нарса-ходисаларни жонли тасвирлаш, хис-туЙFу ва кечинмаларни ёркин ифодалашга ихзмат килувчи тил воситалари сифатида бадиий тасвир ва ифода воситалари тилга олинади. Унга кура, адабиётшуносликда ушбу тушунча турли номлар билан юритилади: фигуралар, синтактик фигуралар, стилистик фигуралар, тилнинг поэтик воситалари, тилнинг бадиий-тасвирий воситалари, тасвирий воситалар, ифодавий-тасвирий воситалар шулар жумласидандир. Аввало, тилнинг бадиий тасвир ва ифода воситаларининг

ишлатилиши билан белгиланмайди, улар ишлатилмаган холда хам бадиий тилнинг бош спицифик хусусиятлари образлилик (тасвирийлик) ва эмоционаллик мавжуд була олади: бадиий тасвир ва ифода воситалари мазкур хусусиятларни кучайтириб намоён этишга хизмат килади. Иккинчидан, бадиий адабиёт суз воситасида тасвирлайди (образлилик), айни пайтда, бадиий адабиётдаги тасвир курук эмас, у хис -туЙFуларга йуFрилган (эмоционал)дирки, шу тасвир оркали муайян уй-фикр, хис-кечинма хам ифода этилади. Яъни битта воситанинг узи хам тасвир, хам ифодага хизмат килади. Демак, бу воситаларнинг буниси тасвир, буниси ифода воситаси деб ажратиш туFри булмайди. Шу билан бирга, мазкур воситаларни бадиий тасвир воситалари дебгина юритиш хам маъкул эмас: айрим воситалар (масалан, такрорлар, риторик сурок, риторик мурожаат, эллипсис, жим колиш ва бошкалар) борки, улар ифодавийликни кучайтиришга хизмат килади. Яъни, улар бадиий тасвир воситалари атамаси камрови доирасидан четда колади. Шу сабабли ушбу тушунча бадиий тасвир ва ифода воситалари тарзида аталгани маъкул эканлиги таъкидланади "Адабиётшунослик луFати"да [1, 52-53].

"Адабиётшунослик луFати"да яна шундай дейилади: "Бадиий тасвир ва ифода воситалари тилдан фойдаланишда муайян бадиий-эстетик максадни кузлаб умумодатий нормадан OFиш (яъни тил унсурларини одатдагидан узга шакл, маъно, тартиб, муносабат ва шу кабиларда куллаш) натижасида юазга келади ва тасвирнинг жонли, ифоданинг таъсирли булишига хизмат килади. Бу хил OFишлар тилнинг турли сатхларида - фонетик (аллитерация, ассонанс), морфологик (асиндетон, полисиндетон), лексик (архаизм, диалектизм, жаргон), семантик (троплар), синтактик (инверсия, суз такрори, синтактик параллелизм, эллипсис, хиазм) сатхларда кузатилиши мумкин" [1, 267].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Адабиётшунослик, хусусан, поэтика масалалари буйича жуда куп олимлар тадкикот ишлари, асар укиш жараёнидаги бевосита кузатишлар олиб борганлар. Бунда фалсафа фанидан эндигина ажралиб чиккан даврлардан Аристотельдан тортиб хозирги кунда поэтик мушохада юритаётган бошловчи тадкикотчигача шулар жумласига кушиш мумкин. бу борада хорижий олимлар: Рене Уэллек, Остин Уоррен, Александр Квятковсий, Леонид Тимофеев, Геннадий Поспелов, узбекистонлик олимлар: Абдурауф Фитрат, Абдурахмон Саъдий, Олим Шарафиддинов, Вохид Зохидов, Вохид Абдуллаев, Х,амид Сулаймонов, Гулом Каримов, Иззат Султон, Натан Маллаев, Азиз К,аюмов, Матёкуб Кушжонов, Абдукодир Хдйитметов, Абдурашид АбдуFафуров, Баходир Каримов, Узок Журакулов, Дилмурод Куронов каби олимларнинг илмий тадкикотларини алохида эътироф этиш мумкин. Бирок, эллиптик ходисалар сингари бадиий тасвир ва ифода воситаларидан булган апокопа, синкопа кабиларни алохида

тадкик килиш ва унинг бадиий матндаги урни ва ахамияти, умуман, ушбу ходисаларнинг узбек адабиётшунослигидаги урнини белгилаб берувчи кузатувлар етарли даражада урганилмаганлиги мазкур тадкикотимиз мавзусини белгилаб беради.

Тадкикот ишида тахлилий-статистик, киёсий-ретроспектив, тавсиф ва тахкик каби методлардан фойдаланилди.

ТАДКИКОТ НАТИЖАЛАРИ

"Адабиётшунослик луFати"да эллипсисга куйидагича таъриф берилади:

Эллипсис (юн. elleipsis - тушириш, тушиб колиш) - стилистик фигуралардан бири, нуткда жумла таркибида суз (булак)ни атайин тушириб колдириш. Яъни, эллипсис муайян бадиий-эстетик максадни кузлаган холда амалга ошади, иккинчидан, суз (булак) тушириб колдирилса-да, унинг борлиги назарда тутилади ва англашилиб туради. Узбек шеъриятида купрок бош булаклардан бирининг туширилиб колдирилиши хисобига воке булувчи эллепсислар кузатилади.

Мас.:

Булбулларми?! Етар!

Гулларми?! Булди!

Суз навбати - юракка...

Келтирилган парчада кесим (берилади) туширилиб колдирилган ва, натижада, "юракка" сузи мантикий урFу олади, шеърнинг дастлабки мисраларидаги оханг шиддатининг сакланишига эрилишади [1, 359].

"Бадиият луFати"да эллипсисга куйидагича таъриф берилади:

"Эллипс, эллипсис (юнонча. йукотиш, ташлаб юбориш) - бу лингвистик атама, осонликча шама килинган хар кандай сузнинг суз бирикмасидаги бушлик. Эллепсис кундалик ва шеърий нуткда кенг таркалган ходисадир.

Эллиптик предикат кесим билан ифодаланадиган шундай синтактик конструкцияларни хам уз ичига олади" [2, 351].

"Равзат уш-шухадо" асарида баъзи бир эллиптик ходисалар учраб туради.

Йулукти бир канизе йулда онгох,

Деди "Ё Хдмза, айтай эмди санго,

Шикору сайди сахроллар на даркор,

МухаммадFа бугун бердилар озор".

ТаFайюр тобти бу суздин ушал эр,

Мажоли булмади узга сухан дер [3, 151].

Лекин бу ерда эллиптик ходисаларнинг апокопа тури кулланилган. Яъни "Мажоли булмади узга сухан дерга (дейишга)" дейилиши керак булган уринда дер шаклида гапни кискарок килишга туFри келган. Яна айтиш мумкинки, кофия

булиши таъминланиши билан бирга, вазн талабини хам хисобга олиш зарур булади.

Агар ул кунда Рустам булса зинда, Амир Х,амза ила учраса анда. Йикур эрди, бас, у ёну бу ёндин, Урарди келса хар ким хар каёндин. Амир ул кун курайшийлар тарафдин, Тилар эрди мубориз: "Бери келгин". Ани майдонота келмас эди мард, Курунмас эрди тоFлар кузота гард [3, 168].

Бу ерда хам эллиптик ходисаларнинг мазкур тури булган апокопа кулланилган. Яъни "Курунмас эрди тоFлар кузота гардчалик" тарзида булиши керак булган уринда адиб Собир Сайкалий "Курунмас эрди тоFлар кузота гард" дея киска жумлалар килишга эхтиёж сезганлиги намоён булиб турибди.

Апокопа (юнонча. кесиб ташланган) - суз охирида бир ёки бир нечта товушларнинг йуколиши, унинг маъносига зиён етказмасдан сузни кискартириш деган маънода келади [2, 45].

Эллиптик ходисаларнинг эпик асарларда учраб туриши ижодкорнинг шунчаки утказган экспериментлари эмас, балки аруз коидалари билан боFлик жихатлар, янаям аникроFи, такрорларга йул куймаслик окибатида хам шундай стилистик фигураларга вакти-вакти билан урин берилиши жуда уринли деб уйлаймиз.

Деюрларким, Али ул шери нар, басКи, олди Нахравон отлиF шахар, бас. Деди: "Кимдур борибон Куфа сори, Хабар бергай бу хушлицни бори?" [3, 313-314].

Синкопа (юнонча. кискариш) - лингвистик атама сифатида сузнинг уртасида товушнинг йуколишини англатади [2, 267]

Синкопа сузнинг уртасида товушнинг йуколишини англатса, "Равзат уш-шухадо" асарида хушхабар сузи урнида хушлик сузи келмокда. Бу ерда икки жихатдан шундай суз куллашни такозо этмокда.

1. Аруз коидасига кура хижолар сонининг купайиб кетмаслиги назарда тутилиб, мазкур суз кулланган.

2. "Хабар бергай бу хушхабарни бори" дея тавтологияга йул куймаслик учун хам "бу хушхабарни бори" эмас, "бу хушликни бори" дея пухта уйланган поэтик мушохада килинган булса не ажаб.

Демак, эллиптик-поэтик фигураларнинг бошка турларини ишлатишга эхтиёж сезган Сайкалий мазкур уринда синкопадан мохирона фойдаланганини куришимиз мумкин.

МУ^ОКАМА

Кишилик жамияти пайдо булибдики, хаётига мазмун-маъно олиб кириш хакида уйлайди. Х,аёт эса бир текис кечмайди. Турмуш йулларида турли-туман кийинчиликларга дуч келади ва уларни бартараф килиш йулларини уйлайди. Шу жараёнда хаётдан завк ола билишни хам эсдан чикармайди. Завкланиб яшаш омиллари, янаям туFрироFи, воситалари турли-тумандир. Шулардан бири адабиёт буладиган булса, бу сирли-сехрли восита кишилик тарихида жуда бебахо саналган. Мазкур бебахо воситани доимо янгилаб туришни ва, шунинг баробарида, узининг кунгил куйларига янги оханглар олиб киришни жуда истайди бу инсон. Демак, адабиётдаги бадиий тасвир воситалари унинг ана нажиб холатларига доимо малхам булиб келган.

ХУЛОСА

Биз хозир ана шу воситалардан бир нечтасини бир бутунликда текширган эканмиз, бу хам уз-узидан яралиб колмаган. Шунинг баробарида, ижодкор асарда ана шундай бадиий тасвир ва ифода воситаларини яратаётганини узи хам сезмаган булиши мумкин. Эллипсис, апокопа, синкопа сингари бадиий тасвир воситалари Сайкалийнинг хаёлидан хам утмаганлиги аник. Лекин бадиият ходисалари барча халкларда ухшаш ва айнан ходисалар булиб хам чикиши мумкин. Масалан, "Алпомиш" достони билан Гомернинг "Илиада" достонларининг жуда ухшаш булган сайёр сюжетлари шулар жумласидан. Поэтик ходисалар хам худди шу сингари кечимлардан иборат.

REFERENCES

1. Куронов Д., Мамажонов З., Шералиева М. (2010). Адабиётшунослик луFати. -Тошкент: Академнашр.

2. Квятковский А. (1966). Поэтический словарь (Научный редактор: И.Роднянская). - М.: Изд-во "Советская энциклопедия".

3. С.Сайфуллох, Д.Хунзикер (2004.) Собир Сайкалий Х,исорий. Равзат уш-шухадо. // Нашрга тайёрловчи ва сузбоши муаллифлари С.Сайфуллох, Д.Хунзикер. - Т.: Мовароуннахр.

4. Квятковский А. (1966). Поэтический словарь (Научный редактор: И.Роднянская). - М.: Изд-во "Советская энциклопедия".

5. Xolbekov S. (2020). Педагогик таълим инновацион кластерини ривожлантиришда реминисценция ходисасининг урни. Science and education. Scientific journal. Volume 1, Special issue 3, November (ISSN 2181-0842)

6. Xolbekov S. B. (2013). Дифференциация художественно-изобразителных средств. // Международный молодежный научный форум "Ломоносов-2013" "Востоковедение и алтаистика". - Москва, 9-12 апреля.

7. Xolbekov S. B. (2020). Соображении о новом художественно-изобразительном средстве / Международный научно-образовательный электронный журнал «Образование и наука в XXI веке». Выпуск №6 (сентябрь).

8. Xolbekov S. B. (2020). Тажнис санъати интерактив укитиш воситаси сифатида. / Science and education. Scientific journal. Volume 1, Issue 7, October (ISSN 21810842).

9. Xolbekov, S. B. (2020). Adabiyot darslarida ijodkor tarjimaiholini o'rgatish xususida. Science and Education, 1 (Special Issue 2).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.