Научная статья на тему 'РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА САВДО ХИЗМАТЛАРИ ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ ВА УНИНГ ИЖТИМОИЙИҚТИСОДИЙ АҲАМИЯТИ'

РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА САВДО ХИЗМАТЛАРИ ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ ВА УНИНГ ИЖТИМОИЙИҚТИСОДИЙ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
23
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хизмат / хизмат кўрсатиш / савдо / савдо хизматлари / инфратузилма.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Нормуродов У.Н., Абдуғаниев О.А.

Мақолада савдо хизматлари тушунчасининг назарий масалалари ёритилиб, Самарқанд вилоятида ушбу хизматларнинг иқтисодий кўрсаткичлари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА САВДО ХИЗМАТЛАРИ ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ ВА УНИНГ ИЖТИМОИЙИҚТИСОДИЙ АҲАМИЯТИ»

РАКАМЛИ ЩТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА САВДО ХИЗМАТЛАРИ ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ ВА УНИНГ ИЖТИМОИЙ-

ИКТИСОДИЙ АХДМИЯТИ

Нормуродов У.Н.

Реал иктисодиёт кафедраси доценти в.б., PhD

АбдуFаниев О.А.

СамИСИ "Туризм" кафедраси ассистенти

Аннотация: Маколада савдо хизматлари тушунчасининг назарий масалалари ёритилиб, Самарканд вилоятида ушбу хизматларнинг иктисодий курсаткичлари тахлил килинган.

Калит сузлар: хизмат, хизмат курсатиш, савдо, савдо хизматлари, инфратузилма.

Жахонда ижтимоий-иктисодий ривожланишининг хозирги боскичида хизматлар сохасининг ЯИМ таркибидаги улушига катта таъсир курсатувчи тармогидан бири сифатида савдо хизматларининг дунё мамлакатлари иктисодиёти баркарорлигини таъминлашдаги роли ортиб бормокда. "Бугунги кунда ривожланган мамлакатларда савдо хизматлари хажми уртача усиш суръати 21,7 фоизни, ривожланаётган мамлакатларда 13,5 фоизни, ривожланиш индекси куйи мамлакатларда 2,8 фоизни ташкил этмокда"1.

Янги Узбекистон иктисодиётини шакллантиришда унинг етакчи тармок ва сохаларини модернизациялаш ва ракобатбардошлигини ошириш чора-тадбирлари каторида савдо хизматларини ривожлантиришнинг ташкилий-иктисодий механизмларини такомиллаштириш масалаларига алохида эътибор каратилмокда. 2022-2026 йилларга мулжаланган Янги Узбекистонинг тараккиёт стратегиясида "Республика худудларида савдо ва йул буйи хизматларини ривожлантириш оркали 130 та замонавий бозорлар ва савдо комплекслари, шунингдек, йул буйи инфратузилмасини ривожлантириш буйича 65 та йирик хамда 5000 та кичик хизмат курсатиш объектларини ташкил этиш"2 вазифаси белгиланган. Мазкур вазифалар ижросини таъминлашда, савдо хизматларини инновацион ривожлантиришнинг истикболли йуналишларни белгилашга йуналтирилган илмий тадкикотлар мухим ахамият касб этади.

Жахон иктисодиётидаги узгаришлар Узбекистон иктисодиётининг бошка сохалари сингари хизматлар сохасини, шу жумладан савдо хизматларини хам устувор даражада ривожлантиришни такозо этмокда. Шу сабабли мамлакатимизни модернизация килиш шароитида савдо хизматларини ривожлантириш устувор вазифалардан бири хисобланади.

1 https://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=TIVA 2018 C1

2Узбeкиcтон Рecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2022 йил 28 янвapдaги "2022-2026 йиллapгa мyлжaллaнгaн Янги Узбeкиcтоннинг тapaккиëт cтpaтeгияcи тyгpиcидa"ги ПФ-б0-cонли Фapмони._

HKTucoguëT x,ap KaHgañ ®&MHaTHHHr Mogguñ acoca öynuö, MatnyM öup TapuxHñ TapaKKHëT gaBpura TyFpu KenaguraH umnaö HHKapum, xu3Mar Kypcaram Ba ToBap-nyn MyHocaöaraapuHH y3 HHura onagu. ToBap umnaö HHKapumHUHr puBo^naHumu caBgoHHHr uxTucocnamumura Ba nyn MyoManacuHHHr By^ygra Kenumura acoc öyngu.

ToBapnap xapugopnapra umnaö HHKapum KopxoHanapu, BocuTanunuK TamKunoTnapu oMöopnapu(ynryp^H caBgo), $upMa Ba HaKaHa caBgo gyKoHnapu opKanu coranagu.

CaBgo TapMOFH ucretMon TOBapnapu accopTHMeHTUHUHr maKnnaHumuga Karaamagu, xapugopnapra ToBapnapHHHr cu^ar KypcaTKHHnapu TyFpucuga axöopoTnap öepagu, myHHHrgeK, ToBapnapHH caKnam Ba ynapra KymuMHa umnoB öepum, ToBapnap HapxHHH ypHaram, ucTetMonnunapu öunaH ongu-coTgu mapHOMacHHH aManra omupum Ba öomKa Ba3u$anapHH öa^apagu.

CaBgoHHHr acocan Ba3H$acu - ucTetMonnunapra xu3Mar Kunum xucoönaHagu. EyryHru KyHga xH3Marnap TapKuöuga caBgo xH3Maraapu anoxuga a^aMH^T Kacö этн6 y3 ypHura эгa. fflyHgañ экaн öu3nap caBgo xH3Maraapu öunaH öoFHHK TymyHHanapra TyxTanuö yTMoKHHMU3.

3Hr KaguMHH xu3Mar TypnapugaH öupu caBgo xu3Mara xucoönaHagu3. YpTa Ocuë caBgorapnapu XuToñgaH a^oñuó caHtar acapnapu, xanK aManuñ caHtaruHHHr gypgoHanapu, öe3aK Ba TaKHHHoKnap öunaH KañTraHnap. Mogguñ Ba MatHaBuñ öonnuKnap öunaH aöupöomnam yma gaBpga öy hkkh MaMnaKaT TapaKKHëTura a^oñuó Tatcup KypcarraH. CaBgo xH3MaTHHH öexoBOTup öynumuHH TamKun Kunum añHHKca, TeMyp Ba TeMypuñ3oganap gaBpuga y3ura xoc moxhat Kacö этgн. Höh ApaömoxHHHr ë3umuHa, TeMyp gaBpuga MaFpuögaH caBaT Tyna TunnoHH öomura KyñraH ^yBOH, MampuKKana öexaBOTup öopumu ynyH xaB$-xaTap öynMacnuru xaKuga ë3uô Kongupagu.

X,o$H3y Aöpy y3HHHHr 'Teorpa^ua" acpuga öu3HHHr TypoH3aMHHga aÖHHKca, MoBopoyHHaxpga caBgo Ba caBgo xu3Mara ynyH KeHr HMKoHuaTnap aparuö öepunraHnuru xaKuga KU3HKapnu MatnyMoTnap öepagu. "(MoBopoyHHaxp ep M3Hgaru öapna MaMnaKarnap HHuga Ho3-HetMaT энг Kyn ^oh caHanagu. Hk^hmh cofhom. Yn guëpga onapnunuK Ba Baöo KaMgaH-KaM xpnapgaruHa öynagu. Arap axëH-axëHga экннпapгa öupop 3apap Teruö KonraH TaFgupga x,aM, ynapHH yTKaH ñanga hhfhö KynraH 3axupanapu myHHanuK Kyn öynaguKH, aHa öup ñungaH opTHK MyggaTra x,aM eTagu. Yn MaMnaKaTga Typnu HaBgaru MeBanap ^apoBoH эpyp. MoBopoyHHaxpHHHr ToFnapuga nucTa ycagu. MoBopoyHHaxp axonucuHHHr oT-ynoB Ba HopBa Monnapu Kyn. YMaMnaKaTga Tya ^yHugaH ^yga HupoñnH KamoH TaHëpnaHgunapKHM, yHgañuHH öyTyH gyHëga x£h öup ^oñga TanëpnaH onMMañgunap; öapna HKnuMnapra my epgaH onuö KeTagu", geö ë3agu Aöpy.

3 KapuMoB C. "H^thmohh xu3MaT KypcaTHm co^acn TapuxugaH" // - "Xu3MaT KypcaTHm co^acn TapMoKnapuHH puBo^naHTupum ncTHKöonnapn" MaB3ycngarH pecnyönuKa aHtaHaBHH unMuñ-aManun aH^yMaHH MaTepuannapu

CaMapKaHg 2015 nun, 18-21 geKaöp, 21-26 öeTnap.

Y^a acp тapихчилapининг хaбap бepишичa, aйник;ca, caвдо coras; ишлapидa СyFдиëнa caвдoгapлapи дон чик;apгaнлap. Шу мaънoдa Хитойлик мyaдлифлapнинг кyйидaги гувохлиги дикдатга caзoвopдиp: "(СyFдëнaдик) эpкaклap йигиpмa ëшгa тyлишлapи билaн кушни мaмлaкaтлapгa oшик;aдилap Ba (caвдo -coraba) кaepдa(кyлaйлик) Ba мaнфaaт бyлca (aдбaттa), у epгa кaдaм paнжидa этaдилap, дeб ëзиб кoлдиpгaнлap.

V^a acpлapнинг йиpик тapихий acapи бyлгaн "Тapихнoмaи Тaбapи" acpидa ëзилишичa, СyFдиëнa, ФapFOнa, Хopaзм, Бaк;тpия (Toxap^TO^ кaби вилoятлapдa дeхкoнчилик, хyнapмaндчилик, кypyвчилик, caвдo-coтик;, кончилик таби coхaдap илк ypтa acpлap дaвpидaëк тapaккий этгaнлиги хaкидa хaбap бepaди. Дeхкoнлap мaвжyд cyB pecypcлapи хaмдa лaдимикop epлap имкoнлapидaн фoйдaлaниб, бyFдoй, apпa, шоли, мош, тapик;, нухот, ковун, тapвyз кaби ycимликлapдaн юк;opи хоодл oлгaнлap. Пaхтaчилик, пиллaчилик, бoFдopчилик, узумчилик кaби coхaдap хдм yтгaн acpлap кaби мyнocиб дapaжaдa ycиб бopгaнлигини кдйд этaди. V^a acp тapихчилapи бу epдa eтиштиpилaдигaн пaхтaнинг юк;opи cифaт дapaжacини тaъкидлaca, бошкд биp epдa узумчилик, xycyca^ виночилик бopacидaги миpишкopлap тaжpибacигa тaхcинлap yкилaди. БoFдopчиликкa хaм худди шу кaбилдa. Шaфтoли, Уpик, oлчaнинг б^ нeчa тypлapи, ë^o^, пиcтa, бодом Ba бошкд ^aTOp мeвa нaвлapидaн хaм cифaтли хйм юкopи хоодл oлингaн. Ё мaнбaa тили билж aйтгaндa "мeвaди дapaхтлap caвлaт тукиб тypгaн". Чунончи, aжнaбийлapни Сaмapк;aнднинг "Тилло шaфтoлиcи" лол кoлдиpгaдигини юк;opидa тaъкидлaнгaн acapдa ëзиб колд^г^.

Тapихчи мyтaфaккиpлap ичидa фaк;aт Х,офизу Абpyгинa Мoвopoyннaхpнинг caвдo хизмaтини тaъpифлaшдa мyжaccaм, пyхтa тaъpиф бepa oлгaн дecaк мyбoлaFa бyлмaйди, чунки мaзкyp acapидa Х,офизу Абpy. "Мoвopoyннaхp yлкacи Тypкиcтoннинг бaндapгoхидиp, тулки, cyBcap Ba oлмaхoн тepи -мyйнaдapини кyпинчa шу epгa олиб кeлaдилap Ba у epдaн тypли икдимлapгa олиб кeтaдилap дeб тaъкидлaб ëзaди.

Сaвдo coxa^ Ba хизмaтини тyFpи тaшкил килиш caлтaнaтнинг и^г^одай пoйдeвopлapидaн биp экaнлиги Ba хaдк фapoвoнлигини тaъминлaшнинг acocий шapти э^нлигини coхибк;иpoн Амиp Тeмypнинг уз улими oлдидaн фapзaндлapигa Ba Бoбypмиpзoнинг уз yFли Хyмoйингa »^д^ган вacиятнoмaдapидa хaм yчpaтиш мумкин. Амyp Тeмyp уз фapзaндлapигa вacият ^^a тypиб, "Мeн шyндaн тacкин тoпaмaнки, подшолик дaвpимдa кyчлилapнинг oжизлapгa oзop бepишлapигa йул кyймaдим. Хaдкдap ocoйиштaдиги бopacидa к^ш фyкapoлapдaн хaбapдop булиб тypинглap, кдтъиятли Ba мapдoнoвop бyлинглap", дeб ëзгaн бyлca, Бoбyp уз Вacиятнoмacидa xap хaфтa икки мapтa бoзopлapни тaфтиш килиб caвдoдaн Ba caвдo хизмaтчилapи хoлидaн хaбapдop булиб тypишни тaъкидлaгaн.

И^т^дий aдaбиëтлapдa caвдo хизмaтлapи билaн бoFлик биp rçaTOp тyшyнчaдap ^лт^ил^, тypличa тaдкин этилгaн Ba унта ниcбaтaн тypличa ëндaшyвлap бopлигини кypиш мумкин (1-жaдвaд).

Лea Кapдош томонидaн кeлтиpилгaн тaъpифдa caвдо хизмaти

тyшyнчacигa фaк;aтгинa инcондaн-инcонгa (cотyвчидaн-хapидоpгa) йyнaдтиpилгaн х^^ят cифaтидa тоp мaънодa тaъpиф бepилгaн.

Зaмонaвий 6O3OP мyноcaбaтлapи шapоитидa эca '^явдо хизмaти" тyшyнчacининг мязмун мохдяти yзгapди. Пpофeccоp Б.Абдyкapимов '^явдо хизмaти" тyшyнчacигa кeнг мaънодa к;apaб, '^явдо - хизмaтнинг ^о^идя тypи 6ули6 y бир томондан ишлaб чик;apyвчилapгa хизмaт к^ляди, иккинчи томондан иcтeъмолчилapгa, учинчи томондан Дaвлaтгa хизмaт киляди вa туртинчидан y бошкд и^г^од^т тapмoклapи вa œ^araap^a хдм хизмaт кypcaтaди, yлapни хизмaтлapидaн иcтeъмолчи cифaтидa фойдaдaнaди вa yлap билaн anoK^a бyлaди"4, дeб aйтиб yтгaнлap.

1-жадвал

Савдо хизматлари буйича олимларнинг фикрлари_

Муаллифлар Тушунчанинг мазмуни

Лea Кapдoш5 "Савдода хизмат курсатиш - 6у биp томондян бeвocитa инcoндaн-инcoнгa йyнaдтиpилгaн, хapидopлapгa хизмaтлap тякдиф этиш вя хизмaтлap кypcaтишдиp".

н.и.ушяковя6, Ю.А.Авaнecoвa 7 "Савдода хизмат курсатиш - 6у хapидopлapгa чякяш caвдo opкaди тoвapлapни штиш вя хизмaтлap кypcaтишдaн ибopaт caвдoнинг якуний фyнкцияcидиp".

Ю.А.Елягин., Т.И.Никoлaeвa8 "Савдода хизмат курсатиш - узидя '^явдодя хизмят кypcaтиш cифaти", '^явдо мядянияти", "хизмят кypcaтиш мядянияти" вя "хизмят кypcaтиш дapaжacи" кяби тyшyнчaдapни мyжaccaм этиб, бу тyшyнчaлapнинг узягини хapидopлapгa Faмхypлик, яъни купгиня кyлaйликдap билян caвдoдa бapчa зapyp нapcaдapни кям вя;т capфлaб oлишдиp".

G'.X.Maxmatqu lov9 Savdo xizmatlari - bu sotuvchi va xaridor manfaatlari kesishish nuqtasida sodñ bo'luvchi jaгayon, iste'molchi tomonidan ehtiyojni qondiгish, xizmat ko'reatuvchi tomonidan daгomad topish maqsadlarining mushtarakligi asosida harakatga keluvchi faoliyat, mulkga huquqiy egalik maqomini o'zgaгtiгuvchi vosita, iqtisodiyot taimoqlarini hamda o'zini-o'zi rivojlantirish xususiyatiga ega omil, jami insoniyatga tegishli innovatsion rivojlanuvchi ixtirosi, hamda ularning madaniy hayotini, ma'naviy гuhiyatini shakllantirishda ishtiгok etuvchi millatlararo

4 Абдyкapимoв Б.А. «Ички caвдo иктиcoдиëти». Дapcлик.-Т.: "Иктиcoд-мoлия", 2010. 42 б.

5 Кapдoш Л. Этакя в тopгoвлe. Сoкpaщeнный пepeвoд c вeнгepcкoгo нa pyccкий язык, пpeдиcлoвиe и oфopмлeниe, «Экономикс), 1985. 62 c.

6 Ушaкoвa Н.И., Бeлфй А.Б. Сoциaльнo-экoнoмичecкaя эффeктивнocть тopгoвли: кpитepии и пoкaзaтeлeй. - М.: Вьюш. Шкoлa, 2009. 125 c.

7 Авaнecoвa Ю.А. и дp. Оpгaнизaция тopгoвли. Учeбник. - М.: Экoнoмикa, 2003. 437 c.

8 Елягин Ю.А., Никoлaeвa Т.И. Тeхнoлoгия и кoммepчecкaя дeятeьнocть. Учeбнoe по^бю - Екaтepинбypг. Издaтeльcтвo Уpaл.Гoc. Экон. Ун-тя, 2003. 134 c.

9 Maxmatqulov G'.X. Aholiga savdo xizmatlarini innovatsion rivojlantirishni ekonometrik modellashtirish. PhD ilmiy darajasini olish uchun yozilgan dissertatsiyasi avtoreferati, Urganch. UrDU, 2023. 11 b.

milliy qadriyatlardan biridir.

N.T.Sattarova10 Savdo xizmati - sotuvchi va iste'molchi o'rtasidagi oldi-sotdi munosabatlari natijasida aholini tovarlarga bo'lgan ehtiyojini qondirish maqsadida amalga oshiriladigan xizmat ko'rsatishdagi iqtisodiy munosabatlar majmuini o'z ichiga olgan faoliyatdan iborat.

3.C.Apthkob11 CaBgo xH3MaTH geraHga, ManaKann coTyBnnnap ToMoHngaH xapngopnapra ynapHnHr эxтнë/пaрннн KoHgnpagnraH ToBapnapHn coth6 onryHnra Kagap, coTnm /apaëHnga Ba coth6 onraHngaH KenuHrn gaBpga KypcaranagnraH WKopn gapa/again nKTncoguH foaonnaT Harn/acn TymyHnnagn.

y.H.HopMypogo B, 3.K.PaxnMoB, Э.m.maвкнeв12 CaBgo xH3MaTH TymyHnacH "cnfoaran caBgo xroMarn", "caBgo MagaHnaTn", "MagaHngran caBgo xroMarn", "xn3MaT gapa/acn" Ka6n TymyHHanapHn y3 unnra KaMpa6 onagn. BynapHnHr 6apnacn xapngopra raMxypnnK Kn^um geraH MatHoHn aKc эттнрagн.

YñnaHMH3KH, ym6y Tatpnfo Ma3Kyp TymyHnaHnHr Ma3MyHHHH TynnK KaMpa6 onagn. BnpHHHHgaH, caBgo xroMaraapnHn Kypcarnm /apaëHnga acocnñ cy6teKT 6ynn6 hhcoh xnco6naHagn. HKKHHHHgaH caBgo xroMaraapn 6np maxcgaH hkkhhhh maxcra Kypcaranagn. fflyHnHrgeK, yHHHHHgaH, 6y xn3Maraap xaM 6omKa xn3Maraap cnHrapn ogaMnap Mexpara 6nnaH aManra omupunagn. EynapHnHr xaMMacn nnpoBapgnga Mexpar (/oh^h Ba /ohch3) Ma/MynHn TamKnn Knnagn. ffly /uxargaH onuö KapañgnraH 6yncaK, Ma3Kyp Tatpnfo caBgo xroMaraapnHnHr Ma3MyHHHH y3uga TynuK nfooga этagн.

roKopuga KenTupunraH Mynox,a3anapgaH Kenn6 HHKKaH xpnga, 6u3nap npofoeccop E.AögyKapuMOB TOMOHugaH "caBgo xroMarn" araMacnra öepunraH Tatpnfora KymnnaMro.

MaB3yHuHr Ha3apuH KucMugaH 6n3nap caBgo xroMaraapnHnHr TaxgnnnH KucMura yTaMu3. CaMapKaHg Bunograga xn3Maraap coxacnga TapKn6nH y3rapurnnap Ky3aranMoKga. Xn3Maraap TapKn6nga xaMoH caBgo xroMaraapnHnHr ynyrnu MKopunuruna KonMoKga (2-/agBan).

10 Sattarova N.T. O'zbekistonda savdo xizmatlarini rivojlantirishning tashkiliy-iqtisodiy mexanizmlarini takomillashtirish. PhD ilmiy darajasini olish uchun yozilgan dissertatsiyasi avtoreferati, Samarqand. SamISI, 2023. 12-b.

11 Apthkob.3. C. CaBgo хнзмaтннн тaкoмнотamтнрнm opK&ra axo^n xaëT gapa/acn Ba cn^araHu omnpnm Hy^^apn. H.fo.fo.g. (PhD) raMun gapa/acnHn oram ynyH ë3nOTaH gнcceртaцнн aBTopefoeparn, CaMapKaHg. CaMHCH, 2020. 12-6.

12 HopMypogoB y.H., PaxuMoB 3.K., fflaBKneB Э.ffl. y36eKncTOHga caBgo xroMaraapnHn нннoвaцнoн рнв^/кг^aнтнрнm ncrai^o-i-iapn. MoHoipafong. - T.: "HKTncog-Moflng", 2019. 79-6._

l- жадвал

Самарканд вилоятида IGll йилда хизматларнинг иктисодий фаолият турлари буйича таркиби курсаткичлари тахлили13_

Хажми, 2Q21 йилга нисбатан, Якунга нисбата цишлоц

млрд. сум усиши, % да н улуши, % да жойларда млрд.сум

Жами хизматлар ll 734,9 114,9 1GG,G б 883,5

ш.ж: Хизмят тypлapи буйичя

Адокя вя aхбopoтлaштиpиш хизмaтлapи 1 059,5 126,0 4,7 12,3

Молия хизмaтлapи 3 585,6 134,1 15,8 836,9

Тpaнcпopт хизмaтлapи 5 333,6 108,2 23,5 2 589,5

ш.ж: автотранспорт хизматлари 5 059,2 108,9 22,3 2 564,7

Яшяш вя овкятляниш хизмaтлapи 860,9 114,9 3,8 146,1

Савдо хизматлари б 428,5 11G,9 28,3 2 134,G

Кyчмac мулк билян бoFлик будмяган хизмaтлap 567,7 113,8 2,5 177,6

Тяълим coxдcидaги хизмaтлap 1 208,7 112,3 5,3 103,9

СoFликни caкдaш хизмaтлapи 454,2 120,2 2,0 65,2

Ижapa вя пpoкaт хизмaтлapи 662,5 113,0 2,9 136,1

Кoмпютepлapни вя мяиший тoвapлapни тaъмиpлaш 672,3 112,0 2,9 197,6

хизмaтлapи

Шaхcий хизмaтлap 1 002,5 111,8 4,4 334,9

Meъмopчилик, мухднддолик

излaнишлapи, тeхникa cинoвлap вя тяхдил œx^ara 341,9 100,5 1,5 57,0

хизмaтлap

Бошкя тypдaги хизмaтлap 557,0 120,7 2,4 92,4

Кeлтиpилгaн 2-жaдвaддaн кypиниб тypибдики, вилоятдя 2022 йилдя бoзop хизмaтлapи хэжми 22 734,9 млpд. cyмни тяшкил килди, шу жумлядян кишлок жoйлapидa 6 883,5 млpд. cyм ёки умумий кypcaтилгaн хизмaтлap хэжмининг 30,3 фоизини тяшкил килди. Вилоятдя кypcaтилгaн хизмaтлap хэжмининг 2021 йилгя ндобятян ycиши 114,9 фоизни тяшкил этди. Хизмaтлap тapкибидa энг кяття улуш caвдo (жями хизмaтлapнинг 28,3 фоизи) вя тpaнcпopт (23,5 фоизи) хизмaтлapигa тyFpи кeлди. Шyнингдeк, 2022 йилдя 2021 йилгя тaккocлaгaндa молиявий хизмaтлap (134,1 фоиз), яшяш вя овкятляниш хизмaтлapи (114,9 фоиз), кoмпьютepлapни вя мяиший тoвapлapни тaъмиpлaш хизмaтлapи (112,0

13 https://samstat.uz/uz/nashrlar/axborotnomalar#yanvar-dekabr. 2022 yil.

foou3), TpaHcnopT xroMaraapnga (108,2 foou3), KyHMac MynK 6nnaH 6OFHHK 6ynraH xn3MaTnap (113,8 foou3), anoKa Ba ax6opoTnamTnpnm xn3MaTn (126,0 foou3) Ba cofhhkhh caKgam (120,2 foon3) xroMaraapn ycnm cyptaTH WKopn 6yngn. Taxnnnnap HaTH/acn myHn KypcaTaguKH, KeHHHrn ñnnnapga CaMapKaHg BnnogTnga xn3MaT KypcaTnm coxacnga MyangH ycnm TeHgeHuuflnapn Ky3aTnnMoKga.

BnnogTga KypcaranraH 6o3op xroMaraapn TapKn6nga энг WKopn ynym caBgo xn3MaTnapn xnccacnra TyFpn KenraHnnruHH nHo6aTra onraH xonga, 6n3nap TaxnnnHHHr KeHHHrn 6ocKUHnga caBgo xroMaraapn 6nnaH 6ofhhk KypcaTKH^napHH Taxnnn Ku^nmHu no3HM TongnK (3-/agBan).

3-^agBa.

CaMapKaHg BH.OHTHga caBgo xu3MaT.apu KypcaTKHH.apu _y3rapum KypcanvHH.iapn iax.in.in14_

0.guHru HH.ra

Hu.nap CaBgo xH3MaT.apH ^OH.apga HHCÖaTaH ycumu, % ga

xa^MH, M.pg.cyM xa^MH, M.pg.cyM Bu.OHTga ^OH.apga

2018 3024,6 1276,4 121,4 121,7

2019 3559,1 1473,6 117,7 115,4

2020 4202,0 1468,7 118,1 99,7

2021 5155,1 1802,0 122,7 122,7

2022 6428,5 2134,0 124,7 118,4

CaMapKaHg Bunoraga, my /yMnagaH BnnogT KnmnoK /oñnapnga KypcaranraH caBgo xroMaraapn xa/MH Ba yHnHr y3rapnm gnHaMnKacn Taxnnnn 6yñnHa KyHngarn xynocanapra KenuHgn:

- BnnogTga caBgo xroMaraapn xa/MH Ky3aTnnraH 5 HunnnKga, gtHH 2018-2022 ñnnnap opanuFnga foaKar ycnm тeнgeнцнacнгa эгa 6ynraH 6ynca, ym6y KypcaTKnn KumnoK /oñnapga HoTeKnc puBo/naHraH. EyHra acocan ca6a6 kh^h6, 2020 ñanga 6omnaHraH naHgeMHg Ba y 6nnaH 6ofhhk HeKnoBnapHH KnpnTnm

MyMKnH.

- CaBgo xroMaraapn xa/MHHHHr энг WKopn ycnm KypcaTKunn 2022 ñanga Ky3aTnnn6, 2018 ñnnra Hnc6aTaH 2 MapTara omraH.

- CaMapKaHg BunogTH KnmnoK /oñnapnga 2022 ñanga caBgo xn3MaTnapn 2018 ñnnra connmTnpraHga 857,6 Mnpg. cyMra KynañraH. Ey эca h/o6hh KypcaTKHH xnco6naHagn.

BnnogTga caBgo xH3MaTnapHHHHr 2018-2022 ñnnnapgarn y3rapnm guHaMHKacn 1-gnarpaMMaga 6aTafocnn KenrapnnraH.

14 https://samstat.uz/uz/nashrlar/axborotnomalar#yanvar-dekabr.

7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0

6428,5

5155,1

iccn 1 4202 4202

3024,6 3 559, 1 1

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

I 1802

1276,4 147

2018 йил 2019 йил 2020 йил 2021 йил 2022 йил ■ Ш.ж. Кишлок жойларда ■ Савдо хизматлари

1-диаграмма. Самарканд вилоятида савдо хизматлари хажмининг 2018-2022 йиллардаги узгариш курсаткичлари, млрд.сум.

Хyлoca килиб aйтгaндa, вилoятдa caвдo хизмaтлaри юкори дaрaжaдa тaшкил этилгaнлиги Ba caвдo инфрaтyзилмacи яхши ривoжлaнгaнлигини куришимиз мумкин.

Сaвдo хизмaтлaрини ривожджтириш орк&ли Сэмэркэнд вилoятидa кyйидaгилaргa эришилaди:

Биринчидан, caвдo хизмaтлaрининг зaмoнaвий (иннoвaциoн - электрон caвдo, тoвaрлaрни yйгa етквзиб бериш Ba бошк) тyрлaрини жaдaд ривождвнтириш.

Иккинчидан, caвдo инфрaтyзилмacини ривожджтириш мacaдacи хдм yTa устувор вaзифaдaр cифaтидa белгилaнгaн. Чунки ушбу мacaдaнинг яхши йулга куйилиши иктисодиётнинг 6эркэрор ривoжлaнишини тaъминлaш билaн биргa эхолининг caвдo хизмaтлaригa булган эхтиёжини уз воктидо тулик кондириш имконини хэм беради.

Учинчидан, кишлок жoйлaрдa caвдo хизмaтлaрини курсэтувчи oбъектлaр(чaкaнa caвдo ^кондори) биринчи нaвбaтдa ривoждaнaди, oилaвий тaдбиркoрлик cyбъектлaрини хэмдэ coxara оид техникyмлaр вa олий тaълим мyaccacaдaрини тaмoмлaгaн ёшлaрни сэвдо тaрмoFигa кенг жэд6 этилади.

Ушбу тaдбирлaр нaфaкaт caвдo тaрмoFининг иктисодий жихэтини, 6эдки ижтимоий эхэмиятини хдм оширишни куздэ тyтилгaн. Хycycaн, ушбу ишни aмaдгa ошириш эвaзигa эхолини иш билaн тaъминлaшни йулга куйиш, бaндлик дacтyрини бaжaриш, эхоли фaрoвoнлигини ошириш кaби мacaдaдaр хэм троллел рэвишдэ х&л килиниб борилади.

Юкoридaгилaрдaн куриниб турибдики, сэвдо хизмэтлэрини ривожлжтириш, бугунги шиддэт 6илэн ривoждaнaётгaн дэврдэ момлокот эхолисининг хaёт дэрэжэси, турмуш сиФэти вэ Фэрэвонлигини оширишдэ,

h/thmohh xaëTHHH 6apKapopnamTHpnmga ycTyBop Ba3HfoanapgaH 6npnra añnaHraH.

OoHga.aHH.raH agaôuëT.ap pyHxaTH

1. Y36eKucToH Pecny6nHKacn npe3ngeHTHHHHr 2022 hhh 28 AHBapgarn "20222026 HHnnapra Myn/annaHraH ^Hrn Y36eKHcTOHHHHr TapaKKHëT cTpareragcn TyFpncHga"rH nO-60-coHnn OapMoHH.

2. Mnp3nëeB ffl.M. ^Hrn Y36eKHcTOH TapaKKHëT crpareragcn. TyngnpunraH HKKHHHH Hampn. - TomKeHT: "O'zbekiston" HampHëTH, 2022.

3. A6gyKapHMoB E.A. «Hhkh caBgo HKTHcogHëTH». ^apcnHK.-T.: "HKTHcog-Monna", 2010.

4. ABaHecoBa ro.A. h gp. Оргaннзaцнa ToproBnH. yne6HHK. - M.: Экoнoмнкa, 2003.

5. Apthkob 3.C. CaBgo xH3MaTHHH TaKoMHnnamTHpnm opKann axonn xaëT gapa/acH Ba cnfoaraHH omnpnm ñynnapn. H.fo.fo.g. (PhD) nnMHH gapa/acHHH onnm ynyH ë3HnraH gнcceртaцнa aBTopefoeparn, CaMapKaHg. CaMHCH, 2020.

6. EnarHH ro.A., HnKonaeBa T.H. TexHonorna h KoMMepnecKaa gearetHocTt. yne6Hoe noco6ne - EKarepHH6ypr. H3garentcTBo ypanXoc. Экoн. yH-Ta, 2003.

7. KapHMoB C. "H/thmohh xH3Mar Kypcaram coxacn TapnxngaH" // - "Xn3MaT Kypcaram coxacn TapMoKnapHHH pHBo/naHTHpnm ncTHK6onnapH" MaB3ycngarH pecny6nHKa aHtaHaBHH HnMHH-aManHH aH/yMaHH MarepnannapH. CaMapKaHg -2015 HHn, 18-21 geKa6pt.

8. Kapgom .H. Этнкa b ToproBne. CoKpam,eHHbiñ nepeBog c BeHrepcKoro Ha pyccKHH a3MK, npegncnoBne h ofoopMneHHe, <^KoHoMHKa», 1985.

9. Maxmatqulov G'.X. Aholiga savdo xizmatlarini innovatsion rivojlantirishni ekonometrik

modellashtirish. PhD ilmiy darajasini olish uchun yozilgan dissertatsiyasi avtoreferati, Urganch. UrDU, 2023.

10. HopMypogoB y.H., PaxHMoB 3.K., fflaBKHeB Э.ffl. Y36eKHcTOHga caBgo xH3MaTnapHHH нннoвaцнoн pHB/naHTHpnm ncTHK6onnapH. MoHorpafona.T.: "HKTHcog-Monna", 2019.

11. Sattarova N.T. O'zbekistonda savdo xizmatlarini rivojlantirishning tashkiliy-iqtisodiy mexanizmlarini takomillashtirish. PhD ilmiy darajasini olish uchun yozilgan dissertatsiyasi avtoreferati, Samarqand. SamISI, 2023.

12. ymaKoBa H.H., Eenfoñ A.E. Coцнanbнo-экoнoмннecкaa эfofoeкraвнocтb ToproBnn: KpHTepHH h noKa3areneñ. - M.: Bticm. fflKona, 2009. 125 c.

13. www.stat.uz - O'zbekiston Respublikasi Prezidenti huzuridagi Statistika agentligi rasmiy sayti

14. https://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=TIVA 2018 C1.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.