CC BY
41
Dr Marko Andrejić,
pukovnik, dipl. inž.
Vojna akademija, Beograd
dr Srđan Novaković,
pukovnik, dipl. inž. Uprava za opštu logistiku SMR MO, Beograd
dr Aleksandar Majstorović,
kapetan prve klase
Vojna akademija, Beograd
Rezime:
PLANIRANJE U VOJNIM ORGANIZACIONIM SISTEMIMA
UDC: 65.012.2 : 355.1
U radu se razmatra planiranje kao inicijalna upravljačka funkcija u vojnim organiza-cionim sistemima i planiranje kao proces. Obrađena je suština planiranja, ciljevi koje treba dostići, rezultati koje treba ostvariti i zadaci koje treba realizovati putem planiranja. Identifi-kovani su planovi u vojnim organizacionim sistemima i model izrade planova. Sagledani su subjekti planiranja i njihove obaveze i faktori koji utiču na planiranje. Sistematizovani su ne-dostaci planiranja u vojnim organizacionim sistemima, obrađeni principi planiranja, kao i planiranje konkretnog zadatka i ukazano na softver za podršku pojedinih faza.
Ključne reči: planiranje, funkcija planiranja, proces planiranja, principi planiranja, vrste planova, obeležja planova, upravljanje putem planiranja, podrška planiranju.
PLANNING IN MILITARY ORGANIZED SYSTEMS
Summary:
The paper deals with planning as an initial managing function in military organized systems as well as with planning as a process. The very essence of planning has been considered along with targeted goals, tasks to be fulfilled through planning and attainable results. Plans in military organized systems and a plan formulation model being identified, planning subjects and their duties have been discussed as well as planning-influencing factors. The paper also gives a systematic presentation of drawbacks of planning in military organized systems, principles of planning, planning of particular tasks and a software for logistic support of particular planning phases.
Key words: planning, function of planning, process of planning, principles of planning, types of planning, characteristics of planning, management by planning, planning logistics.
Uvod
Planiranje u vojnim organizacionim sistemima vrlo je značajno za uspešnost poslovanja funkcionisanja i razvoja siste-ma, a njegove slabosti se brzo uočavaju i dugoročno utiču na sistem. Planiranje je inicijalna i vrlo bitna upravljačka funkci-ja u vojnim organizacionim sistemima. Vrši se zbog neodređenosti, neizvesnosti i promena koje postoje u organizacionim sistemima i okruženju.
Kvalitetnim planiranjem izbegava se da sistem dođe u neželjeno stanje, a ako, ipak, dođe da posledice budu što manje i da se što pre saniraju. Planiranjem se bave pojedinci i organizovane grupe, a najbolje je ako se obavlja timski. Poznavanje teo-rijskih osnova planiranja potrebno je svim subjektima upravljanja, rukovođenja i ko-mandovanja (upravnicima, načelnicima, komandantima, komandirima...). Planiranje mora biti zastupljeno u svim fazama životnog ciklusa vojnih organizacionih si-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
13
stema (mir, krizne situacije, vanredno sta-nje, neposredna ratna opasnost, mobiliza-cija, ratno stanje).
Da bi se kvalitetno planiralo neop-hodno je poznavati teoriju planiranja, sa-vremene metode, tehnike, softver i opre-mu za podršku planiranju, posao koji se planira, odnosno podsisteme i procese složenog sistema, relevantne faktore i elemente situacije (u sistemu i okruže-nju) i njihove moguće konstelacije u predviđenoj budućnosti. Za dobro plani-ranje potreban je odgovarajući broj, vrsta i kvalitet podataka. Saznanja iz prakse pokazuju da se teorijske osnove planiranja moraju izučavati u većoj meri i više poznavati i da se planiranje ne sme po-smatrati kao parcijalna rutinska delatnost u trenutku nužnosti, već kao stalan pro-ces kreativnog rešavanja problema.
U našoj novijoj teoriji i praksi planiranje nije dovoljno istraživano, a ni defi-nisano, ni sa organizacionog ni sa tehno-loškog aspekta. Samim tim, i mogućnosti za unapređenje planiranja nedovoljno su razmatrane u našoj teoriji i praksi. Odre-đeni indikatori trenutnog stanja, koji su u velikoj meri posledica neadekvatnog pla-niranja, zatim potreba prakse, zahtevi vremena i savremeni upravljački trendo-vi, ukazali su na potrebu da se ovaj važan segment vojnih organizacionih sistema više rasvetli i unapredi, u organizacionoj i tehnološkoj sferi.
Aspekti i faze planiranja su zajed-nički (isti) pri planiranju bilo kog slože-nog posla u vojnim organizacionim siste-mima, dok su sadržaji planiranja, obim, forma i sadržaj planskih instrumenata uslovljeni misijom i namenom konkret-nog organizacionog sistema i vrstom po-sla kojim se bavi.
Planiranje se ne može istraživati i u praksi sprovoditi ako se ne poznaju nje-gova bitna obeležja kao funkcije u orga-nizacionim sistemima i bitna obeležja planiranja kao procesa.1 Kvalitetne pri-preme za planiranje vrlo su važan predu-slov za njegovu uspešnu realizaciju, što zahteva da i planiranje bude planirano.
Pri razmatranju planiranja u vojnim organizacionim sistemima primenjivaće se izvesna analogija sa klasičnim pristu-pom planiranju u ostalim organizacionim sistemima, ali će se koristiti i pristup pri-mereniji postojećem tehničko-tehnološ-kom razvoju, zasnovan na određenim do-stignućima proj ekt-menadžmenta i orga-nizacionih nauka.
Izbor adekvatnih ciljeva koje treba dostići, donošenje optimalnih odluka o rezultatima koje treba ostvariti i zadaci-ma koje treba realizovati uz optimalno angažovanje resursa, te adekvatno pre-zentovanje ciljeva i odluka zainteresova-nim subjektima sve više će se, pod utica-jem javnosti, tražiti od menadžmenta, stručnih službi i planskih organa u voj-nim organizacionim sistemima.
U ovom radu će se određeni aspekti i segmenti planiranja obrađivati sa viso-kim stepenom uopštavanja, oslanjajući se na iskustva autora, istraživanja u kojima su učestvovali i na dostupne izvore zna-nja. Navedeni pristup omogućava veću generalnost izrečenih stavova, a sa druge strane može dobiti i na snazi (dubini i preciznosti) ukoliko se valjano operacio-nalizuje na svaki konkretan slučaj.
1 Uočava se da se savremeni vojni rukovodioci u svom radu uglavnom orijentišu na organizacionu strukturu i na ljude, a da u manjoj meri poznaju tehnologiju procesa koji se odvija-ju u organizacionim sistemima. Potrebe prakse, zahtevi vreme-na i savremeni trendovi u menadžmentu zahtevaju određene za-hvate u sferi edukacije rukovodioca u smislu boljeg ovladava-nja organizaciono-tehnološkim procesima.
14
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
Cilj ovog rada jeste da se, u sinteti-zovanoj formi, ukaže na nedostatke po-stojećeg planiranja, iznesu određene teo-rijske osnove planiranja značajne za voj-ne organizacione sisteme, radi davanja doprinosa unapređenju planiranja u ope-rativnoj praksi i animiranja planera iz prakse da svoja iskustva iznose sudu šire javnosti, kako bi se obogaćivala praksa planiranja, sakupljena građa verifikovala u naučnoj proceduri i ponovo sistemski uvodila u operativnu praksu.
Nedostaci planiranja u vojnim
organizacionim sistemima
Postojeća teorijska razrađenost planiranja u našoj vojnoj teoriji ne predsta-vlja u dovoljnoj meri solidnu polaznu osnovu za njegovo efikasnije sprovođe-nje u praksi. Kritičkim i analitičko-sinte-tičkim sagledavanjem postojeće teorije i prakse planiranja u vojnim organizacionim sistemima moguće je identifikovati čitav niz propusta (u manjoj ili većoj meri) u planiranju.
Postojeći način planiranja nije pot-puno zasnovan na naučnoj osnovi, uz pri-menu naučnih principa planiranja, nauč-nih metoda, tehnika, softvera i informa-tičke opreme. Sistemski pristup u plani-ranju nedovoljno se primenjuje, a ne us-klađuju se ni aktivnosti različitih subje-kata odgovornih za planiranje, pripremu, sprovođenje i analizu procesa. Zbog od-sustva dugoročnog koncepta sa ugrađe-nim organizacionim aspektom i kreativ-nosti u planiranju, ono je postalo parci-jalna delatnost koja se često obavlja po-vršno i rutinski u trenutku nužnosti.
Objekti planiranja ne sagledavaju se dinamički kroz ceo životni ciklus. Pri iz-radi planova insistira se na „nemogućim rešenjima“ (insistiranje na uvažavanju kriterijuma bez respektovanja ograniče-nja organizacione i tehnološke prirode). Pravo na odlučivanje se tokom planiranja često poistovećuje sa tehnologijom odlu-čivanja, što ima za posledicu isključiva-nje stručnih organa iz procesa donošenja odluka. Najodgovorniji ljudi u sistemu nedovoljno se uključuju u proces planiranja, jer pojedinci smatraju da je planiranje posao operativnih i planskih organa, što ima za posledicu odsustvo pravih in-formacija pri donošenju odluka, nestal-nost u radu upravnih i izvršnih struktura (narušavanje standardnih postupaka u ra-du) i pojavu velikog broja „vanrednih za-dataka“2
Postojeći način planiranja u vojnim organizacionim sistemima ne omogućava optimalno korišćenje svih raspoloživih umnih i drugih potencijala u sistemu. Ne-adekvatna primena i nedovoljno pozna-vanje timskog rada, načela, logike i me-toda planiranja, uslovljava sektorski pri-stup planiranju. Planiranje brojnih procesa nije metodološki razrađeno na jedin-stven način (kao koherentna celina), pa u praksi ima različitosti u pristupu ovoj problematici, što je, sa aspekta jedinstve-nog sistema komandovanja, neopravdano i štetno. U planskim rešenjima se, često, ne ističe stepen značajnosti elemenata re-šenja (aktivnosti, zadataka i sl.), težišta i prioriteti.
2 Rukovodioci nerado planiraju, naročito dugoročno, jer su svesni obima i vrste nepoznanica sa kojima se susreću. S druge strane, iskustvo ih uči da se i najsavesnije izrađeni pla-novi retko ostvaruju.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
15
Sve faze, aspekti i dimenzije slože-nih pojava i procesa se ne uočavaju i ne uvažavaju u dovoljnoj meri. Organizaci-oni planovi se nedovoljno (hijerarhijski i lateralno) uvezuju, jer se planska rešenja ne posmatraju sa upravljačkog aspekta. Organizacioni sistemi, pojave i procesi u njima ne posmatraju se sveobuhvatno i multidisciplinarno. Međusobni uticaj po-jedinih faza životnog ciklusa ne uvažava se u dovoljnoj meri, naročito pri iznala-ženju optimalnih rešenja. Kao kreativan proces, planiranje se često poistovećuje sa izradom planskih dokumenata, odno-sno ispunjavanjem formalizovanih obra-zaca.
Iskustva iz prethodnog perioda uka-zuju na to da se uz elaborate koji su pro-izvod planiranja ne čuvaju analize koje se odnose na realizaciju planova.3 Plan-ska rešenja se ne rade za najnepovoljniju varijantu izvršenja zadatka, a često se, bez kvantifikovanja merljivih faktora, iz-rađuju za samo jednu varijantu izvrše-nja.4 Nizak nivo interne standardizovano-sti podataka, neefikasna razmena podata-ka na izvršnom nivou i relativno nisko is-korišćenje umnih potencijala i opreme u organizacionim sistemima opterećuje planere i sputava njihovu kreativnost.
Odsustvo permanentnog osvežava-nja znanja potrebnih za planiranje, nedo-voljna popunjenost uprava i komandi sta-rešinskim kadrom i informatičkom opre-mom, ustaljeni načini rada na planiranju i rešavanju problema i intenzivni dnevni
3 Navedene analize mogle bi korisno da posluže za una-pređenje procesa planiranja i spreče da se jednom učinjene greške ponavljaju.
4 Time se svesno izbegava ulaženje u suštinu problema
i stvara osećaj privida u vlastitom polju odgovornosti. Većina rešenja do kojih se dolazi planiranjem su višekriterijumske pri-rode i zahtevaju, pri traženju optimuma, uzimanje u obzir ogra-ničenja i težine svakog kriterijuma ponaosob.
operativni zahtevi usložavaju i otežavaju planiranje, tako da se praksa zadržava na dnevnom obezbeđenju funkcionisanja si-stema, a ne i na stalnoj težnji ka poveća-nju progresa i efikasnosti.
Planovi organizacionih sistema na današnjem nivou razvitka planske meto-dologije još ne predstavljaju podlogu za nastanak (konstituciju) i funkcionisanje svih postojećih organizacionih sistema. U njihovoj izradi najdalje se otišlo u eko-nomskoj oblasti, ali oni sve više prodiru i u druge društvene aktivnosti [1].
Zbog izvesne ograničenosti planira-nja u vojnim organizacionim sistemima, pri realizaciji određenih aktivnosti plana može nastupiti određeni nesklad između činilaca organizacionih procesa, koji je bio uspostavljen da bi se ostvarili odre-đeni rezultati.
Do narušavanja odnosa dolazi zbog sledećih razloga:
- planovima se ne može sve predvi-deti, a često se i plan ne uradi najbolje, pa se greške u toku realizacije manifestu-ju kao neusklađenost između osnovnih činilaca procesa,
- u toku realizacije procesa dolazi do novih momenata: od sitnih objektiv-nih teškoća manjih razmera, raznih unu-trašnjih i spoljnih smetnji, pa do krupnih pojava „više sile“,
- planovi se ne izvršavaju ravno-merno, a to narušava ritam procesa, ver-tikalnu usklađenost i dovodi do pojave disproporcija.5
Upravljački i planski organi treba da budu svesni navedenih činjenica i da na-
5 Disproporcije smanjuju efikasnost, pa su zbog toga potrebne brze taktičke, rutinske odluke rukovodioca na licu mesta, u skladu sa ranije definisanim ovlašćenjima.
16
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
stoje da kroz adekvatna rešenja utiču na smanjenje ovih nepoželjnih, ali realno mogućih pojava.
Funkcija planiranja u vojnim
organizacionim sistemima
Planiranje u vojnim organizacionim sistemima jedna je od najvažnijih funkcija upravljačkog procesa. Funkcija planiranja obuhvata aktivnosti usmerene na:
- donošenje odluka o ciljevima koji se žele postići, rezultatima koje treba ostvariti i zadacima koji se moraju izvršiti,
- utvrđivanje politike za ostvarenje željenih ciljeva,
- izbor strategije za ostvarenje ciljeva,
- izradu planova, kao upravljačkih instrumenata, za realizaciju ciljeva.
Sadržaj funkcije planiranja u organi-zacionim sistemima svodi se na aktivno-sti menadžmenta i planskih organa. Za realizaciju obe vrste aktivnosti odgovo-ran je menadžment organizacije.
Osnovu za planiranje u vojnim organizacionim sistemima predstavljaju:
- formulisani ciljevi organizacije za predstojeći period i kriterijumi za ciljna rešenja,
- jasno definisanje pokazatelja us-pešnosti sistema u procesu dostizanja ciljeva,
- informacije o ostvarenju zadataka (plana) u proteklim periodima i trenut-nom stanju sistema u trenutku planiranja,
- informacije (tehnička, logistička, operativna i druga dokumentacija) o ras-položivim uslovima za predstojeće aktivnosti (ograničenja),
- razrađeni scenario budućnosti u ko-joj će se sistem naći tokom dostizanja cilja.
Planiranje u vojnim organizacionim sistemima usmereno je na predviđanje [1]: budućeg stanja sistema na kraju defi-nisanog planskog perioda; budućeg po-našanja; uslova koji su potrebni da bi se ostvarila planirana stanja ili ponašanja sistema (materijal, radna snaga, informacije, energija, finansijska sredstva), i redo-sleda i vremena tokova aktivnosti.
Planiranje kao delatnost sa prime-njenim metodama, tehnikama i softve-rom mora biti: celovito, kontinuirano i metodološki ujednačeno.
Funkcija planiranja u vojnim organizacionim sistemima zasniva se na kri-terijumima koje uslovljava okruženje (u periodu u kojem se planira) sa svim svo-jim zakonitostima i manifestacijama, kao i ograničenjima koja proističu iz samog sistema (kadrovska, materijalna, finansij-ska, prostorna, vremenska, informaciona, ograničenja energetske prirode i dr.). Zbog navedenih razloga planiranje se zasniva na informacijama koje se dobijaju od organa koji se bave pojedinim funkci-jama, odnosno aspektima sistema.
Sadržaj funkcije planiranja u vojnim organizacionim sistemima podrazumeva aktivnosti upravljačkih i planskih organa, te aktivnosti stručnih službi.
Poslovi upravljačkih organa (me-nadžmenta) obuhvataju sledeće aktivnosti, vezane za planiranje: utvrđivanje mi-sije, vizije, ciljeva, težišta, prioriteta i standarda; izbor politike za ostvarenje ciljeva; izbor strategije za ostvarenje ciljeva; definisanje zadataka nosilaca pojedi-nih funkcija izvršenja; definisanje planskih kriterijuma i ograničenja; definisanje bezbednosne zaštite procesa planiranja i planova; praćenje realizacije plani-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
17
ranih ciljeva radi uspostavljanja ravnote-že između planiranih rezultata i prome-njenih uslova za ostvarenje plana i anali-za realizacije planova.
Planski organi odgovorni su da od-luke o ciljevima, merama i akcijama za ostvarenje ciljeva stručno artikulišu, obli-kuju i iskažu kroz odgovarajući doku-ment - plan, kao instrument funkcije pla-niranja. Primenom naučnih metoda, teh-nika i savremene informatičke i druge opreme, te uvažavanjem principa poslo-vanja, planski organi izrađuju određena dokumenta (planske instrumente - plano-ve), koji sadrže obrazloženja i kvantifi-kacije planiranih rezultata i uslova za nji-hovo ostvarivanje.
Stručne službe rade na analizi pro-blema i na razvijanju više varijanti reše-nja. Ostale organe u sistemu snabdevaju stručnim analizama, podacima, doku-mentacijom, informacij ama o činjenica-ma, pojavama i tendencijama koje su neophodne za donošenje načelnih odluka o poslovnoj politici sistema. Stručne slu-žbe nemaju ovlašćenja ni direktnu odgo-vornost za donošenje odluka. Njihova odgovornost je indirektne prirode, jer od-govaraju za ispravnost i stručnost doku-mentacije koja služi kao osnova za dono-šenje odluka u procesu planiranja.
Tokom planiranja u vojnim organi-zacionim sistemima mora se voditi raču-na o sledećim faktorima:
- odbrambeno-bezbednosni: obim i struktura ukupnih odbrambenih i bezbed-nosnih resursa, odnosno potencijala, a posebno u nadležnosti (zoni angažova-nja, odgovornosti ili interesa) razmatra-nog sistema, sa svim kvalitativnim i kvantitativnim karakteristikama koje uti-ču na aktivnosti sistema;
- vojno-sistemski (pravne norme i akta i druge norme i mere nadležnih organa koje deluju podsticajno ili ograničava-juće na planiranje i izvršavanje zadataka);
- materijalni i tehničko-tehnološki elementi izvršenja zadataka (opremlje-nost opremom i kvalitet opreme, karakte-ristike tehnološkog postupka, zadataka i uslova rada);
- kadrovski (količina, vrsta, kvalifi-kaciona struktura, stepen obučenosti ka-dra, pouzdanost kadra, itd.);
- organizacioni (mere koje upra-vljački organi preduzimaju radi postiza-nja visoke uspešnosti poslovanja putem obezbeđenja korišćenja objektivnih uslova za izvršenje zadataka, efektivno i efi-kasno);
- prostorni (specifičnost otvorenog i zatvorenog prostora na kojem se izvrša-vaju zadaci: kvalitet podloge, površina, nosivost, međusobne udaljenosti prostor-nih punktova, pokrivenost rastinjem, na-seljenost, infrastruktura, itd.);
- vremenski (u svim modalitetima i pojavnim oblicima).
Uvažavanje navedenih faktora obez-beđuje realnost planiranja i omogućava da plan predstavlja obavezujući i motivi-šući materijalni dokument.
Planiranje kao proces rešavanja or-ganizacionih problema karakterišu slede-ći aspekti: organizacioni, metodološki, komunikacioni, međuljudski i funkcio-nalni (sadržajni). Potpuno ovladavanje navedenim aspektima, znatno doprinosi kvalitetu planiranja.
Putem procesa planiranja u vojnom organizacionom sistemu treba doći do: željenih ciljeva; vrsta i obima aktivnosti koje treba realizovati na putu dostizanja
18
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
ciljeva; problema i opasnosti u pogledu dostizanja ciljeva (naše snage, protivnik, prostor, vreme, konkurenti i različiti mo-daliteti kombinacija navedenih faktora); organizacionih mera, postupaka i aktiv-nosti kojima se iskorišćavaju „šanse“ iz okruženja, a smanjuju potencijalne „pret-nje“ i posledice ostvarenih pretnji po si-stem, živu silu, prostor i materijalna sredstva; potrebnih resursa; kvalitetnih organizacionih rešenja (način i dinamika realizacije određenih aktivnosti); težišta u ukupnim naporima i prioriteta u dina-mici (vremenu) realizacije aktivnosti; organizacionih rešenja koja obezbeđuju skladno korišćenje resursa u prostoru, vremenu i konkretnoj situaciji.
Pri planiranju složenih poslova u vojnim organizacionim sistemima uoča-vaju se tri grupe problema:
- problemi koji se mogu uspešno re-šavati pomoću formalizovanih postupaka (algoritama);
- problemi koji se mogu na zadovo-ljavajući način rešavati korišćenjem sa-vremenih tehnologija (softver, hardver, netver);
- problemi koji se mogu rešavati za-hvaljujući ljudskom potencijalu, specifič-nom znanju, emocijama, iskustvu, intui-ciji i sposobnosti da se brzo identifikuju ključni činioci i pretraže moguće varijan-te u nestandardizovanim problemima.
Na planiranje u vojnim organizacionim sistemima utiču brojna organizacio-na i tehnološka ograničenja. Organizaci-ona ograničenja predstavljaju pravne norme i pravni akti, uredbe, pravila, uputstva, planovi, naređenja i smernice koje se dobijaju od višeg sistema.6 Teh-
6 Sve je deo celine i celina delova.
nološka ograničenja pri planiranju čini sama suština (priroda) procesa koje reali-zuje konkretni organizacioni sistem i koja zahteva da se aktivnosti odvijaju u od-ređenom vremenu, po određenoj tehnolo-giji i uz utrošak određenih resursa.
Pri planiranju složenih poslova treti-raju se sledeći elementi: zadaci - aktivnosti (određivanje logičke međuzavisno-sti aktivnosti i određivanje protoka izla-znih parametara prethodne aktivnosti u ulazne parametre narednih aktivnosti), resursi (važni za realizaciju zadatka), ro-kovi (početak, završetak, vremenska re-zerva) i kvalitet izvršenja zadatka.
Planiranje se zasniva na podacima i informacijama koje se koriste u toku lo-gičke analize i primene tehnika, metoda i modela planiranja. Podaci koji se koriste u procesu planiranja treba da imaju sle-deća obeležja kvaliteta: reprezentativnost (važnost za primaoca), verodostojnost (pouzdanost), blagovremenost, potpu-nost, preciznost, razumljivost, adekvatna forma (oblik) prezentovanja i adekvatna otvorenost (transparentnost).
Rad na predviđanju i donošenju per-spektivnih planova u praksi se odvija na različite načine, u zavisnosti od konkret-nog organizacionog sistema, dok je po-stupak rada na donošenju osnovnih pla-nova najčešće ustaljen i razrađen u izve-stan broj faza koje se smenjuju po odre-đenom logičnom redosledu [1]:
1. Pribavljanje informacija o stanji-ma, ponašanjima ili redosledu akcija u proteklim planskim periodima sistema.
2. Pribavljanje informacija o objek-tivnim pretpostavkama i subjektivnim faktorima koji će da deluju u planskom periodu za koji se obavlja planiranje.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
19
3. Proveravanje realnih uslova za ostvarenje rezultata i dostizanje zadatih ciljeva koji se definišu i postavljaju kao zadatak aktom planiranja.
4. Izrada projekta plana (razvijanje planova).
5. Organizaciono uvezivanje plana sa ostalim organizacionim planovima sa kojima postoji međuzavisnost i njihovo uravnoteženje.
6. Lansiranje (distribucija) planova.
7. Unošenje završnih korekcija i ko-načno donošenje planova.
8. Kontrola donošenja planova.
9. Praćenje i kontrola realizacije planova.
Podaci potrebni za planiranje priku-pljaju se iz postojećih statističkih izvora (analiza), od državnih organa i organiza-cija, vojnih, tržišnih i ostalih procena i procesa. Prikupljeni podaci se selektuju po vrstama i značaju informacija, kako bi se eliminisao suviše veliki i nepotreban broj podataka. Nakon selekcije podataka obavlja se njihova analiza, naročito ana-liza pouzdanosti.
Razvijanje planova je, u stvari, njihovo oblikovanje i izrada za konkretan sistem. U izradi planova koriste se i in-terni podaci iz organizacionog sistema, kao što su: završne godišnje analize po-slovanja (opremanja, upotrebe), analize borbene gotovosti, ugovoreni poslovi, prelazne obaveze, najavljene kupovine, itd. Lansiranje planova podrazumeva njihovo dostavljanje sa pomoćnim podaci -ma i potrebnim objašnjenjima odgovara-jućim organima na operacionalizaciju. U procesu realizacije planova neophodno je kontrolisati i njihovu realizaciju, i to po:
rokovima, troškovima, mestu, nosiocima, kvalitetu, itd. Odstupanje realizacije plana od njegove misaone konstrukcije mora biti predmet stalne analize.
Planiranje konkretne aktivnosti daje odgovore na sledeća pitanja: ko, šta, ka-ko, kada, gde, s kim, čim i zašto treba učiniti, da bi izvršili zadatak u skladu sa zadatim zahtevima (kriterijumima) i uslovima (ograničenjima).7
Nezavisno od toga koje se metode i tehnike koriste, operativno planiranje konkretnog zadatka obuhvata određene aktivnosti u okviru definisane strukture, toka i alokacije resursa. To su:
- trajanje pojedinih aktivnosti,
- broj i kvalifikacija izvršilaca i njihovo nominovanje,
- količina i vrsta opreme, materija-la, sitnog inventara i drugih resursa,
- tehnička pomagala, oprema i ure-
đaji,
- vremensko korišćenje uređaja i opreme,
- finansijska sredstva i njihova distribucija,
- rokovi završetka.
Vrste i obeležja planova u vojnim
organizacionim sistemima
Klasifikacija planova u vojnim or-ganizacionim sistemima može se oba-vljati u odnosu na sledeće kriterijume:8
- period za koji se izrađuje (hori-zont planiranja): dugoročni, srednjoročni i kratkoročni;
7 Samo u izuzetnim slučajevima planovi sadrže odgovore i na pitanja „zašto“.
8 Važno je naglasiti da se ovi kriterijumi međusobno ne isključuju i da demarkaciona linija između njih ne mora uvek biti jasna.
20
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
- nivo organizacione celine koji vrši planiranje i dalekosežnost posledica usvojenih - donetih planova: strategijski, operativni i taktički;
- vrsta sistema koji tretiraju: tehnič-ki i organizacioni;
- faza životnog ciklusa sistema na koju se odnosi: mirnodopski planovi, planovi za krizne situacije, planovi za postupanje u vanrednom stanju, planovi za postupanje u stanju neposredne ratne opasnosti, ratni planovi;
- namenski ciljevi sistema: planovi odbrane i zaštite vitalnih bezbednosnih i odbrambenih interesa, planovi za očuva-nje mira i razvijanje povoljnog bezbed-nosnog okruženja, planovi razvijanja i unapređenja partnerskih odnosa sa insti-tucijama sistema kolektivne bezbednosti, susednim i drugim državama;
- objektni ciljevi sistema: planovi upotrebe, planovi razvoja, planovi rada; 9
- sadržaj koji tretiraju: planovi po-našanja,10 planovi budućih stanja11 i planovi uslova potrebnih za ostvarenje pla-niranih stanja i ponašanja sistema;
- objekat na koji se odnosi - obim i nivo sistema na koji se odnosi: plan Voj-ske u celini, planovi organizacionih celi-na,12 pojedinačni - lični;
9 Po ovom kriterijumu planovi se mogu deliti, s obzi-rom na radove, na konkretne - tekuće operativne planove kojima se stvaraju uslovi za ostvarenje namenskih ciljeva.
10 Planovima ponašanja sistema predviđaju se određene faze aktivnosti dinamičkog sistema. Najčešći planovi ponaša-nja ekonomskih sistema su: operativni plan proizvodnje (rado-va i usluga) i operativni finansijski plan.
11 Kod statičkih sistema, kao što su mnogi tehnički si-stemi, to su stanja njihove konstitucije, odnosno strukture nji-hovih elemenata i međusobnih odnosa između tih elemenata -tehnički projekti. Kod dinamičkih sistema, kao što su ekonom-ski i drugi sistemi to su odnosi između elemenata izlaza iz sistema i elemenata ulaza u sistem, zahvaćeni određenim vre-menskim presekom - u jednoj godini, u više godina i sl.
12 Organizacioni planovi se dalje mogu deliti prema or-ganizacionoj pripadnosti ili prema funkcijama u organizaciji.
- elementi koji se planiraju: materi-jalna sredstva (plan materijala), radna snaga (plan radne snage), finansijska sredstva (plan troškova, plan investicija), informacione potrebe, energetske potre-be, prostor, vreme, proizvodi, radovi i usluge, mere i postupci;
- obim aktivnosti čiju realizaciju plan reguliše: osnovni i dopunski;
- karakteristike plana: kvalitativni, kvantitativni, itd.
Predviđanje budućeg stanja vojnog organizacionog sistema predstavlja se kroz osnovne planove, kao stanje rezulta-ta rada (razvoja, upotrebe, obuke, proizvodnje, radova i usluga) sistema u odre-đenom periodu, izraženo odnosom izlaza i ulaza u sistem.
Predviđanje budućeg ponašanja sistema predstavlja se operativnim planovima kroz preseke niza stanja sistema u vremenu, koja predstavljaju direktan iz-raz akata ponašanja. Ovi planovi su izraz željenog ponašanja organizacionog siste-ma u dinamici, a rade se za kraće periode (najčešće za mesec dana), jer zahtevaju viši stepen preciznosti, za razliku od osnovnih planova, koje je teško odrediti za duži period.
Predviđanje potrebnih uslova, kao nužnih pretpostavki za ostvarenje plani-ranih stanja i ponašanja sistema, podra-zumeva planiranje potrebnog rada, radne snage (rukovodioci i izvršioci), materijal-nih i finansijskih sredstava.
S obzirom na horizont planiranja, u literaturi se sreću sledeće etape (faze) razvijanja planova: predviđanje; perspek-tivno planiranje; srednjoročno planiranje; operativno planiranje, i terminiranje.
Glavna obeležja navedenih planova [8] prikazana su u tabeli.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
21
Glavna obeležja planiranja po vrstama
\ OBELEŽJE \ PLANIRA-N. NJA HORIZONT PLANIRANJA KO OBAVLJA PLANIRANJE NA OSNOVU ČEGA SE OBAVLJA SADRŽAJ PLANA (predmet tretiranja)
VRSTA N. PLANIRANJA
1 2 3 4 5
PREDVIĐANJE Više od 10 godina. Multidisciplinarni timovi. Konsultanti (eksperti za scenarije). Konsultanti (eksperti za pojedine oblasti). Najviši organi upravljanja. Obavlja se na osnovu podataka koji se mogu dobiti (saznati, prozreti, naslutiti, istražiti), na osnovu globalnih trendova, težnji, promena i razvoja organizacionih sistema. Koriste se, uglavnom, kvalitativne metode, a delom i kvantitativne (utvrđivanje trendova). Definisanje scenarija budućnosti, projektovanje budućnosti i usmeravanje organizacionog sistema ka budućim promenama. Predstavlja futurološko prognoziranje određenih tokova.
PERSPEKTIVNO PLANIRANJE Period do 10 godina (nedostatak pouzdanih informacija i velika neizvesnost). Najviši organi upravljanja u sistemu. Obavlja se na osnovu globalnih trendova, težnji, promena i razvoja organizacionih sistema. Rast i razvoj sistema. Globalni pokazatelji obima, vrste i kvaliteta sistema.
SREDNJOROČNO PLANIRANJE Period od 5 godina. Srednjoročni plan rasta i razvoja organizacionog sistema izrađuje strategijski menadžment za nivo celog sistema (kompanije), kao i za pojedine njene autonomne delove. Vrši se na osnovu perspektivnog plana, sa korekcijama koje su rezultat novih saznanja ili promena. Osnovna delatnost, rast i razvoj sistema. Najčešće se tretira: - eventualno napuštanje postojećih i uvođenje novih tehnoloških i organizacionih rešenja, tehničkih sistema, proizvoda, usluga i resursa; - rekonstrukcija postojećih ili uvođenje novih tehnoloških i organizacionih rešenja, tehničkih sistema, proizvoda, usluga i resursa; - eksterni i interni nastup u užem i širem okruženju i povećanje rasta i razvoja organizacionog sistema.
OPERATIVNO13 PLANIRANJE Najčešće za jedan mesec, a u pojedinim sistemima se izrađuju i dekadni, sedmični i dnevni planovi.14 Najviše rukovodstvo sistema (daje smernice i preporuke). Rukovodioci pojedinih organizacionih delova (ili funkcija). Planski organi. Poslovi iz osnovnog plana, ali i svi vanredni ili nepredviđeni radovi ili usluge. Ravnomerno se raspoređuje proizvodnja (obuka) ili pružanje usluga, radi optimalnog iskorišćenja resursa i ostvarenja dobiti. Precizno se planira fizički obim radova (proizvodnje, obuke, usluga i sl.) i vrednosni rezultat ostvarenja pojedinih ciljeva.
TERMINIRANJE Detaljno planiranje dnevnih aktivnosti za jednu smenu ili pojedine delove smene jednočasovno, dvočasovno i sl.15 Svako na svom nivou. Poslovi iz operativnog plana, ali i svi vanredni ili nepredviđeni radovi ili usluge. Precizno se planira fizički obim radova i drugih aktivnosti i vrednosni rezultat ostvarenja pojedinih ciljeva.
13 Fundamentalne elemente operativnih planova čine: ciljevi, akcije, resursi i aktivnosti na određivanju, usmeravanju i motivisanju izvršilaca da realizuju plan.
14 Za efikasnost i efektivnost poslovanja (funkcionisanja) voj-
nih organizacionih sistema posebno su bitni dnevni planovi ličnog an-
gažovanja i dnevni planovi organizacionih celina, jer bitno doprinose smanjenju organizacionih gubitaka vremena i resursa.
5 Da bi se uspešno sprovodilo u praksi zahteva postoja-nje adekvatne organizacione kulture i klime u sistemu. Najviše je zastupljeno u privredi Japana.
22
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
Principi planiranja
Planiranje podrazumeva primenu odredenih principa kao osnove za obez-beđenje efikasnosti i efektivnosti sistema u ostvarenju ciljeva. Na uvažavanje principa se, osim planskim postavkama, mora uticati i tokom realizacije planskih za-dataka.
Kvalitetno planiranje podrazumeva pripremu i neposredan rad na planiranju, izbor tehnika i metoda planiranja, koje treba da budu usklađene sa prirodom problema koji se rešava. Za izvršenje za-dataka bira se oblik organizovanja koji će obezbediti veću racionalnost, hijerar-hijsko dekomponovanje i postupno reša-vanje složenih problema, kao i naučno određivanje varijanti rešenja.
Korišćenje naučnih metoda, tehnika, informatičke opreme i softvera pri plani-ranju obezbeduje objektivnost planiranja, maksimalno iskorišćavanje mogućnosti planiranja aktivnosti i kvantifikaciju ciljeva.16 Poželjno je da planovi budu for-mulisani u pisanoj formi. Sistem, pojave i procesi se posmatraju tokom planiranja kroz čitav životni ciklus, uz obuhvat svih činilaca koji utiču na dostizanje cilja i uključivanje glavnog rukovodstva u (tim-ski) rad na planiranju.
Sve informacije potrebne za planiranje retko će biti dostupne, što planiranje čini ograničenim i zahteva fleksibilan pristup organizaciji planiranja, sagleda-vanje parcijalnih rešenja i njihovu opti-mizaciju sa aspekta krajnjeg cilja.17 U
16 Kvantifikacija može da se izrazi kategorijama vremena, određenim iznosom troškova, pomoću količinskih odnosa, stepena ili procenta.
17 Budućnost je neprekidan tok dogadaja koji se mogu predvideti i na koje se može uticati sprovodenjem planskih od-luka, koji se mogu sagledati i na koje se ne može uticati i koji se niti mogu sagledati niti se može na njih uticati.
procesu iznalaženja planskih rešenja po-trebno je analizirati prošlost, ocenjivati sadašnjost i predviđati budućnost, uz pri-hvatanje verovatnoće kao mere precizno-sti predviđanja budućih stanja. Korišće-nje razvijene (stvorene) baze znanja, pri planiranju, „ugrađivanje“ pravih infor-macija u planove i isticanje težišta i prio-riteta u planskim rešenjima proces plani-ranja čini racionalnim.
Planiranje se obavlja osloncem na postojeća znanja, uglavnom predstavlje-na u pisanoj formi (podaci za upotrebu), kao i na iskustvo, pri čemu se uvažavaju istorijski razvoj objekta - pojave posma-tranja (primena kvantitativnih metoda), ali i moguće turbulentno ponašanje u si-stemu i okruženju (primena kvalitativnih metoda: metode scenarija i dr.). Faze, aspekti i dimenzije sistema - problema pri planiranju se uvažavaju u meri koja će obezbediti obuhvat svih činilaca koji utiču na dostizanje cilja.
Planiranjem se sagledava moguć-nost sprovođenja planova (orijentisanost plana na akciju), instrumenti i način pro-vere ostvarenja planskih zadataka i stva-raju se uslovi za obezbeđenje kontrolnih informacija o dinamici i stanju izvršenja plana. Planovi kao instrumenti planskih odluka moraju biti formalno i sadržajno tako oblikovani da se mogu jednostavno i brzo menjati u toku planskog perioda u skladu sa promenama uslova funkcioni-sanja sistema i izvršavanja zadataka i tre-ba da sadrže potpune, istinite i korisne informacije, potrebne dubine i stepena konkretizacije. Forma i sadržaj planova treba da budu što više tipizirani, u skladu sa jedinstvenim sistemom upravljačke dokumentacije u vojnoj organizaciji. Bit-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
23
ni stručni prilozi uz planske instrumente moraju se vizuelno fiksirati (napisati, na-crtati, slikati).
Uključivanjem u izradu plana onih koji planove sprovode i onih koji upra-vljaju njihovom realizacijom sagledavaju se sve potrebe, mogućnosti i želje i sma-njuje se broj subjekata i objekata koji učestvuju u lancu informacionih i materi-jalnih tokova i povećava stepen motiva-cije za sprovođenje plana.
Svako plansko rešenje mora da predvidi neophodno rezervno vreme za izvršenje hitnih zadataka i poslova koji neizbežno iskrsavaju u realnom sistemu, a koji ne mogu da se sagledaju u počet-nim fazama planiranja - upravljačka vre-menska rezerva. Normativi vremena i re-sursa pri planiranju treba maksimalno da se koriste. Detalji planskih rešenja zavise od vrste plana i upravljačkog nivoa na kojem se plan izrađuje.
Faze i dimenzije planiranja
Planiranje je kreativan stvaralački proces koji, s obzirom na suštinu [4], obu-hvata:
- misaono-stvaralačke aktivnosti -aktivnosti predviđanja, odlučivanja i stvaranja planskih rešenja, i
- aktivnosti tehničkog karaktera, usmerene na razna fizička merenja, rad na računaru, vođenje pribeleški i eviden-cija, kucanje teksta, crtanje sadržaja, izradu skica i šema i ispunjavanje planskih obrazaca.
Funkcionalno posmatrano, planiranje se odvija putem tri grupe usklađenih i srodnih poslova: predviđanje, odlučiva-nje i izradu planova. Među ovim zavi-
snim grupama aktivnosti ne postoji stro-ga vremenska granica, jer se delimično odvijaju paralelno i sa međusobnim po-vratnim uticajem jedne na drugu.
Predviđanje obuhvata određivanje budućih stanja, ponašanja, redosleda ak-cija, događaja i procesa, kao i šta treba uraditi i koja akcija obezbeđuje najmanje posledice ako se desi nepredviđeno. Suš-tina predviđanja jeste sagledavanje uti-cajnih faktora i elemenata situacije, bu-dućih događaja i pojava koje treba uzeti u obzir u izradi planova i konkretizaciji postavljenih ciljeva.18 Utvrđivanje zako-nitosti nastajanja i kretanja pojava, budu-ćih stanja i ponašanja može se vršiti kva-litativno, eksperimentom, kvantitativnom analizom i primenom iskustva.
Odlučivanje je misaoni proces koji obuhvata celokupnu delatnost pri rešava-nju nekog problema.19 Donošenje odluke u okviru planiranja zahteva analizu i upoređivanje više varijanti rešenja po vi-še kriterijuma različitog uticaja i različi-tog nivoa značajnosti i uvažavanje real-nih ograničenja. Za neki problem može postojati više varijanti rešenja, ali odluka za jedan zadatak može biti samo jedna i predstavlja akt opredeljenja funkcional-nog autoriteta (pravo na odlučivanje) na tehnologijom odlučivanja iznađena reše-nja. Finalni produkt izbora jedne varijan-te predstavlja odluku.20
Formulisanje odluka upravljanja u procesu planiranja ostvaruje se izradom plana. Izradom planova misaono oformlje-
18 Od kvaliteta predviđanja u znatnoj meri zavisi real-nost planova. Predviđanja za duži vremenski period nesigurna su, i štoje zadati cilj kompleksniji to je i rizik veći.
19 Donošenje odluke je iterativna procedura sa nekoliko ciklusa u kojoj svaki ciklus opet ima nekoliko koraka.
20 Odlučivanje je i izbor, odnosno neizbor jedne mogu-će varijante.
24
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
na rešenja se pomoću određenih tehnika iz-rade plana oblikuju, konkretizuju i materi-jalizuju. Planovi se oformljuju tekstualno, tabelarno, grafički i kombinovano. Plan predstavlja akt nužnosti - zakon u materi-jalnom pogledu i obavezujući je za izvršio-ce zadatka. Izradom planova konkretizuju se ciljevi i bliže određuje šta sve treba preduzeti da bi se ciljevi dostigli.
Plan kao instrument procesa planira-nja predstavlja razradu kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja o zadacima koji proističu iz namene sistema i ciljeva poslovanja. Plan je jedan od bitnih in-strumenata upravljačke funkcije koji slu-ži kao podloga za preduzimanje upra-vljačkih akcija. Izradom planova vrši se konkretizacija ciljeva i bliže određuje šta sve treba preduzeti da bi se ti ciljevi mo-gli ostvariti, imajući u vidu verovatni razvoj budućih događaja.
Konkretizacija ciljeva obuhvata od-govore na pitanja: šta treba uraditi; ko treba da izvrši pojedine zadatke; kada šta treba da uradi; gde i kojim sredstvima i kako treba da uradi.
Generalno posmatrano, dobar plan treba da sadrži želje, potrebe i mogućno-sti, jer da bi se planiralo moraju se po-znavati sopstvene potrebe, preispitati sopstvene mogućnosti, a nešto se mora i želeti.
U vojnim organizacionim sistemima planove karakterišu sledeće dimenzije: prostorna, vremenska i organizaciono--tehnološka.
Prostorna dimenzija podrazumeva odvijanje određenih aktivnosti na kon-kretnom prostoru, određenom donetim odlukama ili mestom lociranja, odnosno angažovanja resursa. Prostornu dimenzi-
ju je, pri izradi planskih rešenja, najbolje predstaviti na računaru „3D prikazom“ i na topografskoj karti (na koju se unosi razmeštaj bitnih elemenata i važni poda-ci), skicama i šemama.
Vremenska dimenzija planiranja po-kazuje da svaka aktivnost ima određeno trajanje i da se mora odvijati u određe-nom vremenu, u odnosu na određene vre-menske repere i ograničene resurse. Ova dimenzija planiranja može se najbolje iz-raziti linijskim dijagramima aktivnosti -gantogramima aktivnosti.
Organizaciono-tehnološka dimenzi-ja podrazumeva odvijanje aktivnosti na način i u vremenu određenom nj enim lo-gičnim mestom u okviru zadatka, odnosno celog projekta. Najbolje se može predstaviti mrežnim planom podržanim sa linijskim dijagramima i određenim slobodnim formama prozne deskripcije (opisno). Često se koristi terminski mre-žni plan (kao instrumentarij za određiva-nje tehnologije izvođenja aktivnosti) koji pruža informacije o: zadacima i njihovim nosiocima; terminiranju zadataka; raspo-deli resursa po zadacima i ulazno-izla-znim parametrima aktivnosti (tamo gde je to potrebno).
Sagledavanje upravljanja putem
planiranja
Upravljanje u vojnim organizacionim sistemima predstavlja usmeravanje i koordinaciju ljudskih, materijalnih i dru-gih resursa da bi se ciljevi dostigli u plani-ranom vremenu, u planiranom obimu, sa planiranim troškovima i da bi bili planira-nog kvaliteta. Njime se obezbeđuje jedin-stveno postupanje i homogena akcija.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
25
Da bi se aktivnosti organizacionih procesa odvijale po zahtevanoj tehnologiji i da bi se njima upravljalo moraju se, u procesu planiranja, sagledati i osigurati svi potrebni ulazni i izlazni parametri organi-zacionih aktivnosti, što se vidi na slici.
Problemi većine organizacionih si-stema ne proizlaze iz organizacione već iz procesne strukture, najčešće zbog nepove-zanih aktivnosti ili procesa međusobno. Tehnologija sprovođenja organizacionih procesa ne zasniva se samo na određiva-nju logičke međuzavisnosti aktivnosti već i na određivanju protoka izlaznih parame-tara prethodne aktivnosti u ulazne para-metre kod narednih aktivnosti. Da bi izvr-šioci mogli realizovati aktivnosti neop-hodno je da imaju sve programske infor-macije, ulazne strukturne informacije i osiguran ulazni materijalni tok. Takođe, neophodno je da znaju kome treba da do-stavljaju izlazne strukturne informacije, izlazne materijalne tokove i izveštaje.
Aktivnosti u vojnim organizacionim sistemima izvode pojedinci, grupe, tehno-loške celine i ekipe koje su organizaciono,
preko svojih rukovodstava, uvezani u odre-đene organizacione celine i jedinice. Da bi svaka organizaciona celina ili pojedinac -izvršilac mogao da realizuje određene aktivnosti neophodni su mu podaci i informacije. Takođe, i rukovodstvu koje upravlja kompletnim organizacionim procesom neophodne su određene informacije. Po-trebne informacije obezbeđuju se putem horizontalnog i vertikalnog informisanja.
Da bi se uspešno upravljalo realiza-cijom aktivnosti u vojnim organizacionim sistemima neophodno je, na osnovu programa (organizacije i tehnologije), iz-vođenja, obezbediti sve potrebne informacije o planskim aktivnostima (programske informacije), kako bi se moglo narediti - aktivirati njihovo sprovođenje i obezbediti da se pri kontroli sprovođenja aktivnosti dobiju projektovani izlazni pa-rametri i rezultati aktivnosti koji se mogu upoređivati sa ulaznim parametrima. Us-pešno odvijanje procesa u vojnim organizacionim sistemima zahteva obezbeđenje prenosa svih parametara i rezultata pret-hodnih aktivnosti u sledeće aktivnosti.
PROGRAMSKA KONTROLNA
INFORMACIJA (PI) INFORMACIJA
STRUKTURNA INFORMACIJA (USI)
MATERIJALNI TOK (UMT) ULAZ
*
AKTIVNOST
(KI)
STRUKTURNA INFORMACIJA (ISI)
---------------►
MATERIJALNI TOK (IMT) IZLAZ
Ulazno-izlazni parametri aktivnosti
26
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
Ako u toku realizacije dođe do ka-snijeg ili ranijeg završetka aktivnosti neophodno je doneti odluku o daljem toku odvijanja aktivnosti i promeni koja se mora provesti (na primer, skraćenje aktivnosti na kritičnom putu ili raniji poče-tak neke aktivnosti), odnosno promeniti programske informacije aktivnosti, a za-tim sprovesti vertikalnu i horizontalnu informisanost.
Raspoloživi resursi u vojnim orga-nizacionim sistemima su ograničeni, pa je neophodno da se planiranjem i upra-vljanjem reši problem njihovog optimal-nog raspoređivanja i da se postavi infor-maciona osnova za njihovo obezbeđenje po količini, kvalitetu i rokovima.
Suština optimalne raspodele ograni-čenih resursa, u funkciji vremena, na iz-vršenje bilo koje aktivnosti projektuje se u toku planiranja početka svake aktivnosti, koje pri zadatim ograničenim resursi-ma obezbeđuje izvršenje zadatka u naj-kraćem roku, pri čemu se uzima u obzir tehnološka zavisnost aktivnosti. Optimal-no rešenje angažovanja resursa uslovlje-no je usvojenim kriterijumom optimiza-cije i prisutnim ograničenjima (ograniča-vajućim uslovima), a može se obavljati uz uvažavanje sledećih kriterijuma: da se za čvrsto zadati rok, uz poznati obim i vrstu zadataka, iznađe optimalni plan an-gažovanja resursa; da se za čvrsto zadate resurse, poznati obim i vrstu zadataka odredi minimalno trajanje izvršenja zadatka; da se za poznate raspoložive resurse u zadatom intervalu iznađe vrsta i obim zadataka koje je moguće realizovati uz postizanje maksimalnih efekata (eko-nomskih i drugih).
Tehnike, metode i softver za
podršku planiranju
Postoje brojne metode, tehnike i softver koji se mogu koristiti pri planiranju u vojnim organizacionim sistemima [2]. U konkretnoj situaciji treba ih pravilno iza-brati prema predmetu, svrsi, zadatim cilje-vima i raspoloživoj naučnoj građi - činje-nicama. Njihovom primenom znatno se doprinosi efikasnosti i efektivnosti planiranja, ali i realizaciji planiranih poslova.
Poznatiji softveri za podršku pojedi-nih faza procesa planiranja poslova pro-jektne prirode su:
- MICROSOFT EXCEL - name-njen za rad sa bazama podataka (kreira-nje, upravljanje, ažuriranje). Omogućava izradu raznih tabela i grafikona zasnova-nih na podacima iz radnih tabela, rad sa bazama podataka u tabelarnom obliku, različite operacije nad tabelarnim podaci-ma i kreiranje različitih vrsta i formi iz-veštaja (tabelarna forma, ciklogrami, hi-stogrami, kumulativni prikazi...);
- ACCESS - namenjen je za rad sa bazama podataka (kreiranje, upravljanje, ažuriranje). Omogućava korišćenje auto-matizovane aplikacije baze podataka iz interaktivne baze podataka. U njemu je ugrađena zbirka korisnih „alatki“ koje olakšavaju pravljenje pojedinih kompo-nenti baze podataka (tabele za smeštaj podataka, upiti, obrasci i izveštaji). Po-sebne mogućnosti softvera u oblasti auto-matizacije baze podataka jesu kreiranje modula i makroa;
- POLICU/ GOAL PERCENTAGING - namenjen za rešavanje problema višekriterijumskog odlučivanja;
- IFPS/Personal (Interactive Personal Financial Planning System) - name-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
27
njen za potrebe interaktivnog finansij-skog planiranja, koji omogućava i prime-nu u drugim oblastima. Omogućava ana-lizu osetljivosti, analizu „šta-ako“ i anali-zu dostizanja cilja;
- COAL PROGRAMING - koristi se za rešavanje problema ciljnog linear-nog programiranja;
- MODSIM III - objektno orijenti-san modularan simulacioni jezik, blok strukture i opšte namene, sa mogućnosti-ma za vizuelnu prezentaciju simulacija. Namenjen je za upotrebu u izradi velikih procesno baziranih modela simulacije izolovanih događaja putem modularnih i objektno orijentisanih tehnika razvoja. Kao izlaz može dati izvršni program sa simulacionim eksperimentom. Jezik je građen otvoreno, tako da se može proširi-vati sa modulima za baze podataka, po-sebno za građenje distribuiranih simula-cionih igara i dr.;
- VKR - programski paket namenjen za rešavanje problema višekriteri-jumskog odlučivanja. Softver sadrži sle-deće metode: MISEL, Elektre I i II, IKOR, Promethee I, II i III, MENOR, TOPSIS;
- VP - EXPERT - namenjen je za implementaciju ekspertnih sistema. Omogućava korišćenje postojeće i pra-vljenje nove baze znanja;
- EXPERT CHOISE - pogodan je za rešavanje problema višeatributnog od-lučivanja gde se javlja više konfliktnih i konkurentnih kriterijuma i više alternati-va. Omogućava analizu „šta-ako“, analizu osetljivosti rešenja i određivanje in-deksa konzistentnosti donosioca odluke. Softver predstavlja simbiozu matematič-ke metode analitičkih hijerarhijskih pro-cesa i elemenata ekspertnog sistema u
obliku generatora sistema za podršku od-lučivanju (SPO). Može da se koristi za modeliranje i rešavanje različitih vrsta problema, kod grupnog odlučivanja i od-lučivanja sa većim brojem kriterijuma i alternativa;
- CA SPJ - namenjen je za planira-nje, praćenje i upravljanje projektima. Omogućava rad sa velikim brojem aktiv-nosti determinističkog i stohastičkog ka-raktera, izradu kalendara aktivnosti i re-sursa, raspored poslova prema prioritetu aktivnosti i resursa i istovremeni rad sa više projekata;
- MICROSOFT PROJECT - namenjen je za planiranje, praćenje i upravljanje projektima, sa aktivnostima stohastič-kog i determinističkog karaktera. Omogu-ćava rad sa standardnim kalendarima ak-tivnosti i resursa i formiranje kalendara po sopstvenoj želji. Pruža mogućnost rada sa ograničenjima, definisanje različitih odno-sa među povezanim zadacima i predhođe-nje i odlaganje povezanih zadataka - ak-tivnosti. Omogućava veliki broj operacija nad unetim podacima (traženje, pretraži-vanje, ažuriranje, filtriranje, sortiranje), kao i istovremeni rad sa više projekata;
- PROGRAMSKI PAKET PRIMA-VERA - koristi se za planiranje, praćenje i upravljanje projektima.
Raspoložive činjenice, složenost i vr-sta problema znatno uslovljavaju izbor metode ili softvera za podršku planiranju.
Zaključak
Vojni organizacioni sistemi funkci-onišu u doba neizvesnosti i brzih prome-na, a osnove na kojima se zasnivaju pla-novi vrlo su nesigurne. Ipak, planiranje
28
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
je i u tim uslovima i nužnost i potreba, a u uslovima neizvesnosti upravo je obave-za i izazov za kompetentno rukovodstvo i planske organe.
Promene koje se dešavaju na global-nom planu, u okruženju vojnih organiza-cionih sistema, zahtevaju drugačiji pri-stup planiranju, dinamičko sagledavanje budućnosti i napuštanje klasičnog pristu-pa, uvažavanje teorijskih saznanja i pri-menu savremenih metoda i tehnika, soft-vera i opreme.
Planiranje je obaveza menadžmenta i planskih organa, a planski organi snose odgovornost i za svoj rad. U vojnim or-ganizacionim sistemima planiranjem se bave pojedinci i grupe, a najbolje je ako se planira timski. Planiranje treba da predstavlja neprekidan proces, a ne par-cijalnu delatnost u trenutku nužnosti. Zbog značaja planiranja za vojne organi-zacione sisteme u strukturi moderno or-ganizovanih vojski formiraju se posebne organizacione celine, sastavljene od vrlo obrazovanih profesionalaca, koji se bave ovim veoma osetljivim i za sistem zna-čajnim poslom.
Komparativne prednosti na kojima treba zasnivati planiranje jesu: znanje, is-kustvo i kvalitet, a oni trenutno nisu kon-centrisani u sistemu već imaju znatnu disperziju. Planiranje koje se svodi na puku rutinu ili zadovoljenje formalnih obaveza, bez definisane koncepcije raz-voja, nema nikakvog smisla. Efikasnijim i na naučnoj osnovi zasnovanim planira-njem postigao bi se viši kvalitet planskih rešenja, racionalno trošenje i opterećenje resursa i time dao značajan doprinos po-dizanju nivoa gotovosti Vojske.
Planiranje kao proces rešavanja or-ganizacionih problema ima više aspeka-
ta: organizacioni, metodološki, komuni-kacioni, međuljudski i funkcionalni (sa-držajni), a njihovim ovladavanjem znat-no se doprinosi kvalitetu planiranja. Da bi se uspešno upravljalo funkcionisanjem vojnih organizacionih sistema vrlo je bit-no da se još u fazi planiranja razmišlja o informacijama potrebnim za upravljanje sistemima i procesima.
Vojni organizacioni sistem mora da zadovolji neprekidnost funkcionisanja, što podrazumeva da kroz neprekidno i organizovano planiranje, praćenje stanja, relevantnih faktora i elemenata situacije i preduzimanje upravljačkih akcija treba da spreči moguća iznenađenja i bude uvek spreman za iznalaženje adekvatnih rešenja.
Stalno prisutan zahtev za jedin-stvom komandovanja i smanjenjem broj-nog stanja komandi i uprava, uz istovre-meno povećanje operativnosti u radu i kvalitetu planskih rešenja, može se zado-voljiti samo primenom teorijskih dostig-nuća u oblasti planiranja, izborom adekvatnih organizacionih oblika rada u to-ku sprovođenja planiranja (razni oblici grupnog, a pre svega timskog rada), pri-menom naučno zasnovane metodologije planiranja i većom primenom naučnih metoda, tehnika, informatičke opreme i softvera.
Uočene slabosti u oblasti planiranja (kao upravljačke funkcije i kao poslovi planskih organa) zahtevaju da se planiranje u većoj meri prilagodi potrebama prakse, zahtevima vremena, savremenim upravljačkim trendovima i dinamičnim organizacionim promenama. Zbog brzine i nužnosti promena, moraju se uspostavi-ti mehanizmi koji će reagovati na prome-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
29
ne, koje treba uočavati i prepoznavati, čak i u vidu slabih signala. Pored toga, uz puno znanja, rada i učenja, mora se menjati vlastiti način razmišljanja, odnos prema filozofiji, kulturi i klimi vojne or-ganizacije.
Literatura:
[1] Kukoleča, N.: Organizaciono-poslovni leksikon, Rad, Beograd, 1986.
[2] Andrejić, M.: Timski rad u vojnim organizacionim sistemi-ma, Vojno delo broj 3/2001. (str. 83 do 108), Beograd, 2001.
[3] Andrejić, M.: Metode i softver za podršku planiranja u lo-gističkim organizacionim sistemima, Vojnotehnički gla-snik broj 1/2001. (str. 36 do 53), Beograd, 2001.
[4] Jovanović, B.: Uvod u teoriju vojnog rukovođenja, VIZ, Beograd, 1984.
[5] Stokke, P., Ralston, W., Boyce, T., Wilson, Y.: Scenario planning for norwegian oil and gas, Long range planning, No 2, 1990.
[6] William R. Duncan.: A guide to the project management body of knowledge, pmi Standards Committee, 1996.
[7] Uputstvo o planiranju rada u VJ, GŠ VJ, Beograd, 1998.
[8] Weihrich, H. Koontz, H.: MANAGEMENT, McGraw-Hill, inc., International Edition, 1993.
[9] Certo, S.: PRINCIPLES OF MODERN MANAGEMENT, FUNCTION AND SYSTEMS, Allin and Bacon, BOSTON, LONDON, SYDNEY, TORONTO, 1989.
30
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2008.
