CC BY
25
Mr Aleksandar Cakić, major, dip!, inž.
Vojnt akademija - Odsek logistike.
Beograd
LOGISTIČKIKONTROLING U SAVREMENIM LOGISTIČKIM SISTEMIMA
UDC: 355.41 :681.5
Resime:
V radu je data definicija logistiĆkog kontrolinga и logističkim sistemina Рпкагапе su njegove osnovne funkcije. kao i mesto i uloga и upravljanju savremenim logistićkim sisiemima. Pregledno je phkazano kako pojedini autori definiiu pojam i fuakcije logistićkog kontrolinga и savremenim logistićkim sisiemima.
Kljućne reči: logistićki kontroling. logistička usluga, logistički troikovi.
LOGISTIC CONTROLLING IN MODERN LOGISTIC SYSTEMS
Summary:
In this paper a definition of logistic controlling in logistic systems has been given The basic functions of logistic controlling are shown as well as its place and role in managing modern logistic systems. It is clearly shown how some other authors define the notion and the functions of logistic controlling in modern logistic systems.
Key words: logistic controlling, logistic service, logistic costs.
Uvod
U proSlosti su se, usled različitog shvatanja logistike, ciljeva, oblasti i funkcija koje je ona opisivala, u različi-tim periodima javljale i različite analize, kao i postupci utvrdivanja logističkih procesa i sistema.
Danas se postupci koji analiziraju logistićke procese i sisteme nazivaju: po-stupak utvrdivanja tehnoloških rezervi, definisanje eksploatacionih pokazatelja, utvrdivanje pokazatelja kvaliteta i kvan-titeta usluga, karakteristika iskorišćenja logističkog sistema, itd. Svi ovi postupci utvrdivanja pokazatelja i podataka mogu
da se opišu kroz četiri karakteristike, ко-je treba da se realizuju u ovim postupci-ma analize, na osnovu kojih se stvara kvalitetna slika stanja posmatranog sistema, a to su:
- Obuhvatnost sistema koji se analiziraju i opisuju. Sve dosadašnje analize bile su uglavnom delimične (parcijalne), jer su bile vezane samo za vozni park, za skladišta ili za pretovami sistem. U savremenim analizama teži se celovitom obuhvatu logističkih sistema, a ne samo pojedinih segmenata ili faza sistema;
- Cilj postupka koji se prikazuje. Ciljevi mogu biti različiti, a do sada su tako postavljani da su se najviše koristili
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 1/200}.
45
za fazu kontrole funkcionisanja sistema. Retko ili nikada nisu opisivali procese ili cclokupan sisiem. JoS manje su posta-vljani takvi ciljcvi koji bi sc koristili u planiranju, tj. u fazi projektovanja logi-stičkog sistema i procesa. U toku faze upravljanja logističkim sistemima i pro-cesima ciljcvi su se samo ponekad javlja-li. Svakako da bi vrhunac uspešnosti po-stupaka analize bio kada bi se prikupljeni podaci i informacijc koristili u adekvat-noj formi i obimu za odlučivanje na hije-rarhijskim nivoima;
— Upotrebljivost podataka i informa-cija, kao i rezultata analiza čcsto je nika-kva ili slaba. Podaci i informacije koji sc vode često su apsolutno neupotrebljivi, a karaktcristični su slučajevi praćenja podataka i pokazatelja kada ima podataka i pokazatelja koji su potrcbni, ali se ne prate i nc obraduju na pravi način. Tako-de, postojc podaci i pokazatelji koji su potrcbni i obradeni na pravi način, ali ni-su na pravom mcstu u informacionom si-stemu. Cesto su veoma korisni podaci i pokazatelji koji se ne mogu proveriti, a dobijeni su proizvoljno.
- Način na koji se postupci sprovo-de, kao i kako se prikupljaju i obraduju. Cesto se pre bitne odluke, po hitnom po-stupku, prikupljaju podaci koji su negde zapisani, ali jc pristup njima spor i slo-žen. To pokazuje da praćenje podataka nema pravih cfekata ili informacioni si-stem nije adekvatan.
Zbog toga što svaki postupak utvr-divanja podataka, pokazatelja i informa-cija iziskuje troSkovc, neophodno je da se oni prate, i da ne budu ved od koristi koju mogu doneti.
Cilj danaSnje logistike jeste što veći kvalitet usluga, uz Sto manje troSkove.
PoSto su to oprečni zahtevi neophodno je optimalno rcšenje koje će biti prihvatlji-vo sa stanovišta oba postavljena cilja. Ove ciljeve moguće je ostvariti ako se pravovremeno raspolaže dovoljnim bro-jem kvalitetnih informaeija za strateški i operativni nivo odlučivanja pri planiranju, upravljanju i kontroli logističkih sistema i procesa.
Osnovne podatke za efikasno odlu-čivanje pruža logistički kontroling, čiju osnovu čini skup podataka koji opisuju i kvantifikuju logističkc usluge i logistidke troškove. To su protivrečni zahtevi, jer povedanje nivoa usluge donosi i poveda-nje troškova, Sto je u suprotnosti sa po-stavljcnim ciljem minimalnih troškova.
Logistički kontroling se pojavio kada se došlo do saznanja da je logistika bitan faktor uspeha funkcionisanja sistema. U savremenim druStvima potrebno je Sto više se približiti željama i zahtevima ko-risnika, kupaca i tržišta. Troškovi logistike imaju trend rasta u relativnom i apso-lutnom iznosu u odnosu na druge troško-ve funkcionisanja sistema. Ciklus nad-gradnje i izmena u sistemima se skraćuje. Sto zahteva veliku elastičnosl i prilago-dljivost novim uslovima funkcionisanja. Novi zahtevi povedavaju kompleksnost zadataka logistike, zahtevaju kvalitetne baze podataka, sa preciznim informaeija-ma, koje omogućavaju donoSenje pravo-vremenih odluka, Sto zahteva i dobro projektovane informacione sisteme.
Logistički kontroling (LK) jeste instrument koji podržava planiranje, upra-vljanjc i kontrolu u logističkim sistemima i procesima, Sto jasno govori da pruža po-drSku sistemima koji upravljaju promena-ma. Praksa je pokazala da nije dovoljno dati adekvatne odgovore na promene koje
46
VOJNOTEhNJCK! CU\SNIK 1/2003.
$е dešavaju, već je ncophodno unaprcd prcdvideti promene i pripremiti adekvatne odgovore. Sistem prikupljanja i obradc in-formacija je neophodan da bi sc promene mogle predvidati, a upravo LK u oblasti logistike obezbeđujc informacioni sistcm sa ovim pogodnostima.
Pregled nckih tumačenja
logistićkog kontrolinga
Logistički kontroling se kao koncep-cija javio sedamdesetih godina, a ekspan-ziju jc doživeo tokom devedesetih godina XX veka. U torn pcriodu različito je defi-nisan sa stanovišta ciljeva, funkcija i zna-čaja, ati se ne možc poistovetiti sa kontro-lom logističkih procesa. On obuhvata i planiranje i upravljanje procesima i siste-mima u skladu sa ciljevima funkcionisa-nja, a pcslednjih godina sve više se namc-će kao sistem za podršku odlučivanju.
Pojedini autori, kao npr. L Jaeschke i E. Feuerbaum [2], navode pojam „to control41 koji znači viSe nego ројаш „kontrolisati44, i koji obuhvata mere upra-vljanja na području toka proizvodnih i logističkih procesa. Pojam „controlling44 može se izjednačiti sa pojmom „upravljanje44, bez obzira na to da li trcba upravlja-ti odredenim proizvodnim i logističkim procesima, unutar sistema ili izvan njega.
J. Weber [10] definiše dve grupe za-dataka sistema logističkog kontrolinga, a to su:
1. podrška strateškom planiranju i odlučivanju koja obuhvata: utvrdivanje strateSkog značaja logistike za preduze-će; uključivanje logistike u strateško planiranje preduzeća; podršku definisanju logistićkih ciljeva; delmisanje strateških ciljeva kao podloge za operativno upra-
vljanjc; razvoj sistema upravljanja na strateškom nivou.
2. Podrška operativnom planiranju i upravljanju koju čini: opcracionalizacija i ocena stepena zadovoljenja definisanih ciljeva; savetodavna ftmkcija upravljač-kom timu; podrška sistemu upravljanja promenama; praćcnje, analiza i upravljanje logtstičkim troškovima i učinkom; podrška operativnom planiranju realiza-cijc logistićkih procesa i aktivnosti; po-većanje logističke aktivnosti.
F. Unger [8] kao osnovne funkcije i zadatke logističkog kcntrolinga na pod-ručju nabavke i distribucije proizvoda navodi funkcije: prikupljanja informacija za tokove roba, transporta i skladiStenja; planiranja, prognoze i savetodavne aktivnosti; tražnje i upravljanja specijalizova-nim odeljenjima, kao i funkciju kontrole.
T. Uhlig [9] navodi tri bilne funkcije logističkog kontrolinga: fimkciju koordi-nacije (prevladavanje intcresnih konflika-ta u logistici. Neophodno je da postoji proces usaglašavanja izmedu pojedinžh donosilaca odluke. radi postavljanja jedin-stvenog cilja); funkciju planiranja i kon-trolc na strateškom i operativnom nivou. (U sistemu planiranja potrebno je sve de-limične planove koordinirati i usmenti u pravcu ostvarenja jedir.stvenog cilja. Proces kontrole treba da spreči rizik i obezbe-di profit i rentabilnost) i funkciju informi-sanja (logistički kontroling ima zadatak da obezbedi sve bitne informacijc na svim nivoima odlučivanja).
T. Rcichmann [7] navodi da jc cilj-no i usmereno pripremanje informacija i podloga za planiranje, koordinaciju i kontrolu logističkih procesa osnovni zadatak logističkog kontrolinga. Logistički kontroling prikuplja potrebne informaci-
VOJNOTEIINIĆK1GLASNIK 1/200).
47
је, centralno ih obrađuje u željenom obli-ku i stepenu detaljnosti, pa ih dostavlja donosiocima odluka. Posebno je nagla-Sen višedimenzionalni karakter logistiC-kog kontrolinga, koji se može ogledati kroz različite dužine planskih perioda. Na razliCitim nivoima odlučivanja po-trebna je razliCita struktura i detaljnost logistiCkih pokazatelja.
H. Krampe i H. J. Lucke [6] pod koncepcijom logističkog kontrolinga podrazumevaju oblast upravljanja logi-stičkim procesima, kroz koju se integri-sano podržavaju i preuzimaju procedure planiranja, upravljanja i kontrolc proce-sa, kao i priprema, što omogućava uspe-Sno upravljanje preduzećem. Pored toga, logistićki kontroling trcba da omogući i kontrolu vrstc, mesta i nosilaca troSkova, kao i pripremanje i obezbedenje informa-cija о logističkim uslugama potrebnim za donoSenje srednjoroCnih i dugoroCnih odluka. Ovi autori ističu dva područja za-dataka logističkog kontrolinga: podničje obraCuna logistiCkih usluga - planiranje logističkih resursa i podrućje obraćuna logistiCkih troškova - planiranje i kontrolu troSkova po mestu nastanka, proizvo-dima, podrSci intemim logističkim odlu-каша kao i odiukama koje prelaze grani-ce preduzeća.
M. Kilibarda i S. ZeCević [4] о LK govore kao funkcionalnom delu logistič-ke koncepcije preduzeća koji obazbeduje integrisanu podrSku planiranju, upravlja-nju i kontroli logističkih procesa i siste-ma. Logistički kontroling konceptualno čine Četiri osnovne funkcije:
- informisanje koje obuhvata proce-se registrovanja, prikupljanja, obrade, di-stribucije i korišćenja informacija о logi-stičkim pokazateljima. Na taj način obez-
beduju se podaci u realnom vremenu i stvara osnova za donoSenje adekvatnih logističko-poslovnih odluka;
- planiranje koje obuhvata definisa-nje strateških i operativnih logističkih ci-Ijeva, izradu prognoza kratkoroćnih i du-gorodnih planova. Sistcm LK obezbeduje podrSku odlućivanju: vezano za strategije MAKE-OR-BUY, о donoSenju investici-onih odluka, reorganizaciji sistema na-bavke i distributivnog sistema, о mestu, vremenu, tehnologiji i organizaciji reali-zacije logističkih aktivnosti, izboru nosi-oca iogističke usluge, izboru kooperanata u logističkom lancu, itd.;
- upravljanje sadrži definisanje pra-vila i proccdura prioriteta realizacije lo-gističkih procesa i aktivnosti u sistemu. Logistički kontroling obezbeduje podrSku odiukama: о operativnim stratcgija-ma funkcionisanja logistiCkih sistema (skladišta, mehanizacija pretovara i si.), dispozicionim zadacima i operativnim MAKE-OR-BUY odiukama;
- kontrola sc odnosi na praćcnje i kontrolu realizacije logističkih ciljeva i planske veličine za konkretne logističke zadatke (uporedivanjem planiranih i stvamih logistiCkih pokazatelja). Kon-trolna funkcija obuhvata: kontrolu logistiCkih troškova i logistiCkih usluga u transportu, skladiStenju, pretovaru, kontrolu kvaliteta isporuke proizvoda i dr. Sistem kontrole obuhvata i postupak utvrdivanja logistiCkih rezervi.
Kod logistike trgovaCkih i industrij-skih preduzeća postoje dve grupe zadata-ka LK:
- definisanje i kvantifikacija logistiCkih troškova (definisanje, postavka strukture i razdvajanje troškova, priku-pljanje podataka za planiranje troškova,
48
VOJNOTF.HNJCKI GLASNIK 1/2003.
odluka о troškovnoj strukturi, troškovna kontrola procesa i sl.);
- defmisanje i kvantifikacija logističke usluge i ućinka (analiza i dokumentacija procesa, definisanje smetnji i odstupanja, si-stematizacija, utvrdivanje i vrednovanje rnemih velilina, formiranje podloga za pla-niranje logističkih procesa i resursa, za pla-niranje logističkih troškova - budžeta i sl.).
Dinamičnost promena i smetnji na tržištu, nabavke sirovina, plasmana pro-izvoda, ponude i potražnje logističkih usluga zahtevaju brze reakcije logističkih sistema u vezi sa uočavanjem, praćenjem i upravljanjem promenama, kako u sop-stvenom sistemu, tako i u okruženju.
M. Vidović [1] govori о logistilkim performansama i logistilkim izmeritelji-ma prema „amerilkoj logistilkoj školi“, pri lemu upoređenje i pojam logistilkih performansi i LK. za logistilke perfor-manse primama je upravljalka funkcija, ostale funkcije predstavljaju podršku upravljačkom procesu. Upravljaćki pro-ces podrazumeva definisanje ciljeva, standarda i planova, merenje realizova-nih performansi, ргеко vrednosti određe-nih parametara i definisanih izmeritelja, analizu odstupanja reaiizovanih performansi od ciljnih vrednosti i preduzimanje planom definisanih korektivnih akcija, ako dode do nedozvoljenih odstupanja.
Informativno-ilustrativna i planska, kao i većina ostalih funkcija, polaze od funkcije upravljanja logistilkim sistemima.
Osnovni sistem izmeritelja logistil-kih performansi line logistilki troškovi, servis-stepen, tehno-ckploatacione per-formanse logističkih sistema i bezbed-nost logističkih procesa i odnos prema ekosistemu.
Uočljivo je da je centralno mesto dato upravljačkoj funkciji i upravljanju u organizaciji. Zbog toga se pokazatelji lo-
gističkih troškova i logističke usluge po-smatraju sa takvog stanovišta, što sc raz-likuje od prethodnih pogleda na ovaj problem. I sa ovakvog stanovišta se kao bit-ni pokazatelji izdvajaju logistički troSko-vi i logistička usluga, sa јоб nekim dodat-nim grupama pokazatelja.
Pojam logistilkog kontrolinga
Može se uočiti da LK u logističkim sistemima predstavlja metod kojim sc dolazi do integrisanog .nformacionog sistema, a koji prati sve elemente i procesc u sistemu: zalihe, vozila, klijentc i drugo. Pri tome se transparcntno prikazuju sta-nja, što rukovodećim strukturama omo-gućava uvid u stanja sistema, stalnu ve-zu, ali i prcdvidanje reakcija na promenc u sistemu, tj. reagovanje na novonastale promene koje su bitne za njegovo funkci-onisanje. Time se omogućava donošenje kvalitetnih upravljačkib odluka na svim nivoima odlučivanja. Logistički kontro-ling je orijentisan na procese sistema, i posmatra ceo logistički lanac od početka do кгаја, od formiranja palcte do krajnjeg korisnika. Javlja se kao neophodan metod još u fazi planiranja logističkog sistema, Čime se izbegavaju moguće greškc u poletnim fazama njegovog formiranja, a ima dva dela:
1. Obraćun logističke proizvodnosti koji line: analiza stmkiure procesa; definisanje operativnosti ciljeva svih Iogi-stilkih sistema; utvrdivanje parametara i mera proizvodnosti; identifikacija i kvantifikacija smetnji; sistematsko ocenjiva-nje i izbor memih veličina; priprema po-dataka; planiranje logistilkih resursa; planiranje troSkova i prihoda; formiranje podrške za odlulivanje.
VOJNOTEHNlCKJ GLASNIK 1/2003.
49
2. Obračun logističkih troškova koji čine: dcfinisanje logističkih troškova; utvrdivanje troškova po procesima i siste-mima; izrada i obrada podataka po troško-vima za planirane prihode i rashode i Гог-miranje podloge za odlučivanje; kontrola troškova logističkih podsistema; projekto-vanje troškova po jedinici proizvoda; for-miranje obračunskih podloga za ocenu proizvodnosti i logističkih podsistema.
Pokazatclji rada u saobraćaju i tran-sportu odavno se registruju, ali se nikad nisu pratili celovito za logistički lanac. U današnje vreme, kada se teži upravljanju promenama, to ne znači da treba čekati da se promcna desi kako bi joj se prila-godili, već treba postaviti sistem koji će predvideti moguće događaje i unapred pnpremiti odgovarajuće odgovore na promene, što jc nemoguće bez dobrog in-formacionog sistema.
Podaci treba da se prikupljaju za je-dan logistički lanac, a ne za više lanaca ili sistema. Jedan podatak se prikuplja na jednom definisanom mestu u lancu, a ko-risti se u ceiom lancu i informacionom sistemu. Vrlo je loše, a često se đešava da se isti podatak Ш pokazatclj sakuplja na više različitih mesta u lancu, a zatim se čuva i ne koristi na pravi način ili se uopšte ne koristi. Upravo LK treba da pomogne u stvaranju takvog informacio-nog sistema koji će sprečavati praćenjc i čuvanje nepotrebnih pokazatelja i podataka. Kvalitetna slika trenutnog stanja sistema može biti dobra osnova za odluči-vanje na svim hijerarhijskim nivoima.
Zaključak
Cilj LK jeste da se stvori takva baza podataka za planiranje i upravljanje logi-
stičkim lancima i sistemima koja bi omo-gućila uspeSno funkcionisanje sistema, kao i prilagođavanje promenama u toku njegovog funkcionisanja, i potpuno omo-gućila funkcije inforrr.isanja, planiranja, upravljanja i kontrole.
U sistemu snabdevanja potrebno je stalno pratiti promcne, i imati ceiovitu sliku stanja i mogućnosti sistema. Praće-nje stanja pojedinih delova ili celog sistema definisano je samom postavkom sistema snabdevanja normativnim aktima odgovarajućih nivoa odlučivanja. Logi-stički kontroling kao nova metodologija koja sc uz pomoć niza metoda, modela i savremenih informacionih tehnologija koristi za celovito sagledavanje logistič-kih procesa i sistema, upravo omogućava sagledavanje svih procesa u sistemu snabdevanja, tako da je veoma pogodan za korišćenje i u lancima snabdevanja.
Littratwa:
[t] Vidovk, M.: Mogufoost poboIjSanja performansi logistic-kih sistema optimizaeijom operativnog planiranja nekih klasa pretovomih procesa. dokiorska disertacija, Beograd, 1997
(2) Jaeschkc. L; Fcucrbaum, Б.: Controlling in etnem Unter-nehmen des Industrieanlagenbms, lllo, 9. Lfg: 1X/85.
(3] Kilibarda, M : Modeli logistic tog komrolinga u irxegnsa-mm logistkkim ststcroima, nagisunki rad. Beograd. 1998.
(4] Kilibarda. M.; ZoCcviC, S.: LogstiCki kontroling kao podr-Ska ststetmi koji upravlja pronte'tama. Subotica. 1997.
(5) Kilibarda. M.; ZcCeviC. S.: Logistic controlling as a backup to the change managing systerr. XIV International conference on material handling asd warehousing. Beograd, 1996.
(6] Krampe. H.; Lucke, H. J.: Einfuehrung die Logistik. HU-US-VF.RLAG. Minchen. 1990.
(7) Rekhmann. T.: Logistik-Comrollingsystem, Zciuhrift Aie Logistik, Kovember/Decembcr 985.
(8) Unger. F.: Soellncr Logistik cwnroling: Schlagwort Oder nuetzliches Stcucrungsinstrumenc Zciuchnft fur logistik. 1993, (57-61).
(9] Uhlig, T.: Notwcndigkeit und Ausgesttltung eincs Logistik-Controlling. Distribution 11—12/96.
110] Weber, J.: Logistik Controlling 2. Auflage, CE Poeschd Verlag Stuttgart. 1991.
50
VOJNOTEHNlCtU GLASNIK 1/2003.
