Научная статья на тему 'ПИЛТАЛАШ ЖАРАЁНИДА МАҲСУЛОТ НОТЕКИСЛИГИНИКАМАЙТИРИШ УСЛУБИ'

ПИЛТАЛАШ ЖАРАЁНИДА МАҲСУЛОТ НОТЕКИСЛИГИНИКАМАЙТИРИШ УСЛУБИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
11
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИККИНЧИ ГАРМОНИК / ПИЛТАДА ОқИМЛАР ҲОСИЛ БЎЛИШ ЖАРАЁНИ / ПИЛТА ҲОСИЛ БЎЛИШ ЖАРАЁНИНИНГ АМПЛИТУДАЛИ ХАРАКТЕРИСТИКАЛАРИ

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Абдугаффаров А.А., Очилов Т.А., Атанафасов М.Р.

Ушбу мақолада пилтани қўшиш машинасида маҳсулот нотекислигини инобатга олган ҳолда ишлаб чиқарилаётган пилта нотекислигининг амплитуда частота характеристикасини аниқлашнинг математик модели ва маҳсулот нотекислигини камайтиришнинг услуби ишлаб чиқилган, пилталаш машинасида схема асосида пилталарни қўшиш жараёнида чиқадиган пилтанинг нотекислик кўрсаткич аниқланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHOD FOR REDUCING PRODUCT ROUGHNESS IN THE DRAWING MACHINE PROCESS

The article builds a mathematical model for determining the frequency characteristic of the amplitude of the flatness of the tape, produced taking into account the unevenness of the product on the tape splicing machine, and developed a method to reduce the unevenness of the product, the indicator of the unevenness of the tape obtained on the tape splicing machine based on the scheme.

Текст научной работы на тему «ПИЛТАЛАШ ЖАРАЁНИДА МАҲСУЛОТ НОТЕКИСЛИГИНИКАМАЙТИРИШ УСЛУБИ»

СОВРЕМЕННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ УПРАВЛЕНИЯ

ОРГАНИЗАЦИЕЙ

Абдугаффаров А. А.

доцент

Тошкент туцимачилик ва енгил саноат институти

Очилов Т.А. профессор

Тошкент туцимачилик ва енгил саноат институти

Атанафасов М.Р. катта уцитувчи

Тошкент туцимачилик ва енгил саноат институти

ПИЛТАЛАШ ЖАРАЁНИДА МА^СУЛОТ НОТЕКИСЛИГИНИКАМАЙТИРИШ УСЛУБИ

Аннотация: ушбу мацолада пилтани цушиш машинасида маусулот нотекислигини инобатга олган уолда ишлаб чицарилаётган пилта нотекислигининг амплитуда частота характеристикасини аницлашнинг математик модели ва маусулот нотекислигини камайтиришнинг услуби ишлаб чицилган, пилталаш машинасида схема асосида пилталарни цушиш жараёнида чицадиган пилтанинг нотекислик курсаткич аницланган.

Калит сузи: иккинчи гармоник, пилтада оцимлар уосил булиш жараёни, пилта уосил булиш жараёнининг амплитудали характеристикалари.

Abdugaffarov A.A.

docent

Tashkent Institute of Textile and Light Industry

Ochilov T.A. professor

Tashkent Institute of Textile and Light Industry

Atanafasov M.R. senior lecturer

Tashkent Institute of Textile and Light Industry

METHOD FOR REDUCING PRODUCT ROUGHNESS IN THE

DRAWING MACHINE PROCESS

Abstract: the article builds a mathematical model for determining the frequency characteristic of the amplitude of the flatness of the tape, produced

taking into account the unevenness of the product on the tape splicing machine, and developed a method to reduce the unevenness of the product, the indicator of the unevenness of the tape obtained on the tape splicing machine based on the scheme.

Keywords: second harmonic, process of tape flow formation, amplitude characteristics of the tape formation process.

Жахонда тикувчилик кийкимларини кайта ишлашда ундан самарали фойдаланиш оркали тукувчиликда ишлатиладиган сифатли аркок ипларини ишлаб чикариш учун ресурстежамкор технологиялар ва техника воситаларининг янги илмий-техникавий ечимларини ишлаб чикишга йуналтирилган илмий-тадкикот ишлари олиб борилмокда.

Кушиш жараёни йигириш технологиясида куп кулланилади. Кушишдан максад-махсулотнинг структураси ва массасини тенглаштиришдир. Агар тупланган махсулотларнинг чизикий зичлиги тасодифий функциялар билан тавсифланган булса, унда хосил булган махсулотнинг эхтимоллик характеристикаларини формулалар билан аниклаш мумкин. Бу холат купинча амалда куйилган махсулотлар фазали даврий компонентга эга булганда юзага келади ва бу компонент учун Фурье катор коэффициентлари хар кандай куйилган махсулот учун бир хил булади. Кейин текислаш эффектини куйилган окимларнинг фазаларини силжитиш оркали олиш мумкин, бу эса куйилган махсулотларнинг кушиш нуктасига утадиган турли йуллари туфайли эришилади. Куйилган махсулотлар томонидан олдинги машиналарнинг ишлаши туфайли чузиш мосламасининг чикишида махсулотнинг даврий тебранишларини кушимча тенглаштириш нуктасига утказилади. Бундан холда, n та махсулотни кушиш жараёни узатиш функцияси esT билан параллел уланган n та элементлардан иборат тизим оркали сигналларнинг утиш сифатида талкин килиниши мумкин, бу ерда т -силжиш киймати махсулотнинг кушилиш нуктасигача булган йулга тенгдир.

Тенг булмаган силжишлар кулланилса, купрок хамкорликларни учириш мумкин. Агар n жуфт ракам булса, биринчи гармоник учирилиши учун n /2 махсулот кушишингиз мумкин ва иккита махсулот кушилгандан кейин иккинчи гармоник иккинчи марта иккинчи марта учирилади. Катта йиFиндилар ва кичик тулкин узунликлари учун кушиш пайтида тенглаштириш таъсири йотилган махсулотларнинг оптимал силжишини олиш мумкин булган аниклик билан чекланади. Баъзан катланадиган махсулотлар фазадан ташкарида булади, мисол учун турли штапел узунликдаги толалардан кушилаётган пилталарни олиш мумкин. Пилталаш машинасида 6000 тексли пилта шаклланишида 90% иккиламчи материал ресурслари ва 10% нитрон толаси аралашмаси олинди.

Пилтанинг шаклланиш жараёнида махсулот нотекислигининг камайиши буйича жуда куплаб тадкикот ишлари олиб борилган.

Турли хил кириш параметрлари махсулотидан пилта хосил килиш жараёнини тавсифловчи тенгламанинг тахминий ечими учун биз куйидаги тахминларни оламиз.

Исталган махсулот элементларининг тезлиги шаклланиш жараёнида доимий. Биз 1-расмда X, Y туртбурчаклар координата тизимини келтирамиз.

у

X

Хт-

1-расм. Пилталатп машинасида пилтанинг шаклланиш схемаси.

Х абцисса уки чузиш асбобига параллел булиб, пилтани кискичлар билан махкамлаш нуктаси. Махсулотнинг бошлаетич эни Ь. Келинг, кирувчи махсулотни хар бирининг кенглиги (Ю тенг булган чексиз сонли пилталарнинг йотиндиси сифатида тасаввур килайлик. Агар бошлаетич

махсулотнинг параметрлари у (х)(Ю конун буйича узгаради. Шаклланиш

Ь

жараёни натижасида хосил булган пилтада окимлар хосил булиш жараёнида окимлар босиб утган масофалар фаркига тенг киймат билан бир-бирига нисбатан силжийди.

Шу тарзда аникланган силжиш е га тенг

е = 7 - или как е = л[Х^тт Х2т + Г02 (1) Бу ерда 7 - шаклланиш жараёнидаги пилтанинг утиш масофаси; гт -шаклланиш марказидан воронкага зичлашиш жараёнигача булган минимал масофа; У0 - воронкалар марказидан кискич чизотигача булган масофа; Хт -АВ кесим нуктаси координатаси.

Шаклланиш жараёнидан кейин параметрнинг оким буйича узгариши у2 (х)(Х га тенг булади:

У 2 (х)(Х = у (х -е)

('X (2)

Шубхасиз, е > 0 га тенг.

ь

Чикиш Maxc^nora чузиш aсбобидaн чикaётгaн пилтaлaрнинг умумий йиFиндиcидир. Шунинг учун, чи^диган мaxcулoт пaрaметрлaрининг Узгaриши y 2 ( x) куйидaгичa определяется куйидaгичa aниклaнaди.

У2 (x) = lxjy(x - e)dX (3)

xl

Бу ердa x¡, x2 -кискич чизиFидaги A Ba В кooрдинaтa нуктaлapи. Лaплac бyйичa тacвирлaргa ниcбaтaн интегрaция Ba aorc нуcхaлaр ми^та^синиет силжиши бyйичa теoремaлaр acocидa yтcaк, биз хосил

6Улиш жaрaёнининг узaтиш функциясини тoпaмиз :

x2

W(-) = i J e--edX (4) b xl

W(-) функциясини xиcoблaшгa yтaмиз. e киймaтни (1) фoрмулaгa кУйcaк (4) ифoдaни oлaмиз;

W(-) = 1Je -^dX(5)

xl

Z = X2 + Y02 yзгaртиришни берaди.

W (-) = ^f F ( z)e--zdz (6) b

zl

Ушбу фoрмулa Х AB кеcимидa arap шaкллaнтирувчи воронга мapкaзигa кирувчи мaxcулoтнинг бyйлaмa y^ra ниcбaтaн мaxcулoт кенглигининг яpмигa тенг ёки ундaн ^'п^рок мacoфaгa силжиган бyлca, бир хил белгигa эта бyлгaндa тyFpи бyлaди.

Шу caбaбли Xm = Xl и zm = zl гa тенг.

Акс xoлдa (Xj < Xm < X2)

W( - ) = e

•"l 2

JF ( z)e--zdz + JF ( z)e--zdz

(V)

Охирги икки тенгликдaги интегpaллap элеменгар функциялap opкaли ифoдaлaнмaйди.

Интегpaл ocтидaги функцияни ypгaнaмиз

F ( z) = (8)

Vz2 - Vo2

X ; X2 кеcимлapни k кеcимлapгa aжpaтгaнимиздa, xap бири учун F(z) доимий Ba F(z0) тенгликни xиcoблaймиз, бу еpдa z0 - вopoнкaдaн кесим мapкaзигaчa бyлгaн мacoфa. Bopoнкaдaн кесим бoшлaнишигaчa бyлгaн мacoфaни z opкaли белгилaймиз.

1 7 l k

Ундa I = lJ F(z)e--zdz * l ^ I, (9)

zl i=l e - -zi - e - -zi+l Бу еpдa I, = F(z„)e-e- (lO)

z

z

m

m

-

(6), (9) ва (10) биргаликдаги тенгликларни ечганимиздан кейин, шаклланиш жараёнида якинлашувчи узатувчи функция Ж*(у) ни оламиз

Ж» = V) (11)

Юкори аникликдаги натижаларни чизикли интерполяция оркали олиш мумкин.

Х,ар бир I - м ораликдаги функцияни ¥(г) га т^ри келадиган чизикли функция ¥ (г) билан алмаштирайлик, унда мос келадиган ¥ (г) куп хадни куриб чикамиз:

^ (2) - С,2 +

— ва — коэффициентлар кесим охиридаги тахминий ва реал функцияларнинг тенглиги шартидан топилади.

С =-

¥ (?м) - ¥ (2,,)

- = ¥(? ) - С& (12)

Унда I. = [(С.2 + -)е~"-г = —\е+1) - е+1)1+--(е^ -е(13)

{ 3 3

(7), (9) ва (13) тенгликлардан куйидаги тенглик хосил булади

ж=^ ь, (14)

Ь 1=т

(14) формула пилта бирлаштирувчи машинадаги пилта микдорининг шаклини аниклаш учун ишлатилади.

Хулоса килиб айтганда, пилта хосил булиш жараёнининг амплитудали характеристикаларини 4 узун толали ва 2 калта толали бошланFич махсулот амплитудасига (окимдаги пилта бирлаштириш) пилта параметрларининг амплитуда тебранишлари нисбати билан аниклаймиз.

Амплитуда характеристикаси маълум муносабат билан аникланиши мумкин:

А (®) = (15)

Шундай килиб, бошланFич махсулот-пилтанинг куриб чикилган параметридаги узгаришларнинг хар кандай характери учун тахминий шаклланиш жараёнлари кабул килинади.

(15) формула пилтани кушиш жараёнининг узатиш функциясининг олдинги аникланиши ушбу жараённинг амплитуда характеристикасини топишга имкон беради.

Бизга маълумки, толаларни параллелаштириш ва пилтанинг чизикли зичликка кура текислаш жараёнида пилталаш машиналарида ишлаб чикарилаётган махсулотни чузиш, кушиш ва автоматик бошкариш жараёнларида амалга оширилади. Чузиш, кушиш жараёнида плтанинг чизикли зичлиги буйича нотекислигини келтириб чикаради. Бу жараёнларнинг кетма-кетликда бажарилиши чикувчи махсулот

2. , - 2. 1+1 I

нотекислигининг узгаришига, натижада ипнинг чизщий зичлик буйича нотекислигининг узгаришига олиб келади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Адабиётлар руйхати:

1. Калашник В.Я. Совершенствование процесса разволокнения отходов тканей Текст. / В.Я. Калашник//Текстильная промышленность 1989 -№6.-С. 37-39.

2. Гусев В.Е. Технология вторичного текстильного сырья Текст. / Гусев В.Е. М.: Легпромбытиздат, 1970. - 147 с.

3. Ларионова М.Д. Повышение эффективности технологии регенерации волокна из хлопчатобумажного лоскута Текст.: дисс.. канд. техн. наук: 05.19.03 / Ларионова Мария Дмитриевна. Иваново: ИГТА, 2002. - 128 с.

4. Отходы хлопчатобумажной промышленности: Справочник / Д.А.Полякова, А.П.Алленова, Е.К.Ганеман и др. -М.: Легпромбытиздат, 1990, 208 с.

5. Kulmetov Mirpolat, Atanafasov Mukhiddin Rakhmonovich, Laysheva Elmira Talgatovna, Yuldasheva Mavluda Turamuratovna, Akhmedova Mokhinur Fayzullo qizi. Effect of Rate Quantity on IP Quality. International Journal of Innovative Research in Science, Engineering and Technology (IJIRSET). Volume 10, Issue 11, November 2021.

6. Muxtarov Jo'rabek Reyimberganovich, Djumaniyozov Muxammadjon Baxromovich, Atanafasov Mukhiddin Rakhmonovich, Akhmedova Mokhinur Fayzullo qizi. Virginity of Rops from Returnschange of Indicators. International Journal of Innovative Research in Science, Engineering and Technology (IJIRSET). Volume 10, Issue 11, November 2021.

1. Usmonova Shakhnoza, Kulmetov Mirpolat, Ashurov Khasan, Akbarov Rustam, Ochilov Tulkin, Nishonov Islombek. Change of Quality Indicators of Fabric Fabrics. Annals of R.S.C.B., ISSN:1583-6258, Vol. 25, Issue 6, 2021, Pages. 2869 - 2874.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.