Научная статья на тему 'НАСОС ДЕТАЛЛАРИНИНГ ЕЙИЛИШ МЕХАНИЗМИ ВА УНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ'

НАСОС ДЕТАЛЛАРИНИНГ ЕЙИЛИШ МЕХАНИЗМИ ВА УНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
86
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Гидроабразив ейилиш / насос ишчи параметрлари / насос агрегати / ишчи ғилдирак / маънавий ейилиш / кавитация ҳодисаси. / Hydroabrasive wear / pump operating parameters / pump assembly / impeller / moral wear / cavitation phenomenon.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Sh. Jo'Raev, X. Ibroximjonov

Ушбу мақолада ҳозирги кунда кўплаб насос станцияларида аҳоли сув истеъмоли учун, саноат ишлаб чиқариш бинолари учун, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етиштириш учун сув етказиб берилаётган тизимда яъни насос станцияларидаги насос агрегатларида ташқи омиллар туфайли юзага келадиган турли нохушликлар, жумладан, насосларни ҳаракатга келтирувчи двигателлардаги энергия исрофи, насослардаги кавитация ва гидроабразив ейилиш ҳолатлари ва уларнинг бартараф этиш усуллари тўғрисида тўхталиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Sh. Jo'Raev, X. Ibroximjonov

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BENDING MECHANISM OF PUMP PARTS AND ITS THEORETICAL BASICS

In this article, in the system in which water is supplied for the consumption of water for the population, for industrial production buildings, for the cultivation of agricultural products, that is, in the pumping units of the pumping stations, various inconveniences caused by external factors, including the energy waste in the motors driving the pumps, in the pumps the cases of cavitation and hydroabrasive corrosion and their elimination methods are discussed.

Текст научной работы на тему «НАСОС ДЕТАЛЛАРИНИНГ ЕЙИЛИШ МЕХАНИЗМИ ВА УНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

НАСОС ДЕТАЛЛАРИНИНГ ЕЙИЛИШ МЕХАНИЗМИ ВА УНИНГ НАЗАРИЙ

АСОСЛАРИ Ш. Жураев

Доцент, Наманган мухандислик курилиш институти Х.Ш. Иброхимжонов

Ст.укит.,Наманган мухдндислик курилиш институти) https://doi.org/10.5281/zenodo.7422311

Аннотация. Ушбу мацолада %озирги кунда куплаб насос станцияларида а%оли сув истеъмоли учун, саноат ишлаб чицариш бинолари учун, цишлоц хужалиги ма%сулотларини етиштириш учун сув етказиб берилаётган тизимда яъни насос станцияларидаги насос агрегатларида ташци омиллар туфайли юзага келадиган турли нохушликлар, жумладан, насосларни %аракатга келтирувчи двигателлардаги энергия исрофи, насослардаги кавитация ва гидроабразив ейилиш %олатлари ва уларнинг бартараф этиш усуллари тугрисида тухталиб утилган.

Калит сузлар: Гидроабразив ейилиш, насос ишчи параметрлари, насос агрегати, ишчи гилдирак, маънавий ейилиш, кавитация %одисаси.

МЕХАНИЗМ ИЗГИБА ЧАСТЕЙ НАСОСА И ЕГО ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ

Аннотация. В данной статье в системе, в которой вода подается для потребления воды населению, для промышленных производственных зданий, для выращивания сельскохозяйственной продукции, то есть в насосных агрегатах насосных станций, различные неудобства, вызванные внешними факторов, в том числе потери энергии в двигателях, приводящих насосы в действие, в насосах обсуждаются случаи кавитационной и гидроабразивной коррозии и методы их устранения.

Ключевые слова: Гидроабразивный износ, параметры работы насоса, насосный агрегат, рабочее колесо, моральный износ, явление кавитации.

BENDING MECHANISM OF PUMP PARTS AND ITS THEORETICAL BASICS

Abstract. In this article, in the system in which water is supplied for the consumption of water for the population, for industrial production buildings, for the cultivation of agricultural products, that is, in the pumping units of the pumping stations, various inconveniences caused by external factors, including the energy waste in the motors driving the pumps, in the pumps the cases of cavitation and hydroabrasive corrosion and their elimination methods are discussed.

Keywords: Hydroabrasive wear, pump operating parameters, pump assembly, impeller, moral wear, cavitation phenomenon.

Ишлатиш жараёнида ускуналар физик (моддий) ва фан ва техникани ривожланиши билан боглик маънавий ейилишларга мойил. Физик ейилиш конструктив ва ноконструктив элементларни ейилишларидан ташкил топади, улар натижасида ускуналарнинг фойдаланиш сифатлари пасаяди, ишчанлик кобилияти ёмонлашади ва чидамлилиги камаяди.

Маънавий ейилиш - бу техник тараккиёт таъсири остида иш фаолиятидаги техниканинг кийматини пасайиши. Бундан кейин суз факат физик ейилиш тугрисида боради [1].

Ускуналар узеллари ва деталларини ейилишларини, шартли равишда табиий ва фалокатли ейилишларига ажратилади. Бир меъёрда ишлатиш шароитида ишкаланиш

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

кучи, хдрорат таъсирлари ва бошца омиллар келтириб чицарган ейилишларга табиий ейилишлар дейилади ва улардан цочиб булмайди. Фалокатли ейилишлар одатда техник ишлатиш цоидалари бузулганда вужудга келади, хамда улар ускуналарга меъёрий ва сифатли техник царов (хизмат курсатиш) амалга оширилганда учрамайди.

Табиий ейилиш механик, молекуляр - механик ва коррозион - механик ейилишларига булинади. Механик ейилиш ишцаланиб едирилиш, эзилиш, муртликдан синиш ва шу кабилар билан ажралиб туради. Молекуляр-механик ейилиш цузгалувчан туташмаларни ишчи юзаларини шундай бир яцинлашишида молекуляр тортишиш кучи таъсир цилиши билан боглиц, оксидланган ва газланган юпца цатлами бузилишидир. Коррозион-механик ейилиш гидродинамик, кимёвий ва электрокимёвий омиллар (мисол учун насослар ишчи гилдираги ва цобигини кавитацион эрозияси, бунда гидродинамик омиллар таъсиридаги механик емирилиш, оксидланиш жараёнлари билан бирга кузатилади ва кучаяди)ни биргаликда таъсири натижасида ^осил булади. Куракли насосларни ишлатишда купроц гидроабразив ва кавитацион ейилишлар ^осил булади. Гидроабразив ейилишни оцимда муаллац ^олда сузиб юрадиган абразив заррачалар келтириб чицаради, унинг узига хос хусусияти-оцим йуналишига мос тушадиган йуналишда, сирт устида уйиц чизицлар ^осил булишидир.

Кавитацион ейилиш иш гилдираги ва цобиц ичида коваклар, уйиц ва икки томони очиц тешиклар ^осил булиши билан ажралиб туради. Насослар ишлаётганда ишцаланаётган сиртларнинг ейилиши нотекис усиб боради (1.1-расм). Биринчи давр - ОА цисм- ишцаланаётган сиртларнинг цушимча ейилиши келтириб чицарган ейилишдан бирдан усиб бориши билан ба^оланади. Иккинчи давр-АБ цисм-ейилишни текис усиб бориши билан ажралиб туради. Учинчи давр-Б нуцтадан кейин-жадал усиб борувчи ейилиш билан фарц цилади ва фавцулодда ейилиш дейилади 1.1-расмдаги Б нуцтага тугри келадиган ейилишга чегаравий ейилиш дейилади, бунда деталь алмаштирилади.

м ^! Табиий ейилиш ! JI даврлари j

э §

в Ш

ишлаш даври

1.1-. Кузгалувчан туташмаларни ейилиши динамикаси.

Деталларнинг метали чарчаш оцибатида х,ам емирилиши мумкин (металда ташци юкланмалардан ^осил булувчи ички зурициш таъсирида микроскопик ёрицлар ^осил булади, бу ёрицлар иш жараёнида купайиши ва детални емирилишига олиб келиши мумкин).

Детални

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Гидравлик машиналарда, шу жумладан, куракли насосларда оким харакати билан боглик элементларидаги босимни туйинган сув буглари босими даражасигача пасайиб кетиши окибатида буг ва газ билан тулган кавитацион пуфакчалар хосил булиши кавитация ходисаси деб номланади. Маълумки, кавитация ходисаси насосларни ички деталларини емирилишига сабаб булади. Агар окимда катти; заррачалар мавжуд булса, насос деталларини биргаликдаги кавитацион- абразив ейилиши жадаллиги кескин ортиб кетади.

^уйидаги сабабларга кура насосларда кавитацияни хосил булиш хавфи ортади;

- абсолют босимни пасайиши ёки суюкликни харорати кутарилиши;

-геометрик суриш баландлиги ёки суриш тормогининг гидравлик каршилигини ортиши;

-окимни деталлар юзасидан ажралиши;

-айрим элементлардаги окимнинг махаллий тезлигини ортиши;

-турболент окимда босимни кучини пасайиб-ортиши ва тиркишлардаги иккиламчи окимча;

-окимнинг ифлосланганлиги ва газ аралашганлиги ва х.к.

Кавитациянинг хосил булишига боглик омилларнинг хилма - хиллиги бу масалани назарий йул билан ечишни анча мураккаблаштиради.

Кавитацион емирилишни аниклаш буйича бир катор олимлар томонидан тавсия этилган тенгламалар гидравлик машиналардаги аналитик жараёнларни акс эттирмаганлиги сабабли уларни насослар деталларини кавитацион емирилишини хисоблаш учун куллаш анча кийинчиликларга олиб келади [2,3,4]. Шунинг учун улар насослардан фойдаланиш амалиётида кулланилмайди.

Олиб борилган тадкикотлар шуни курсатдики, насоснинг турли иш тартибларида деталларнинг кавитацион емирилиш жараёни унинг иш курсаткичлари ва окимнинг гидродинамик характеристикаси билан узаро мураккаб богланишга эга булади.

Суюклик окими таркибидаги каттик зарралар таъсирида насос деталларининг гидроабразив ейилиши деталнинг материали механик хусусиятига, абразив заррачаларининг механик хоссаларига ва геометрик шаклига хамда суюкликнинг физик-кимёвий хусусиятларига боглик булади [2,3,4].

Гидроабразив ейилиш механизми кавитацион ейилишга нисбатан оддийрок, чунки биринчидан ейиладиган юзага аник микдордаги энергия билан зарб бериш кобилиятига эга булган каттик жисм таъсир килади. Иккинчидан, окимни гидродинамик курсаткичлари ва суюкликни физик хусусияти узгариши каттик заррачани улчами, сони, шакли, каттиклиги ва тузилишига таъсир этмайди. Шунинг учун гидроабразив ейилишни урганиш буйича кавитацион емирилишга нисбатан куп ва аник маълумотлар олинган, лекин бу сохада хам ечилмаган масалалар бор.

Гидроабразив ейилишнинг мохияти буйича турлича фикрлар мавжуд. Айрим тадкикотчилар ейилиш абразив заррачалар урилиш зарбидан юз беради, деб хисоблайди. Бошка тадкикотчилар эса, ейилишни кесиш конунлари билан тушунтиришга харакат киладилар, учинчилари эса, юкорида келтирилган хар икки сабабни хисобга олишни тавсия этадилар.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ÄGpa3HB 3appaHanu cyBga Hacocnap Ba TypÖHHanap geTannapuHH eMunumu xaKuga aroHa $HKp MaB^yg: eMunum MeTanngaH MHKpoKHpHHgHnap KupKunumugaH Ba yHHHr 3appaHanapu y3HÖ onuHumugaH ro3 Gepagu.

CyroKnuK okhmhhh TypGyneHT xapaKaTH Ba geTannap ro3acuHH эгpнnнгн Ba HoTeKucnuruHH xucoGra onuG, KaTTHK 3appaHanapHHHr okhm GunaH Hacoc umHH FHnguparuga aHHa MypaKKaö TpaeKTopuaga xapaKaTnaHagu geG TaxMHH Kunum MyMKHH.

fflyHH aHrum MyMKHHKH, umHH FungupaK aMnaHHmugaH xocun GynyBHH MapKa3gaH KoHMa Ba ннepцнoн KyHnap Tatcupuga KaTTHK 3appaHanap 3HHnuru p Ba cyBHH 3HHnuru po ^apKH xucoGura 3appaHanapHH paguyc GyMuHa ceпapaцнflnaннmн Ba geTannapHH ro3anapura «KHH^amyBH Ba ypunumnapu pyM Gepagu [5].

1.2-pacM. ^ammuy 3appananum yyuu Hacoc urnnu sunöapaeu KypaKnapu W3acu (a ea b) ea en moMonu (b) öunan my^nawuw cxeMacu : 1-uwnu sunöupaK KypaKnapu enu, 2-umnu

sußöupaK öynunMacu

Ykhh Hacoc umHH FHnguparu KypaKnapu opanuFuga «oMnamraH KaTTHK 3appaHara MapKa3gaH KoHMa, ннepцнoн, KapmunuK Ba oFupnuK KyHnapu xaMga öochm rpagueHTH Tatcup этagн. Ey KyHnapHH MyHanumnapu $a3oBHH X,Y,Z KoopguHaT TH3HMHgaru cxeMacu 1.2-pacMga KenTupunraH. ^aTTHK 3appana TeHr Tatcup этyвнн F KyH MyHanumuga xapaKaTnaHHÖ, KypaKnap ro3acu GunaH a GypHaK ocruga TyKHamagu. ffly GunaH Gupra Gat3H KaTTHK 3appaHanap yma MyHanumga xapaKaTnaHHÖ, umHH FungupaK KypaKnapu Ba GynuHMacu opanuFugaru epuKcuMoH TupKumra Tymagu Ba y epgaru KaTTHK 3appaHanapHHHr MaxannuM кoнцeнтpaцнacннн opTTupagu.

EupnaMHH TaxMHHHH xucoGnap yHyH GypHaKnap a = a1= a2 napHH TeHr KaGyn KunuG, KypaKnap eH cupTura 3appaHaHHHr ypunum GypHaru 90o - a ra TeHr Gynagu geG amum MyMKHH. MapKa3gaH KoHMa Hacoc umHH Funguparu KypaKnapu opanuFugaru KaTTHK 3appaHa xaM myHra yxmam KyHnap Tatcup этagн, neKHH ynapHHHr MyHanumu X,Y TeKucnuKgaru KoopguHaTa TH3HMuga «oMnamagu (1.3-pacM). rugpoguHaMHK Ba MapKa3gaH KoHMa KyHnap ÖHTTa TeKucnHKga «oMnamraHH Ba umHH FungupaK TamKH aMnaHacu GyMuHa MyHanraHH caöaönu 3appaHaHHHr KypaKnap ro3acura HucGaTaH ypunum GypHaru a MapKa3gaH KoHMa Hacocnapga yKHH Hacocnapra HucGaTaH aHHa khhhk Gynagu.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

1.3-расм. К,аттщ заррачаларни марказдан цочма насос ишчи гилдираги кураклари

орасида (а) ва зичлаш тирцишидаги (б) уаракат схемаси 1-вал, 2-ишчи гилдирак, 3-олиб кетиш мосламаси, 4-зичлаш халкаси, 5-суюклик окими йуналиши, 6-каттик заррачалар йуналиши, 7-зичлаш халкасининг ейилиш чизиги ; 8-ишчи гилдирак олд лаппагининг зичлаш кисми

Юкоридаги 1.2 ва 1.3 - расмлардаги схемаларни тахлили шуни курсатадики, насосларнинг ишчи гилдирагидаги таъсир этувчи кучлар сабабли марказдан кочма насосларда ишчи гилдирак куракларининг охирги кисмларида ва укий насосларда эса ишчи гилдирак ён тиркишида каттик заррачаларнинг махаллий концентрацияси юкори булади ва буни насосларнинг деталларини ейилиш жадаллигини хисоблашда эътиборга олиш зарур [5].

Демак, марказдан кочма ва укий насосларнинг ишчи гилдираги кураклари юзаси ва конструктив тиркишлари деталлари юзалари ейилиш жадалликларини бир нечта алохида жараёнлардан ташкил топган деб хисоблаш максадга мувофик булади, яъни [5]:

1) асосий оким таьсирида куракларни юзаси буйича ейилиши микдори Авп ,

(кг);

2) каттик муаллак заррачаларнинг махаллий микдори ортган оким таьсирида укий насос ишчи гилдираги куракларининг ён сирти ейилиши Авт, (кг) ва булинмаси юзаси ейилиши Авк, (кг) натижасида тиркишининг кенгайиши АS ,(м) ;

3) марказдан кочма насос ишчи гилдирак зичлаш кисми тиркишидан окимни кайтиб утиш жараёнида зичлаш халкаси ейилиши Аву, (кг)ва ишчи гилдирак зичлаш гардишини ейилиши Авд, (кг)натижасида зичлаш тиркишини кенгайиши АS, (м).

У холда укий насос ишчи гилдираги куракларининг ейилиш йигиндиси куйидагича булади :

Ав= Авп+ Авт; (1)

Бундан ташкари ишчи гилдирак тиркишининг ейилиш натижасида кенгайиши - укий насос учун :

АБ= АБт+ АБк ; (2)

-марказдан кочма насос учун :

АБ= АБу+ АБд; (3)

бу ерда: АБт ва АБк - мос равишда укий насос ишчи гилдираги куракларининг ён сирти ва булинмаси юзаларининг ейилиш калинлиги, (м); АБу ва АБд -мос равишда

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

марказдан кочма насос ишчи гилдираги зичлаш халкаси ва гардишини зичлаш кисми

юзаларининг ейилиш калинлиги,

REFERENCES

1. Гловацкий О.Я., Беглов И.Ф. Режим эксплуатации трансграничных насосных станций // Водные ресурсы Центральной Азии. - Алматы. 2002. - №1. - С. 485-491.

2. Гловацкий О.Я., Исаков Х.Х., Талипов Ш.Г. Опыт диагностирования насосных станций и скважинных насосов // Мелиорация и водное хозяйство. - М.: 2002. - № 2.-С. 45-47.

3. Колесникова Т.В. Гидравлика пневмобарьерных комплексов бесплотинных водозаборов насосных станций на равнинных реках. - Владикавказ: Сев. Осетин. гос. ун-т, 1998. - 193 с.

4. Lumborg U., Windelin A. Hydrography and cohesive sediment modelling: application to the RomoDyb tidal area // Journal of Marine Systems. Vol. 38. Is. 3-4. 2002. P. 287-302.

5. Новый Упрощенный Метод Определения Водоподачи Центробежных Насосных Агрегатов М Мамажанов, Х.Ш. Иброхимжонов - Экономика и социум, 2021

6. Shahar suv ta'minoti tizimlarining markazdan qochma va eksenel nasos agregatlarini suv bilan ta'minlashni aniqlashning soddalashtirilgan usuli.

7. M Mamajanov, M.K.Negmatov - Muhandislik sohasidagi innovatsiyalar xalqaro jurnali.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.