Meteorološki bilten po metodama meteo-vatreni i meteo-srednji - programsko rešenje Текст научной статьи по специальности «Компьютерные и информационные науки»

Ljubomir Matić dipl. ini.

TehoiČki opitni centar KoV.

Beograd

METEOROLOŠKIBILTENIMETEO-VATRENI IMETEO-SREDNJI - PROGRAMSKO REŠENJE*

UDC: 551.509.2 : 681.3.06

Retime:

Predmet ovog rada je prikaz programskog reSenja koje se moie koristiti za izradu me-teoroloikih biltena na osnovu pilot-balonskog i radio-sondaZnog osmairanja atmosfere, po metodama meteo-vatreni i meteo-srednji.

Ključne reii: meteorološka merenja, radio-sonda, artiljerijsko gadanje, softver, matematički model.

METEOROLOGICAL REPORTS BY МЕТЕО-FIRING AND METEO--MIDDLE METHODS-SOFTWARE SOLUTION

Summary:

The topic of this work is a description of a software which can be used to create a meteorological report on the basis of pilot balloon and radiosonde observations of the atmosphere by the meteo firing and meteo middle methods.

Key words: meteorological measurements, radiosonde, artillery fire testing, software, mathematical model.

Uvod

Veliki deo delatnosti TOC KoV Vojske SCG odnosi se na spoljnobalistič-ka ispitivanja nevođene klasične i raket-ne munieije, ispaljene ili lansirane iz od-govarajućih oruda ili lansera, a Ciji se re-zultati ocenjuju uzimajući, po pravilu, uvek u obzir stvamo stanje atmosfere -dato preko parametara atmosfere, temperature, pritiska i vlažnosti, kao i preko

* Rad je saopfecn na stroCnom tkupo TOC KoV Jjprtiva-aje kvaliteta iredsuva NVO“. 18. novembe* 2003. u Beograda

projekeija vektora vetra na deo povrSi sfere koncentrične sa Zemljom.

Vrednosti spoljnobalistiCkih parametara, tj. dometa i/ili visine otvaranja, verovatnog skretanja po daljini i pravcu, u aktima standardizaeija, kao što su PKP ili SNO, ili u tablicama gadanja, propisa-nc su za slučaj projeklila koji leti kroz tzv. artiljerijsku normalnu atmosferu, gde vrednosti parametara atmosfere temperature, pritiska i vlažnosti, imaju propisane vrednosti i gde nema vetra.

U praksi se, praktično, nikada ne de-Sava da parametri atmosfere budu jedna-

VOJNOTEHNlda GLASNtK 4-5/200Э.

447

ki parametrima artiljerijske normalne at-mosfere, pa jc uvek potrebno izvršiti svo-đenje iti popravku izmerenih spoljnobali-stičkih parametara, kao Sto $u domet, vi-sina otvaranja i si., na tzv. normalne ta-blične uslove.

Da bi se procenio uticaj stvame at-mosfcre na let projektila potrebno je po-znavati parametre atmosfere u fimkciji koordinata i vremena.

MeteoroloSki bilteni razvijeni su sa ciljem da se odrede parametri atmosfere u funkciji visine i vremena, i da se, uz pomoć tablica gađanja, omogući da se proceni uticaj odstupanja tih parametara od propisanih normalnih tabličnih vred-nosti na let ispitivanog projektila, tj. da se Sto tačnije odgovori na pitanje: „kako bi izgledala putanja ispitivanog nevode-nog projektila u uslovima leta kroz arti-Ijerijsku normalnu atmosferu?44

TOC KoV je u svojim dosadaSnjim ispitivanjima uspeSno koristio rezultate obrade snimljenih meteoroloSkih parametara po metodi meteo-vatreni i modclu razvijenom pre vise od đeset godina. U novije vreme, u novijim tablicama gada-nja, daju se podaci neophodni za primenu obrade snimljenih meteoroloSkih parametara po metodi meteo-srednji, koja je nešto bliža tačnoj metodi.

Tačna metoda za procenu uticaja trenutne atmosfere na putanju nevodenog projektila bazira se na matematičkom modelu projektila kao krutog tela, sa Sest stepeni slobode, sa aeorođinamičkom ili žiroskopskom stabilizaeijom, gde je potrebno poznavati aerodinamički otpor konkretnog projektila, a u slučaju raket-nog projektila, ili projektila sa generato-rom gasa, i dijagram potiska konkretnog

raketnog motora ili generatora gasa. Na-ravno, potrebno je i poznavanje konkretnog artiljerijskog oruda ili lansera.

Primena ovog modela zahteva viso-kostručnog operatera i prethodno poznavanje odredenog broja parametara nevodenog projektila do kojih se dolazi pri-menom merenja u aerodinamičkim tune-lima i opitnim stanicama, odnosno po-trebna je velika baza podataka о svim ne-vodenim projektilima, a koja do sada nije uradena. Model će biti primenljiv kada se reši potpuna automatizaeija rada sa njim, tj. kada se bude tako koncipirao da je potrebno izabrati samo vrstu i model siste-ma projektil-orude, uneti srednje vredno-sti meteoroloSkih parametara po slojevi-ma i izmerene spoljnobalističke parametre - kao Sto je domet i/ili visina otvaranja i skretanje po daljini i pravcu, a tzv. poklapanje teorijske i stvame putanje bi se vrSilo automatski. To znači da neće biti više potrebe za tablicama gadanja u formi knjige.

Cilj izrade programskog rešenja, ko-je se bazira na približnim metodata meteo-vatreni i meteo-srednji, bio je izrada modela jednostavnog za rukovanje, a do-voljno tačnog da omogući ocenjivanje ispitivanog nevodenog projektila bez po-znavanja tačnih aerodinamičkih i unutra-šnjebalističkih parametara nevodenog projektila - uz primenu tablica gadanja.

Matematički model

Meteorološki parametri

MeteoroloSki parametri, vitrualna temperature x, pritisak p i brzina vetra w, takozvani meteo-poremećaji, utiču na let

448

VOJNOTEHNIČKIGLASNIK 4-5/200J.

projektiia od oruđa do cilja, tj. utiču na putanju projektiia [2], [3].

Virtualna temperatura i pritisak su parametri koji definišu gustinu vazduha i brzinu zvuka od kojih zavisi veličina ot-pora kretanju projektiia (veća gustina -veći otpor tj. manji domet i obrnuto; veća brrina zvuka - manji otpor, tj. veći domet i obrnuto).

Vetar utiče na povećanje ili smanje-nje dometa, kao i na skretanje u levu, ili desnu stranu od pravca gadanja.

Virtualna temperatura je fiktivna temperatura, i izračunava se po formuli:

Tablična (standardna) virtuala temperatura na visini ,,y“ iznad nivoa mora izračunava se po formulama:

T ( у ) = 288,9 - 0,006328 * у, za 0 < у < 9.300 m,

r (y) = 230 - 0,006328 (y-9300) + U72-■ 10'6( у -9300)\ za 9.300 < у < 12.000 m i

x ( У ) - -51,5 °C = 221,5 K,zay> 12.000 m (4)

Tablični (standardni) totalni pritisak na visini ,,y“ iznad nivoa mora izračuna-va se po formulama:

P=!¥

5J96tdl-OOOti2—Z-

V ws&)

, za 0 < у < 9300 m,

T

^ 3 pym *f 8 100-p

gdeje:

T(K) - temperatura suvog vazduha, p^mbar) - maksimalni parcijalni priti-sak vodene pare u vazduhu, p(mbar) - totalni pritisak (vlažnog) vazduha,

f (%) - vlažnost vazduha.

Maksimalni parcijalni pritisak рт dobija se [2]:

za T> = 273,15 К je:

_ j Q.660»*7.J(T.271.IWr.36)

za T<273,1 5 К je:

- ј-.јо6609*9-5^*273-15^*7-5» (2)

gde je T (K), i p^ (mbar), a konsta-nta к = 1,33322.

Jednačina stanja vlažnog vazduha je:-^=Rir (3)

Vlažan vazduh je idealan gas čija je temperatura fiktivna temperatura t, a ga-sna konstanta je konstanta suvog vazduha Rs = R = 287,04 kJ/(kg K).

P~ Po’219,291-

^"11206+(вгя*((Х0000727-К>~9300)-0.19639)»<тгг^(0.196Э9))/750

za 9300 < у < 12000 m i

p = po 145,34407 .е-ол»«яг<у-1Я»к73в f ^

у >12000 m. (5)

Izmereni prizemni meteo-podaci na nadmorskoj visini meteo-stanice YMS svode se na nivo nadmorske visine vat-renog položaja Yw prema formulama:

P (YVp) = Pms + Ap(Yvp - yms) “ pritisak vazduha na visini vatrenog položaja i (6) x (Yyp) = xMS + Дх (YVP - Yms) - temperatura vazduha na visini vatrenog položa-ja, gde su promene pritiska i temperature date formulama:

Лр = P„s[l + 2.19037 10'5(YMS - Yw)] -

Po(ybvp) O)

Дх=xMS + 6,328 10 3(Y MS-Y Vp) - Xo(Y Bv(l)

(8)

Indeksi MS, VP ili 0 označavaju ve-lićine stanja na visini meteo-stanice, vatrenog položaja ili na nivou mora.

Defmicije artiljerijskih pojmova

Pravac I smer vetra definišu se prema stranama sveta odakle vetar duva (se-

VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2003.

449

SI. I - Ukupan vetar i njegove komponente

vemi, južni, istočni, zapadni, severoi-stočni ...).

Pravougli azimut vetra (aw) je ugao izmedu pravca scvcra i pravca odakle vetar duva, i oćitava se u smeru satne ka-zaljke (minus matematički smer). Npr: za istočni vetar ovaj ugao je 90°, a za zapadni vetar je 270°.

Pravougli azimut vektora vetra (aw) je ugao izmedu pravca scvera i pravca kuda vetar duva i očitava se u smeru satne kazaljke (minus matematički smer). Npr: za istočni vetar ovaj ugao je 270°, a za zapađni je 90°.

Ugao vetra (Zw) je ugao izmedu pravca gadanja i pravca odakle vetar duva i očitava se u smeru suprotnom kreta-nju satne kazaljke (plus matematički smer).

Na slici 1 prikazan je let projektila u atmosferi sa vetrom, gde oznake imaju sledeće značenje:

w - vektor ukupnog vetra, prikazan u

oblasti kuda duva vetar;

wx ~ uzdužna komponenta vetra (projek-

cija ,,w“ na pravac gadanja)

- bočna komponenta vetra (projekcij-a ,,w“ na normalu na pravac gadanja)

Ag - azimut pravca gadanja aw - pravougli azimut vetra

aw - pravougli azimut vektora vetra Zw - ugao vetra (Zw = Ag - aw) w~ w cos Zw i w.= и> sin Zw

Pilot-balonsko osmatranje je praće-nje krctanja gumenog balona iz jedne tačke, napunjenog vodonikom, pomoću optičkog teodolita, merenje uglova eleva-cije i azimuta balona u odredenim vre-menskim intervalima, pomoću kojih se odreduje položaj balona u prostoru. Usvojeno je da je brzina pilot-balona po* znata konstantna vrednost (najčeSće je V =» 180 ili 300 m/s) koja zavisi od koli-Čine (mase) vodonika u balonu.

Radio-sondaino osmatranje, kao drugi naCin osmatranja atmosfere, je pra-ćenje kretanja radio-sonde, nošene gume-nim balonom (napunjenog vodonikom) radarskim urcdajem. Pravac i brzina vetra mere se odredivanjem položaja radio-sonde u prostoru u odredenim vre-menskim intervalima. Ovde se izračuna-vaju koordinate i tačna brzina penjanja, na osnovu kose daljine od radarske ante-nc do radio-sonde, tj. do balona (a na osnovu poznate brzine radio-signala) i na osnovu izmerenih uglova elevaeije i azimuta radio-sonde. Osim toga, meri se temperatura i vlažnost u tački u kojoj se nalazi radio-sonda, a informaeije se šalju radio-signalima različitih frekveneija.

Podaci dobijeni pilot-balonskim ili radio-sondažnim osmatranjem omoguća-vaju obradu koja obuhvata odredivanje (izraCunavanje) srednjeg, stvamog i bali-stičkog vetra.

Srednji vetar (wB) je srednja vrednost brzine vetra (po intenzitetu, pravcu i smeru) u sloju koji se prostire od povrSi-ne Zemlje do visine za koju se računa ta vrednost.

450

VOJNOTEHNIČKIGLASNIK 4-5/2003.

Stvami vetar (w) je bizina vetra (definisana intenzitetom, pravcem i sme-rom) odredena na nekoj visini iznad Ze-mlje kao srednji vetar u sloju ,,i“ (i = I, 2,n) čija sredina odgovara onoj visini za koju se računa stvami vetar, tj. sloj se bira tako da jedna njegova polovina bude iznad, a druga polovina ispod ove visine.

BalistiĆfđ vetar (wj je računska ili fiktivna brzina vetra, stalna po pravcu, smem i intenzitetu na celoj visini puta-nje, a koji na let projektila ostvaruje isti uticaj kao i realni vetar koji je promenljiv po pravcu, smeru i brzint, u slojevima u kojima se projektil zadržava neko odre-đeno vreme t,.

Vremensko zadržavanje projektila u slojevima u odnosu na ukupno vreme le-ta T koristi se kao mera uticaja odrcdc-nog sloja, tj. to je tzv. težina sloja q,, pa je balistički vetar dat formulom:

" t я

Wb = Xw'T wt> = X w<4, > Sde je

T=iti (9)

»-1

Za težine slojeva važi jednačina: 1Ч|=1 (10)

i«l

U opštem slučaju, težina sloja jed-nog meteo-poremećaja ne zavisi od veli-čine poremećaja, zavisi samo od karakte-ristika putanje (elevacije, visine kraja ak-tivne faze, visine temena putanje, dome-ta, vremena rada raketnog motora. vre-meoa leta, itd.) i usvojene (pogodno iza-brane) podele na slojeve. Takođe, za raz-ne poremećaje (odstupanja virtualne temperature, pritiska i brzine vetra), za istu putanju, u opStem slučaju, različite su te-žžne slojeva koje se najbolje prikazuju

Sl. 2 - Dijagram promene težine slojeva, lako-zvani A-dijagram

pomoću novog parametra - promene te-žine slojeva X (slika 2).

Za težinu sloja i njenu promenu je:

q, = - (П)

Dalje je: КгКг~Ч^

у Како je ^=1, to

је: Х4=НЧ|+-.+Ч«+Чм+Чј) 02)

Ako su težine slojeva odredene na nepoznat način, može se lako konstruisa-ti X-dijagram na osnovu poznatih vredno-sti za q, iz relacije:

\=КЧ1+Ч2+-+Чј)»И

gdeje: Qi = ^9* (13)

*»l

Za odredivanje vremena zadržava-nja raketnog projektila u nekom sloju u aktivnoj fazi koriSdene su jednačine tzv. Ojlerovog modela za ргогабип putanje projektila kao materijalne tačke sa tri ste-dv

penaslobode: m— = map-mgsmO,

mv^ = -mg cos# (14)

dt

(m, v, ap - masa, brzina i ubrzanje projektila, 0, g, dt - ugao nagiba bizine, gra-

VOJNOTEHNlCKI CLASN1K 4-5/2003.

451

vitacija i diferencijal vrcmena) - pri Сети je zanemaren otpor vazduha, a dija-gram potiska je aproksimiran pravouga-nom površinom tj. srednje ubrzanje je:

(15)

gde je vM, v0^ - maksimalna i poCetna br-zina rakete, vreme rada raketnog motora.

Ako se usvoji da je m ap » mg sinQ i aP» const tada je priraStaj vremena za-državanja rakete и sloju ,,i“, ograničenog visinama Hi i Hl+I:

Ч ,Чч_ Ч I bf ,2 (16)

Of, Of. Of Ы Op-sinfyj

Da bi se mogli upotrebiti podaci iz tabiica gadanja za popravku dometa i skretanja jedne odredene putanje, potreb-no je meteo-poremeCaj (promenljiv sa vi-sinom) zameniti jednim ekvivalentnim i konstantnim poremećajem - tzv. balistič-kim poremećajem, koji Се и potpunosti imati isti uticaj na putanju kao i zamenje-ni meteo-poremećaj (promenljiv sa visi-nom). Balistički poremećaj je и stvari fiktivni (zamišljeni) poremećaj.

Odredivanje tezine slojeva za pasivni deo putanje za biitene meteo-vatreni i meteo-srednji

gde je t,=0, v,=v0) 0,-6o H,=0 (ovde su: 0T, - ugao tetive kroz dve taCke ,,i“ i „i+l“ putanje rakete; Vj i vi+„ i t^, - br-zine i vremena leta rakete и tačkama ,,i“ i „i+Г* putanje). Јоб je:

ft ft +0И| 6i A-l ftr: = ——— =—+arctg— 2 2 *A+i

1+tg~

____2,- °t v.

gdejeA=

(17)

(gde su 0, i 0i., uglovi tangenti u taCka-

ma J“i„i+1“).

Najpre se približno odredi prvo 0T„ izraCuna vi+, i dmgo taCnije 0J,, pa pono-vo vi+l i naredno 0^ dok se ne poklopi prethodno 0X>1 i naredno 0Ti, naravno - sa nekom usvojenom greSkom (npr. 0,01).

Ukupno vreme kretanja raketnog projektila kroz „m“ slojeva, do kraja rada

m

raketnog motora }eTm = a težina

(•i

sloja,j“je qt =^- (18)

* m

U klasičnoj artiljeriji koristi se viSe približnih metoda za odredivanje bali-stičkih meteoroloških poremećaja. Metoda meteo-vatreni zasniva se na parabol-noj teoriji. Pretpostavlja sc da je putanja projektila parabola kao kod kosog hica (si. 3). Metoda meteo-srednji zasniva se na aproksimaciji taCnog X dijagrama pra-vom linijom AV (si. 4). U oba slučaja usvjeno je: da su težine slojeva q, propor-cionalne vremenu leta (boravka) projektila u tom sloju tMi (i na penjućem i na padajućem delu putanje) i da su težine slojeva za sve meteo-poremećaje iste za jednu istu putanju.

Težina sloja ,,i“, ograniCenog visinama H, i HlH, za postupak obrade me-teo-biltena meteo-vatreni data je formu-lorn (Y - je ordinata temena putanje):

(i9)

Uvedenaje smena:

A = (2°)

452

VOJNOTEHNIĆKI GtASNIK 4-5/2005.

SI. 3 - A-dijagram promene teiine slojeva га parabolnu pulanju bez otpora vazduha

SI. 4 - Uslovna visinaHk" га bilten meteo-srednji

Težina sloja ,,i“, ograničenog visi-oama H{ i Hi+l, za postupak obrade me* teo-biltena meteo-srednji data je formu-lom:

(2D

Hk

Uvedena je smena: к = 1------(prava

AB, slika 4) (22)

Uslovna visina „Hk” za meteo-srednji data jc u novijim labticama gadanja, a odredenaje formulom 23

(23)

gde se ordinate u zagradi odnose na uslovne visine za pojedinačne meteorolo-

бке poremećaje: virtualnu temperatum, uzdužni i bočni vetar.

Programsko rešenje

Ovde je izloženi matematički model, zbog ograniCenog prostora, vrlo kon-cizno prikazan, u [1] je izložena kom-pletna teorija. Na osnovu iztoženog ma-tematičkog modela izraden je računarski program PBRSO.EXE u jeziku Visual-Basic ver. 1 Pro, za DOS, koji ftmkcioni-še na svim personainim računarima, po-Cev od XT računara sa procesorom 8086, pa do Pentium IV, sa DOS i Windows okruženjima.

Obrada izmerenih meteoroloških

podataka

Pre opita gadanjem, po pravilu, mere se veličine stanja atmosfere, kao Sto su:

- prizemni vetar i njegov pravac (anemometrom sa vetruljom), pritisak (barometrom aneroidom), temperatura i vlaga (Asmanovim psihrometrom - men se temperatura suvog i vlažnog vazduha, a vlažnost se očitava iz odgovarajućih ta-blica, dok se u programu izračunava) - i sve na visini na kojoj je MS;

- nadzemni vetar i njegov pravac (merenjem uglova elevacije t azimuta pi-lot-balona ili radio-sonde), a u slufiaju RSO još i kosa daljina do radio-sonde (merenjem vremena kretanja upadnog i odbijenog radarskog talasa), temperatura i vlaga (merenjem firekvencija temperature i vlage koje su proporcionalne otpori-ma termistora i reostata sa membranom osetljivom na vlagu), i to u odredenim vremenskim intervalima - a sve u vise slojeva.

VOJNOTEHNIČKl GLASN1K 4-3/2003.

453

Prethodno sc određuju nadmorske visine meteorološke stanice i vatrenog položaja.

Program je tipa „Visual4* tako da se rad sa njim izvodi interaktivno, korišće-njem mi5a i/ili tastaturc. Naime, svi po-daci su u tabeiama na ekranu, a svaki se može pojedinačno menjati, bez ponov-nog unoSenja ostalih podataka. Slika 5 daje izgled maske programa kada se po-krene program „PBRSO.exe44.

Okvir „METEOROLOSKI PODA-СГ obuhvata sledeće parametre:

- „Visina meteo stanice44 - nadmor-ska visina mesta gde se postavlja mctco stanica;

- „Visina vatrenog polozaja44 - nad-morska visina mesta gde se postavlja orude ili lanser;

- „Temperatura suv.vazduha44 -temperatura koja se očitava sa Asmano-vog psihrometra;

- „Temperatura vlaz.vazduha44 -temperatura koja se očitava sa Asmano-vog psihrometra;

- „Vlaznost vazduha44 - izračunava se na bazi temperatura suvog i vlažnog vazduha;

- „Priz.pritisak vazduha44 - pritisak na mestu gde se postavlja meteo stanica;

- „Brzina prizemnog vetra44 - brzina vetra na visini gde se postavlja meteo stanica;

- „Pravac prizemnog vetra44 - pra-vac vetra na visini gde se postavlja meteo stanica;

- „Brzina uspona PBO44 - obiCno je ili 180 ili 300 m/min.;

- „Pravac gadjanja A44 - pravac po kojem je usmcrena cev onida Hi lansera.

Okvir „BALISTICKI PODACI" obuhvata siedeće parametre:

SI. S - Masha programa PBRSO.ehe (kursor „lre-peri" иpolju „Broj“ и okviru „BILTEN" i očeku-je se unos broja biltena)

Belo obojeno slovo и nazivima objekata, koji predstavljaju tastere, okvire ili opcije, označavaju da se ti objekti mogu aktivirati (bez upotebe miSa) pritiskom tastera „Alt" i tog slova

- „Pocetna brzina projekt.44 — brzina kojom projektil izlazi iz cevi ili lansera;

- „Nagib-clevacija orudja E44 - na-gib cevi oruda ili lansera u trenutku opa-ljenja;

- „Maksimalna brzina rakete44 - brzina rakete u trenutku prestanka rada ra-ketnog motora;

- „Vreme rada reketnog motora44 -vreme sagorevanja goriva u raketnom motoru;

- „Visina kraja rada r.m. Ya“ - visina leta rakete u trenutku prestanka rada rak. motora;

- „Visina temena putanje Y44 - naj-veća visina putanje projektila;

- „Visina otvaranja projek. Yb“ -visina tačke otvaranja (rasprskavanja) projektila.

Okvir „VREME min ELEVACIJA0 A21MUT044 i „DALJINA m TEMPE-RAT° VLAGA%“ obuhvata parametre;

- „Vreme44 - vreme očitavanja ele-vaeije/azimuta teodolita ili radara;

- ,^levacija44- elevaeija teodolita ili radara;

- „Azimut44 - azimut teodolita ili radara;

454

VOJTOTEHNIČKJ OLASNIK 4-5/2003.

- ,,Daljina“ - kosa daljina između radara i radio-sonde.

- „Temperat." - temperalura koju očitava radio-sonda na visini očitavanja;

- „Vlaga“ - viaga koju očitava radio sonda na visini očitavanja.

Veličine stanja atmosfere za artilje-rijsku normalnu atmosferu su:

- normalan pritisak - to je pritisak na nivou mora (1000 mbar);

- normalna tempcratura - to je tem-peratura suvog vazduha na nivou mora (15°C);

- normalna virtualna temperatura -to je računska temperatura na nivou mora

(is.^q.

- normalna viaga - to je vlažnost vazduha na nivou mora (50%).

Sada je potrebno uneti broj biltena, izabrati klikom miSa ili na način obja-Snjen u prethodnoj napomeni, da !i je bitten meteo-vatreni ili meteo-srednji i da li se atmosfera ispituje sa FĐO ili RSO, pa ako postoji datoteka na disku koja odgo-vara ovim unetim podacima ona će se, aktiviranjem tastera „Ucitaj“ (klikom mi-ša ili taster kombinacijom „Alt U“) učita-ti u prazna polja maske.

Ako biiten jo5 nije snimljen na disku, onda se ,,ročno“ unose podaci u pra-

5/. 6 - Izgled ekrana raćunara kada se učita datoteka pilot-balona „РВ0001 V" (to je pilot-balon broj 001 za meteo-vatreni)

zna polja maske programa, a ,,Setanjc“ kursora po poljima vrSi se klikom miSa na prostor polja, ili tasterom ,,Tab“ una-pred, ili kombinacijom tastera „Shift Tab** unazad. U okvirima „VREME min ELEVACIJA ° AZ1MUT °“ ili „DALJINA m TEMPERAT. °C VLAGA %“ može se uneti maksimalno 200 (dvestoti-ne) redova podatka.

Izborom „Elevacija i azimut u 1/6000 [ ] da“ izvrSava se automatski preračunavanje unetih uglovnih mera u okviru „VREME min ELEVACIJA 0 AZIMUT °** iz stepena (1/360) u ruske hiljadite (1/6000), a isključivanjem ove opcije vrSi se automatsko preračunavanjc u suprotnom smeru.

U grupisanoj ceiini „Menjaju se podaci: A E Ya Y Yo [ ] da‘* izborom opcije

Prilog

Potpuni meteorološki biiten

METtOttOLOSKI BILTEN BR: Ml Г BO МГПО-VATRtNI DATUM: 42*444 VREME: 1294

2AV*(aA)" 1*4 Va<«VO-74*41Л<в*Ы*)-1М Н«<пЬм>-144*.7 744 W*Y»A)" IJ Aw«<*>> UJ

17J 4t(»0- 4JAt(l*4M)-244* 14*4 \rp(my 44 МЕТЕО STVARNI

I В A H« Wr AWf Wi W|

<■*■>(•) (•) (•) («Л> <•) <a*)(«A)

BA M M 44 14 114 1.1 4.7 #4 77.1 21.« 4« 442414 4.1 44 14*94 W.] 1*24 It 1974 #.$ 4.1 14 924 7*4 UM 4.1 ШЈ 4,7 44 U411 744 3*44 44 2944 *4 41

2444.7 744 4*2.9 342944 -44 4.4 44 474 724 9*24 24 2444 -4.1 .24 24 9*2 724 4574 24 2924 4.1 .24 4.4 924 714 7924 IJ 221.7 44 -1.1

4452.7 74.7 4444 2.1 224.7 AJ .24 9452.* *7.2 *424 2.1 234.7 47 -24

ВАШПСКО ООВП1ГАКЛ МПКЖЖСМЕСАЈА и АЈСТП74Ш ГA7J N Q* V« А«Ы ww Wtba Wzb*

- (•) (a) (•) (*»> (M/l) ДО)

I *4 994 12*4 U 4.4 44

ВАШТКХО ODSTVFAKft METTO-fOREMICAJA U fASIVNOl TAXI N Qt Yl Aw4* Wbp Wibf Wrtp

. <•) <m) (•) ДО) ДО) ДО)

I *4 IT*.* 241.1 44 44 44

VOJNOTEHNIČKi GLASNIK 4-3/2003.

455

„da" zelenom bojom će se obojiti polja či-je se izmene očekuju (si. 6). To su polja:

- „Pravac gadjanja A 1/6400“ u okviru „METEOROLOSKJ PODACI"),

- „Nagib-elevacija orudja E u okviru „BALISTICKi PODACI",

- „Visina kraja rada r.m. Ya m" u okviru „BALISTICKI PODACI",

- „Visina temena putanje Y m" u okviru „BALISTICKI PODACI"

- „Visina tacke otvaranja Yo m" u okviru ,3ALISTICKJ PODACI".

Za ove izmenjene vrednosti prora-Cunavaju se balistički podaci, za isti bil-ten, i dopisuju posle trenutno već obrade-

nih balistiCkih podataka, u istom biltenu. Ovako dopisanib podataka može biti maksimalno 10.

U prilogu rada dat je jedan primer potpunog meteoroloSkog biltena čija je maska programa data na si. 6.

Litcratura:

(1] Matid, L) \ MeteoroloSka merenja i obrsda meteoroioikih podataka о stanju atroojfere za potrebe poligonskih gad*, nja, kutnulativna naućnotehnička infonnacija 2 /2002.

{2} VtliCM. i.. Gaj*, M.: Balistika. Split 1979.

{3} Janković, S.: Spdjna balistika, Beograd, 1977.

[4} Savkin, L S.: Lebedev, B. D.: Метсороло1мя и стрельба артиллерии, Москва, 1974.

(5) Vaisala Uppear-Air System Automatic Meteocologicai Measurement. Helsinki 1986.

456

VOJNOTEHNIĆKJ GLASN1K 4-5/2003.