Automatizacija pripreme početnih elemenata za posredno gađanje Текст научной статьи по специальности «Компьютерные и информационные науки»

Dr Du&ui Regodk,

pukovnik. dipl. inž. Vojnoiehmik« aksdemijft VJ, Bcogrtd

AUTOMATIZACUA PRIPREME POČETNIH ELEMENATA ZA POSREDNO GAĐANJE

UDC: 623.55.022:681.3.06

Rezime:

U ovom radu obradena je auiomatizacija procesa pripreme poiemih elemenata za posredno gadanje, koja prethodi artiljerijskim gadanjima. Pripremu savremenih artiljerijskih gadanja treba da odlikuju pouzdanost i brzina reagovanja. Racionalan utroiak municije i velika verovatnoća pogadanja posledice 511 dobre pripreme gađanja. U radu je prikazano programsko reSenje za posmpak pripreme početnih elemenata. Program je uraden u programskom jeziku PASCAL na računskoj maSini PC 586. Program je tako koncipiran da se posle unoSenja ulaznih podataka, na bazi ponudenih opcija, odreduje varijama gađanja. Nakon toga izračunavaju se pojedinačne i surname greSke. Takođe, izračunavaju se i teiine pojedinih greSaka. Programsko reSenje je univenalno i moiese primenjivati za svako orude.

KljuĆne reći: artiljerijsko gadanje, priprema početnih elemenata. greSke pripreme, srediina verovatna greSka, balistićke popravke, meteoroloike popravke, tablice gadanja.

AUTOMATION OF INITIAL ELEMENTS PREPARATION FOR INDIRECT FIRING

Summary:

The automation of initial elements preparation procedure for indirect firing has been treated in this paper. Artillery firing is preceded by initial elements preparction which should be reliable as well as fast in action. Rational ammunition consumption and high hit probability are the effects of a well-performed firing preparation. The paper presents c program solution for the procedure of initial elements preparation. The program has been realized in PASCAL on a 586 PC. The program is designed so that, after entering input data, we determine a firing variant on the basis of offered options. Individual as well as summary errors are then calculated together with the degree of seriousness of particular errors. The program solution is universal and can be applied to every type of artillery weapons.

Key words: artillery firing, initial elements preparation, errors in preparation, mean probable error, ballistic corrections, metereological corrections, firing tables.

Uvod

Artiljerijska gadanja realizovana posle kvalitetne pripreme imaju velike tak-tičkc prednosti. Artiljerijsko gadanje ima, u načelu, dve faze: korekturu Hi kontrolno gadanje i grupno gadanje.

Korekturom se otklanjaju greSke pripreme 1 ispravljaju početni elementi za gadanje sa nastojanjem da se srednja putanja provede kroz sredinu cilja. Kontrolno gadanje se izvodi sa istim ciljem kao i korektura, ali sa znatno manjim utroškom projektila i vremena. Grupnim

vojnotehniCki glasnik 3/2001.

253

gađanjem se postiže izvršenje vatrenog zadatka. Savremena borbena dejstva sve više zahtevaju da se artiljerijsko gađanje izvrSava bez korekture. a kad je to mo-guće i bcz kontroinog gađanja. Dužnost starešina roda artiljerije je da u konkret-noj situaciji izvrše kvalitetnu pripremu svim raspoloživim sredstvima koja ćc obczbediti: pouzdano izvršenje postavlje-nog zadatka za najkraće vreme i sa najma-njim utroškom municije.

Priprema početnih elemenata za po-sredno gađanje ciljeva iz artiljerijskih oruđa obuhvata niz radnji u određivanju mesta oruda i cilja, utvrđivanju stanja cevi i municije kojom će se vršiti gadanje i odredivanje pojedinih meteoroloških elemenata koji utiču na tačnost izvođenja gađanja.

Zavisno od obima obavljenih po-slova i načina na koji se oni izvršavaju razlikuju se sledeće vrste pripreme počet-

nih elemenata za gađanje (3,6,7]: potpu-na, skraćena i prosta.

Surname greske potpune

pripreme pocetnii elemenata

Izvori nezavisnih grešaka pripreme početnih elemenata za gadanje mogu bid

[3, 6, 7]:

- greške u određivanju mesta cilja Exc, Eye;

- greške topografsko-geodetskih ra-dova Extgr, Eytgr;

- grcške balističke pripreme Exb;

- greške meteoroloSke pripreme Exm, Eym;

- greSke tablice gađanja Extg, Eytg;

- greške zaokruživanja Exz, Eyz;

- greške tehničke pripreme Extp, Eytp;

- greške obrade podataka Exop, Eyop.

Na slici 1 grafički su prikazane greške potpune pripreme početnih elemenata.

254

VOJNOTEHNIČKl GLASNIK 3Q001.

Greške u određivanju mesta cilja

(EXO EyJ

U tabeli 1 prikazani su sredstva ž način određivanja koordinata mesta cilja i vrednost središne greške po daljini i pravcu.

Središna (srednja) verovatna greška po pravcu zavisi od primenjenog instruments.

Greške topografsko'geodetskih radova (Exlgn E,tgr)

a) Određivanje mesta oruđa (E*or,

Eyof)

Radi određivania topografskih ele* menata za gađanje cilja potrebno je odre-diti mesto oruđa i cilja u prostoru (x, y, z) i na osnovu toga njihov međusobni odnos. U tabeii 2 data su sredstva, način izvrSenja topografskih radova i vrednosti središnih grešaka.

Tabela /

Sredstva i načini određivanja koordinata mesta cilja Srediine greSke (m)

po daljini po pravcu

1. Aerofoto-snimdma razmere ne sitnije od 1:25000 sa nanesenom koordinatnom mrežom kružna 15-20

2. Artiljerijskim radarom kružna 15-20

3. Presecaojcm pomoću optičkog voda ili dvostranim osma* tranjem, kada su osmatračnice određene na punoj topo-grafskoj osnovi ili po karti od jedne tafike (po aerofoto* snimku): - kađa je velidna baze 1/10 daljine prcsecanja ili veće - kada )t vclidna baze od 1/10 do 1/20 daljine presccanja 0,5-0.8% D 0,8-1,1% D 0,1-0,2% D 0,1-0,2% D

4. Iz aviona koriSćenjem aerofoto-snimaka razmere ne sitnije od 1:25000 sa koordinatnom mrežom kružna 30-40

5. Zvukovnim izvidanjem sa topografskim vezivanjem zvu-kovnih stanica na potpunoj topografskoi osnovi i pri uračunavanju rasprostiranja meteorološkin podataka po vismi ili pri uratunavanju sistematske greSke 1% D 0,4% D

6. Stereoskopskim daljinomerom kada je mesto osmatrač-nice odredeno na punoj topografskoj osnovi ili po karti (aerofotosnimku): - daliinomer baze 0,9 m - daljina osmatranja do 3 km - daljina osmatranja prcko 3 km - daliinomer baze 2 m - daljina osmatranja do 5 km - daljina osmatranja preko 5 km 1,5% Dos 2-3% Dos 1-1,5% Dos 1,5-2% Dos 0,2-0,3% Dos 0.3% Dos 0.3% Dos 0,3% Dos

7. Izvidanjem iz aviona uz kori&enje kane razmere ne sitnije od 1:50000 kružna 100-200 m

8. Izvidanjem iz hclikoptera uz koriSćenjc acrofoto-snimka 1:25000 ill kane 1:50000 1,2-1,6% Dos 0,7-1% Dos

9. Kartom: - kad je dlj (reper) poznata tačka - kad cilj (reper) nije poznata tafika kružna 0.3-0.5 mm razmera kane kružna 1-2 mm razmera kane

10. Sekundomerom 0,2-0,5% D 1-4% Dos

11. Laserskim daljinomerom 5-10 m 0,2% Dos

Do. - ddjin* OMD.tnuija calj«. D - daljinJi do dlja.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3/2001.

255

Tabela 2

Red. br. Srcdstva i način izvrienja topografskih radova SrcdiSni grcSka (kružnagrcška)

1. Na topografsko-gcodetskoj osnovi: - pomodu teodolita - pomoću artiljcrijskc busolc PAB 3-5 m 8-10 m

2. Na osnovu kontumih ta(aka karte: - pomoću instrumcnata - pomoću lopovcsca 0,5 mm razmera karte 30-50 m zavisno od razmera karte

3. Laserskim daliinomerom 5-10 m

Tabela 3

Red. br. Srcdstva t natin proverc orijentisanja oruda u osnovni pravac Središna greška (kružna greška)

1. Na topografsko-gcodctskoj osnovi: - pomoću teodolita - pomoću artiljerijskc busole PAB 1,2 minuta 1,5 hiljaditi

2. Astronomskim opaianjem: - pomoću teodolita sa tri polugirusa - pomoćudva teodolita sajednimpolugirusom - pomoću azimutnogdodatka busole PAB 1 minuta 1,5 minuta 1 hiljaditi

3. Pomoću artiljeriiskog žirokompasa: - po četiri tačke revizijc - po dve tačke revizije 1 minuta 1,5 minuta

4. Jednovremenim obetežavanjem na nebesko telo: - pomoću teodolita - pomoću artiljerijskc busole PAB 2 minuta 2 hiljadita

5. Korišćcnjcm magnetne igle busole PAB 4 hiljadita

6. Po kontumim taćkama karte gde je d rastojanje izmedu kontumih tačaka karte (cm) 0-40/d

Tabela 4

Razmera karte Sred&na greS visinc alja ca EX(ai,) u (m) zbog greSke u odredivanju vatrenog položaja) pri nagjbu zemljišta

2-5* 5-7° 7-10* 10-20* 20-30* 3040°

1:50000 5,9 4,0 7,6 9.3 12 16

1:100000 5.7 8.4 18 21 25 34

Tabela 5

Izvori grcSaka i način njihovih merenja SrcdiSnc gre$ke po d&ljini (m)

I. GreŠke u odredivanju poćetne brzine projektila E.vv

- radarom za merenje početne brzine projektila C,2% Vo

- balističkim gadanjem - merenjem aužine ležišta barutne komorc: 0,2% V«,

- AV0 -S 3% V0 C.4% V0

- 3% V0 £ V0 £ 6% V0 0,7% V0

2. GrcSkc u merenju temperature barutnog punjenja E„b:

- kod jcdnodelnog metka 2,2*C

- kod dvodelnog metka 1,2*C

3. GreSke u oznakama mase projektila E«* 2/3 nuse projektila

256

VOJNOTEHSlCKI GLASNIK 3/2001.

Tabela 6

Osnovni izvori greSaka Središne grcSkc

meteorološkc pripreme po daljini po pravcu

1. Greška u određivanju vazdušnog pritbka EH 1 mm Hg

2. Greika u odrcdivanju temperature vazduha E, 2°C

3. Greška u određivanju komponenata balistićkog vctra ENJ» = ENJ,: - balističkog vctra - prizemnog vetra 2 m/s 0,7 m/s

4. GreSka u odredivanju derivacije E*, 0-01 (0,001 Dg)

b) Provera orijentisanja oruđa (Eyoor)

U tabeli 3 data su sredstva, način provere orijentisanja oruđa u osnovnom pravcu i vrednosti središnih grešaka.

c) Određivanje nadmorske visine (z) oruđa i cilja

U tabeli 4 data je razmera karte i vrednosti središne greške u određivanju visine cilja pri različitim nagibima zemlji-Sta.

Karta 1:25 000 daje četiri puta tač-nije rezultate od karte 1:50 000.

Greške u određivanju visine cilja kao i greSke u određivanju visine vatre-nog položaja određuju se na osnovu (slika 2) izraza:

E*<AhC) = E(ihC) ■ ctg0c (1)

Ei(AhVP) — E(4hvp) • ctg0c (2)

Iz ovoga sledi da greška topografsko--geodetskih radova iznosi:

- po daijini

E*t*r = >/Ejor + E^AhQ + Ej(Ahvp)

(0,3 - 0,5% D) (3)

- po pravcu

= J^0f + Ej00f«=(2-3 hiljadita) ili (0,2 - 0,3% D) (4)

Greške u odredivanju balističkih popravki (Exh)

U tabeli 5 dati su različiti izvori grešaka, načini njihovih mcrenja i vrednosti središnih grešaka po daljini.

Sve ove greške utiču samo na po-pravku po daljini. Sumarna greška u određivanju balističkih popravki je:

Eib = vEjv. + EjIb + S2smp **

~ (0,2 - 0,5% D) (5)

Greške u određivonju meteoroloških popravki (Exm> E^)

U tabeli 6 prikazani su osnovni izvori grešaka meteorološke pripreme i vrednosti središnih grešaka po daljini i pravcu.

Surname greške u određivanju me-tcoroloških popravki određuju se na

osnovu sledećih jednačina:

Exm = v'Ejt(Wx) 4" E»(0 4- Ex(H) (6)

Eym = vEy(Wy) (7)

Greške u tehničkoj pripremi

(Extp> Eytp)

Vrednosti središne greške tehničke pripreme zavise od primenjenih instrume-nata i iznose:

VOJNOTEHNtCK! GLASNIK 30001.

257

- u vertikalnoj ravni E* = 0,5-1 hiljaditi,

- u horizontalnoj ravni Ep = 0,5 -0,7 podeljaka uglomera.

GreSke tehničke priprcme imaju su-mamu srednju verovatnu greSku:

- po daljini E«p = Ev M (8)

- po pravcu Ey,p = Ep0,001Dg (9)

gde je:

M - pomeranje padne tačke po da-

- po pravcu Eytg= ^'(0,001-Dg)2 [(0,05 gde je:

Wy - bočna komponenta vetra, der - popravka zbog derivacije.

ljini menjajući tablični ugao za 1 hiljaditi,

Dg - daljina gadanja.

Greške tablice gađanja (Extg, Eyq)

Greške tabličnih popravki tako su male da se mogu zanemariti u potpunoj pripremi početnih elemenata. Središne greške mogu se izračunati na osnovu sledećih jednačina:

- po daljini Exlg = 0,3% D (10)

deO^^-Wy^Ey (11)

Greške zaokruiivanja elemenata (E^ Eyt)

Središna greška zaokruživanja elemenata iznosi:

- po daljini E„ = 0,2 • M (12)

- po pravcu Ey* = 0,2 * 0,001 Dg (13)

Greške obrade podataka (E^p, Eyop)

Pri računskoj obradi podataka nastaju središne greške po daljini i po pravcu i iznose:

258

VOJNOTEHNIĆKI OLASNIK 3/2001.

Exop = Eyop = 0,001 • Dg

(14)

SrediSna sumama greška (Eu, Eys)

Središne surname greške potpune pripreme određuju se na osnovu sledećih jednaSina:

- po daljini

E„ = yEjc + + Ejb + Bia+ Ejw +E^ + Ejtp + E;^ (15)

- po pravcu

Ey* - 1W+ E^gT+E^+'E^ -Te^“+“E^ Ej™ (16)

Surname greške skraćene pripreme početnih elemenata

Pri nedostatku vremena za realiza-ciju potpune pripreme realizuje se skra-ćena priprema početnih elemenata za gađanje. Sabiranjem odgovarajućih sred-njih verovatnih grešaka, koje učestvuju i utiču na odredivanje početnih elemenata skraćenom pripremom, dolazi se do surname srednje verovatne greške u skrace-

noj pripremi [6, 7):

- po daljini

E» = + Ejt + EL (17)

- po pravcu

Ey* = /Eyigr 4* Ejo, (18)

Greške topografsko-geodetskih radova (E„gn Eyigr)

Greške topografsko-geodctskih radova nastaju prilikom:

- odredivanja mesta oruda,

- davanja osnovnog pravca,

- odredivanja mesta cilja,

- odredivanja nadmorske visine oruda i cilja,

- nanošenja tačaka na planšetu,

- odredivanja topografskih elemenata.

Sabiranjem ovih greSaka dolazi se do sumamih grešaka koje iznose:

- podaljini EX(gf=0,8-l,2%D(c, (19)

- po pravcu Ey,g,=8-10 hiljaditih.

(20)

GreŠke u odredhanju balističkih

popravki (Exb)

Na odredivanje balističkih popravki utiču greške koje nastaju:

- pri odredivanju početne brzine,

- zbog oznaka mase projektila,

- zbog temperature barutnog pu-njenja.

Sabiranjem ovih grešaka dolazi se do surname greške koja utiče samo na tač-nost popravke po daljini i iznosi:

Exb = 0,4-0,8% Dte (21)

VOJNOTCHNlCKl GLASNIK 3/200).

259

Tabelo 7

SrediSne greSke

Mciod pripreme početnih elemenata po daljini E, (% D,) po pravcu Ey (hiljaditi)

1. Potpuna priprema 0.8-1,2 S-5

2. Skraćena priprema 3-5 10-15

3. Prosta priprema 8-10 20-30

Greške zbog razlika u meteorološkim ushvima (EIm, Eym)

Ukupna središna greška u određiva-nju meteoroloških usiova iznosi:

- po daljini H,m-1-4% Dtc, (22)

- po pravcu E)m=5-12 hiljaditih.

(23)

Surname greške proste pripreme

Prosta pnprema koristi se pri nedo-statku vremena za izvršenje potpune i skradcne pripreme. Osnovno je da se u ovim slučajevima teži Sto bržem otvaranju valre na račun tačnosti početnih eleme-nata za gadanje, pa se zbog toga koriste i pribori (instrumenti) manje preciznosti [3, 6, 7). Uzimajući sve u obzir, srednje verovatne greške pri prostoj pripremi iznose:

- po daljini E„=8-10% Dg (24)

- po pravcu Ey,=20-30 hiljaditih

(25)

Najčcšće veličine srednjih (središnih) verovatnih grešaka po daljini i po pravcu prikazane su u tabeli 7.

Određivanje težina grešaka

Radi povećanja tačnosti pripreme početnih elemenata potrebno je odrediti uticaj raznih izvora greSaka na sumarnu

grešku pripreme potetnih elemenata. Ako je udeo greške i-tog izvora u sumar-noj greški mali, razumljivo je da usavrša-vanje metoda odrcdivanja podataka i-te greške ne može da dovede do bitnijeg povećanja tačnosti pripreme. Udeo (teži-na) greSke svakog izvora odrediće se prema izrazu (26) kao odnos kvadrata srednje verovatne greSke izvora (E*. Eyj) prema kvadratu surname srednje verovatne greSke pripreme (E„, Ey,). Ovako odredena vcličina naziva se težina datog izvora grešaka [3, 7]:

Sxi ~

Eh ’

6yi —

%

%

(26)

Koncepcija programskog rešenja

Programsko rešenjc za izračunavanje greSaka potpune pripreme za gađanje sačinjeno je u programskom jeziku PASCAL, a sastoji se od sledeće tri celine:

- ulazni podaci,

- program GPP - glavni program,

- rezultati proračuna.

Ulazni podaci nisu organizovani u obliku datoteke.

U zavisnosti od zadatka unose se sledeće veličine:

- daljina gadanja,

- daljina osmatranja,

- razmera karte,

- nagib zemljišta u rejonu cilja,

- nagib zemljišta u rejonu vatrenog položaja,

260

VOJNOTEHNICK! GLASNIK 3/2001.

- brzina bočnog vetra.

U zavisnosti od projcktiia i punjenja unosi se:

- početna brzina projektila.

U zavisnosti od daljine gadanja, iz tablice gađanja se unose:

- popravke daljine zbog odstupanja (u metrima):

- početne brzine projektila za AVo = 1 m/s,

- temperature baruta za Atb = 10 m/s,

- mase projektila za AP = 1 ozna-ka,

- uzdužnog vetra za ANJX = 10 m/s,

- vazdušnog pritiska za AH - 10 mbar,

- temperature vazduha za At = 10°.

- popravke pravca zbog odstupanja (u hiljaditim):

- derivacije,

- bočnog vetra za AWy - 10 m/s.

Ostali ulazni podaci:

- padni ugao,

- pomeranje padne tačke po daljini pri promeni tabličnog ugla na daljinaru za 1 hiljaditi.

Program GPP je tako koncipiran da se posie unošenja ulaznih podataka, na bazi ponudenih opcija, odreduju varijante izvršavanja gađanja. Nakon toga izraču-navaju se pojedinačne, kao i surname greške. Takođe, izračunavaju se i težine pojedinih grešaka. Programsko rešenje je univerzalno i može se primenjivati za svako orude.

Izlazni podaci dobijaju se direktno na ekranu računara u obliku pet vrsta ispisa. Pošto sc u programu ne formira izlazna datoteka dobijeni rezultati mogu se po želji odStampati. Program daje mogucnost izbora biio kojeg ispisa nco-

graničen broj puta bez ikakvog odrede-nog redosleda:

- ispis 1 - tabeUmi prikaz veličina izvora nezavisnih greSaka po daljini i po pravcu;

- ispis 2 - prika2 sumamih greSaka potpune pripreme, kao i njihov prikaz u funkciji od Vd i Vp;

- ispis 3 - tabelarni prikaz težina izvora nezavisnih greSaka po daljini i po pravcu;

- ispis 4 - grafički prikaz tabelc izvora nezavisnih grešaka po daljini sa proccntualnim učešćem svake od njih u sumarnoj grešci;

- ispis 5 - grafički prikaz tabele izvora nezavisnih grešaka po pravcu sa procentualnim učešćcm svake od njih u sumarnoj grešci.

Algoritam potpune pripreme

posrednog artiljerijskog gađanja

Na slici 3 prikazan je algoritam potpune pripreme posrednog artiljerijskog gadanja.

Rezultati proraćuna za orude

130 mm M46

Pri proračunu korišćeni su sledeći podaci sa uvcdenim izvesnim ograniče-njima:

- topovskom baterijom 130 mm M46, TF projektilom M79, prvo punje-nje, izvodi se posredno gadanjc na dalji-nama 20, 21 i 22 km;

- mesto osmatračnice odredcno je na topografsko-geodetskoj osnovi artilje-rijskom busolom, a mesto vatrenog polo-žaja teodoiitom;

- mesto cilja odredeno je polamim koordinatama pomocu laserskog daljino-mera;

VOJNOTHHNIČK! GLASNIK 3/2001.

261

SI. 3 - Algoritom poipune pripivmv pusrednog godanja

262

VOJNOTEHNIČKl GLASN1K 30001.

- daljina osmatranja je 2500 m;

- visina vatrenog položaja i cilja određena je po karti 1:25000, nagib zem-ljiSta u rcjonu vatrenog položaja je 15°, a u rejonu cilja 6°;

- provera orijentisanja oruđa izvr-$ena je pomoću artiljerijske busole;

- odstupanje početne brzine projek-ttla određeno je balističkim gađanjem;

- meteoroloSki uslovi dobijeni su na osnovu meteorološkog biltena;

- na vatrenom položaju izmerena je brzina bočnog vetra 5 m/s;

- obrada podataka obavlja se po-moću obrasca APG-4.

Na osnovu navedenih podataka određene su pojedinačne i surname sredi* šne greSke pripreme početnih elemenata, kao i težine različitih izvora grešaka.

U tabeli 8 dat je izvod iz tabUca gađanja za top 130 mm M46 za TF projektil M79, prvo punjenje (početna brzina je 810 m/s).

Na osnovu ulaznih podataka izvršen je proračun pomoću programa GPP. U tabeli 9 dat je prikaz veličina izvora

Tabela 8

Daljina (m) 20 00) 21 000 22 000

Padniugao (hilj.) 820 891 975

Verovatno po daljini (Vd) (m) 60 63 67

skrctanje po pravcu (Vp) (m) 6,6 7,8 9,6

pravca derivacije (der) (hilj.) 13 16 19

zbog bočnog velra (Wy) (hilj.) 14 15 16

V uzdužnog vetra (Wx) (m) 431 485 548

> a daljine zbog odstupanja temperature vazduha (At) (m) 293 304 305

U O. vazduSnog pritiska (AH) (m) 111 117 126

o. početne brzine (AV0) (m) 271 283 300

temperature baruta (Atb) (m) 351 367 388

ma&e projektila (p = ! oznaka) (m) -36 -39 -42

Pomcranj« padne tačke po daljini menjajući tablićni ugao za 1 hiljadjii (M) (m) 16 12 7

Tabela 9

Ex(m) Daljina gađanja (m) Ey(m) Daljina gadanja (m)

20 000 21 000 22 000 20 000 21 000 22 000

Exc 9.47 9,46 9,45 Eye 9,43 9,43 9,43

Extgr 3,6 3,46 3,31 Eytgr 80,05 84,05 88,05

Exb 70,48 74,35 78,5 - - - -

Exm 105,27 115,53 126,55 Eym 59,46 66,41 73,76

Extp 8 6 3,5 Eytp 10 10,5 11

Extg 60 63 66 Eytg 16.64 20.46 24,64

Exz 3,2 2,4 1,4 Eyz 4 4,2 4,4

Exop 20 21 22 Eyop 20 21 22

Exs 142,22 153.06 164.72 Eys 104,04 112,03 120,47

Vd 60 63 67 Vp 6,6 7,8 9,6

ExsA/d 2,37 2,43 2,46 EysA/p 15,76 14.36 12,55

VOJNOTEHNIČKI GLASN1K 3/2001.

263

Tabula 10

gxi Daljina gadanja (m) gyi Daljina gadanja (m)

(%) 20 000 21 000 22 000 <%) 20 000 21 000 22 000

gxc 0.443 0.382 0.329 gyc 0.821 0.708 0.821

gXlgr 0.064 0.051 0,04 gyigr 59.200 56.287 59,200

gxb 24,559 23,596 22.711 - - - -

gxm 54.788 56,973 59.024 gym 32,662 35,140 32,662

0,316 0,154 0,045 gytp 0.924 0.878 0,924

gxig 17,798 16,942 16.054 gytg 2.558 3,335 2.558

m 0.051 0.025 0,007 gyz 0.148 0.141 0,148

gxop 1.978 1,882 1.784 gyop 3.695 3.514 3,695

nezavisnih grešaka, sumarnih središnih grešaka pripreme početnih elemenata i prikaz sumarnih grešaka u funkciji odstu-panja po daljini i odstupanja po pravcu.

U tabeli 10 dat je pregled težina izvora nezavisnih grcšaka u funkciji da-Ijine gadanja.

Na slici 4 prikazane su pojedinačne greške i sumarna greška po daljini. Naj~ veći uticaj na greške po daljini za analizi-rane uslove gađanja ima greška meteoro-

loške pripreme sa čak preko 50% uČeSća u sumarnoj greški, zavisno od daljine gadanja. Radi njihovog smanjenja po* trcbno je što preciznije i što češće obav-Ijati meteorološka merenja.

Na slici 5 prikazane su pojedinačne greškc i sumarna greška po daljini. Naj-veći uticaj na greške po pravcu za anali-zirane uslove gadanja ima greška topo* grafsko-geodetskih radova sa oko 60% učešća u sumamoj greški. Radi njihovog

264

VOJNOTHHVICKT GLASNIK .V200I.

Eye Eytgr Eym Eytp Eytg Eyz Eyop Eys

SI. S - Pojedinaćne greške i sumarna greška po pruicu

smanjenja potrebno je koristiti što preci-znije instrumente za izvrSenje topograf-sko-gcodetskih radova.

Na osnovu proračuna pojedinih iz-vora grešaka i težine pojedinih izvora gre&aka (tabele 9 i 10) zaključuje se da najveći uticaj po daljini imaju greške meteoroloSke pripreme, a po pravcu gre-Ske topografsko-geodetskih radova. Radi njihovog smanjenja potrebno je da sc artiljerijska meteorološka stanica pri-makne Sto bližc vatrenom položaju bate-rije i češće i preciznije vrše metcorološka merenja. Topografsko-geodetske radove treba obavljati pomoću najpreciznijeg ins-trumenta (tcodolita), a dobijene podatke obrađivati pomoću računara.

Zaključak

U radu je prikazano originalno pro-gramsko rešenje za proračun pojedinač-nih i sumamih grešaka pripreme počctnih

elemenata za posredno gadanje artiljerij-skih oruđa. Razvoj podsistema koman-dno-informacionog sistema (K1S) i si-sterna za upravljanje vatrom (SUV), pored ostalog, ima za cilj da sc poveća brzina rcagovanja artiljcrijskih jcdinica od trenutka uočavanjć cilja do otvaranja vatre. Imati veću brzinu rcagovanja u odnosu na protivnika često znači i imati inieijativu i biti bliži pobedi.

Analizirane su pojedinačne greškc pripreme koje utiču na sumarnu grešku, a na osnovu analitičkih formula naprav-Ijeno je univerzalno programsko rešcnje, koje sc može primeniti na sve uslovc gadanja i na svaku vrstu oruđa. Izvršena jc numerička analiza za top 130 mm M46. sa TF projektilom M79, za tri daljinc gađanja D8 = 20 km, 21 km i 22 km.

Mogućnost brzog izračunavanja to-pografskih, balističkih i meteoroloških elemenata za gadanje, u mestu i pokretu, povećava brzinu reagovanja artiljcrijskih jedinica. Navedeno programsko rešenje

VOJNOTEHNIĆKt GLASNIK 3/2001.

265

može se koristiti u komandno-informa-cionim sistemima (K1S) u svim artiljerij-skim jedinicama pri potpunoj pripremi za izvrSenje posrednog gađanja. Ono skra-ćuje vreme potpune pripreme, od uočava-nja ciija do dejstva projektila na cilj, daje tačnije rezultate i smanjuje utrošak mu-nicije.

Računska simulacija pripreme počet-nih elemenata ima izuzetan praktični zna-čaj za jedinice VJ. Uz posedovanje perso-nalnih računara, računskom simulacijom potpune pripreme artiljerijskih gađanja u

jedinicama VJ može se eliminisati skra-ćena i prosta priprema.

Utrrafun:

|1| Regodk. D.r Spotjoa balisuka. CW$ KoV VJ. Beograd,

1988.

(2| Rcgođić. D.: Predavanja a nehanike teu. VTA VJ. 19%.

13) Savić, S.: Zfeirka rcScnih zađataka iz teorije gadaoja. CVVS KoV VJ. 1991.

(4) Tablicc gadanja 122 mm. SSNO. 1978.

(5| Tabbce gadanja 130 mm. SSNO, 1982.

(6) Živanov. Ž.: Teorija gađanja. Vojnoizdavaeki xtvod. Beograd. 1979.

P) Aniljerijtko pravilo gađanja. SSNO. Vojnouđavatki mod. 1981.

266

VOJNOTEKNIĆK! GLASNIK 30001.