Научная статья на тему 'МАДАНИЯТ ВА САНЪАТ МУАССАСАЛАРИДАДАРОМАДЛАР АУДИТИНИ ЎТКАЗИШ ТАРТИБИ'

МАДАНИЯТ ВА САНЪАТ МУАССАСАЛАРИДАДАРОМАДЛАР АУДИТИНИ ЎТКАЗИШ ТАРТИБИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
аудит / даромадлар / маданият ва санъат / ҳисоб жараёнлари. / audit / income / culture and art / accounting processes.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Аннаев А. А.

Ушбу мақолада маданият ва санъат муассасаларидадаромадлар аудитини ўтказиш тартиби ва ўзига хос жиҳатлари муаллиф томонидан ёритиб берилган. Қолаверса, аудити ўтказиш тартиби бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROCEDURE FOR CONDUCTING INCOME AUDITS IN CULTURAL AND ART INSTITUTIONS

In this article, the procedure and specific aspects of the audit of income in culture and art institutions are covered by the author. In addition, proposals and recommendations on the procedure for conducting the audit were developed.

Текст научной работы на тему «МАДАНИЯТ ВА САНЪАТ МУАССАСАЛАРИДАДАРОМАДЛАР АУДИТИНИ ЎТКАЗИШ ТАРТИБИ»

Аннаев А.А.

СамИСИ, Бошца тармокдарда бухгалтерия х;исоби ва аудит кафедраси ассистенти

МАДАНИЯТ ВА САНЪАТ МУАССАСАЛАРИДАДАРОМАДЛАР АУДИТИНИ УТКАЗИШ ТАРТИБИ

Аннотация. Ушбу мацолада маданият ва санъат муассасаларидадаромадлар аудитини утказиш тартиби ва узига хос жщатлари муаллиф томонидан ёритиб берилган. Цолаверса, аудити утказиш тартиби буйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: аудит, даромадлар, маданият ва санъат, уисоб жараёнлари.

Annaev A.A. assistant

Department of Accounting and Auditing in Other Sectors

SamIES

THE PROCEDURE FOR CONDUCTING INCOME AUDITS IN CULTURAL AND ART INSTITUTIONS

Abstract. In this article, the procedure and specific aspects of the audit of income in culture and art institutions are covered by the author. In addition, proposals and recommendations on the procedure for conducting the audit were developed.

Keywords: audit, income, culture and art, accounting processes.

Маданият муассасаларининг даромадлари улар томонидан утказиладиган тадбирлар (концертлар, спектакллар, театрлаштирилган ва цирк томошалари, ижодий учрашувлар, турли шоу-дастурлар, фестиваллар, томошаларнинг шакли ва жанридан катъий назар, бошка маданий-оммавий тадбирлар) учун олдиндан маълум кийматларда (нархларда) чикарилган билетлар суммалари йигиндисидан иборат булади.

Билет - бу тадбирларга бир марта ташриф буюриш хукукини берувчи хужжат (электрон ёки когозда белгиланган тартибда чоп этилган билет, бепул таклифнома, абономент).

Республикамизда амалда булган «Давлат театрлари ва концерт-томоша муассасаларининг билет нархларини шакллантириш тартиби тугрисида Низом»га мувофик тадбирларга кириш хукукини берувчи битта билетнинг базавий нархи (Бт) давлат театрлари ва концерт-томоша муассасаларининг бюджет ва бюджетдан ташкари харажатлар сметаларини хар йили шакллантириш даврида куйидаги формула асосида аникланади:

Бт = Ат/Тс.

Бу ерда: Ат -утган йилги асосий фаолиятдан тушган тушум; Тс -утган йилги томошабинлар сони;

Тадбирларга кириш хукукини берувчи битта билетнинг нархи куйидагиларни инобатга олиб, базавий нархга нисбатан дифференциал оширилган холда шакллантирилади:

*томоша залидаги жойларнинг жойлашуви (олд, урта, орка ва балкон уриндиклар);

*утказиладиган тадбирларнинг тури (оддий, байрам, премьера);

*утказиш куни ва вакти (кундузги, кечки, иш куни, дам олиш ёки байрам кунлари) хамда бошкалар.

Тадбирларга кириш хукукини берувчи билет нархларини белгилашда хамда бюджетдан ташкари маблагларни шакллантиришда Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси томонидан тасдикланадиган давлат театрлари ва концерт-томоша муассасаларини саклаш билан боглик харажатларнинг бюджетдан ташкари тушумлари хисобига копланадиган улушни боскичма-боскич ошриб бориш режа-жадвалига катъий риоя килиш лозим.

Кучма ва гастроль тадбирларига билетларнинг нархлари индивидуал хисоб-китоб ёки кабул килувчи томон билан тузилган шартнома асосида белгиланади.

Ахолининг кам таъминланган катламларига (мехрибонлик уйлари тарбияланувчилари, бокувчисини йукотган ва кам таъминланган оилалар аъзолари) ушбу муассасаларнинг ёзма мурожаатига асосан давлат театри ва концерт-томоша муассасаси рахбарининг тегишли буйругига асосан тадбирларга билет нархининг 50 фоизигача чегирма берилиши мумкин, бирок, чегирма берилган билетлар сони умумий билетлар сонининг 50 фоизидан ошмаслиги зарур.

Таълим муассасаларида тадбирларни утказишда, очик майдонлар ва кичик заллардаги чикишларда билетларнинг нархлари театрлар ва концерт-томоша муассасалари директорларининг буйруги асосида мазкур театрлар ва концерт-томоша муассасаси асосий залининг билетларига белгиланган базавий нарх даражасидан паст килиб белгиланиши мумкин.

Хорижий жамоалар ва алохида ижрочиларнинг спектакллари ва концертларига, халкаро, республика, минтакавий санъат фестивалларига, шунингдек гастроль ва тадбирларига билетларнинг нархлари томонлар келишувига асосан шакллантирилади.

Тадбирларга томошабинлар кам келганда, ушбу муассасалар томошабинлар залининг тулдирилиш даражасини ошириш максадида билет нархлари хакикий харажатдан келиб чикиб кайта куриб чикилиши мумкин.

Тадбирларга электрон билетларни сотиш Вазирлар Махкамасининг "Билет операцияларининг ягона электрон базасини яратиш ва жорий килиш

чорa-тaдбирлaри тyFрисидa" 2019 йил 10 янвaрдaги 18-сон кдрорига aсосaн aмaлгa оширилaди.

Маданият ва санъат муассасаларининг мax1сyлотлap (ишлaр, хизмaтлaр)ни реaлизaция килиш бyйичa, шyнингдек мaзкyр мax1сyлот (иш, хизмaт)лaрни ишлaб чикдриш Ba реaлизaция килиш жaрaёнидa aмaлгa оширилaдигaн дaвр хaрaжaтлaри Ba тaксимлaнaдигaн хaрaжaтлaр тyFрисидaги мaълyмотлaр кyйидaги счётлaрдa aкс эттирилaди:

20 «Мax1сyлот (иш, хизмaт)лaр pеaлизaцияси»;

21 «Бошкд xapaжaтлap».

20 «Мax1сyлот (иш, xroMa^ap pеaлизaцияси» счётидa тaйёр мax1сyлотлap (ишлap, xизмaтлap), жyмлaдaн, ишлaб чикдриш (Укув) yстaxонaлapининг, ёpдaмчи кишлок xyжaлик Ba Укyв-тaжpибa xyжaликлapининг тaйёp мax1сyлотлapини, шyнингдек, тaйёp босмa мax1сyлотлapини xдмдa тaшкилотнинг aсосий воситaлapи Ba бошкд aктивлapининг pеaлизaция килиниши хдсобга олитади.

20 «Мax1сyлот (иш, xизмaт)лap pеaлизaцияси» счёти кyйидaги сyбсчётлapгa бyлинaди:

200 «Мax1сyлот (иш, xизмaт)лap pеaлизaцияси»;

201 «Асосий воситaлap Ba бошкд aктивлap pеaлизaцияси».

200 «Мax1сyлот (иш, xroMa^ap pеaлизaцияси» сyбсчётидa тaйёp мax1сyлотлap (ишлap, xизмaтлap), жyмлaдaн, ишлaб чикдриш (yrçyB) yстaxонaлapининг, ёpдaмчи кишлок xyжaлик Ba Укyв-тaжpибa xyжaликлapининг тaйёp мax1сyлотлapини, шyнингдек, тaйёp босмa мax1сyлотлapини Ba бошкд мax1сyлотлap (иш, xизмaтлap) pеaлизaцияси хдсобга олинaди.

200 «Мax1сyлот (иш, xroMa^ap pеaлизaцияси» сyбсчётнинг кpедитигa мax1сyлотлap (иш, xизмaтлap)нинг pеaлизaция кдлинган сyммaлapи ёзилaди (Узapо тyзилгaн шapтномa бyйичa), бyндa, 15 счётнинг тегишли сyбсчётлapи дебетлaнaди. Сyбсчёт дебетигa эсa, pеaлизaция кдлинган мax1сyлотлapнинг хдкдкдй тaннapxи ёзилaди, бyндa 050 «Тaйёp мax1сyлот» сyбсчёт кpедитлaнaди. Агapдa, бaжapилгaн ишлap Ba кypсaтилгaн xизмaтлap pеaлизaция кдлинaётгaн бyлсa, yлapнинг хдкдкдй тaннapxи 200 «Мax1сyлот (иш, xизмaт)лap pеaлизaцияси» сyбсчётнинг дебетидa Ba 090 «Товap (иш, xroMa^apra xapaжaтлap» сyбсчётнинг кpедитидa aкс эттиpилaди.

Анaлитик хдсоб pеaлизaция кдлинган мax1сyлотлap тypлapи бyйичa aлоx1идa x1олдa юpитилaди.

201 «Асосий воситaлap Ba бошкд aктивлap pеaлизaцияси» сyбсчётидa тaшкилотнинг aсосий воситaлapи Ba бошкд aктивлapининг pеaлизaцияси хдсобга олинaди. Уш6у aктивлapни pеaлизaция килиш Ba pеaлизaция кдлишдaн тушган мaблaFлapни тaксимлaш тapтиби конунчилик билaн тapтибгa солинaди.

201 «Асосий воситaлap Ba бошкд aктивлap pеaлизaцияси» субсчётнинг кредитига aсосий воситaлap Ba бошкд aктивлapнинг pеaлизaция кдлинган

суммалари ёзилади (узаро тузилган шартнома буйича), бунда 15 счётнинг тегишли субсчётлари дебетланади. Шунингдек, ушбу субсчётнинг кредитида реализация килинган асосий воситаларнинг хисобланган эскириш суммаларининг хисобдан чикарилиши, бунда 02 счётларнинг тегишли субсчётлари дебетланади.

Ушбу субсчётнинг дебетига эса, реализация килинган асосий воситалар ва бошка активларнинг дастлабки (тикланиш) киймати ёзилади, бунда мазкур активларни хисобга олувчи тегишли субсчётлар кредитланади. Шунингдек, ушбу субсчёт дебетига реализация килинган асосий воситалар ва бошка активларнинг реализация суммасидан тегишли бюджетлар даромадларига хдсобланган суммалар хам акс эттирилади, бунда 160 «Бюджетга туловлар буйича бюджет билан хисоб-китоблар» субсчёт кредитланади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Аренс Э.А., ДЖ.К. Лоббек. Аудит. Учебник. М.: Финансы и статистика, 2001.

2. Ахмаджонов К.Б. Якубов И.И. Аудит асослари. Дарслик.Т.: Иктисод-молия, 2010.

3. Дустмуродов Р.Д. Файзиев Ш.Н.Аудит. Укув кулланма.Т.: ТМИ, 2007.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.