Kretanje vojne motorizovane kolone auto-putem Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

Mr Milo rad Opsenica, potpukovnik, dip), inž. Vojna akadcmija - Odsck logisiike.

Beograd

KRETANJE VOJNE MOTORIZOVANE KOLONE AUTO-PUTEM

UDC: 623.437.4:656.11

Rezime:

Kretanje vojne motorizovane kolone auto-putem ostalim ućesnicima и saobračaju stvara odredene smeinje. Sastav vojne motorizovane kolone najćeJće ćine teretna vozila skromnih dinamičkih karakteristika, koja ne mogu и potpunosti iskoristiti prednosti deonice auto-puta. kao funkcionalnog elementa putne mreie sa najboljim tehnićko-eksploatocionim karakteristikama. Usled relativno male brzine kretanja kolone и odnosu na preovladujuću hrzinu kretanja auto-putem, javlja se potreba za preticanjem. U radu je analiziran proces preticanja kolone na auto-putu. sa aspekta vremenskih gubitaka и saobraćajnom toku i broja ometanih \oziIa.

Kljućne reći: vojna motorizovana kolona, auto-put. vremenski gubici.

MILITARY MOTORIZED COLUMNS ON THE MOVE ON HIGHWAYS

Summary’:

Mylitary motorized columns on the move cause various obstructions to other participants in the traffic. Military motorized columns are usually composed of cargo vehicles with low dynamic characteristics which cannot entirely take advantage of highways as functional road network elements with the best technical and exploitation characteristics. Due to relatively low speed of columns on the move, there is a need for passing them The process ofpassing columns on highways host analyzed from the standpoint of lost lime in the traffic flow and the number of obstructed vehicles

Key words: military motorized column, highway, delay.

Uvod

U okviru vojnih prevoženja Često se organizuju vojne motorizovane kolone, kojc sa aspekta urednosti i bezbednosti kretanja, u odnosu na pojedinačno kieta-nje vojnih vozila, imaju niz prednosti. One se ogledaju kroz postojanje odgo-vomog lica za izvršenje zadatka prevože-nja, ostvarenje boljeg uvida u rad nepo-

srednih izvršilaca kretanja, olakšanu teh-ničku podršku u toku kretanja, itd.

Sa aspekta korišćenja putne mreže, vojne motorizovane kolone najčešće se kreću dvosmemim saobraćajnicama. Me* dutim, pri izvršavanju odredenih zadata* ka prevoženja, pogotovo na većim rasto-janjima, javlja sc potreba da vojna motorizovana kolona koristi auto-put kao deo-nicu u okviru svoje marSrute kretanja.

72

VOJNOTHHNIĆKI Gl^SNIK 1/2003.

Vojna motorizovana kolona (u da-ljem tekstu: kolona) podrazumeva ureden skup vozila sa precizno odredcnim odgo-vomim licem, utvrdenom brzinom kreta-nja, rastojanjem izmedu vozila, poretkom vozila, itd.

Odnos kolonskog i ostalog

saobradaja na auto-putu

Bitna karakteristika kretanja vozila auto-putem ogleda se u mogućnosti za-dovoljenja izabrane brzinc za vozila raz-ličitih dinamidkih karakteristika, što obezbeduje postojanje više saobradajnih traka u jednom smeru (traka za preticanje namenjena je vozilima izrazitijih dina-mičkih karakteristika).

S obzirom na karakter kretanja vozila auto-putem, pojava organizovanc ко-lonskc formacije proizvodi specifidan uti-caj na kretanjc ostalih vozila auto-putem.

Naimc, dinamičke karaktcristike vojnih vozila u koloni, a najdeSde se radi о teretnim vozilima, nc omogućuju posti-zanjc maksimalno dozvoljenc brzinc kretanja na auto-putu (120 km/h), a desto zbog sastava vozila u koloni, dak ni nižih vrednosti brzina. S drugc stranc, u praksi je uobičajeno da se kroz formu zapovesti za kretanjc definiSe brzina kretanja1 i га-stojanja sledenja mcdu vozilima.

Prcmda u toku kretanja kolone auto--putcm, kao i svakim drugim segmentom putne mreže, parametri kretanja (brzina, rastojanje slcdenja, vrcmenski intcrvali

1 Pravilotn saobraćajnc $lu2bc ?a kolonu auioroobtl* кој» tt krećc đanju auto-puiem i putcm rezcrvisanim n auto-mobibki saobraćaj. prcdv>đcna je planska br/inaod 50 ken'll гл brigadnc kolonc. dok jc та талје kolonc (bataljornkc. Cetne) dopuileno povedanje bnrinc na 65 knvh. odnosno 7$ km/h, ukotiko to omogućavsju dinaxniCke karakteristike vozila u u-stavu kolona.

medu vozilima) osciliraju po vrcmenu i putu oko zadatih tj. planskih vrednosti, za ovo raztnatranje jc uzcto da su ti parametri odredeni i nepromenjivi u toku kretanja kolone deonicom auto-puta.

Sa aspekta korišćenja kolovozne tra-ke auto-puta, kolonska fonnacija se naj-veći deo vremcna krece srediSnjom (vo-znom) trakom, dok izuzetno koristi traku za preticanje, odnosno traku za zausta-vljanje (pri organizovanju zastanka i si.).

Preticanje kolone na auto-putu

Najvedi deo operacija preticanja na auto-putu obavlja sc bcz poscbnih pote-Skoda, korišdenjem trakc za preticanje vozila sa boljim dinamidkim karakteristi-kama. To se odnosi i na kolonu koja se krede srcdiSnjom trakom. Medutim, problem se javlja u siruaeiji kada kolonu pretide vozilo neznatno boljih dinamid-kih karakteristika, odnosno, vozilo koje ostvaruje vedu brzinu kretanja od brzine kretanja kolone, ali manju od vecine vozila iz sastava ostalog toka (slika 1).

Radi lakše analize procesa preticanja kolonc na auto-putu, neophodno jc definisati odredene rclevantne pojmove i parametre.

Pod brzinom kretanja kolone (Vk) podrazumeva se ona vrednost brzine ko-jom sc kredu sva vozila u koloni. Dužina kolonc (Dk) predstavlja rastojanje izmedu najisturenije tadke prednjeg dcla delnog vozila i najisturenije tadke zadnjeg dela zadelnog vozila u koloni.

Pojam sporo vozilo opisujc vozilo koje pretide kolonu, razvija brzinu vedu od brzine kretanja kolone, ali svojim kre-tanjem trakom za preticanje usporava vo-

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2003.

73

zila koja želc da pretiču kolonu većom vrednošću izabrane brzine. U daljoj anali-zi brzina sporog vozila označena je sa Vc.

Pojam brzo vozilo opisuje vozilo koje pretiče kolonu, ali je zbog smetnje koju izaziva sporo vozilo prinudeno da parametre svog kretanja privremeno uskladi sa parametrima kretanja sporog vozila. U daljoj analizi brzina brzog vozila označena je sa Vb.

Put preticanja (Sp) predstavlja put koji prede sporo vozilo od momenta pro-laska najisturenije tačkc zadnjeg dela za-Celnog vozila u koloni, do momenta pro-laska najisturenije tačkc prednjeg dcla Celnog vozila u koloni.

Na slici 2 u form! dijagrama put-vreme prikazano je preticanje kolone koje izvodi sporo vozilo (trajektorija brzine kretanja je naglašena). Na istoj slici gra-fički je predočcno pristizanje brzih vozila iza sporog vozila za vreme preticanja kolone. Oznake (Č) i (Z) predstavljaju tra-jektoriju brzine kretanja Celnog, odnosno začelnog vozila iz sastava kolone.

Sa aspekta kolone, put preticanja iz-raCunava se prema obrascu:

Sp = Db + L (1)

gdeje:

Dk - dužina kolone (m)

74

VOJNOTEHNlCKJ GLASNIK 1/2003.

L - rastojanje koje prede Čelno vozilo kolone za vreme preticanja (m).

S druge strane, put preticanja, sa aspekta sporog vozila, iznosi:

Sp = Votp (2)

V0 - brzina kretanja sporog vozila (m/s), Ц - vreme preticanja (s).

Izjednaćavanjem izraza u obrascima (1) i (2) dobija se da je:

tp = (Dk + LVV0 (3)

Rastojanje koje prede čelno vozilo

kolone za vreme preticanja računa se

prema obrascu:

L-Vktp (4)

gdeje:

Vk - brzina kretanja kolone (m/s), tp - vreme preticanja (s).

Prema tome, vreme preticanja kolone iznosi:

tp - [(Dk + Vktp)]/V0 = [DJ(V0 - Vk)l (5)

Dužina kolone u kretanju računa se prema obrascu:

Dk = NIw “ Ink = (N - 1 )Ibk + ly (6)

gdeje:

lbk - rastojanje sledenja medu vozilima u koloni (m),

lnk - neto2 rastojanje medu vozilima u koloni (m),

Ц - prosečna dužina vozila iz kolone (m).

1 Radi se о rsstojanju izmedu zadnje lačke pcethodnog vozila i najisturenije taćke sledcćcg vozila.

Obrazac (6) može se pojednostaviti:1

Db « (N - 1) 1№ (7)

Zamenom izraza za Dk iz obrasca (7) u obrazac (5) dobija sc:

tp = l(N-l)lbk]/(V0-Vk) (8)

Kada brza vozila pristignu sporo vozilo na traci za preticanje, prinudcna su da smanje brzinu kretanja sa vrednosti Vb na vrednost brzinc sporog vozila (V0), ali i dotadašnjc rastojanje sledenja sa vrednosti lb, na vrednost lb2(slika 3).

Vremenski interval u kojem se rastojanje sledenja smanji računa se prema obrascu:

T = Д1/ДУ = (lbl - lb2)/(Vb - VJ (9)

’ Primers rsdi, za formaciu od 10 vozila, proseCnc du-Zine 7 m, koja sc kredu na neto падалји od 80 metara. jedna dužina prosetnog vozila utide na ukupnu dužinu formaeije sa svega oko 0.8%.

VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 1/200).

75

Broj vozila koja će biti prinudena na smanjenje brzine i rastojanja iza sporog vozila za vreme za koje sporo vozilo pre-tide kolonu raduna sc prema obrascu:

N,= (1/1) (10)

Zamenom vrcdnosti ц iz obrasca (8) i vrednosti т iz obrasca (9) broj pristiglih vozila je:

N* *= ([(N — 1)1мЈ/(У0-Vk)}/

/Юы-l M)/(Vb-V0)] (11)

Odnos rclevantnih brzina kretanja pogodno je izraziti prema slededem: «“V0/Vk (odnos brzine sporog vozi-la/brzina kretanja kolone),

P = Vb/V0 (odnos brzine brzog vozila/br-zina sporog vozila).

Uz uvedene odnosc vreme pretica-nja iznosi:

V = l(N-l)lJ/[Vk(a-l)l (12)

Broj pristiglih brzih vozila, uz date odnose jestc:

N$- |a(p- 1 )[(N — l)lhkl}/

/[(a- i)(lbi - ib2)l (13)

Rastojanjc sledenja medu vozilima u sastavu kolone (1м) u praksi se najdešće odreduje putem zapovesti4 za kretanje, dok su rastojanja sledenja u toku brzih vozila u funkeiji brzine kretanja, vreme-na reakeije sistema vozad-vozilo, kvali-teta kolovoznog zastora i gabaritnih ka-rakteristika vozila u toku.

* Ovo mstoj&nje и praksi naj^eSćc iznosi SO do 100 m.

Rastojanje sledenja u toku brzih vozila raduna se prema obrascu:

lb.=Vbtr + (Vb2/2gp) + k + ls (14)

gdeje:

Vb - brzina kretanja toka brzih vozila

(m/s),

t, - vreme rcagovanja5 sistema vozad-vozilo (s),

g - gravilaciono ubrzanje (9,81 m/s2), ц - koeficijent prianjanja6, lv - prosedna dužina vozila u toku brzih vozila (m),

1, - bezbedno rastojanjc7 (m).

Po pristizanju sporog vozila koje pretide kolonu, rastojanja sledenja medu br/im vozilima se smanjuju na vrednost koja zavisi od brzine sporog vozila. Rastojanje sledenja u toku brzih vozila, sa novom (smanjenom) brzinom, raduna se prema obrascu:

ib2 = Veir + (V02/2gp) + lv + U (15)

Zamenom izraza za lbl i lM iz obra-zaca (14) i (15) u obrazac (13), i uz odre-dena pojcdnostavljenja,5 broj pristiglih

' Za potrcb« praktiinih prorVuna za vreme rcagovanja najCcSćc se uzima vrednost od 1 s, m«ia eksperimctilalna istfa-živanja beleZc vrednosti od 0.8 do 2 s. Jio zavisi od psihofizk-kog stanja vozato, kao i kankteristikt vozila.

* S ob/irom na to da se гаптшгапје odnosi na auto-put. iiji je kolovozni zastor najCcMc asfa tni, zavisno od stanja zastora (istroScnosti). koeficijent prianjanja iznosi 0,5 do 0.7.

’ U obrascu (13) iskazan je model apsolutno bezbednog rastojanja sledenja. Polazna pretpostavka je da se slcdcCc vozi-lo krtće na takvom mtojanju sledenja koje mu omogoćava bezbedno zaustavljanje. Cak i u situacijaina kada se prethodno vozilo nagto zaustavi (npr. udar predodnog vozila u nepomiC-nu prepreku) Bezbedno rastojanjc praktkno predstavlja raz-mak izmedu zadnje taCke prethodnog vozila i najisturenije tai-ke skdcCcg vozila nakon njegovog zaastavljanja.

* Za koeficijent prianjanja uzeta je donja vrednost od 0,5, pa je proizvod 2 gp»l0. Vrednost bezbednog rastojanja jednaka je proseCnoj duiini vozila (tv - Is), Jlo se u praktknim proraćunima najCe&e preporulujc. Za vreme rcagovanja sistema vozać-vozilo u/ctajc vrednost I s

76

VOJNOTEHNlCKI GI.ASNIK 1/2003.

brzih vozila iza sporog vozila raćuna se ргеша sledećem:

N, = [(N-1)U/

/{(ot — 1){ 1 + 0,l[aVk2(8 + 1))}} (16)

Izvedeni obrazac, premda na prvi po-gled složen, predstavlja pogodan matema-tički model za simulaciju broja pristiglih vozila iza sporog vozila za vrcme pretica-nja kolone, odnosno kretanja trakom za preticanjc. Simulacija se sprovodi tako što se odredeni parametri zadaju, a željeni pa-rametar se varira u realnom rasponu.

Na slici 4 prikazana je zavisnost broja pristiglih vozila iza sporog vozila od brzine kretanja kolone, Nt - f(Vk).9

Prema slici 4 vidi se da će broj pristiglih brzih vozila iza sporog vozila biti utoli-ko veći Što je brzina kretanja kolone bliža brzini sporog vozila, Sto je direktna posledi-ca progresivnog rasta vremena prcticanja.

' Simubcija je sprovcdcna uz skdećc pfttpotfavkc:

N- 24.1* - IOOm.Vk - 120 km/h. V,- 80 km/h

7k(t«/k)

SI. 4 - Zavisnost broja prisiiglih vozila iza sporog vozila od brzine kretanja kolone

Na slici 5 prikazana jc zavisnost broja pristiglih brzih vozila iza sporog vozila od odnosa brzina kretanja sporog vozila i brzine kolone, N^ffa), gde se takode uočava progresivan pad broja pristiglih brzih vozila u zavisnosti od pora-sta odnosa brzine sporog vozila i brzine kretanja kolone, što je posledica smanje-nja vremena preticanja.

I. t

(m.)

9

SI. 5 - Zavisnost broja pristiglih vozila iza sporog vozila od odnosa brzina sporog vozila i brzine kretanja kolone

VOJNOTCHNlCKI GLASNIK 1/2003.

77

и* Т

(то* >|

■ а

J Ч

SI. 6 - Zavisnost broja pristiglih vozila iza sporog vozila od odnosa brzina brzih vozila i sporog vozila

Nadalje, Sto je veda razlika u brzina* ma brzih vozila i sporog vozila koje pretide kolonu to je i vedi broj brzih vozila koja pristižu sporo vozilo.

Na slici 6 prikazana je zavisnost broja pristiglih brzih vozila iza sporog vozila od odnosa brzina kretanja brzog vozila i sporog vozila, N, = fl(B). Pora-stom odnosa brzina kretanja brzog vozila i sporog vozila uodava se gotovo linearan pad broja pristiglih vozila.

Vremenski gubici u toku

brzih vozila

Nemogućnost kretanja izabranom brzinom brzih vozila, usled potrcbe kretanja iza sporog vozila za vreme pretica-nja kolonc, u toku brzih vozila javljaju se odredeni vremenski gubici. Rcalan vremenski gubitak brzog vozila predstavlja razlika trenutka kada brzo vozilo pretek-ne sporo vozilo (to je trenutak kada sporo vozilo pretekne čelo kolone i prede na središnju traku, odnosno, oslobodi traku

za preticanje) i trenutka u kojem bi brzo vozilo preteklo sporo vozilo kada bi se ono kretalo središnjom trakom, ako tu traku nije zauzela kolona.

Na slici 7 grafički je predstavljen vremenski gubitak n-tog vozila iz toka brzih vozila na dije parametre kretanja utide pojava sporog vozila. Uodljivo je da će najveći vremenski gubitak imati pr-vo pristiglo brzo vozilo, svako sledede manji vremenski gubitak, pa sve do vozila koje de preteći kolonu bez vremenskog gubitka (kada sporo vozilo prede na sre-dišnju traku).

Prema slici 7 vremenski gubitak n--tog vozila raduna sc prema obrascu:

t/ = 4 +12 -1| - a (16)

gde je Ц - vreme prcticanja (s)

Preostala tri dlana izraza (16) radu-naju se prema slededem1* (slika 7):

Pretposiavka je da brzo vozlo nakon prolaska sporog vozila nasuvija kreunje «tom bizimm kojom se kretalo pre nailaska na sporo vozilo.

78

VOJNOTF.HMĆKIGLASNIK 1/2003.

t,«(n-!)[(lM-lM)/(Vb-Ve)J (17)

4-n[(lb1-y/(Vb-Ve)J (18)

a - n lb3/(Vb - Ve) (19)

Uvodenjem navedenih i obrazac (16) dobija se: izraza u

y = v+n/(vb-v.)] [lw-(n-l)U (20)

Izjednačavanjem tg" * 0 dobija sc redni broj vozila (računajući od prvog vozila koje je pristiglo sporo vozilo) diji je vremenski gubitak jednak nuli, tj. dobije se ukupan broj vozila koja će ostvariti vre-menskc gubitke zbog krctanja iza sporog vozila.

Prema tome:

n={[(Vb-V0)tp + IJ/lb2} + l (21)

Zamenom izraza iz (17), (18), (19) i (8) u obrazac (20) i sredivanjcm dobija

se izraz za vremenski gubitak n-tog br-zog vozila ргеша sledećem:

tgn = (1/Vfc) {(N 1ысУ(а- 1) + [2 Ц2 - n)/ /aVkl} + (6-(n - l) + 0.1Vk[62-(n - I)/ /(6-1)]} (22)

gdeje:

Vk - brzina krctanja kolone (m/s),

N - broj vozila u koloni,

l№ - rastojanje sledenja medu vozilima u

koloni (m),

lv - prosečna dužina vozila u toku brzih vozila (m),

a - odnos brzina sporog vozila i brzinc krctanja kolone,

6 - odnos brzina brzog vozila i brzinc sporog vozila.

Na slici 8 prikazana je zavisnost vremenskog gubitka11 10. vozila iz skupa brzih vozila od odnosa brzina brzih vozila i brzine sporog vozila.

" Diagram na slici 8 foimran j< sa sledcćim pretposu-vljcnim vminoslirna panmetara: N«24. V, 60 knvh, k« 100 m, 1,-6 m. a-1,33. odnosno V.-80 knHi (odnos br/im sporog writs i brzinc kolone) Odnos brzinc trzog vozila i br/ine sporog vo* zila (0)vwirat jeu rasponuod 1.1 do 2.

VOJN01EHNIĆKI Gl-ASNIK 1/2003.

79

Na slici 8 uočava se porast vrcmen-skih gubitaka sa porastom odnosa brzina brzog i sporog vozila, ali je karakteristič-no da je taj rast veoma izražen kod niskih vrednosti odnosa (od 1,1 do 1,5), dok je porast vremcnskih gubitaka znatno uspo-ren za vcće vrednosti odnosa brzina brzog i sporog vozila.

Dijagram na slici 9 prikazuje zavi-snosti vremenskog gubitka 10. vozila iz toka brzih vozila od odnosa brzina sporog vozila i brzine kretanja kolone.12

Za simulsciju su kor&cri prctposuvljeni paramctri к so i a diagram na <lici 8. s tim Jtc je a В uzcta vrcdnosi 1.5 (V/*120 кпИ», V. 80 ктЋ). dok je odnos brrina sporog voziU i bf7bckretonja kolone {olvanran a rasponu od 1.1 do2.

SI. 8 - Zovisnost vremenskih gubitaka 10. vozila iza sporog vozila od odnosa brzina brzog

i sporog vozila

SI. 9 - Zavisnost vremenskih gubitaka vozila iza sporog vozila od odnosa brzina sporog vozila

i brzine kolone

80

VOJNOTfcHMĆKI GI.ASNIK 1/2003.

Sa dijagrama- na slici 9 uočava se pad vremcnskih gubitaka u zavisnosti od porasta odnosa brzine sporog vozila i br-zine kretanja kolone, što je direktna po-sledica smanjenja vremena preticanja.

Najveći vremenski gubitak ima prvo vozilo iz toka brzih vozila koje pristignc sporo vozilo, dok ostala ometana vozila iz toka brzih vozila imaju manje vremen-ske gubitke. Od posebnog značaja je utvrdivanje ukupnih vremenskih gubitaka svih brzih vozila, koja su bila ometana u kretanju za vreme preticanja kolone.

Prvo pristiglo vozilo (n= l), prcma obrascu (20), ima vremenski gubitak pre-ma sledećcm:

(23)

Drngo pristiglo vozilo (n = 2):

‘»2 = tp + [l/(Vb - V0)] (lbl - lb2) (24) Treće pristiglo vozilo (n * 3): t.’^+n/Cv'b-VJ] (lb,-2lM) (25)

Razvijanjem prethodnih obrazaca,

uz zamenu Д V = Vb - V0, dobija se:

= V + (lbl/AV) (26)

Drugo pristiglo vozilo (n - 2): t,2 = tp + (lbl/AV)-(lM/AV) (27)

Treće pristiglo vozilo (n * 3): te! = tp + (lbl/AV)-(2 1bJ/AV) (28)

UopSte, n-to pristiglo vozilo:

V = V + (WAV) - [(n - l)(lb2/AV)| (29)

Prva dva člana izraza iz obrasca ni-su u funkciji n, odnosno čine konstantu C e tp + (lb,/AV). Prema tome, vremenski gubitak n-tog vozila može se napisati prema slededem:

tg"= C - |(n - l) (lb2/ AV)] (30)

Sumiranjcm vremcnskih gubitaka za svih n vozila dobija se:

XtBn = n C - [1 • (lbJ/AV) I 2 - (lb2MV) +

+ 3 • (l«/AV) + ... n (lb2/AV)f (31)

St," = nC-ln[(n+ l)/2](IbyAV)} (32)

Zamenom pojedinih veličina, uvo-denjem već uspostavljenih odnosa brzina brzih vozila, sporog vozila i brzine kretanja kolone, kao i sredivanjem izraza, ukupni vremenski gubici računaju se prema obrascu:

ZV“M<Vka<e-l)J)

{([(N-1)1» a(B-l)]/(a-1)) + lbl-- {[l«(n + l)]/2) } (33)

gdeje:

n - ukupan broj brzih vozila koja imaju vremenske gubitke,

Vk - brzina kretanja kolone (m/s),

N - broj vozila u koloni,

lbl - rastojanje sledenja medu brzim vo-

zilima pre pristizanja sporog (m),

lw - rastojanje sledenja medu brzim vo-

zilima po pristizanju sporog (m),

a - odnos brzina sporog vozila i brzine

kretanja kolone,

В - odnos brzina br/og vozila i brzine sporog vozila.

Na slici 10 prikazana je zavisnost ukupnih vremenskih gubitaka u toku br-

VOJNOTEHN1ĆKI GLASNIK 1/2003.

81

zih vozila od brzine kretanja kolone, od-nosno odnosa brzine sporog vozila i brzine kretanja kolone.

Sa dijagrama na slici 10 uočava se porast ukupnih vremenskih gubitaka po-većanjem brzine kretanja kolone. Taj porast je veoma izražen u podmčju ni-skog odnosa (a) brzina kretanja kolone i

brzine sporog vozila, što je posledica po-većanja vremena preticanja.

Na slici 11 prikazana je zavisnost ukupnih vremenskih gubitaka u toku br-zih vozila od brzine kretanja brzih vozila, odnosno odnosa brzine brzih vozila i brzine sporog vozila.

Dijagram na slici 11 ukazuje na li-

£uT

WUO -I

2000

1

tooo

0

o-

/

J

10

«0

90

60

70

?к<к*/Ь>

2.67

1.6

1,33

1,14 >.07

SI. 10 - Zavisnost ukupnih vremenskih gubitaka vozila iza sporog vozila od brzine kretanja kolone

SI. II - Zavisnost ukupnih vremenskih gubitaka vozila iza sporog vozila od brzine kretanja

82

VOJNOTF.IfNlCKl GLASNIK 1/2003.

ncaran rast ukupnih vremenskih gubitaka povedanjem brzine kretanja brzih vozila, odnosno, povedanjem odnosa (0) brzine brzih vozila i sporog vozila lineamo ra-stu ukupni vremenski gubici u toku brzih vozila.

Zaključak

Strukturu vojne motorizovane kolo-ne vedinom dine teretna vozila skromnih dinamičkih karakteristika (pre svega ni-zak odnos specifične snage motora i ukupne mase vozila), što znadi da ne mo-že u potpunosti iskoristiti prednosti deo-nice auto-puta, kao funkcionalnog ele-menta putne mreže sa najboljim tehnid-ko-eksploatacionim karakteristikama.

Kao i na ostaiim segmentima putne mreže, tako su i na deonici auto-puta, kroz formu zapovesti za kretanje, okvir-no definisani osnovni parametri kretanja kolone (brzina, rastojanje sledenja), koji neznatno variraju za vreme kretanja kolone deonicom auto-puta.

Poseban problem pri preticanju kolone javlja se pri pojavi u saobradajnom toku vozila sa skromnim dinamičkim karakteristikama. Za vreme preticanja iza takvog vozila pristižu brža vozila i ostva-ruju stanovite vremenske gubitke.

Sprovedena analiza, uz sva pojedno-stavljenja, pokazala je da relativno viso-ka vrednost brzine kretanja kolone izazi-va veći broj ometanja u ostalom toku, a time i vede ukupne vremenske gubitke. Takode, broj ometanih vozila raste pove

danjem relativne razlike u brzinama spo-rih i brzih vozila u toku.

U sludaju pojave sporog vozila sa neznatno većom vrednoSću brzine od brzine kretanja kolone, kao i u sludaju du-žih kolonskih formacija, javide se izrazi-to ometanje ostalog toka, pa se preporu-čuje da se vojne kolonske formacije sa velikim brojem vozila pri kretanju auto--putem organizuju u više zasebnih mar-Sevskih formacija. Prostomi, odnosno vremenski intervali medu takvim forma-cijama znatno olakšavaju operacije preticanja, dak i u uslovima deste pojave sporih vozila u ostalom toku.

Ukupni vremenski gubici u toku brzih vozila utoliko su manji što je veda re-lativna razlika brzina sporog vozila i brzine kretanja kolone, odnosno utoliko su veći Sto je vede udeSce brzih vozila u toku u odnosu na spora vozila i što je nji-hova relativna razlika brzina veda.

Organizatori i redizatori kolonskog kretanja auto-putem mogu znatno dopri-neti smanjenju ukupnih vremenskih, a time i materijalnih gubitaka u saobradaj-nom toku, adekvatnim odabirom parame-tara kretanja kolone i nadinom njenog or-ganizovanja.

luertttura ■

(1) Kuzovii, Lj.: Teorija saobcaćJjnog toka, IRO Cradevinska knjiga, Beograd, 1987.

(2) Jovanovtf, G : Puoii saobracij, Ickcija. C'VlS KoV. Zagreb. 1986.

(3) DragaC, R : Bezbedno« uobaćaja, Saobraćajni fakultd. Beograd. 1983.

(4) Opsenica. M.: PoremeCaji civ.tnog saobracajnog toka o£c-ićcm vojne motorizovane kolanc u njemu, setninarski tad PDS, CVTS KoV. Zagreb. 1918

VOJNOTEHN1ČKIGLASN1K 1/2003.

83