Научная статья на тему 'КАРЬЕРЛАРНИНГ ИШ ОЛИБ БОРИЛМАЙДИГАН БОРТЛАРИДА АҒДАРМА ҲОСИЛ ҚИЛИШ'

КАРЬЕРЛАРНИНГ ИШ ОЛИБ БОРИЛМАЙДИГАН БОРТЛАРИДА АҒДАРМА ҲОСИЛ ҚИЛИШ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
71
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Карьер / очиқ кончилик ишлари / кон жинслари / фойдали қазилма / кончилик саноати / ағдарма. / Quarry / open pit mining / rock / mineral / mining industry / dump

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Одилжон Ғафурович Ҳайитов, Азамат Абдурашидович Умирзоқов, Ибраҳим Саидқул Ўғли Кушназоров, Ҳусниддин Фахриддин Ўғли Алимкулов

XXI асрда техника ва технологиянинг тараққиёти жадал тус олган бир пайтида мамлакатимизнинг кончилик саноатини ривожлантириришни унга ҳамоҳанг равишда олиб бориш долзарб масаладир. Ҳозирги вақтда геологик тадқиқотлар натижасида мамлакатимиз ҳудудларида ўрганилаётган, аниқланган ва қазиб олишга топширилаётган руда ва қурилиш материаллари конлари сони кўпаймоқда. Фойдаланишга топширилаётган конларнинг сони ортиб бориши натижасида, улардан қазиб олинаётган табиий минерал хом-ашёлар миқдори ошиши, улардан тайёрланган маҳсулотлар орасида ижобий рақобат муҳитини яратиш, аҳолимизга, халқ хўжалиги ва саноат тармоқларига сифатли махсулот етказиб беришга замин яратади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Одилжон Ғафурович Ҳайитов, Азамат Абдурашидович Умирзоқов, Ибраҳим Саидқул Ўғли Кушназоров, Ҳусниддин Фахриддин Ўғли Алимкулов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MAKING A DIFFERENCE ON NON-WORKING CAREERS

The accelerated development of techniques and technology in the twenty first century as well as that of the mining industry in our country is also one of the main issue. Geological research conducted in our country resulted in the increased identification and production of construction materials and ores recently. The more the number of mines in the country the more the quantity of natural mineral raw materials are produced, which in turn created a positive environment, by way of supplying such quality products to our people and to the industries.

Текст научной работы на тему «КАРЬЕРЛАРНИНГ ИШ ОЛИБ БОРИЛМАЙДИГАН БОРТЛАРИДА АҒДАРМА ҲОСИЛ ҚИЛИШ»

КАРЬЕРЛАРНИНГ ИШ ОЛИБ БОРИЛМАЙДИГАН БОРТЛАРИДА

АГДАРМА ^ОСИЛ КИЛИШ

Одилжон Азамат Ибрахим

Гафурович Абдурашидович Саидкул ^ли

Х,айитов Умирзоков Кушназоров

Тошкент давлат техника университети

АННОТАЦИЯ

XXI асрда техника ва технологиянинг тараккиёти жадал тус олган бир пайтида мамлакатимизнинг кончилик саноатини ривожлантириришни унга хамоханг равишда олиб бориш долзарб масаладир. Хрзирги вактда геологик тадкикотлар натижасида мамлакатимиз худудларида урганилаётган, аникланган ва казиб олишга топширилаётган руда ва курилиш материаллари конлари сони купаймокда. Фойдаланишга топширилаётган конларнинг сони ортиб бориши натижасида, улардан казиб олинаётган табиий минерал хом-ашёлар микдори ошиши, улардан тайёрланган махсулотлар орасида ижобий ракобат мухитини яратиш, ахолимизга, халк хужалиги ва саноат тармокларига сифатли махсулот етказиб беришга замин яратади.

Калит сузлар: Карьер, очик кончилик ишлари, кон жинслари, фойдали казилма, кончилик саноати, агдарма.

MAKING A DIFFERENCE ON NON-WORKING CAREERS

Хусниддин Фахриддин ртли Алимкулов

Odiljon Azamat Ibrahim Saidkul Husniddin

Gafurovich Haitov Abdurashidovich ugli Kushnazarov Fakhriddin ugli

Umirzokov Alimkulov

Tashkent State Technical University

ABSTRACT

The accelerated development of techniques and technology in the twenty first century as well as that of the mining industry in our country is also one of the main issue. Geological research conducted in our country resulted in the increased identification and production of construction materials and ores recently. The more the number of mines in the country the more the quantity of natural mineral raw materials are produced, which in turn created a positive environment, by way of supplying such quality products to our people and to the industries.

Keywords: Quarry, open pit mining, rock, mineral, mining industry, dump

KHPHm

MaMgaKaraMroga cyHrru fiuggapga kohhhhhk caHoarara KaparagaeTraH эtтнSop Ba coxaga эpнmнgaeтraн MTyKgap HaTu^acu ygapoK KaM MaSgar cap^gaS ^ofigagu Ka3HHManapHH OKHnoHa Ka3uS ogum Ba ^ofigagaHumra Tafiep MaxcygoT xogarara KegTupum hmkohhhh SepMoKga [1-4]. Y3ÖeKHCToH PecnySguKacu xygygu ^ofigagu Ka3HHMa KoHgapura Sofiguru Ba ygapHu umra Tymupum, ymSy KoHgap Ba kohhh Ka3HÖ ogumga xu3MaT KugaguraH epgaMnu oSeKTgap ^ofigamraH xygygHu, atHu koh ep a^pamacuHu KumgoK xy^aguru pe3epBugaH nuKumura oguS Kegagu. KyngaS KoHgap MuKecga KapafiguraH SygcaK Sy aHnaruHa KaTTa pa^aMgapHu TamKug eTagu. AfiHuKca ohuk koh umgapu y3uHuHr KaTTa M3agaru ep MafigoHuHu эraggamн Ba Kaptep KoHTypugaH Tam^apuga MatgyM y3oKguK Ba MatgyM Sup W3aga KpngoBnu ^mhc argapManapuHu xpcug Kugumu kohhuhuk caHoarnHuHr SomKa TapMoKgapura KaparaHga KaTTa ep MafigoHuHu эraggamн SugaH SyHra Mucog Syga ogagu. ^apxaKuKar MaMgaKaTuMu3 kohhuhuk KopxoHagapHuHr 80% gaH Kynporu (pyga Ba Kypugum Marepuaggapu KoHgapu) ohuk ycygga Ka3uS oguHMoKga. EyryHru KyHga ®:axoHga Ba MaMgaxaraMroga napaggeg paBumga ^ofigagu Ka3ugMa KoHgapuHu ohuk ycygga Ka3uS ograHuMroga ep a^pamagapuHu MuHuMaggamTupum Ba KaptepHu Ka3uS TyraTraHgaH cyHr peкygтнвaцнa KuguS KumgoK xy^aguru pe3epBura KafiTapum Syfiuna ugMufi rogaHumgap oguS SopugMoKga [5-8].

Ä^ABHET^ÄP TAX^MH BA METO^O^OrHH

MaMgaKarnMrogaru fiupuK kohhmuk KopxoHagapu xucoSgaHraH HKMK Ba OKMK OA^ KoHHuguK caHoarnHuHr puBo^gaHum ^agagguruHu omupum MaKcaguga cu^arau Ba eTyK cagoxuaTra эra ugMufi xoguMgap Ba Kagpgap eTumTupumga y3uHuHr cagMoKgu xuccacuHu KymMoKga. Ey SugaH эca ^ofigagu Ka3ugMa TaHHapxuHu nacafiTupum Ma^caguga ropraMro KoHnuguK KopxoHagapuga 3aMoHaBufi TexHuKa, TexHogoruagapHu Kyggam ynyH 3aMuH aparagu.

XycycaH ohuk koh umgapuga ^ofigagu Ka3ugMagapHu onum Ba Ka3uS ogum ynyH KongoBHu koh ^MHcgapu x,aM Ka3uS oguHagu. ^omobhu koh ^uHcgapuHu Kaptep KoHTypugaH oguS nuKMacgaH um oguS SopugMafiguraH SopTgap Ba Maxcyc ^ofigapra ^ofigamrapum (argapMa xpcug Kugum) Sopacuga KaTop ugMufi umgap Ba gofiu^agap Sa^apugMoKga. Oofigagu Ka3ugMa Ba KpngoBnu koh ^mhcu aTaMagapuHu Sup-Supura Sorgam ynyH onum кoэ$$нцнeнтн TymyHnacuHu KeHr epuTuS yTaMu3 [9-12].

OHHffl коэ$$нцнентн - Sy Kaptep Kornypuga ®;ofigamraH Sup Supguxgaru ^ofigagu Ka3ugMaHu Ka3uS ogum ynyH Kaptep KoHTypugaru KaHna KongoBnu koh ^mhcuhu Ka3uS ogum 3apypguruHu u^ogagoBnu SupguK. EyHgaH KypuHuS TypySguxu onum кoэ$$нцнeнтн

k=vkk,:v^ , (1)

ифодаси ёрдамида аникланади.

Бу ерда: Уккж - карьер контурида жойлашган умумий копловчи кон жинси хажми, m ёки t;

-5

Vфк - карьер контурида жойлашган умумий фойдали казилма хажми, m ёки t.

-у -5 -5

Демак юкоридаги (1) формула m /t, m / m , t/t бирликларда ифодаланади.

Очиш коэффициенти куйидаги турларга булинади:

- Уртача очиш коэффициенти;

- Чегаравий очиш коэффициенти;

- Жорий очиш коэффициенти;

- Эксплуатацион очиш коэффициенти ва бошкалар.

Уртача очиш коэффициенти - бу каръер контурида жойлашган коплочи кон жинси хажмининг, каръер контурида жойлашган фойдали казилма хажмига

-5 "5 -У

нисбати хисобланади, m /t, m / m , t/t.

Жорий очиш коэффициенти - маълум давр (йил, ой, квартал, кун, смена ва хоказо) ичида казиб олинган коплочи кон жинси хажмининг фойдали казилма

-5 "5 -У

хажмига нисбатидир, m /t, m / m , t/t.

Чегаравий очиш коэффициенти - карьернинг энг охирги чукурлигини аникловчи катталик. Кон массасини казиб олиш учун сарфланадиган умумий харажатлар фойдали казилма таннархидан ошиб кетмаслигини чегаравий очиш коэффициенти аниклайди [13-15].

АFдарма деб уз навбатида карьер контури ичида ёки ташкарисида махсус майдонларга коплочи кон жинсларини юклаш ускуналарида ёки транспорт воситаларида ташиш ва жойлаштириш билан хосил килинган уюмдир. Агдармалар карьер контурининг ичида хосил килинган булса ички агдарма, карьер контури ташкарисида хосил килинган булса ташки агдарма деб аталади.

Хрзирги вактда казиб олинган ёки казилаётган кончилик корхоналарининг деярли барчасида коплочи кон жинслари карьер контури ташкарисида жойлаш-тирилган, яъни ташки акдарма хосил килинган. Бу эса агдарманинг катта ер майдонларини эгаллаши, копловчи кон жинсини кавжойдан агдармагача транспортлаш ва карьер тугатилгандан сунг рекултивация килиш (агдармадаги копловчи кон жинсларни карьерга кайта транспортлаш) каби куплаб муаммоларни юзага келтирган. Бу ишларни бажаришимиз учун кушимча техника ва ишчи кучи керак булади. Юкоридаги масалаларнинг иктисодий тарафига юзлансак, буларнинг хаммаси фойдали казилманинг таннархи ошишига сабаб булади [16-19]. Куриб турганингиздек оддий масаладек куринган агдарма хосил килиш жараёни куплаб муаммо ва камчиликларни уз ичига олган.

МУХ,ОКАМА

Фойдали казилма ёкизиги 0-12° булган карьерларда асосан ички агдарма хосил килиш мумкин.

Карьерларнинг иш олиб борилмайдиган кисмларида агдарма хосил килишда транспортли ва транспорт воситасисиз усуллардан фойдаланиш мумкин.

Казиб-юклаш ишлари олиб борилаётган жой (кавжой)дан агдарма хосил килинадиган жойгача булган масофа якин булганда копловчи кон жинси агдармага транспорт воситасисиз жойлаштирилади. Транспорт воситасисиз агдарма хосил килишда замонавий (стреласининг узунлиги 35-125 метр булган ЭШ типидаги) драглайнлардан фойдаланилади.

Транспорт воситасида агдарма хосил килишда механик бир чумичли экскаваторлар автомобил, темир йул, конвейер транспорт воситаларининг бирига кон жинсини юклайди ва агдармагача транспортланиб, жойлаштирилади.

Копловчи кон жинслари агдармалари ярус (погона) баландлиги, ярус киялик бурчаги, агдарма ярусларининг умумий киялик бурчаги, кабул килиш кобиляти ва режа буйича улчамлари каби параметрларга эга нотугри кесик пирамида шаклида хосил килинади [20-23].

НАТИЖА

Агдарма ярусларининг баландлиги агдармага жойлаштириладиган ва агдарма остини ташкил киладиган кон жинсларининг физик-механик хусусиятлари, агдарма хосил килувчи техника, механизмларнинг тури, параметрига боглик холда танланади.

Агдарма ярусининг киялик бурчагини агдармага йигилган жинсларни табиий киялик бурчагига тенг килиб, яъни 30-40° олинади.

Карьер контурининг ичида махсус майдонга жойлаштирилиши мумкин

-5

булган копловчи кон жинси уюмининг максимал хажми (м да) куйидаги формула ёрдамида аникланади:

V - Кн о vo —

Кр.о

1

S0 • £h0P0(sh0)2 • ctga0 + -n(sh0)3ctg2a0

бунда, Кно - кон жинсининг агдармага бир текисда тукилмаслигини хисобга олувчи коэффициент, (K^ = 0,8 — 0,9);

Kp^ - жинсларнинг агдармада майдаланишини хисобга олувчи коэффициент, (^=1,1 -1,2);

Sо - агдарма майдони, м2;

ho - агдармапогонаси баландлиги, м;

R - агдармаости периметри, м;

ао - агдарманинг сунгги киялик бурчаги, град.

ArgapMara KpnnoBHu koh ^MHcnapuHu ^ofinamTupum yHyH TpaHcnopT Typu Ba koh ^HHCHHHHr ^H3HK-MexaHHK xycycuaraapugaH KenuS hukuS TaHnafiMro (1-

^agBan).

1-^agBan

TpaHcnopT AFgapMa xocn^ KH^yBHH MexaHH3aTCHH BoCHTacn

^aTTHK ^HHC^apga WMfflOK ^HHC^apga

TeMupfiyn TpaHcnopTu MexaHuK HyMunnu экcкaвaтоpпap, argapMa nnyraapu, Syngo3epnap MexaHuK nyMunnu экcкaвaтоpпap, gparaafiHnap, Syngo3epnap

abtomosuh TpaHcnopTu Byngo3epnap Byngo3epnap

KoHBefiep TpaHcnopTu KoHconnu argapMa xpcun KunyBHunap KoHconnu argapMa xpcun KunyBHunap Ba TpaHcnopT-argapMa KynpuKnapu

XY.TOCA

Kaptep KOHTypHHHHr uHuga nm onuS SopunMafiguraH KucMuga argapMa xocun KHnHffl umnapHHHHr a$3annuK Ba KaMHunuKnapuHu aHHK^amga Tam;u argapMa xpcun Kunumra HucSaTaH TaKRocnaHagu [24-30].

Kaptep KOHTypHHHHr uHuga um onuS SopunMafiguraH KucMuga argapMa xocun Kunum Kyfiugaru a$3annuKnapra эгa:

- KonnoBHu koh ^uHcnapuHu akuh Maco^ara TpaHcnopraam;

- ep a^paTManapuHu MuHuMannamTupum;

- umnunap Ba TexHuKanap cohuhu KaMafiTupum;

- cap^-xapa^araapHu MuHuMannamrapraH xpnga ^ofiganu ;a3unMa TaHHapxuHu ap3OHnamTupum;

- argapMa xocun ^apaeHuHu Te3namTupum.

Hhku argapMa xocun KunumHuHr x,aM y3ura apama KaMHunuKnapu MaB^yg. Kohhuhuk umnapuHuHr pe^a acocuga Sa^apunumura ymSy KaMHunuKnap Tatcup этнmн MyMKuH. By KaMHunuKnap Som;a ^apaeHnap Sa^apunumura Tatcup этмacпнгн yHyH MyTacaggu xoguMnap ;apmu Hopa TagSupnap umnaS nu^agunap. ymSy KaMHunuKnap Kyfiugarunap:

-Kaptep KOHTypu unugaru umnu MafigoHHuHr KunuKnamumu; -umnu xoguMnap Ba Kaptep TexHuKanapu yHyH MexpaT mapouTu xaB^cronuruHuHr nacafiumu;

-KaptepnapHuHr um onuS SopunMafiguraH Sopraapuga xpcun KunuHraH argapManapHuHr Kaptep Sopraapura Ba noroHa MaccuBura reoMexaHuK Tatcupu Ba Som;anap.

REFERENCES

[1] G'afurovich, K. O. (2020). Modern State And Methods Of Enhancing The Productivity Of Field Progress In The South-Eastern Part Of Bukhara-Khiva Region. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(09), 423-432.

[2] Хайитов, О. Г., Очилов, Ш. А., Кадиров, В. Р., & Бабаев, З. Н. (2020). Механизация горно-транспортных работ, персонал и потребляемые материальные ресурсы. In Advanced Science (pp. 46-49).

[3] Акрамов, Б. Ш., Хайитов, О. Г., Нуритдинов, Ж. Ф. У., Гафуров, Ш. О. У., & Жанабоев, Д. Б. У. (2020). Влияние гидродинамического несовершенства на производительность скважин. Глобус, (5 (51)).

[4] Akramov, B. S., & Khaitov, O. G. (2017). Oil displacement by water in an electric field. Austrian Journal of Technical and Natural Sciences, (3-4), 20-22.

[5] Агзамов, А. А., Хайитов, О. Г., & Каршиев, А. Х. (2016). О степени влияния темпа отбора жидкости на темп отбора нефти на разных стадиях разработки залежей, представленных карбонатными коллекторами. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (4), 36-46.

[6] Shukurovna, N. R., Yunusovna, N. X., Jumaboyevich, J. S., & Abdurashidovich, U. A. (2021). Perspective Of Using Muruntau Career's Overburden As Back Up Sources Of Raw Materials. The American Journal of Applied sciences, 3(01), 170-175.

[7] Abdurashidovich, U. A. (2020). Prospects for the Development of Small-Scale Gold Mining in Developing Countries. Prospects, 4(6), 38-42.

[8] Djurayevich, K. K., Kxudoynazar O'g'li, E. U., Sirozhevich, A. T., & Abdurashidovich, U. A. (2020). Complex Processing Of Lead-Containing Technogenic Waste From Mining And Metallurgical Industries In The Urals. The American Journal of Engineering and Technology, 2(09), 102-108.

[9] Хайитов, О., Умирзоков, А., Усмонов, К., & Эдилов, Н. (2020). АНАЛИЗ ГЕОЛОГО-ГЕОФИЗИЧЕСКИЙ ИЗУЧЕННОСТИ ЮГО-ВОСТОЧНОЙ ЧАСТИ БУХАРО-ХИВИНСКОГО РЕГИОНА. Зб1рник наукових праць ЛОГОХ, 69-73.

[10] Хайитов, О., Акрамов, Б., Умирзоков, А., Гафуров, Ш., Усмонов, К., & Бекматов, Н. (2021). О НЕФТЕГАЗОНОСНОСТИ БЕШКЕНТСКОГО ПРОГИБА. Збгрник наукових праць ЛОГО£.

[11] Бутаев, Ш. А., Сидикназаров, К. М., Муродов, А. С., & Кузиев, А. У. (2012). Логистика (Етказиб бериш занжирида окимларни бошкариш). Тошкент,"Экстремум Пресс, 577.

[12] Kuziev, A. U., & Muratov, A. K. (2021). Application Of Logistical Principles In The Development Of Directions In The Region. The American Journal of Engineering and Technology, 3(05), 143-149.

[13] Kuziev, A. U., Muratov, A. K., & Kurbonov, S. S. (2020). DEVELOPMENT AND EFFECTIVE USE OF REGIONAL MULTIMODAL TRANSPORT NETWORKS OF TRANSPORTATION. Theoretical & Applied Science, (5), 550-555.

[14] Ahmadaliev, D. K., Medatov, A. A., Jo'rayev, M. M., & O'rinov, N. T. (2019). ADAPTIVE EDUCATIONAL HYPERMEDIA SYSTEMS: AN OVERVIEW OF CURRENT TREND OF ADAPTIVE CONTENT REPRESENTATION AND SEQUENCING. Theoretical & Applied Science, (3), 58-61.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

[15] Norinov, M. U., Abdukodirov, B. A., Tillavoldiev, A. O., & Urinov, N. T. (2019). АЛГОРИТМ УСТРАНЕНИЯ ШУМА КУСОЧНО-ГЛАДКОЙ МОДЕЛЬЮ ИЗОБРАЖЕНИЯ. Theoretical & Applied Science, (4), 509-512.

[16] Уринов, Н. Т., Сайидова, Н. К., & Юлдашев, Х. Д. (2020). Cyber threats and vulnerabilities. EPRA International Journal of Research and Development (IJRD), 5(3), 158-162.

[17] Orinov, N. T., Medatov, A. A., Djuraboyev, M. K. O., & Khudoyberdiyeva, S. M. (2021). PEDAGOGICAL THEORIES AND THE ROLE OF THE SUBJECTIVE FACTOR IN THEIR DESIGN. Academic research in educational sciences, 2(4), 826838.

[18] Taxirovich, T. T., Madaminovna, K. I., Nurmuhammad o'g'li, N. S., Takhirovich, T. T., & Tokhirjonovich, U. N. (2021). ВО 'LAKLI BIR JINSLI ВО 'LMAGAN G 'OVAK QATLAMLARDA SUYUQLIKLAR HARAKATI JARAYONINI MATEMATIK MODELLASHTIRISH MUAMMOLARI VA ASOSIY MASALALARI. Scientific progress, 1(3).

[19] O'rinov Nodirbek Toxirjonovich, M. A., & Abduvaliyevich, S. S. (2020). Mathematical modeling: from the classroom to the real world. Solid State Technology, 63(2s).

[20] Уринов, Н. Т., & Араббоев, А. (2019). НЕКРИПТОГРАФИЧЕСКИЕ МЕХАНИЗМЫ БЕЗОПАСНОСТИ. In НАУКА-ЭФФЕКТИВНЫЙ ИНСТРУМЕНТ ПОЗНАНИЯ МИРА (pp. 121-124).

[21] Norinov, M. U., Abdukodirov, B. A., Tillavoldiev, A. O., & Urinov, N. T. (2019). Algorithm for eliminating noise by a smooth-smooth image model. ISJ Theoretical & Applied Science, 04 (72), 509-512.

[22] Хайитов, О., Умирзоков, А., Усмонов, К., & Эдилов, Н. (2020). АНАЛИЗ ГЕОЛОГО-ГЕОФИЗИЧЕСКИЙ ИЗУЧЕННОСТИ ЮГО-ВОСТОЧНОЙ ЧАСТИ БУХАРО-ХИВИНСКОГО РЕГИОНА. Зб1рник наукових праць ЛОГОХ, 69-73.

[23] Жолдасбаев, Р. Б., Хайитов, О. Г., Умирзоков, А. А., & Бекманов, Н. (2021). АНАЛИЗ ИННОВАЦИОННЫХ ОТЕЧЕСТВЕННЫХ И ЗАРУБЕЖНЫХ ТЕХНОЛОГИЙ БОРЬБЫ С КОРРОЗИЕЙ В НЕФТЕГАЗОВОМ ОТРАСЛЕ. Scientific progress, 2(1), 1212-1219.

[24] Хайитов, О., Джураев, С., Умирзоков, А., Бекманов, Н., & Искандаров, Ж. (2021). НЕКОТОРЫЕ АСПЕКТЫ РЕЗУЛЬТАТОВ ВСКРЫТИЯ, ИСПЫТАНИЯ И ОСВОЕНИЯ ПОИСКОВО-РАЗВЕДОЧНЫХ СКВАЖИН. Зб1рник наукових праць SCIENTIA.

[25] Хайитов, О. Г., Джураев, С. Д., Бекмуродов, А. О. У., & Равшанов, З. Я. У. (2020). Особенности разработки пластового месторождения фосфоритов. Глобус, (5 (51)).

[26] Акрамов, Б. Ш., Хайитов, О. Г., Нуритдинов, Ж. Ф., & Мирзакулова, М. Н. (2019). Инновации в разработке месторождений с трудноизвлекаемыми запасами. Сборник научных статей по итогам работы Международного научного форума, 139.

[27] Акрамов, Б. Ш., Умедов, Ш. Х., Хайитов, О. Г., Нуритдинов, Ж. Ф. У., & Мирзакулова, М. Н. К. (2019). Использование промысловых данных для определения запасов нефти залежей, разрабатываемых при водонапорном режиме. Проблемы современной науки и образования, (10 (143)).

[28] Хайитов, О. Г., Набиева, Н. К., & Махмудов, Ш. Н. (2013). Оценка степени влияния плотности сетки скважин на коэффициент нефтеизвлечения подгазовых нефтяных залежей. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (6), 4650.

[29] Хайитов, О. Г., & Агзамова, Х. А. (2011). Технико-экономическая и экологическая эффективность утилизации попутного нефтяного газа. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (1), 38-43.

[30] Хайитов, О. Г., Набиева, Н. К., & Махмудов, Ш. Н. (2013). Оценка степени влияния плотности сетки скважин на коэффициент нефтеизвлечения подгазовых нефтяных залежей. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (6), 4650.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.