Научная статья на тему 'Каналларни бетонлашнинг иқтисодий самарадор гидравлик параметрлари'

Каналларни бетонлашнинг иқтисодий самарадор гидравлик параметрлари Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
6
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
суғориш канали / сув исрофи / лойқа босиш / ўзан ювилиши / бетон канал / лойиҳалаш / гидравлик энг қулай канал. / irrigation canal / water loss / siltation / channel erosion / concrete channel / designing / hydraulic most convenient channel.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Раҳимов Қудрат Тошботирович, Апакхўжаева Турсуной Убайдуллаевна, Отахонов Махсуд Юсупович, Аллаёров Давронжон Шамсиддин Ўғли

Суғориладиган майдонларни сув билан таъминлашда суғориш каналларининг вазифаси алоҳида аҳамият касб этади. Сўнгги йилларда Ўрта Осиё минтақасида қурилган суғориш каналларида деформацион жараёнлар салбий тус олмоқда. Натижада уларнинг гидравлик параметрлари ўзгариб, устуворлиги пасайиб бормоқда. Очиқ ўзанлардаги деформацион жараёнлар ҳамда суғориш каналларини лойиҳалаш бўйича шу кунгача бажарилган тадқиқотлар натижалари ушбу соҳада салмоқли ишлар мавжудлигини кўрсатмоқда. Суғориш каналларининг статик ва динамик мустаҳкамлигини таъминлаш, каналнинг фойдали иш коэффициентини ошириш бугунги даврга келиб каналларни бетон қопламалар билан қоплашни тақозо этмоқда. Каналларни бетонлашда иқтисодий харажатларнинг юқорилиги ушбу жараённи амалга оширишда бир қатор муаммоларни юзага келтирмоқда. Бетонлашда қоришма бетон сарфини камайтириш мазкур жараёнда муаммонинг оптимал ечимидир. Мақолада бетон каналларни гидравлик энг қулай кесим шартлари асосида лойиҳалаш усули таклиф этилган. Таклиф этилган усул бўйича каналларни қуришда бетон хомашёси сарфи 36 %га тежалиши ва шу билан биргаликда қурилган каналнинг динамик мустаҳкамлиги (лойқа узатиш қобилияти билан баҳоланганда) 26 %га ошиши асосланган. Тадқиқотлар натижаларининг ишончлилиги амалиётда қўлланиладиган формулалар ёрдамида текширилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технике и технологии , автор научной работы — Раҳимов Қудрат Тошботирович, Апакхўжаева Турсуной Убайдуллаевна, Отахонов Махсуд Юсупович, Аллаёров Давронжон Шамсиддин Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Economic hydraulic parameters for concreting canals

Irrigation canals are of particular importance to provide water for irrigated areas. In recent years, the irrigation canals of Central Asia have been negatively affected by deformation phenomena. As a result, their hydraulic parameters changed and their throughput decreased. The results of the studies in the field of the deformations and designing open irrigation canals show that a lot of work has been completed. Ensuring the static and dynamic stability and increasing the efficiency of the canals require to cover the channels with concrete cladding. The need to cover the canals with concrete cladding raises the problem of the high cost of these works. The optimal solution to the problem is to reduce concrete consumption. The article proposes a method for designing a canal from the condition of the hydraulically most advantageous section. According to the proposed method, the consumption of concrete mixture is reduced by 36% and the increase in the dynamic stability of the canal (when assessing the nanotransport ability of the canal) is increased by 26%. The research results are confirmed by the formulas used in practice.

Текст научной работы на тему «Каналларни бетонлашнинг иқтисодий самарадор гидравлик параметрлари»

УУК: 532:626,8:333

КАНАЛЛАРНИ БЕТОНЛАШНИНГ ИЦТИСОДИЙ САМАРАДОР ГИДРАВЛИК ПАРАМЕТРЛАРИ

Рах;имов Кудрат Тошботирович,

PhD, доцент;

Апакхужаева Турсуной Убайдуллаевна,

PhD, ассистент;

Отахонов Махсуд Юсупович

муста;ил тад;и;отчи, ассистент;

Аллаёров Давронжон Шамсиддин уFли,

муста;ил тад;и;отчи, ассистент,

Тошкент ирригация ва ;ишло; хужалигини

механизациялаш мух,андислари институти

Аннотация. Сугориладиган майдонларни сув билан таъминлашда сугориш каналларининг вазифаси алоцида ацамият касб этади. Сунгги йилларда Урта Осиё минтацасида цурилган сугориш каналларида деформацион жараёнлар салбий тус олмоцда. Натижада уларнинг гидравлик параметрлари узгариб, устуворлиги пасайиб бормоцда. Очиц узанлардаги деформацион жараёнлар цамда сугориш каналларини лойщалаш буйича шу кунгача бажарилган тадцицотлар натижалари ушбу соцада салмоцли ишлар мавжудлигини курсатмоцда. Сугориш каналларининг статик ва динамик мустацкамлигини таъминлаш, каналнинг фойдали иш коэффициентини ошириш бугунги даврга келиб каналларни бетон цопламалар билан цоплашни тацозо этмоцда. Каналларни бетонлашда ицтисодий харажатларнинг юцорилиги ушбу жараённи амалга оширишда бир цатор муаммоларни юзага келтирмоцда. Бетонлашда цоришма бетон сарфини камайтириш мазкур жараёнда муаммонинг оптимал ечимидир. Мацолада бетон каналларни гидравлик энг цулай кесим шартлари асосида лойицалаш усули таклиф этилган. Таклиф этилган усул буйича каналларни цуришда бетон хомашёси сарфи 36 %га тежалиши ва шу билан биргаликда цурилган каналнинг динамик мустацкамлиги (лойца узатиш цобилияти билан бацоланганда) 26 %га ошиши асосланган. Тадцицотлар натижаларининг ишончлилиги амалиётда цулланиладиган формулалар ёрдамида текширилган.

Таянч сузлар: сугориш канали, сув исрофи, лойца босиш, узан ювилиши, бетон канал, лойицалаш, гидравлик энг цулай канал.

ЭКОНОМИЧНЫЕ ГИДРАВЛИЧЕСКИЕ ПАРАМЕТРЫ БЕТОНИРОВАНИЯ КАНАЛОВ

Рахимов Кудрат Тошботирович,

PhD, доцент;

Апакхужаева Турсиной Убайдуллаевна,

PhD, ассистент;

Отахонов Махсуд Юсупович,

соискатель, ассистент;

Аллаёров Давронжон Шамсиддин угли

соискатель, ассистент

Ташкентский институт инженеров ирригации

и механизации сельского хозяйства

Аннотация. Для обеспечения водой орошаемых площадей особое значение имеют ирригационные каналы.В последние годы оросительные каналы Средней Азии подвергаются негативному влиянию деформационных явлений. В результате чего изменились их гидравлические параметры и уменьшилась их пропускная способность.Результаты исследований, проводимых в последнее время в области явлений

деформаций и при проектировании открытых ирригационных каналов,показывают, что выполнено много работы.Для обеспечения статической и динамической устойчивости, повышения коэффициента полезного действия каналов в настоящее время необходимопокрытие каналов бетонной облицовкойПотребность покрывать каналы бетонной облицовкой выявляет проблему высокой стоимости этих работ. Оптимальное решение проблемы - уменьшение расхода бетона.В статье предложен метод проектирования бетонного канала из условия гидравлически наивыгоднейшего сечения.По предложенному методу расход бетонной смеси уменьшается на 36 %, адинамическая устойчивость канала (при оценке наносотранспортирующей способности канала) увеличивается на 26 %. Результаты исследований подтверждены формулами, используемыми в практике.

Ключевые слова: ирригационный канал, потери воды, заиление, размыв русла, бетонный канал, проектирование, гидравлически наивыгоднейшее сечение.

ECONOMIC HYDRAULIC PARAMETERS FOR CONCRETING CANALS

Rakhimov Kudrat Toshbotirovich

PhD, Associate Professor

Apakhujayeva Tursinoy Ubaydullaevna

PhD, Assistant

Otaxonov Makhsud Yusupovich

Researcher, Assistant

Allayorov Davronjon Shamsiddin ugli

Researcher, Assistant

Tashkent Institute of Irrigation and Agricultural Mechanization Engineers

Abstract. Irrigation canals are of particular importance to provide water for irrigated areas. In recent years, the irrigation canals of Central Asia have been negatively affected by deformation phenomena. As a result, their hydraulic parameters changed and their throughput decreased. The results of the studies in the field of the deformations and designing open irrigation canals show that a lot of work has been completed. Ensuring the static and dynamic stability and increasing the efficiency of the canals require to cover the channels with concrete cladding. The need to cover the canals with concrete cladding raises the problem of the high cost of these works. The optimal solution to the problem is to reduce concrete consumption. The article proposes a method for designing a canal from the condition of the hydraulically most advantageous section. According to the proposed method, the consumption of concrete mixture is reduced by 36% and the increase in the dynamic stability of the canal (when assessing the nanotransport ability of the canal) is increased by 26%. The research results are confirmed by the formulas used in practice.

Keywords: irrigation canal, water loss, siltation, channel erosion, concrete channel, designing, hydraulic most convenient channel.

Кириш

Республикамиздаги мавжуд 3,2 млн га сугориладиган майдонлар х,амда халк хужалигининг бошка тармокларини сув билан таъминлашда Урта Осиёнинг йирик дарёларидан (Сирдарё, Амударё, Зараф-шон ва б.к) сув олувчи 180 минг км узун-ликдаги ирригация каналлари хизмат ;и-лади. Асосий магистрал каналлар сифати-да Катта Фаргона, Бузсув, Тошкент, Пар-кент, Жанубий Мирзачул, Дустлик, Аму Бухоро, Миришкор, Карши, Коракум х,амда Шовот каналларини эътироф этиш мум-кин [1,2]. Мазкур каналларнинг аксарияти

XX асрда курилган булиб, сугориладиган майдонларга сувни етказиб беришга хизмат килади.

Катта Фаргона канали Фаргона во-дийсининг энг йирик ирригация тармоги х,исобланиб, Норин, Корадарё х,амда Сух дарёларидан сув олади. Жанубий Мирзачул канали 1957-1962 йилларда курилган ва Сирдарё дарёсидан сув олади. Дустлик канали 1895-1941 йилларда курилган булиб, Сирдарё дарёсидан сув олади. Карши магистрал канали 1965-1973 йилларда курилган ва Амударё дарёсидан сув олади. Бузсув ва Тошкент каналлари эса Чирчик дарёсидан сув олиб, экин майдонларига

сувни етказиб бериш учун хизмат цилади [1,2]. Мамлакатимизда цурилган канал-ларнинг царийб 88 фоизини тупроц узан-ли каналлар ташкил этади ва бу канал-ларда фильтрация сарфи жуда катта бу-либ, бунинг натижасида манбадан олин-ган сувнинг 40 фоизга яцини тармоцда бе-худа сарф булмоцда, керакли сув мицдори эса экин майдонларига етиб бормаяпти [3]. Хрзирги кундаги асосий муаммолар-дан бири вегетация даврида экин майдон-ларига сувнинг етишмаслигидир. Натижа-да сугориш ишлари кечикиб, х,осилдорлик анча пасайиб бормоцда. Бундай муаммо-ларнинг олдини олиш учун мамлака-тимизда ирригация тармоцларини реконструкция цилиш буйича Давлат дастур-лари ишлаб чицилиб, тупроц узанли ка-налларни бетон цопламалар билан цоп-лаш ишлари олиб борилмоцда [4]. Тупроц узанли каналларни бетон цопламалар би-лан цоплаш ишлари мураккаб жараён бу-лиши билан бир цаторда, катта мицдор-даги пул маблагларини талаб этади.

Тупроц узанли каналларни лойих,а-лашда гидравлик параметрларини асос-лаш ва цуриш буйича турли даврларда олимлар илмий изланишлар олиб бориш-ган. Р.Р. Чугаев, Ц.Е. Мирцхулава, А.А. Черкасов, Б.А. Бахметев, А.В. Караушев ва бошца бир цатор олимларни бунга мисол келтиришимиз мумкин [5,6,7,8,9].

Каналларда оцимнинг лойца узати-ши, яъни ташувчанлик цобилиятини аницлаш буйича Е.А. Замарин, С.Х. Абаль-янс, К.Ш. Латипов ва А.М.Арифжанов каби олимлар илмий изланишлар олиб борган ва уз тавсияларини берган [10,11,12,13].

Канал кесимининг гидравлик мус-тах,камлигини таъминлаш мацсадида канал тубининг энини асослаш буйича С.А. Гиршкан томонидан формулалар так-

лиф этилган [14]. С.А. Гиршкан томонидан таклиф этилган формулалар тупроц узанли каналларни лойих,алашда кулланила-ди. Аммо мазкур формулалар асосида уза-ни бетонланадиган каналларни лойих,а-лаш ва куриш сарф-харажатлар ортиб ке-тишига сабаб булмокда. Чунки лойих,алаш натижасига кура, канал узанининг геометрик улчамлари анча узун булиб, бе-тонлашга сарфланадиган хомашё микдо-рининг ошиб кетишига олиб келмокда.

Бетон узанли каналларни лойих,а-лашда гидравлик параметрларини асос-лаш мух,им ах,амиятга эга. Чунки гидравлик параметрларини асослаш билан бир каторда динамик мустах,кам ва иктисодий самарадор кесимларни х,ам лойих,алаш ва куриш имкони пайдо булади.

Тадк;ик;от объекти. Тадкикот объек-ти сифатида Сирдарё вилоятининг Ховос туманидаги К-1-1 ва К-2-5 сугориш канал-лари танлаб олинди. К-1-1 сугориш кана-ли лойих,авий параметр (1-жадвал)лар асосида 1985 йилда курилган (1-расм). Аммо х,озирги даврга келиб, канал узанининг лойих,авий параметрлари бутунлай узгариб кетган. Йиллар давомида сув оки-ми таъсирида канал узанида ювилиш жа-раёнлари содир булган. Натижада канал узани туби 0,75 м га, сув сатх,и 0,70 м га пасайган. Бундай х,олат катор муаммолар юзага келишига сабаб булмокда. Буларга мисол тарикасида каналдан сув олувчи иншоотларни келтиришимиз мумкин [15]. Чунки каналдаги сув сатх,ининг пасайиши натижасида латоклар ва арикларга сув олиш учун етарли босим х,осил килишда насослардан фойдаланишга тугри келмокда. Насослардан фойдаланиш эса ку-шимча электр энергия ва пул маблаг-ларини талаб килмокда.

Q, м3/с b, м m h, м ш, м2 i д, м/с

20 7 1,3 1,5 13,50 0,001 1,55

1-жадвал

К-1-1 суFориш каналининг лойих,авий параметрлари

1-расм. К-1-1 сугориш каналининг кундаланг кесими

а) лойщавий; Ь) мавжуд

К-2-5 сугориш канали куйидаги ло-йихавий параметр (2-жадвал)лар асосида 1982 йилда курилган. Аммо хозирги кунга келиб, канал узанини лойка босиши нати-жасида деформация жараёни содир булиб,

канал кундаланг кесим юзаси кискарган ва бунинг натижасида сув утказиш коби-лияти Q=6 м3/с га пасайиб кетган. Бундай холат сугоришда сув танкислиги муам-мосини юзага келтирмокда.

2-жадвал

К-2-5 сугориш каналининг лойих,авий параметрлари

Q м3/с Ь, м m К, м ш, м2 1 д, м/с

10 6 1,3 1,2 9,00 0,0004 0,80

2-расм. К-2-5 сугориш каналининг кундаланг кесими

а) лойщавий; Ь) мавжуд

Юкорида таъкидланган муаммолар ечими сифатида канал узанини бетонлаш тавсия этилади. Канал узанини бетонлаш оркали унинг устуворлигини таъминлаш билан бирга, фильтрацияга сарфланади-ган сув микдори исроф булишининг олди олинади.

Тадк;ик;от методи. Тадкикот жараё-нида гидравликда умумкабул килинган тадкикот услублари, хусусан, дала тадки-котларидан, математик анализ ва шу би-лан биргаликда мавжуд хисоблаш услуб-ларининг киёсий тахлилидан фойдала-нилди.

Натижалар. Х,озирги кунда каналлар кесими, асосан, трапеция шаклида курил-мокда. Трапеция шаклидаги каналлар-

нинг гидравлик элментлари (3-расм) асосида каналнинг сув утказиш кобилияти аксарият холатларда каналларнинг лойи-хавий (ёки мавжуд) параметрлари асосида Шези формуласи ёрдамида аникланади [16,17]. Курилаётган сугориш каналини гидравлик энг кулай кесим шартлари асосида лойихалаш курилишга сарфлана-диган материал сарфини кескин камайти-ради х,амда каналнинг динамик мустах,-камлигини таъминлайди.

Сугориш каналининг гидравлик жи-хатдан энг кулай кундаланг кесим эле-ментларини асослашда Шези формуласи-нинг куйидаги математик тахлилларидан фойдаланамиз.

b -узан тубининг кенглиги; B -узандаги сувнингэркин сатцидаги кенглиги; h - узандаги сув оцимининг чукурлиги; m - узан киргогининг циялик коэффициенти. 3-расм. Трапеция шаклидаги каналнинг кундаланг кесими

d = CjRi = -R2/3

п

U = const R

—S J max —S , max

— ^ _ TV const

(1)

3

— \ — = const —

R = — — \ — R = —

Z [Z* COnSt Zmrn

Ушбу тахлилга кура, сугориш канал-

лари гидравлик жихатдан энг кулай були-

ши учун канал юза бирлиги узгармаган

холда хулланганлик периметри минимум

кийматга эга булиши керак. Бу эса, уз нав-

батида, курилишда ишлатиладиган бетон

микдорини минималлаштириш имконини

беради. Куйида хулланганлик периметри-

нинг минимум шарти (трапеция шаклли

канал учун) келтирилган:

ч = b + 2hj1 + т2 (2)

Узгарувчиларни камайтириш максади-

да юза бирлигининг узгармаслик шарти-

дан фойдаланамиз:

ч = щ - mh + 2hj1 + т2 (3) h

Тенглама минимум кийматга эришиши учун тенгламадан узгарувчи (h) буйича биринчи даражали хосила оламиз ва нол-га тенглаймиз:

/ щ I-

(h) = 0 ^ - — -т + 2V1 +т2 = 0

h2

bh + mh2 I--

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

^-—--т + 2^1 + т2

h2

=0

Натижада канал кундаланг кесими уз-гарувчилари учун хулланганлик перимет-рининг минимумлик шартини каноатлан-тирувчи куйидаги тенгламага эга була-миз:

* = 2(j1 + m2-m) (4)

Трапеция шаклидаги каналларнинг кесимини бир нечта ихтиёрий улчамларда лойихалаш ва куриш мумкин. Гидравлик хисоблашда каналнинг нисбий кенглиги (канал туби кенглигининг ундаги сувнинг чукурлигига нисбати) деган тушунча иш-латилади ва куйидагича ёзилади:

в=^^в = 2(у11 + т2-т) (5)

Ушбу (5) богланиш асосида бетонла-нувчи сугориш каналининг сув сарфи тенгламаси куйидагича куринишга эга бу-лади:

Q = 0.63^(B + m)h8/3 (6)

Бетон копламали каналларда га-дир-будирлик коэффициенти n=0,012-0,015 ни ташкил этади.

Q = 45 •jl^ (в + m)h8/3 (6) Юкорида келтирилган (5) тенглама асосида гидравлик энг кулай сугориш ка-нали туби кенглиги куйидагича аник-ланади:

bd = 2h(j1 + m2 - т) (7)

Ушбу тенглама асосида каналларни бетонлаш курилиш ишларини олиб боришда бироз нокулайликлар келтириб чикариши мумкин. Чунки бундай холатда канал туби кенглиги чукурлигига нисбатан кичик улчамларда булади. Мавжуд формулани такомиллаштириш максадида бетон узанли каналларни куриш жараёнида тадкикотлар олиб борил-ди. Тадкикот натижаларига кура, кури-

ч

лишда кулайлик коэффициенти аниклан-ди. Курилишда кулайлик коэффициенти ва каналнинг гидравлик энг кулай кенг-лиги тенгламаси билан биргаликда куйи-даги формулани тавсия этамиз: Ьа.т = Ьа-к (8)

бу ерда: к = 1,2^1,3 курилишда кулайлик коэффициенти.

Тахлил натижалари

Бетон узанли каналларнинг гидравлик параметрлари гидравлик энг ку-лай кесим шартларига тула мос келади. Гидравлик энг кулай кесим мавжуд юза бирлигида максимал сув сарфини утка-зиш имкониятини беради. Натижада ман-бадан олинган сув каналлар оркали киска муддатларда экин майдонларига етиб бо-ради [18].

Юкорида таклиф этилган усул (8) асосида лойих,аланган К-2-5 каналига сарфланадиган бетон хомашёсининг ик-тисодий самарадорлигини текшириб ку-рамиз. Бунда сугориш канали тубининг кенглигини аниклашда С.А. Гиршкан то-монидан таклиф этилган формула (9) ва бетон узанли каналларни лойих,алашда тавсия этилган (8) (такомиллаштирил-ган) формулалар ёрдамида х,исоблаш иш-ларини олиб борамиз.

С.А. Гиршкан формуласи ёрдамида канал тубининг кенглиги куйидагича аникланади.

Ьо.м. =1,5 • б2/3 (8) бу ерда: Q=10 ш3/з, сугориш кана-лидаги сув сарфи.

4-расм. Тавсия этилаётган усул ёрдамида лойих,аланган бетон узанли сугориш каналининг кундаланг кесими

Хисоблаш ишларини жадвалда олиб борамиз.

3-жадвал

Сугориш каналини бетонлаш сарф-харажатларининг циёсий жадвали

Лойи^алаш усули Сув сарфи Узан нишаблиги и г и л р £ Т м и X о Канали тубининг кенглиги Хулланганлик периметри и г и л н и Ч « н о т е и 1 пагонаметр учун сарфланадиган бетон ^ажми 1 пагонаметр бетон ^опламаси учун сарфланадиган умумий пул маблаги £ п 5 2 а £ н 5 ю х « (в == £ г л и х к и ий ил и 5 я я Н л X Я == 1 с

Сугориш канали параметрлари ъ, м3/с / Н, м Ь, м ч, м 1, м М, м3 минг, сум минг, сум %

С.А. Гиршкан 10 0,0004 1,0 7 9,83 0,15 1,61 1038 277 36

Такомиллаш-тирилган усул 10 0,0004 1,8 2 6,95 0,15 1,18 761

5-расм. Такомиллаштирилган усулнинг ицтисодий самарадорлиги, минг сум

Таклиф этилган усул ёрдамида суго-риш каналининг динамик мустахкамли-гини аниклаш максадида окимнинг та-шувчанлик кобилияти аникланди. Хисоб-лар киёслаш максадида хар иккала усулда

лойихаланган каналларда олиб борилди. Хисоблаш ишларида А.М. Арифжанов то-монидан таклиф этилган окимнинг та-шувчанлик кобилиятини аниклаш форму-ласидан фойдаланилди [19,20].

4-жадвал

Оцимнинг ташувчанлик цобилиятини аницлаш жадвали

Лойщалаш усули Оцим тезлиги Гидравлик катталик Оцимнинг ташувчанлик цобилияти

А, м/с W, мм/с S, г/л

C.A. Гиршкан 1,25 6,92 6,24

15,6 2,77

21,6 2,00

27 1,60

Тавсия этилган (Такомиллаштирилган) 1,46 6,92 8,43

15,6 3,74

21,6 2,70

27 2,16

Хисоблаш натижаларига кура, оким-нинг ташувчанлик кобилияти такомиллаштирилган усул ёрдамида лойиха-ланган каналда 26 %га юкори эканлиги аникланди. Окимнинг ташувчанлик коби-

лияти мухим омиллардан бири хисобла-нади. Чунки оким таркибидаги лойкалик микдорини сугориш канали узанига чук-тирмасдан экин далаларига етказиб бориш зарур хисобланади.

6-расм. Оцимнинг ташувчанлик цобилиятининг циёсий графиги

Хулоса ва тавсиялар

Каналлар устуворлигини таъмин-лаш, деформация жараёнларининг олди-ни олиш, шимилишга сарфланадиган сув исрофларини камайтириш учун уларни бетон ;опламалар билан ;оплаш лозим. Бетон каналларини ;уриш, тупро; узанли каналларни бетон ;опламалар билан ;оп-лашда гидравлик х,исобини бажариш лозим. Гидравлик х,исобини бажаришда ю;орида таклиф этилган такомиллаш-тирилган х,исоблаш усули таклиф этила-ди. Таклиф этилган усулни ;уллаш ор;али бетонлашга сарфланадиган хомашё хаж-

мини 36 %гача и;тисод ;илиш, сарфланадиган пул маблагларини эса 277 минг сумга тежаш имконияти пайдо булади. Сугориш каналидаги сув ;ис;а муддат-ларда экин майдонларига етиб боради. О;имнинг тезлиги ортиши натижасида унинг ташувчанлик ;обилиятининг х,ам 26 %га ортишига олиб келади. Натижада о;им таркибидаги чукиндилар сугориш канали узанига чукмайди, деформация жараёнлари содир булмайди, динамик мустах,камлиги таъминланади.

Манба ва адабиётлар

1. Ирригация Узбекистана. Т. 2: Современное состояние и перспективы развития ирригации в бассейне реки Сырдарьи. - Т., 1975.

2. Узбекистон миллийэнциклопедияси. Давлат илмий нашриёти. - Т., 2012.

3. Узбекистон Республикаси Сув хужалиги вазирлиги ахборот хизмати [Электрон манба]. - URL: http://www.water.gov.uz/uz/posts/(мурожаат санаси: 28.12.2020).

4. Узбекистон Республикаси Президентининг 2018-2019 йилларда ирригацияни ривожлантириш ва сугориладиган ерларнинг мелиоратив цолатини яхшилаш давлат дастури тугрисидаги П^-3405 сони царори.

5. Чугаев Р.Р. Гидравлика. - Ленинград: Энергоиздат, 1982. - 672 с.

6. Sibilla S. Hydraulic approach to Navigli canal daylighting in Milan, Italy / S.Sibilla, M.C.Sciandra, R.Rosso, C. Lamera // Elsevier, Sustainable Cities and Society. - 2017. - Vol. 32.- Pp. 247-262.

7. Караушев А.В. Теория и методы расчета речных наносов. - Ленинград: Гидрометеоиздат, 1977. -

444 с.

8. Sau J., Malaterre P.O., Baume J.P. Sequential Monte Carlo hydraulic state estimation of an irrigation canal //Elsevier, Comptes Rendus Mécanique. - 2010. - Vol. 338, 4. - Pp. 212-219.

9. Мирцхулава Ц.Е. Размыв русел и методика оценки их устойчивости. - М.: Колос, 1967. - 170 с.

10. Choi H.I., Kwon S.H., Wee N.S. Almost rotation-minimizing rational parametrization of canal surfaces // Elsevier,Computer Aided Geometric Design. - 2004. - Vol21. - No. 9. - Pp. 859-881.

11. Абальянц С.Х. Устойчивые и переходные режимы в искусственных руслах. - Ленинград: Гидрометеоиздат, 1981. - 245 с.

12. Арифжанов А.М., Фатхуллоев А.М. Динамика взвесенесущего потока в руслах. - Т.:, Фан, 2014. -

124 с.

13. P.A. Carting. Channel change and sediment transport in regulated U.K. rivers.//Regulated rivers: Research and management. 1988. - Vol. 2. - Pp. 369-382.

14. Гиршкан С.А. Орошение и освоение Голодной степи. - М., 1961. - 140 с.

15. Фатхуллаев А.М. Богланмаган грунтлардан ташкил топган узанларда ювилмаслик тезликларини аницлаш / А.М. Фатхуллаев, Л.Н. Самиев, И.Г. Ахмедов, Х. Жумабоев, С.С. Эшев, С. Арифжанов //Irrigatsiya va melioratsiya. - Т., 2019. - № 1(15). - Б. 27-32.

16. ШНК, 2.06.03-12. Сугориш тизимлари. Лойицалаш нормалари. - Узбекистон Республикаси Давархитектцурилиш. - Т., 2012. - 56 бет.

17. Raveendra K. Design of Irrigation Canals. Planning and Evaluation of Irrigation Projects //Elsevier, Academic Press. - 2017. - Pp. 283-318.

18. Ashour M.A., Aly T.E., Mostafa M.M. Effect of canal width contraction on the hydraulic parameters and scour downstream water structures // Elsevier, Ain Shams Engineering Journal. - 2019. - Vol. 10. - Pp. 203-209.

19. Арифжанов А.М., Фатхуллаев А.М., Самиев Л.Н. Узандаги жараёнлар ва дарё чукиндилари. Моногр. - Т.: Ноширлик ёгдуси, 2017. - 191 б.

20. Арифжанов А.М., Аллаёров Д.Ш. Дарё чукиндиларининг гидромеханик параметрлари// Irrigatsiya va melioratsiya. - 2020. - № 1(19). - Б. 29-32.

Такризчи:

Алиназаров А., т.ф.н., НамМКИ, "Муцандыслик коммуникациялари ва монтажи" кафедраси профессори.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.