Научная статья на тему 'ИННОВАЦИОН ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТНИНГ МОҲИЯТИ ВА АМАЛИЁТГА ТАДБИҚ ЭТИШ МЕТОДИКАСИ'

ИННОВАЦИОН ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТНИНГ МОҲИЯТИ ВА АМАЛИЁТГА ТАДБИҚ ЭТИШ МЕТОДИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
14
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
инновация / режалаштириш / жорий қилиш / самарадорлик / ижтимоий / ғоя / назария / инновацион ҳаракат

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Муллаев Бахтиёр Машрабович

Мақолада талабаларни илгор педагогик тажрибага ижодий ёндашишга йўналтириш, уларга педагогик тажриба техникасини эмас, балки ғоясини тушуниш, умумийлик, ўзига хослик ва ягоналик аломатларини ажрата олиш имконини берадиган педагогик назарияга қадрли муносабатда бўлишни шакллантириш хусусида фикр юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИННОВАЦИОН ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТНИНГ МОҲИЯТИ ВА АМАЛИЁТГА ТАДБИҚ ЭТИШ МЕТОДИКАСИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 3 Issue 4 / December 2022

ИННОВАЦИОН ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТНИНГ МО^ИЯТИ ВА АМАЛИЁТГА ТАДБЩ ЭТИШ МЕТОДИКАСИ

Муллаев Бахтиёр Машрабович

ФарДУ

Аннотация: Маколада талабаларни илгор педагогик тажрибага ижодий ёндашишга йуналтириш, уларга педагогик тажриба техникасини эмас, балки гоясини тушуниш, умумийлик, узига хослик ва ягоналик аломатларини ажрата олиш имконини берадиган педагогик назарияга кадрли муносабатда булишни шакллантириш хусусида фикр юритилган.

Калит сузлар: инновация, режалаштириш, жорий килиш, самарадорлик, ижтимоий, гоя, назария, инновацион харакат.

THE ESSENCE OF INNOVATIVE PEDAGOGICAL ACTIVITY AND METHODOLOGY OF IMPLEMENTATION IN PRACTICE

Mullaev Bakhtiyor Mashrabovich

FarSU

Abstract: The article focuses on orienting students to a creative approach to advanced pedagogical experience, the formation of a value attitude to pedagogical theory, which allows them to understand not only the technique of pedagogical experience, but also the idea that distinguishes the signs of commonality, uniqueness and unity.

Keywords: innovation, planning, implementation, efficiency, social, idea, theory, innovative action.

Бугунги кунда бизнинг хаётимизга "инновация" тушунчаси кириб келди ва мустахкам урнашиб олди. "Инновация" сузи лотинчадан - янгилаш, узгариш, бирор янгилик киритиш, янгиликлар жорий килиш маъносини англатади.

Педегогик адабиётда таълим сохасида инновациянинг икки типи ажратиб курсатилади: биринчи типга келтириб чикарувчи эхтиёжга аник богланмаган ёки инновацион жараёнларни амалга ошириш шарт-шароитлари, воситалари ва йулларининг яхлит тизимини тулик англамасдан туриб, стихияли равишда вужудга келадиган инновациялар киради. Бу турдаги инновациялар тулик илмий асосга эга булмайди, асосан юзага келган вазият талабларидан келиб чикиб эмпирик асосда юз беради. Бу типдаги инновацияларга таълимга куплаб

инновацион жараёнларни олиб кирган "педагогик гоялар генераторлари", энтизуазист укитувчилар фаолиятини киритиш мумкин.

Иккинчи типга педагогик вокелик фактларини хамиша урганишга ва тахлил килишга мойил булган укитувчи-новаторлар, укитувчи-тадкикотчилар фаолиятининг пухта уйланган, максадга йуналтирилган, илмий жихатдан асосланган махсули булган инновациялар киради. Улар узларини жуда куп маротаба текшириб куришади ва узларининг муаммони ечиш моделини яратишади. Бинобарин, улар узларининг гоялари хакида гапиришни бошлаганларида бу гоялар оддий фараз, кизикарли топилма, усул, узига хос ечим сифатида эмас, узок давом этган тадкикотлар натижасида юзага келган педагогик коида сифатида уртага чикади.

Амалиётнинг курсатишича, хар кандай инновация меъёрий фаолият доирасидан четга чикади ва олга интилишга харакат килади. Лекин шу билан биргаликда аввалги тажрибаларга эътибор каратиш, фаолиятни мавжуд тажриба билан солиштириш керак.

Инновациялар одатда бир неча муаммолар кесишган пайтда вужудга келади ва умуман янги масалаларни хал килади, педагогик жараённи узлуксиз янгиланиб боришига олиб келади.

"Янгиликларни жорий килиш" тушунчаси, бизнингча, хам янгилик, хам ана шу янгиликни амалиётга жорий этиш жараёнидир. Янгиликлар жорий килишни турли асослар туплами буйича гурухлаш мумкин.

Предмет мазмунига кура янгиликлар жорий килиш учта асосий гурухга булинади:

1) техник-технологик;

2) махсулий;

3) ижтимоий, буларга куйидагилар киради: иктисодий, ташкилий-бошкарув, хусусий-ижтимоий, хукукий.

Олдинги воситага нисбатан: "урнини босувчи" ва "бекор килувчи" янгиликлар жорий килиш. Янгиликлар жорий килишдаги бу фарклар уларни амалга оширишнинг тезкорлиги ва тулаконлилиги нуктаи назаридан мухим ахамият касб этади.

Амалга ошириш усулига кура, янгиликлар жорий килиш синов, яъни апробация, текшириш боскичидан утувчи ва бевосита, яъни синовлар амалга оширилмайдиган янгиликларга ажратилади.

Хажмига кура: нуктавий, тизимли, стратегик янгиликлар жорий килиш булади.

Белгиланишига кура: янгиликлар жорий килиш ишлаб чикариш самарадорлиги, мехнат шароитларини яхшилаш, ташкилотни бошкариш сифатини ошириш, махсулот сифатини оширишга каратилган булади.

Ижтимоий оцибатларига кура: ижтимоий харажатлар келтириб чикарувчи ва ижтимоий даромад келтирувчи янгиликлар жорий килиш булади.

Фаоллик даражасига кура: «нофаол», яъни бирданига юзага келган ёки олдингилари келтириб чикарган узгаришларга мослашиш максадида кулланиладиган; «ташаббускор», яъни истакдаги жараённи мустахкамлаш учун мустакил узгартириш максадида ишлаб чикиладиган янгиликлар жорий килиш.

Режалаштириш манбасига кура: марказлашган, локаллашган (махаллий), спонтонлашган (уз-узидан пайдо буладиган) янгиликлар жорий килиш.

Самардорлигига кура: жорий килинган ва тулик фойдаланиладиган; жорий килинган ва кисман фойдаланиладиган; жорий килинмаган.

Жараённинг давомийлигига кура: ишлаб чикиш ва лойихалаштиришга кетадиган вакт харажатлари; лойихадан истеъмолчигача, шу жумладан жорий этиш учун сарфланган вакт оралиги.1

Педагогик янгиликларнинг уч куриниши ажратиб курсатилади:

1) янгилик деб бутунлай янги ва илгари маълум булмаган таълим гоялари ва харакатларини айтишимиз мумкин. Бундай бутунлай янги ва узига хос янгиликлар жуда кам;

2) энг куп учрайдиган янгиликларга мослаштирилган, кенгайтирилган ёки кайта шакллантирилган гоя ва харакатлар киради, улар маълум мухитда ва маълум вакт оралигида узига хос долзарбликка эга булади;

3) педагогик янгиликлар узгарган шароитларда максадларни кайтадан куйиш билан боглик равишда илгари мавжуд булган харакатлар кайтадан юзага чикиши туфайли вужудга келади, зеро янги шарт-шароитлар маълум бир ижобий гояларнинг муваффакиятини кафолатлайди.

Е.П.Морозов ва П.И.Пидкасистийнинг2 тасдиклашича, мактабларга янгиликлар жорий килиш хозирги кунгача асосан юкоридан тавсиялар, курсатмалар ва бошкалар сифатида кириб бормокда, мактабларнинг узида эса камдан кам холларда ишлаб чикилмокда. Талабаларни илгор педагогик тажрибага ижодий ёндашишга йуналтирилмокдаки, бу уларга педагогик тажриба техникасини эмас, балки гоясини тушуниш, умумийлик, узига хослик ва ягоналик аломатларини ажрата олиш имконини беради, холос. Педагогик назарияга кадрли муносабатда булишни шакллантириш буйича ишлар олиб борилмокда. Килинган ишлар оз эмас, лекин етарли хам эмас, чунки бу вазиятда талабалар инновацион жараённинг жорий килиш боскичида иштирок этишга тайёр булишади, холос. Лекин укитувчи гояларни ишлаб чикиш жараёнида

1 Пригожин А.И. Опыт систематизации элементов инновационных процессов// Диалектика и системный анализ. -М.: Наука, 1986. - 314-322 с

2Морозов Е.П., Пидкасистый П.И. Подготовка учителей к инновационной деятельности. // Сов. педагогика, 1991. № 10.- С. 88-93.

umTupoK этнm opKanu y3uHuHr hkkhhhh gapa^anu ponugaH negaroruKa Ka^egpanapu, naSopaTopuanapu SunaH TeHr x,aMKopnuK MyHocaSaraapura yTumu KepaK. AHa myHga TatnuM th3hmh Ha^aKar H^THMOHH-HKTHCogHH y3rapumnapga opTga kohhö KeTMafigu, Sarau MatnyM MatHoga aHa my y3rapurnnapHH TatMHHnafigH.

fl^muKnap wopuü ^unurn ^apaeH cu^araga hhkh MarnuK Ba HyHanumra эгa. y aHrunuK FoacugaH öomnaHuö ymSy aHrunuKgaH ucTetMonnu Ba ^apaeH HmTHpoKHHCH ypTacugaru MyHocaSaraap moxh^thhh xucoSra onraH xpnga ^ofiganaHumrana SynraH opanuKHu y3 unura onagu Ba нннoвaцнoн ®:apaeH geS aranagu.

Hннoвaцнoн negaroruK ^aonuaTHuHr MoxuaTu myHgaKu, KynuHna yHu caHoargaru eKu SomKapyBgaru aHrunuKnap ^opufi Kunumra yxmaramagu. ffly öunaH SupranuKga negaroruK xaM^aMuaT oHruga SomKa TymyHna MycTaxKaMnaHuS öopMoKga.

Педaгогuк uнноeaцuон fiaoxuxm - пpннцнпнaп paBumga negaroruK ®;aMoa ToMoHugaH aManra omupunyBnu MaKcagra HyHanTupunraH x,apaKaraap, u^og Ba TypMym Tap3ugup. By negaroraapHuHr TamaSSycu (aHru Foanapu, nofiuxanapu, pe^anapu, aHuK öup xapaKaraapu Ba SomKanap) öynuö, Sy Tamaööyc TamaööycKopnapHuHr y3napura Ba aHa my Tamaööycga umTupoK этнmнн ucTaraHnapra MyHanTupunraH Synagu. By ^opufi Ba3uaTra ^ohhu Tatcup этyвнн, ^apaeHHuHr Sapna umTupoKnunapu, энг aBBaro, yHuHr TamaööycKopnapu oHru Ba TymyHnanapuHuHr y3rapu6 SopumuHu Ha3apga TyTyBnu negaroraapHuHr u^og Ba TypMym Tap3ugup.3

negarorauHr нннoвaцнoн ^aonuaTu xap öup TapSuanaHyBnuHuHr u^og

^apaeHu Ba SyTyH negaroruK ^aMoaHuHr u^og ^apaeHu SunaH yfiryHnamraH xonga onuö Sopunumu KepaK. negarorauHr u^ogufi xapaKaraapu SyTyH ^aMoaHuHr ronaHumnapu SunaH MyBo^uKgamrapunMaca, negaroruK aHrunuKnap ^opufi Ku^um axnuT, cepMaxcyn ^apaeH Syna onMaögu.

TatnuM Myaccacanapuga xaM нннoвaцнoн ^aonuaTra 3apypuaT Tyrunagu. By ^aonuaT xaMuma знggнaтпн SynuS, yHuHr y3u знggнaтпapнн KenTupuS nuKapagu Ba Sy знggнaтпapнн x,an этнm opKanu puBo^naHuS Sopagu. fflyHuHr ynyH MaKTaS xoguMu - uHHoBaTop "xaB^cro cuHoBnap yTKa3um" ncuxonoruacuHuHr SunuMgoHu Synumu KepaK.

ByHgaH TamKapu negaroruK Hampnapga ^yga Kyn MapTa afiTunraH, MaKTaSHu y3rapTupum Sopacugaru xapaKaTnapra Ha^aKaT anoxuga ogaMnap ToMoHugaH, SanKu aHa xaM xaB^nupoK caHanraH KacSufi rypyx - yKKTyBnunap ^aMoacu ToMoHugaH KapmunuKHu xaM эtтн6opгa onum KepaK. fflyHuHr ynyH x,aM MaKTaSga

3 PO3UH B.M. HHHoBa^oHHoe negarornnecKoe TBopnecTBo // negaroruKa

LMÜ^H 697

узгартиришлар жараёнини бошлаш гоясига ишонкирамай карашлари, кейинчалик унинг йулини тусиб куйишлари мумкин. Албатта, укитувчиларнинг инновацион жараёнга керакли муносабатини кандайдир вакт давомида ишонтириш, меъёрий ёндашув ва мажбурлаш оркали таъминлаш мумкин.

Ехтимол, "уз тизимимиз" координаталаридан, касбга тааллукли муаммоларни хал этишда одатий булган усуллардан, фаолиятни амалга ошириш тугрисидаги уз тасаввурларимиздан четга чикиш, киска муддатга булса хам бошка платформага, бошка нуктаи назарга утиш зарур булган пайтда пайдо буладиган психологик тусиклар хакида уйлаб курмасдан туриб, инновацион фаолият юзага келадиган механизмни ва бу механизм ишлайдиган шарт-шароитни куз олдимизга келтира олмасмиз. Бошка бир маданиятга утиш осон эмас, албатта.

Инновацияга карши тусик - ижтимоий ва педагогик адабиётда анъанавий равишда фойдаланиладиган тушунча. Психологик, шахс доирасидаги тусик хам укитувчининг индивидуал хусусиятлари, хам у аъзоси булган жамоанинг ижтимоий-психологик белгилари билан асосланади. Ташкаридан бу тусик купинча аник бир инновацияларга нисбатан мавжуд булган стеротипларни ифода этувчи химоявий фикрларда олга сурилади. А.И. Пригожин бир неча инновацион стеротипларни ажратиб курсатади. Уларнинг ичида куйидагилар хукмронлик килади:

«Бу бизда аллакачон мавжуд». Таклиф килинаётган янгиликка кандайдир аломатлари билан хакикатдан хам ухшаш булган мисол келтирилади.

2. «Буни бизда амалга ошириб булмайди». Ушбу янгиликни амалга ошириш мумкин булмаган бир катор хусусиятлар, объектив шарт-шароитлар келтирилади.

3. «Бу бизнинг асосий муаммоларимизни хал кила олмайди». Туб узгаришлар тарафдорининг холати. Бу холатда инноватор хакикий тараккиётнинг етарли даражада мохир ва фаол булмаган етакчи аломатларини олади.

4. «Бунга хали ишлов бериш керак». Янгиликнинг хакикатдан хам мавжуд булган камчиликлари, охиригача ишлов берилмаган унсурлари курсатилади, чунки бундан кочиб кутилиб булмайди, хар кандай лойиха ишчи тартибида синалиши ва охиригача ишлов берилиши керак.

5. «Бу ерда хаммаси тенг кийматли эмас» - юкоридаги мулохазаларнинг хохлаган биттасига асосан баъзи бир деталларни олиб ташлашга харакат килиш, бунинг натижасида янгилик узининг инновацион салохиятига кура ёки "зарарсиз" булиб колади - "кулга ургатилади" ёки худди шу сабабга кура фойдасиз булиб колади, чунки энди хеч кандай самара бермайди.

6. «Bom^a TaKgu^gap xaM 6op». ByHga Som^a Myaggu^gap, MaKTaSgap TOMOHHgaH ugrapu cypugraH, ymSy AHruguKKa My^oSug AHruguK Ha3apga TyTugagu.

negaroruK ^aogu^T u^ogufi MexHaT cu^arnga u^ogufi ^apaeHHuHr 3aMOHaBHH $aH ToMoHugaH onugraH yMyMufi moxu^tuhu caKgaS KograH:

a) ^uKpHuHr, atHu MatgyM MyaMMogu Ba3uaTHuHr M3ara Kegumu; S) ^uKpHu TymyHuS eram; b) Ky3aTyBgapHuHr TyngaHumu; r) Typgu Bapuarngap unugaH TaHgam fiygu SugaH u^ogufi MacagaHuHr MyMKuH SygraH enuMgapugaH энг axmucuHu TaHgam; g) u^ogufi ^apaeH Hara^acu Ba yHu Saxogam. By Ty3ugMaHu нннoвaцнoн negaroruK ^aogu^Tra HucSaraH aHuKgamTupugraH xogga negarorHuHr нннoвaцнoн ^apaeHuga Kyfiugaru KeTMa-KeT SocKu^gapHu KegTupum MyMKuH: 1) negaroruKara oug MyaMMoHu xag этнmra fiyHagTupugraH negororuK ^uKpHuHr By^ygra Kegumu; 2) $uKpHu umgaS nuKum; 3) negaroruK $uKpHu ^aogu^Tga, yKyBHugap SugaH agoKaga Kyggam; 4) Hara^agapHu Taxgug Kugum Ba Saxogam. HHHoBanuoH ^aoguaTHuHr Taxguguga KygafiguK ynyH Sy ^aogu^T MogeguHu aparamga negaror uHHoBanuoH ^apaeHuHuHr aHa mfiHgafi SocKungugurura Ta^HaMu3.

HHHoBanuoH ^aoguaT SeBocura ysyBHugap SugaH y3apo agoKa gaBoMuga Kenagu, myHuHr ynyH negarorgaH y3uHuHr pyxufi xogaraHu SomKapa ogum, y3uga Ba ^aoguaT umrapoKHugapu SygraH ysyBnugapga Te3KopguK SugaH u^ogufi xuccueTHu yfiroTa ogum, negaroruK agoKaga u^ogufi ^apaeHHu aMagra omupumHu TagaS Kugagu. negaror uHHoBanuoH ^apaeHuHuHr ymSy KacSufi xycycu^Tgapu yHuHr ^aoguaTu Ma3MyHura ce3ugapgu Tatcup KypcaTagu.

TatguMHuHr 3aMoHaBufi mapouTgaru puBo^gaHumu yKuTyBnugaH нннoвaцнoн xygKHu, atHu negaroruK ^aoguaTga $aog Ba тнзнмgн u^ogHu TagaS Kugagu. HHHoBanuoH xygK - Sy MocgamyBnaHguK эмac, SagKu uHguBugyagguKHu, yз-yзннн ^aoggamTupumHu MaKcuMag gapa^aga pнвo^gaнтнpнmgнp. Arap KuMgup y3uHuHr KagpuaTgapu Ba ugeaggapuHuHr Sup KucMugaH bo3 KenraH, y3uHuHr axgoKufi Ba uHTeggeKTyag aхgнтgнrннн Sy3raH, Saxn,u3ra afigaHraH, эpкннн fiyKpTraH nafiTga yKuTyBHu ^uKpaH yHuHr oHrura Kupa ogumu KepaK. ^aMuaTga uhcohhu y3 нннoвaцнoн ^aogutfraHu TyxTaramra Ma^Syp KugaguraH Maxcyc ycyggap "MaB^yg". YKuTyBHu ynyH yHuHr uHHoBanuoH ^aogutfraHu aMagra omupumra TycKuHguK KugaguraH ncuxogoruK TycuKgapHu xuc этнm, SomgaH Kenupum Ba ygapgaH xagoc Sygum ^yga ^ofigagugup. negaror xygKuHu Ba uhku gyHecuHu Sup Kogunra coguS Kyfiugumu Harn^acuga yHuHr ^aoguaTuga $a^aT SywpugraH KypcamagapgaH ^ofigagaHum ycTyH SyguS Sopagu. YHuHr oHruga negaroruK ^aoguaTHuHr Kyn coHgu Typgu-TyMaH Tafiep HaMyHagapu TyngaHuS Sopagu. By эca y3uHuHr u^ogKopguK gapa^acuHu nacafiTupum op^agu yKuTyBnuHuHr negaroruK ^aMu^Tra KymuguS KeTumura oguS Kegagu.

YKuTyBHuHu нннoвaцнoн ^aonuaTra MaKcagra fiyHanrapunraH Tafiepnam - Sy axnuT, Sup SyTyH ®:apaeH. y ukku y3apo SornuK Ba Sup-SupugaH KenuS hu^bhu gaBpnapgaH TamKun TonraH: onufi yKyB ropraga yKuTum Ba TapSuanam, myHuHrgeK, Maxcyc Myaccacanapga yKum Ba MaKTaSgaru aManufi negaroruK ^aonuarauHr y3apo anMamuS Kenumu acocuga TamKun KunuHraH OTMgaH KefiuHru TatnuM. Kafig этн6 yTunraH gaBpnapHu yKuryBHu maxcuHu SocKuHMa-SocKun puBo^naHTupuS SopumHuHr axnuT ^apaeHura SupnamTupunumu - yHu нннoвaцнoн ^aonuaTra KupuTumHuHr acocugup. Ammo 6u3HuHr TagKuKoraMro ynyH Sy gaBpnapHuHr SupuHHucu MyxuMpoK, nyHKu Synrycu yKuTyBHuHuHr KacSufi maKnnaHum ^apaeHu нннoвaцнoн ^aonuaT Ty3unMacuHu MogennamTupraH xonga onufi yKyB ropraga yKKTum mapT-mapouTuga MyBa^aKuaTnu Ba TynaKoHnu Kenagu.

YKuTyBHuHu нннoвaцнoн ^aonuaTra Tafiepnam TaMofiunuHu aparumga yKKTyBHu maxcuHu maKttnaHTupumHuHr Sup SyTyH ^apaeHuHu aparanumu Ba ^aonuaT onuS SopumuHu TatMuHnoBnu TrouMnu, pe^neKcuB-TamaSSycKop, uHguBugyan-u^ogufi eHgamyBnap acoc KunuS onuHagu.4

■ TrouMnu eHgamyB ^uxargaH - negaroruK TatnuMHuHr Sapna SyruHnapu нннoвaцнoн ^aonuarauHr Sapna KoMnoHeHTnapuHu ynapHuHr axnurnuruga W3ara nuKumuHu MaKcuMan gapa^aga parSaTnaHTupumu KepaK.

■ pe^neKc-TamaSSycKop eHgamyBHu aManra omupum yKKTyBHuHuHr y3 ^aonuarara HucSaraH, ^aonuarauHr yKyBnu maxcuHu puBo^naHTupum Sopacugaru caMapagopnuruHu TaHKugufi Taxnun этнm, Mynoxa3a Kunum Ba yHu Saxonam MaKcaguga ^aonuaT cySteKTu cu^arnga y3ura HucSaraH xaM $aon TagKuKoT MaBKeura nuKa onum KoSunuaTuHu puBo^naHTupumHu Ha3apga TyTagu.

■ uHguBugyan-u^ogufi eHgamyB yKKTyBnuga u^ogufi uHguBugyannuKHu aHuKnam Ba maKnnaHTupum, yHga нннoвaцнoн oHrHu puBo^naHTupumHu TatMuHnoBHu ^aonuarauHr TaKpopnaHMac TexHonoruacuHu maxcufi gapa^ara onuS nuKagu.

y3nyKcu3 TatnuM TrouMuga KacSufi-TagKuKoT Ba KacSufi-negaroruK ^uxarnap aHuK a^panuS Typagu. Ha^aKar negaroruK ronaHumHuHr npegMeTnu Ma3MyHuHu, SanKu yKKTyBHuHuHr нннoвaцнoн ^aonuaTga umTupoKu maKnuHu xaM KafiTagaH aparum umkohuhu SepyBnu KacSufi-negaroruK ^uxar MapKa3ufi ypuHga Typagu.

B.A.CnacTeHuH TagKuKoTnapura Kypa, yKKTyBHuHu нннoвaцнoн ^aonuaTra Tafiepnam KeTMa-KeTnuru Kyfiugaru SocKu^napgaH uSopar:

• BupuHHu SOCKUH - yKKTyBHuHuHr u^ogufi uHguBugyannuruHu puBo^naHTupum, TanaSanapga u^ogufi negaroruK MacananapHu aHuKnam, u^oganam, Taxnun Kunum Ba xan Kunum KoSunuaTuHu maKnnaHTupum, myHuHrgeK, u^ogufi u3naHumHuHr yMyMufi TexHonoruacuHu puBo^naHTupum: unrapu

4 CnacTeHuH B.A., nogHMoBa H.C. negaroruKa: нннoвaцнoннaa geaTenbHocTb. M., 1997.

LMÜ^H 700

эгалланган билим ва куникмаларни янги вазиятга мустакил олиб ута олиш, таниш вазиятдаги муаммони, янги функсия объектини кура олиш, объект тузилмасини аниклай олиш, мукобил ечим ёки унинг усулини кура билиш, илгари эгалланган фаолият усулларини вужудга келган муаммо ечишда куллай олиш, танкидий тафаккурни ривожлантириш.

Иккинчи боскич - илмий англаш, педагогик тадкикот, инновацион педагогикага кириш услубияти асосларини эгаллаш. Талабалар инновацион педагогикани вужудга келишининг ижтимоий ва илмий сабаблари, унинг асосий тушунчалари билан танишишади, мактабни ташкил этишга мукобил ёндашувларни ижодий изохлашга харакат килишади, мукобил мактабларни ривожлантиришни асосий манбаларини урганишади, инновацион укув муассасаларининг турли типлари билан танишишади ва хоказо.

• Учинчи боскич - инновацион фаолият технологиясини узлаштириш. Талабалар мактабдаги синов ишлари боскичларининг муаллифлик дастурларини тузиш услубияти билан танишишади, муаллифлик дастурларини тузишда иштирок этишади, янгиликни тахлил килади ва унинг кейинги ривожланишини, уни жорий килишдаги кийинчиликларни башорат килади.

• Туртинчи боскич - янгиликни педагогик жараёнга жорий килиш буйича синов майдонидаги амалий ишлар, тузатишлар киритиш, синов натижаларини кузатиб бориш, касбий фаолиятни мустакил тахлил килиш. Бу боскичда янгиликка нисбатан карашлари ва курсатмалари тизими сифатида укитувчининг инновацион муносабати шаклланади.

Санаб утилган боскичлардан куриниб турибдики, булгуси укитувчиларни тайёрлашда асосий эътибор уларнинг илмий-педагогик онгини шакллантиришга каратилади. Укитувчининг бевосита мактаб ишчиси сифатидаги функсияси ва олим сифатидаги функсиясини (бу укитувчига огрикли нукталарни топиш, гоя таклиф килиш, бундай узгартиришлар окибатларини узок муддатли башорати асосида уларни узгартириб бориш услубиятини ишлаб чикиш имкониятини беради) биргаликда олиб боришнинг зарурияти хакидаги фикрлар В.И.Сухомлинский томонидан хам айтиб утилган:: «Агар сиз педагогик мехнат укитувчига кувонч олиб келишини, хар кунги дарс беришлар бир колипдаги зерикарли ишга айланиб колмаслигини хохласангиз, хар бир укитувчини бахтли тадкикот йулагига бошланг.... Узини тадкикотчи сифатида хис килган укитувчи педагогик мехнатнинг устасига айланади.5

С.М.Шалютиннинг кайд килишича, «инсон куйидаги шароитларда ижодий изланишларга мурожаат килади: а) масалани хал этиш алгоритми мавжуд эмас; б) масалани хал этиш алгоритми мавжуд булса-да, лекин номаълум (ёки умуман

5 Сухомлинский В.А. Разговор с молодым директором школы. М., 1982. С. 72. | (cQE^Ml 701

HoManyM, eKu ymSy maxc ynyH HoMatnyM); b) anropum MatnyM, neKuH ^yga

MypaKKaS, MacanaHuHr uHguBugyan xycycuaTnapugaH KenuS hukuS yHu enum

^ ^ 6 fiynuHu KucKapTupumra yMug Kunum MyMKuH».6

YKuTyBHuHu нннoвaцнoн ^aonuaTra Tafiepnam ^apaeHu MatnyM gapa^aga SomKapunyBHu ®;apaeH Synumu MyMKuH, arap Sup KaTop Maxcyc TamKun этнnraн mapTnapHu KaHoarnaHTupca:

- Kyn SyruHnu negaroruK TatnuMHuHr Sapna SocKuHnapuHuHr gouMufinuru;

- onufi yKyB ropTugaru TatnuMHuHr yKuTyBHuHu нннoвaцнoн ^aonuaTra TafiepnamHuHr yMyMnamTupunraH Mogenura fiyнaптнpнnнmн;

- Synrycu yKKTyBHuHuHr ymSy ^aonuaTra TafiepnuruHu ncuxonoruK Tamxucnam;

- TanaSanapga u^ogufi ^aonnuK Ba negaroruK нннoвaцнanapra мoтнвaцнaпн axnuT MyHocaSaTuHu maKnnaHTupum;

- yKKTyBHuHuHr MeTogonoruK, Maxcyc, yMyMnegaroruK, ncuxonoruK Ba MeToguK TafieprapnuruHuHr y3apo SornuKnuru;

- SocKu^napapo Ba ^aHnapapo y3apo TatcupHu aManra omupunumu, SunuMnapHu uHHoBaTuKaHuHr yMyMufi MyaMMonapu oKuMuga ннтerpaцнanamyвн;

- TanaSanapga uHHoBaruKa MagaHuaTuHu, aHrunuKHu xuc этa onumHu maKnnaHTupum;

- negaroruK aManueTHuHr tu3um TamKun KunyBHu ^yHKcuanapuHu yHuHr TagKuKufi Tafieprapnuru SunaH axnuTnuKga TatMuHnam;

- yKKTyBHuHuHr нннoвaцнoн ^aonuarau y3namTupum guHaMuKacuHu ypraHum Ba Me3oHnu Saxonam (B.A.CnacTeHuH, .H.C.nogbiMoBa).

By mapTnap Sup ToMoHgaH, onufi yKyB ropTugaru TatnuMu tu3umu, ukkuhhu ToMoHgaH, negaroruKa OTM npo^eccop-yKuTyBHunapu TapKuSuHuHr SeBocura TanaSanap umTupoKugaru pe^anu unMufi-TagKuKoT umnapu SunaH KaHoaTnaHTupunagu.

y36eKucToH TatnuM tu3umu puBo^naHumuHuHr 3aMoHaBufi SocKunuga Kyfiugaru negaroruK roanap нннoвaцнoн xucoSnaHagu:

- maxcra fiyHanrnpunraH TatnuM (P.Ca^apoBa, P.^^ypaeB Ba SomKanap);

- TatnuMHuHr uHcoHufinamyBu Ba uHcoHnapBapnuru (M.Taxraxog^aeBa, M.KypoHoB, O.MycypMoHoBa, H.Optukob, A.^opueB Ba SomKanap);

- yKKTumHuHr KpeguT tu3umu (B.OapSepMaH, C.FynoMoB Ba SomKanap);

- yKyB ^apaeHuHu TexHonoruanamTupum (H.A3u3xog^;aeBa, B.AgrooB, B.C.Ba3apoBa, ^.HyngomeB, ^.Mup3a«:oHoBa, y.TonunoB Ba SomKanap);

6 fflanroraH C.M. O cy^Hocra TBopnecKofi gearenbHocTn /TBopnecKue MbimneHue u HayHHo-TexHunecKufi nporpecc. KypraH, 1971. C.9.

- yKyB ^apaeHHHH KoMnroTepnamTupum (M.-HyT^ynnaeB, Y.EeruMKynoB, A.ASgyKogupoB, A.XamoB Ba SomKanap);

- y^yB ^apaeHura y3SeK xa^K negaroruKacu roanapuHH ^opufi KHnum (M.MaxMygoBa, C.HumaHoBa H.Ca^apoB, E.KpgupoB Ba Som^anap);

- yKHTum ^apaeHnapHHH cu^araH SomKapum (E.CefiHTxanHnoB, ffl.KypSoHoB, P.AxnugguHoB, y.hhootob Ba SomK&nap).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

YKHTyBHHHHHr MKopuga caHaS yTunraH negaroruK roanapHH aManra omupumra TafiepnHrHHHHr yMyMHfi anoMaraapu KyfiHgarunap Synumu MyMKHH:

• negarorHHHr chh$ SunaH KyTunaeTraH anoKacuHH yKyBHunap SunaH SeBocuTa ^aonuaT ohhs Sopumra TafieprapnuK ®:apaeHHgaeK MogennamTHpumHu ygganafi onumu;

• y3HHHHr xap KaHgafi xapaKaTHHH y^yBHunap Ky3H SunaH Kypa onum KoSunuaTH, y3HHHHr negaroruK xapaKaraapu Ma3MyHH Ba Hara^anapuHH yKyBHH oHruga, Kapamnapuga KaHgafi aKC этгaнннн aHHKgafi onum KoSunuaTH Ba SyHra SynraH xoxum;

• negaror Ba yKyBHunapHHHr эмoцнoнaп SupgaMnuru, Sy yKHTyBHura gapcga KyTunaeTraH Ba3uaTHH ongugaH Kypa onum, gapc nafiTuga KyTunumu MyMKHH SynraH y3apo anoKanap caBuacuHH xuc KH^a onum Ba yHH Kena^aKga puBo^naHTupumra epgaM Sepagu;

• yKyB ^apaeHura xap Sup yKyBHHHHHr cySteKTHB Ta^puSacuHH Kyma onum ManaKacu;

• xaMKacaSa HyKTau Ha3apuHH TymyHa onum SunaH Sup nafiTga ^aMoaga npuHCunuan Ba TanaSnaH Syna onum ManaKacu Ba SomKanap.

Kafig этнS yTunraH anoMaraap ycTyBop paBumga yKHTyBHHHUHr negaroruK KapamnapuHH onguHgaH SenrunaS Sepagu, Sy Kapamnap ymSy yKUTyBHHHHHr yKyBHH maxcura fiyHarrapHnraH нннoвaцнoн ^aonuaTHH aManra omupa onum eKH onMacnuruHH aHHKgaS Sepagu.

YKHTyBHHHHHr maxcra, maxc MyHocaSaraapura fiyHamupHnraH нннoвaцнoн ^aonuaTHH aManra omupumra TeKmupumHHHr umoHHHH BocuTacu negaroruK Ba3Haraap Ba ^apaeHnapgaru нннoвaцнoн xapaKaraap xucoSnaHagu.

Hннoвaцнoн xapaKaTHH Su3 TamKH TamKHnoTHunuK Ba KafiTa Kypumnap geS эмac, SanKH Ky3naHraH MaKcagnapra my coxagaru xaeT cu^arnga, ^aMoaBHfi u^og CH^arnga SupranuKgaru xapaKaT geS TymyHaMH3. AnSaira, Sy xapaKarnu Tammn этнm, pe^anamTupum, nofiuxanamTupum, Ky3araS Sopum, y xaKga $HKp wpuTum, atHH ncuxonoruK-negaroruK TatMHHoTHH aManra omupum KepaK, neKHH yHHHr xapaKaTnaHTupyBHH MoTopu negarornap ^aMoacu caHanagu, yHra энepгнaнн TamaSSycKopnap Sepagu, Sapna HmTHpoKHHnapHHHr y3apo anoKanapu Ha^aKaT shhhm Ba nofiuxanap SunaH SanKH ^apaeH umTupoKHunapuHH KH3HKTupyBHH Ba HnxoMnaHTupyBHH ^ohhh roanap SunaH TatMHHnaHagu.

Tana6anapuu инноeацион tyaonuHmsa maüepnaMöau Kfärnrnau acocuü Ma%caö - ympHurn HH8UÄUKKa uHmunyenaHnuKnapu, hhsuäukhu Mycmaqun U3mrn, npamuM ea Kynnarn KyuuKMa ea ManaKanapuuu MaKnnaumupuM, unsop neöasosuK mexHono8UMmp, uumepfyaon ycynnapöau fyoüöanauu6, öapc ea öapcöau maM^apu MaMsynomnapuuu ymKa3UM Mayopamuuu maKOMunnaMmupuMöau u6opam. HnMUü-maö^u^om fyaonmmu-neöaaoauK waMoauu yapaKamaa Kenmupyenu, 3aMOu 6unaH 6upaa KflöaM maMnaMaa epöaM 6epyenu Kyn cauanaöu.

neöaaoauK fyaonunmöa uннoeaцunnap %auna Kyn 6ynca,mana6a y3u maMKun эmaöuгaн mawpu6a MoyunmuHu MyunanuK nxMu myMyuaöu, My 6unaH 6upaa,y y3 unMuü-maö^u^om fiaounmuuu^ cy6beKmu ea maMKunomnucu cumfyamuöa n^unuKuu npamuM, %ynnaM yaMöa maKOMunnaMmupuMöa fyaon uMmupoK эmaöu. y fyaнöaгu 6unuM, aн^aнanapöaгu yзгapuмnapнu Ma3Myu ea MoyunmuHu maynun эma 6unuмгa Kyuu6 6opaöu.

Eyгyнгu Ky^a Kenu6,ma^nuM muзuмuöaгu n^unuwapHu кyüuöaгuna maecufinaMo^öanap:

* fyaonunm üyHanuM^a %apa6;

* Kupumumau yзгapuмnapнuнг maecufy^a Kypa;

* Kenu6 MaH6a^a Kypa.

Tana6auu^ unMuü-maö%u%om fyaonunm^a maüepгapnuгuнu maynun %unuMuu 3-6oc%unöa aMama oMupuM мaцcaöгa Myeofyu% 6ynaöu:

1. fl^unuKHu neöaгoгuк fyaonunmöa vynnaMöau onöu^u öaepöaгu fyaonunmuuu maynun %unuM.

2. MHHoea^oH fyaonunmHu^ fyaon MaKnnauuMu öaepuuu maynun %unuM.

3. Пeöaгoгuк wapae^a n^unuK Kupumu6 6ymaHöau Keüu^u öaepöaгu fyaonunmuuu maynun %unuM7.

Bynrycu yKuTyBHunap нннoвaцнoн ^aonuaraHu ncuxonoruK-negaroruK TatMuHoTuHuHr MyxuM TapKuSufi kucmu ynapHu onufi yKyB ropTugaru Tafieprapnuru xucoSnaHagu. ^aBnarauHr MaKTaSnapHu KafiTa Kypumra MyHocaSaru roKopu gapa^aga u^oSufi SynraHga xaM negaroruK KagpnapHu Tafiepnamra Mactyn SynraHnapHuHr KapamnapuHu TySgaH yзrapтнpнm TanaS KunuHagu. Узrapтнpнmnapнннr y3oK Myggarnu cTpaTeruacuHu SenrunaS onum KepaK, Sy cTpareruaga yKuTyBHuHu TafiepnamHu SomKana acocga, SeBocura нннoвaцнara aKuHnamTupyBHu acocga onuS Sopunumu MyxuM ypuH эrannamн KepaK.

Oonga^aHH^raH agaßneT^ap

1. y36eKucToH PecnySnuKacuHuHr Кoнcтнтyцнacн.-Т.: «ysSeKucTOH», 1998. 48 SeT.

7 Sharon A. Wynne. Pedagogy professional responsibilities. EC-12 Teacher Certification. 2013. 67-6.

704

"Oriental Art and Culture" Scientific Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 3 Issue 4 / December 2022

2. Узбекистон Республикаси "Таълим тугрисида"ги конуни. - Тошкент: Шарк 2020.

3. Азизхужаев А. Укитувчи мутахассислигига тайёрлаш технологияси. -Т.: 2000 й.

4. Азизхужаева Н.Н Педагогик технологиялар ва педагогик махорат - Т., 2003 ва 2006.

5. Ашуров А. Мехнат ва касбий камолотда халк хунармандчилиги. Т.: 1998й.

6. Абдукудусов О. Урта махсус, касб-хунар таълим муассасаларида таълим-тарбия жараёнини самарадорлигини ошириш муаммолари. Методик кулланма. -Тошкент, 2002.

7. Sharon A. Wynne. Pedagogy professional responsibilities. EC-12 Teacher Certification. 2013.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.