Научная статья на тему 'ГИЛ, ЦЕМЕНТ, ГИПС ВА ГРАНИТ КАБИ ҚУРИЛИШ МАТЕРИАЛЛАРИНИНГ ФИЗИК-КИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ ҲАМДА ИШЛАТИЛИШИ'

ГИЛ, ЦЕМЕНТ, ГИПС ВА ГРАНИТ КАБИ ҚУРИЛИШ МАТЕРИАЛЛАРИНИНГ ФИЗИК-КИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ ҲАМДА ИШЛАТИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
231
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Кукун / масса / қоришма / боғловчилар / қатлам / оксидланиш / шакл / таркиб. / Powder / mass / mixture / binders / layer / oxidation / form / composition.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — B. Inogamov, R. Alimdjanov, K. Allayarov

Ушбу мақолада гил, цемент, гипс ва гранит каби қурилиш материаллари ҳақида умумий маълумотлар берилиши билан бир қаторда уларнинг таркиби, тузилиши, ишлатилиши, шунингдек физик-кимёвий хусусиятлари олинган маълумотлар асосида очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по строительству и архитектуре , автор научной работы — B. Inogamov, R. Alimdjanov, K. Allayarov

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PHYSICO-CHEMICAL PROPERTIES AND APPLICATIONS OF BUILDING MATERIALS SUCH AS CLAY, CEMENT, GYPSUM AND GRANITE

In addition to giving general information about building materials such as clay, cement, gypsum and granite, this article also reveals their composition, structure, use, and physico-chemical properties based on the obtained data.

Текст научной работы на тему «ГИЛ, ЦЕМЕНТ, ГИПС ВА ГРАНИТ КАБИ ҚУРИЛИШ МАТЕРИАЛЛАРИНИНГ ФИЗИК-КИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ ҲАМДА ИШЛАТИЛИШИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ГИЛ, ЦЕМЕНТ, ГИПС ВА ГРАНИТ КАБИ ЦУРИЛИШ МАТЕРИАЛЛАРИНИНГ ФИЗИК-КИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ ХДМДА ИШЛАТИЛИШИ

Иногамов Б.И.

ТА^У "Архитектуравий лойихалаш" кафедраси доценти Алимджанов Р.И.

ТА^У "Архитектуравий лойихалаш" кафедраси катта укитувчиси

Аллаяров К.О.

ТА^У "Архитектуравий лойихалаш" кафедраси катта укитувчиси https://doi. org/10.5281/zenodo. 7440646 Аннотация. Ушбу мацолада гил, цемент, гипс ва гранит каби цурилиш материаллари уацида умумий маълумотлар берилиши билан бир цаторда уларнинг таркиби, тузилиши, ишлатилиши, шунингдек физик-кимёвий хусусиятлари олинган маълумотлар асосида очиб берилган.

Калит сузлар: Кукун, масса, цоришма, богловчилар, цатлам, оксидланиш, шакл, таркиб.

ФИЗИКО-ХИМИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА И ПРИМЕНЕНИЕ СТРОИТЕЛЬНЫХ МАТЕРИАЛОВ, ТАКИХ, КАК ГЛИНА, ЦЕМЕНТ, ГИПС И ГРАНИТ Аннотация. Помимо общих сведений о таких строительных материалах, как глина, цемент, гипс и гранит, в данной статье также на основе полученных данных раскрывается их состав, структура, применение и физико-химические свойства.

Ключевые слова: порошок, масса, смесь, вяжущие, слой, окисление, форма, состав.

PHYSICO-CHEMICAL PROPERTIES AND APPLICATIONS OF BUILDING MATERIALS SUCH AS CLAY, CEMENT, GYPSUM AND GRANITE Abstract. In addition to giving general information about building materials such as clay, cement, gypsum and granite, this article also reveals their composition, structure, use, and physico-chemical properties based on the obtained data.

Keywords: Powder, mass, mixture, binders, layer, oxidation, form, composition.

КИРИШ

ГИЛ - соз лой, чукинди тог жинси булиб, 0,01 мм дан кичик субколлоид ва коллоид заррачалардан ташкил топади. Шунинг учун гил юкори гигроскопиклик хусусияти ва нам сигимига, куп букиш, катта ёпишкоклик, ковушкоклик хусусиятларига эга. Сувда тез букиб, ковушкок масса хосил килади, куриганда эса намлигидаги шаклини саклаб колади. Гил хар хил тог жинсларининг нурашидан хосил булган махсулотларнинг денгиз хамда кул хавзалари остида ёткизиклар хосил килиши натижасида пайдо булади. Катта чукурликдаги катламларда у хаддан ташкари каттик берч гилли жинсларга айланади. Минералогик таркибига кура гил каолинит, монтмориллонит, галлуозит ва бошка минераллардан иборат. Узбекистоннинг сугорма дехкончилик худудларида таркалган тупроклар таркибидаги каолинит, монтмориллонит купрок урганилган. Бундай минералли гил тупрокда яхши сув ва озука режимини вужудга келтиради хамда уни донадор килади. Шунинг учун кумли ва тошли тупроклар унумдорлигини ошириш максадида уларга таркибида куп органик модда тутувчи гилли минераллар (масалан, бентонит) солинади. Гилнинг таркибига караб курилиш ишларида уз урни бор.

БС12МС2 ЛМТ> ШЖОУЯТЮЖ

ШТЕКМАТЮКАЬ ЗСШетШС ГОиККАЬ УОЬиМБ 1 К8иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК: 2181-3337

ЦЕМЕНТ (лотинча caementum-шаFал, чакик тош) - сунъий ноорганик кукунсимон богловчи минерал хисобланиб, сув кушилса хамирсимон масса хосил булади, вакт утиши билан котиб, тошсимон жисмга айланади. Цемент хавода хам, сувда хам котиш хусусиятига эга.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Цемент курилишда жуда кенг кулланиладиган бетоннинг асосий таркибий кисми хисобланади. Цементнинг романцемент, портландцемент, глинозёмцемент, кенгаювчан, гидравлик кушимчали каби турлари мавжуд. Романцемент охактошни 900 градусгача куйдириш йули билан олинади, кейин майдалаб кукун холига келтирилади. Хом ашёнинг хилига караб, романцементнинг котиш муддати 15 минутдан 24 соатгача булиши мумкин. Унинг мустахкамлиги анча паст булиб, 25 дан 100 гача маркали булади. Шунинг учун хам унинг урнини XX - аср урталаридан бошлаб портландцемент эгаллай бошлади. Глинозёмцемент глинозём (алюминий оксиди)га бой булган тог жинслари - боксит (алюминий рудаси), охак ёки охактош аралашмасини куйдириш йули билан олинади. Кимёвий таркиби 40% СаО; 40% АЬ203; 6-8% SiO2 дан иборат. Тез котиши, мустахкамлигининг юкорилиги ва минераллашган сувларга тургунлиги билан ажралиб туради. Маркаси 300; 400; 500. Нархи портландцементга нисбатан 2,5-3 баробар баланд. Глинозёмцемент катта мустахкамлик талаб этиладиган бетон ва темир-бетон конструкцияларда, денгиз ва минераллашган сувлар таъсирида буладиган иншоотларда, тезкор йул ва курилиш ишларида, киш шароитида бетонлашда кулланилади. Кенгаювчан цементнинг таркибида глинозём цементдан ташкари ох,ак ва гипс хам булади; тез котади; ута мустахкам ва сув утказмас материал хисобланади. Кенгаювчан цемент гидроизоляция ишларида, чокларни ёпиш ва таъмирлаш ишларида кулланилади. Гидравлик кушимчали портландцемент (баъзан "пуццолан портландцемент" деб хам юритилади) цемент клинкери (тошколи) ва нордон гидравлик кушимчалар (трепел, диатомит, трасс, пемза ва бошкалар)ни биргаликда майдалаш (кукунлаш) йули билан тайёрланади. Гидравлик кушимчалар аралашма микдорининг 20-40% ини ташкил этиши мумкин. Бу цемент портландцементга нисбатан арзонрок булиб, гидротехника, водопровод ва канализация иншоотларида кулланилади. Агрессив сувлар таъсирига чидамли. Ушбу цемент саноатда XIX - асрдан бошлаб ишлаб чикарилади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

ГИПС (юнонча gypsos - бур, охак) табиий гипс -минерал; сувли калций сульфат тузи CaSO4 2Н20; таркибида соф холда СаО (32,56%), БО3 (46,51%), Н2О (20,93%) булади. Моноклин системада кристалланади. Кристаллари пластинкасимон, устунсимон, нинасимон ва толасимон куринишда булади. Купинча туташ донадор, толасимон массалар, турли кристаллик гурухлар тарзида учрайди. Тоза гипс рангсиз ва шаффоф; таркибида кушилмалар булгани кулранг, саргиш, кунгир ва бошка рангли булади. Минералогик шкала буйича каттиклиги 1,5-2; зичлиги 2300 кг/м 3, 20 градусда сувда эрувчанлиги 2,05 г-л. 170 градус атрофида киздирилганда яримгидрат СаБО4 0,5 Н2О (алебастр) га, ундан юкори температурада эса ангидрид CaSO4 га айланади. Гипс суви курий бошлаган кул ва денгиз хавзаларида сульфат тузларининг чукишидан пайдо булади. Гипс захиралари эса асосан гидротермал жараёнлар хамда ангидриднинг гидратлашиши натижасида хосил булади. Гипс катламлари Узбекистоннинг Фаргона (Кувасой), Бухоро (Когон) ва Сурхондарё вилоятларида топилган. ^урилишда гипс- СаБО4 0,5Н2О-

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

хавода тез бирикадиган ва тез котадиган богловчи модда хисобланади. Табиий гипсни 140-190 градус температурада пишириб олинади. ^овушок материаллар тайёрлашда, гипс-бетон, гипс-бетон буюмлар, кошинкор тошлар, буёклар ишлаб чикаришда, тиббиётда (гипс богловчилар тайёрлашда), хайкалтарошликда, сувокчилик ишларида ишлатилади.

ГИПС-БЕТОН-курилиш гипси асосида тайёрланадиган бетон тури хисобланиб, уни тайёрлашда тош минераллар (купинча, говак ва гадир-будур сиртли) ва органик (ёгоч кипиклари; майда сомон ва бошкалар) тулдиргичлардан фойдаланилади. Гипс-бетонга, одатда, ковушишини секинлаштирувчи кушилмалар, шунингдек, унинг сув ва атмосфера таъсирларига чидамлилигини оширадиган кушилмалар кушилади. Гипс-бетон ёгоч ёки органик материаллар билан арматураланади. Гипс-бетон асосида панеллар ва тусик плиталари, вентиляция блоклари, коплама листлар ("курук сувок") ва бошкалар тайёрланади.

ГИПС-БЕТОН БУЮМЛАР-курилиш гипси ва гипс-бетон асосида тайёрланадиган курилиш буюмлари хисобланади. Улардан тусик плита ва панеллар, пол остига ёткизиладиган плиталар, санитария-техникаси катаклари, шамоллатиш (вентиляция) блоклари, коплама листлар (гипсли курук сувок) ишлаб чикарилади. Гипс-бетондан тайёрланадиган тусик панеллари хаво намлиги 60% дан ошмайдиган хоналарда ишлатилади. Турар жой бинолари учун ишлатиладигани туташ килиб ёки эшик урни ва фрамугалар колдириб, 6 метр узунлик, 3 метр баландлик, 80-100 мм калинликда ишлаб чикарилади. Панелларга ишлатиладиган гипс-бетоннинг мустахкамлик чегараси камида 3,5 Мн/м2 (35 кг куч/см2) булиши лозим. Тусиц плиталари гипс-бетон ёки гипсдан 80-100 мм калинликда туташ ва ичи буш килиб ишлаб чикарилади. Пол остига ётцизиладиган плиталар 50-60 мм калинликда "хона улчамида" ёки хонанинг бир булагига тенг улчамда ишлаб чикарилади. Бундай плиталар гипс-бетондан тайёрланиб, ёгоч рейкалар билан арматураланади. Санитария-техникаси катаклари вертикал колипларда колипланадиган ёки алохида панеллардан йигиладиган хажмий элементлар тарзида ишлаб чикарилади. Шамоллатиш блоклари "кават"га тенг баландликда, 180 мм калинликда, 140 мм диаметрда очик вертикал тешикли

килиб ишлаб чикарилади. Коплама листлар хаво намлиги 70% дан ошмайдиган хоналарнинг ички деворларига коплаш учун ишлатилади. Бундай листлар орасига гипс тулдирилган картондан иборат. ^олиплаш конвейерларида 2500-3300 мм узунликда ишлаб чикарилади. Булардан ташкари девор тошлари, каватлар-аро ёпмалар, чордок ёпмалари деталлари, карнизлар, товушни ютувчи материал ва ёнгиндан мухофазаловчи буюмлар ясалади. Гипс-бетон буюмлар ишлатилганда ёгоч материаллар тежалади. Намдан асраш учун гипс-бетон буюмларнинг сирти сув утказмайдиган буёклар ёки пасталар билан копланади.

ГИПСЛИ ТУПРОКЛАР - таркибида ва горизонтларида гипс булган тупроклар хисобланиб курук дашт, чала чул ва чул тупрокларида, шунингдек, шурланган тупрокларда 10 см гача чукурликда (гипс каткалокли тупроклар) ва 50 см дан чукуррокда (гипсли тупроклар) учрайди. Ярим гидрат (CaSO4 0,5Н20), гидрат (CaSO4 Н20) ва икки гидрат (CaSO4 2Н20) куринишларда булади. Тупрокда гипснинг микдори 30% ва ундан ортик булиши мумкин. Хлоридлар (купинча гипс катламлари билан бирга учрайди) иштирокида гипснинг эрувчанлиги ортади. Шунинг учун тупрокда гипс микдори 20% дан ошса, экинларнинг сулиш коэффициенти хам ортади. Оксидланиш-кайтарилиш жараёнида

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

гипс маданий усимликлар учун захарли олтингугурт (II)-оксиди ва водород сульфид хосил килади. Таркибида ёппасига гипс горизонтлари булган тупроклар сугорилганда узанлар чукиши ва шакли узгариши мумкин. Шунинг учун бундай тупроклар узлаштирилганда гипсли горизонт чукурлиги ва калинлиги хисобга олиниши зарур. Шуртобли тупрокларнинг физик-кимёвий хоссаларини яхшилашда ва угит тарзида тупрокка гипс солинади.

ГРАНИТ (лотинча granum -дона)-тулик кристалланган нордон магматик тог жинси хисобланади. Материклардаги Ер пустида энг куп таркалган жинс булиб, таркиби кремний оксиди (SiO2) га бой. Ер пустининг чукур кисмида, магманинг бутунлай кристалланишидан хосил булади. Гранитнинг томирли тури порфир структурали. Кимёвий таркибига кура нормал ва ишкорли гранитларга булинади. Гранитда кварц, калийли дала шпати (ортоклаз, микроклин), нордон плагиоклаз (альбит, олигоклаз), шунингдек, слюда (биотит ёки мусковит), амфибол ва гохо пироксен булади.

Акцессор минераллардан апатит, циркон, магнетит, титанит, баъзан ортит, монацит, ксенотим ва рутил учрайди. Ранги кизил, пушти, оч малла, оч сарик, буз ранг, баъзан оч яшил булади.

ХУЛОСА

Гранит катта интрузив массив (шток, батолит) ва дайка, лакколит шаклида учрайди. Йирик донадор гранит рапокив дейилади. Баъзи гранитлар билан турли

кимматли металл конлари (калай, вольфрам, молибден, рух, кургошин ва бошкалар) боглик. Гранит яхши силликланади, булакларга ажралади, шунинг учун

иморат деворларини безаш, пойдеворига накшлар ишлаш, зинапоялар ясаш ва хайкалтарошликда куплаб ишлатилади. Узбекистонда Чаткол, ^урама, Х,исор, Зирабулок, Зиёвуддин ва бошка тогларда, хорижда Урал, Кавказ тогларида, Украина, Карелия, Кола ярим ороли, А^Ш ва Скандинавия мамлакатларида катта майдонларда таркалган. Гранитли интрузиялар ёши архейдан кайназойгача булган даврни уз ичига олган.

REFERENES

1. Adilovna, Q. S. (2021). Features of the Design of Public Buildings in the Organization of Public Services. 48(10).

2. Ozadovich, K. A., & Ismailovich, I. B. (2021). Issues of Organization of Service Sets onthe Uzbek National Highway A-380. Design Engineering, 2582-2586.

3. Inogamov, B. I., & Khasanov, A. O. (2021). Taking Into Account Socio-Functional Factors in the Design of Housing. Design Engineering, 2587-2589.

4. Yunusov, S. H., & Qodirova, S. A. (2021). Issues Related to National Forms in the Architecture of Uzbekistan. Design Engineering, 10940-10943.

5. Adilovna, Q. S., & Ozodovich, X. A. (2021). REQUIREMENTS FOR THE PREPARATION OF INTERIORS IN SECONDARY SCHOOLS. Emergent: Journal of Educational Discoveries and Lifelong Learning (EJEDL), 2(11), 74-77.

6. Ramatov, J., & Umarova, R. (2021). Central Asia in Ix-xii Centuries: Socio-political Situation, Spiritual and Cultural Development. Academicia Globe: Inderscience Research, 2(04), 148-151.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

7. Qodirova, S. A., Aripova, N. A., Raximov, L. S., Turebaev, J. O., & Abdusalomov, U. X. (2021). Requirements For The Formation Of The Historical Structure And Internal Environment Of Secondary Schools. The American Journal of Engineering and Technology, 3(04), 60-64.

8. Qodirova, S. A., Raximov, L. S., Allayorov, K. O., & Sodiqov, М. М. (2021). Peculiarities Of The Buildings Of The Cultural And Educational Center. The American Journal of Engineering and Technology, 3(03), 1-6.

9. Abdujabbarova, M., Nazarenko, T., Begmatova, D., & Tuxtayeva, M. (2021). Industrial Production Of The Republic Of Uzbekistan. The American Journal of Applied sciences, 3(11), 39-47.

10. Xushnazavovich, Q. R., Хатта^па, S. М., & Mirkamol o'g'li, S. M. (2021). Traditional Houses and Architecture of Kashkadarya. European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630), 12, 459-463.

11. Khasanov, A. O., & Allayarov, K. O. (2021). Residential Yurts Of The Ancient Nomads Of Central Asia And The Use Of Yurts In Tourism. The American Journal of Engineering and Technology, 3(01), 58-64.

12. Adilovna, Q. S. (2021). THE LINK OF CULTURAL AND EDUCATIONAL CENTERS TO THE SOLUTION OF THE PROJECT IDEA. Emergent: Journal of Educational Discoveries and Lifelong Learning (EJEDL), 2(11), 92-95.

13. Ozodovich, X. A., Iqramovich, A. R., & Shaxnazarovich, R. L. (2021). Location of auxiliary rooms inside the living rooms in bukhara traditional residential areas.

14. Khasanov, A. (2020). Organizing Eco Tourism Along With Uzbek National Automagistrale Way. Solid State Technology, 63(6), 12674-12678.

15. Khasanov, A. (2016). About several infrastructure constructions of the Great Silk Road. Int'l JInnov Sci Eng Technol, 3(6), 295-299.

16. Ozodovich, X. A., & Azim o'g'li, N. A. (2021). Formation of the "Obod Mahalla" System in the Villages of Uzbekistan and Serving the Population. BARQARORLIK VA YETAKCHI TADQIQOTLAR ONLAYNILMIYJURNALI, 1(5), 325-329.

17. Inogamov, B. I., & Khasanov, A. O. (2021). Taking Into Account Socio-Functional Factors in the Design of Housing. Design Engineering, 2587-2589.

18. Ozodovich, H. A., & Maribovich, Q. I. (2022). Improving the Design of Youth Innovative-Creative and Development Scientific Centers. Eurasian Scientific Herald, 7, 72-76.

19. TACI, A. K. About Several Infrastructure Constructions Of The Great Silk Road.

20. Mahmudov, O. Z. O., & Kasimov, I. M. (2021). THE STUDY OF THE GEOECOLOGICAL PROBLEMS OF A BIG CITY. Academic research in educational sciences, 2(4), 271-275.

21. Раззаков, С. Ж., Холбоев, З. Х., & Косимов, И. М. (2020). Определение динамических характеристик модели зданий, возведенных из малопрочных материалов.

22. Zokirjon o'g'li, M. O., & Kasimov, I. M. (2021). MODELING OF BUILDINGS. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(05), 772-781.

23. Dedakhanov, B., & Kasimov, I. (2022). ANCIENT ARCHITECTURE OF THE FERGHANA VALLEY FEATURES OF FORMATION AND DEVELOPMENT (ON THE EXAMPLE OF CIVIL ARCHITECTURE AND URBAN PLANNING). Science and innovation, 1(C6), 278-284.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

24. Ravshanovich, A. Z. (2021). Issues Of Improving Tourism Opportunities In Namangan Region. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 26(2), 40-44.

25. Ozodovich, H. A., & Maribovich, Q. I. (2022). Improving the Design of Youth Innovative-Creative and Development Scientific Centers. Eurasian Scientific Herald, 7, 72-76.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.