Научная статья на тему 'ГЕНДЕР ТЕНГЛИК ВА УНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШ САБАБЛАРИ'

ГЕНДЕР ТЕНГЛИК ВА УНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШ САБАБЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
264
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
гендер тенглик / мулоқот / гендер ёндашув / жинс / гендер дисфория / трансгендер / ижтимоий тенглик / бевосита ва билвосита камситиш. / gender equality / communication / gender approach / sex / gender dysphoria / transgender / social equality / direct and indirect discrimination.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Турсунов, Ахрор

Ушбу мақолада гендер тенглик бўйича турли илмий ёндашувларни жамлаштирган ҳолда тадқиқотлар таҳлил этилган. Шунингдек, гендер тенглик муаммоси миллий ёки глобал муаммо сифатида кўриб чиқилади. Ижтимоий тенгликка эришиш, айниқса, хотин-қизлар ва эркаклар ўртасида ҳақиқий тенгликка эришиш, жамият ҳаётининг барча соҳаларида уларнинг иштирокини кенгайтириш, жинс бўйича бевосита ва билвосита камситишни бартараф этиш ҳамда уларнинг олдини олиш мақсадида давлат томонидан гендер сиёсати амалга оширилишини таъминлашга доир масалалар ҳам ўрин олган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GENDER EQUALITY AND ITS REASONS

This article analyzes research on gender equality, bringing together different scientific approaches. Also, the problem of gender equality is considered as a national or global problem. Achieving social equality, especially real equality between women and men, expanding their participation in all spheres of society, eliminating direct and indirect discrimination based on gender and ensuring the implementation of gender policy by the state in order to prevent them are also included.

Текст научной работы на тему «ГЕНДЕР ТЕНГЛИК ВА УНИНГ КЕЛИБ ЧИҚИШ САБАБЛАРИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

ГЕНДЕР ТЕНГЛИК ВА УНИНГ КЕЛИБ ЧЩИШ САБАБЛАРИ

Турсунов Ахрор

УзЖОКУ тадкикотчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада гендер тенглик буйича турли илмий ёндашувларни жамлаштирган уолда тадцицотлар таулил этилган. Шунингдек, гендер тенглик муаммоси миллий ёки глобал муаммо сифатида куриб чицилади. Ижтимоий тенгликка эришиш, айницса, хотин-цизлар ва эркаклар уртасида уациций тенгликка эришиш, жамият уаётининг барча соуаларида уларнинг иштирокини кенгайтириш, жинс буйича бевосита ва билвосита камситишни бартараф этиш уамда уларнинг олдини олиш мацсадида давлат томонидан гендер сиёсати амалга оширилишини таъминлашга доир масалалар уам урин олган.

Калит сузлар: гендер тенглик, мулоцот, гендер ёндашув, жинс, гендер дисфория, трансгендер, ижтимоий тенглик, бевосита ва билвосита камситиш.

This article analyzes research on gender equality, bringing together different scientific approaches. Also, the problem of gender equality is considered as a national or global problem. Achieving social equality, especially real equality between women and men, expanding their participation in all spheres of society, eliminating direct and indirect discrimination based on gender and ensuring the implementation of gender policy by the state in order to prevent them are also included.

Key words: gender equality, communication, gender approach, sex, gender dysphoria, transgender, social equality, direct and indirect discrimination.

В данной статье анализируются исследования гендерного равенства, объединяющие различные научные подходы. Также проблема гендерного равенства рассматривается как национальная или глобальная проблема. Достижение социального равенства, особенно реального равенства между женщинами и мужчинами, расширение их участия во всех сферах жизни общества, устранение прямой и косвенной дискриминации по половому признаку и обеспечение реализации государством гендерной политики в целях их предотвращения.

Ключевые слова: гендерное равенство, коммуникация, гендерный подход, пол, гендерная дисфория, трансгендер, социальное равенство, прямая и косвенная дискриминация.

ABSTRACT

АННОТАЦИЯ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

КИРИШ

Жахон хамжамиятида хотин-кизларнинг ижтимоий-сиёсий ва иктисодий хаётдаги урни ва шу жумладан аёлларнинг эркаклар олдидаги хукук-мажбуриятларини амалга оширишда тенг хукуклилик сиёсати юритилмокда. Бу асосан аёлларнинг тугридан-тугри президент сайловларида ёхуд бошка бир катор давлат сиёсати ва иктисодиётини амалга оширувчи лойихаларга овоз бериш ёки тулаконли таклифлар билан чикишига изн берди. Агар шахс келиб чикиши (жинси, ирки ва миллати)дан катъий назар турли (ижтимоий хаётда) тахдидларга дучор булса, прокуротура ёки судга шикоят хати киритиши конун химоясидадир. ^онуннинг максади хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятларни таъминлаш сохасидаги муносабатларни тартибга солишдан иборат. Давлат хотин-кизлар ва эркакларга жамият хамда давлат ишларини бошкаришда, сайлов жараёнида тенг иштирок этишни, согликни саклаш, таълим, фан, маданият, мехнат ва ижтимоий химоя сохаларида, шунингдек давлат ва жамият хаётининг бошка сохаларида тенг хукук хамда имкониятлар таъминланишини кафолатлайди. Хотин-кизлар ва эркаклар уртасида хакикий тенгликка эришиш, жамият хаётининг барча сохаларида уларнинг иштирокини кенгайтириш, жинс буйича бевосита ва билвосита камситишни бартараф этиш хамда уларнинг олдини олиш максадида давлат томонидан гендер сиёсати амалга оширилишини таъминлашга доир вактинчалик махсус чоралар курилади1. Гендер тенглиги нима? Гендер тенглиги концепцияси хукук ва имкониятларнинг бутун спектрини камраб олади - ресурслардан фойдаланиш (масалан, согликни саклаш хизматлари) ва хукукий химоядан шахсий ва жамоат сохаларида карор кабул килиш кобилиятига, шу жумладан жамиятнинг сиёсий хаётида иштирок этишгача. БМТ гендер тенгсизлигининг халкаро индексини тузиб, тенглик ривожланишини кузатиб боради. У куйидаги асосий курсаткичларга асосланади:

Бандлик даражаси;

Таълим даражаси;

Парламентлардаги уринлар улуши;

Усмир кизлар орасида хомиладорлик ва тугиш холатлари;

Оналар улими даражаси.

Ушбу индекс, камдан-кам истиснолардан ташкари, гендер тенглиги иктисодий ривожланиш билан богликлигини курсатади, энг юкори курсаткичлар асосан ривожланган мамлакатларда ва энг паст курсаткичлар кам ривожланган мамлакатларда, хусусан, Сахрои Кабирдан жанубий Африкада.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

X,o3Hpru KyHga gyHë MaMnaKaraapuHHHr H^po xoKHMHarnga aënnap ynymuHH omupum Ha^a^aT reHgep TeHrauKKa эpнmнm, KpHyHnapHH h^pochmh TatMHHnam op^anu ^apoBOHHHKKa eTHmum Ma^cag KHHHÔ KyfiunraH. AMMO 6y эмпеpнк TagKHKOT Tanaö этagн. Caôaôu, (эмoцнoнaп apryMeffraam) ganunnap Tynnam Ba Kapopnap Kaöyn KH^umga (эмoцнa) xaa^öHra Sepunum KaHHanuK MyxHM axaMH^T Kac6 этagн. BunaMH3KH, aënnapHHHr ypTana xucoöga xaa^oHra Sepunumu M3gaH onTMHm (100/60%) Tyrpn Kenagu. AC^HHH onraHga Kapop Kaöyn KH^umga xaa^oHra ypHH 6opMH ëKH HyK?

MYXOKAMA BA HATH^AÏÏAP

ByryHru HmuMOHH-HKTHCogHH mapomga axonuHH h^thmohh xhmoa KHnnmHHHr acocHH Ma^cagu MexHaT coxacugaru HoMaKÖynnHKHH KaMafirapum: xaB^CH3 Ba MyHocuö MexHaT mapouraapuHH TatMHHnam, KammoK^HK Ba H^THMOHH HeraaHHmHHHr onguHH onum, gapoMagnapHH caKgaö Kpnum Ba öapna ynyH h^thmohh xhmoa TH3HMHgaH eTapnu gapa^aga ^oöganaHHmHH TatMHHnamgaH HÖopar H^thmohh xuMoaHHHr acocufi TaMoÖHnnapHHH Ky^namga KaMCHTHmnapra öapxaM öepyBHH Ba my öunaH öupra, h^thmohh xhmoa TH3HMHgaH neTga KpnraH maxcnapHH KaMpaö onumHH KeHraHTHpumra KaparanraH enuMnapHH umnaö HHKHm xucoönaHagH. XaB^cro, coOOM Ba MyHocuö MexHaT mapouraapuHH

TatMHHnamHH xaM KHpHTHm MyMKHH. X,ap 6up Tou^agaru HmnunapHHHr, xaM

эpкaкпap, xaM aënnapHHHr y3ura xoc эxтнё^пapннн xucoöra onraH xonga, öapna HmHHnapHHHr COF^HFHHH XHMOA KH-^umHu TatMHHnam ynyH MexHaTHH Myxo$a3a KH^Hm CHëcaTH oKH^oHa umnaö HHKumHH TaKo3o этagн.

AfiHHKca, paxöapnHK naBo3HMnapuga Ba Kapopnap Kaöyn KH^um gapa^acuga, myHHHrgeK, H^THMOHH mepuKnapHHHr BaKHnnuK ^yH^uanapuHH aManra omHpHmga reHgep MyBo3aHaTHHH TatMHHnam no3HM. YMyMaH onraHga ÖH3 "reHgep TeHraHK" HHHr acn moxhathhh aHraamHMH3 ynyH, aBBano yHHHr Kenuö HHKHm TapHXHra Mypo^aaT kh^smh3. By TaÖHHH öopnuK эмac, öanKH h^thmohh Ty3HHHm 6ynHÖ MatnyM 6up MatHoga HHcoHHHHr y3nurHHH aHraamra my 6unaH öupra maxcHH "MeH"HHH maKmaHTHpumra xH3MaT KH-^agH. ^HHcnapHH a^param Ba KaTtHH HHKOXCH3HHKHH Ky^naraH fflaKepnap rypyxH (Taxp - MacHxHHHr HKKHHHH KypuHHmura HMoHnunapHHHr BupnamraH ^aMH^TH, KynpoK fflefiKepnap HOMH öunaH MatnyM ôynuô, MHnneHap pecтaвpaцнoн xpucTuaH ceKTacura acocnaHraH. 1747 fiunga AHrnuaga, KeÖHH эca 1780-HHnnapga A^fflga TamKHn этнпгaн) reHgep TeHrnurHHHHr gacraaÔKH aManHëTHHnapH эgн. Ynap 1774-HHHH AMepuKara xu^paT KunumgaH ongHH AHrnuaHHHr mHMonHH-FapÔHH KucMugaru KyaKepnap ^aMoacugaH a^panuö HHKKaH. 1788-fiunga fflaKepnap MapKa3HH Ba3HpnurHHHHr öomnuFH MeaneM ^HHcnap TeHr Synumu KepaKnuruHH

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

вахий килган. Шундан сунг у аёл хамкасби булмиш Люси Райтни вазирликка олиб келди ва улар биргаликда жинслар хукукларини мувозанатлаш учун жамиятни кайтадан куришга харакат килишди. Меачем ва Райт етакчилик гурухини тузишди. Бунда асосан эркаклар эркаклар устидан назоратни урнатишган; аёллар эса аёллар устидан назоратни урнатишди. Бу уларнинг маънавий фаровонлигини шакллантиришига ишондилар. Шакерлар жамоасида аёлни эркак томонидан бошкарилиши шарт эмас эди. 1796-йилда Меачемнинг улимидан сунг, Райт вафотигача Шакерлар жамоасининг рахбари булди. Шакерлар 200 йилдан ортик вакт давомида гендер мувозанатини бир хил модельини саклаб колишди. Бунда хар бир жинсий алока (биологик жинсий алока, психологик жинсий алока) узига хос фаолият сохасида ишлайди, бу уз асносида аёл эркакка , эркак эса аёлга хурмат ила буйсиниши кузда тутилган2. XIX аср охирида гарб маданиятида аёлларга овоз бериш ва сайланган лавозимларни эгаллашга рухсат бериш бошланди. 1948-йилда БМТ томонидан Гендер тенглиги буйича якдил конун лойихаси ишлаб чикилди, аммо бу мамлакатлар негизида бир хил кабул килинмади. Бу конун лойихасини издошлари Таълим сохасидаги камситишларга карши конвенция (1960); Аёлларга нисбатан камситишнинг барча шаклларига бархам бериш тугрисидаги конвенция (1979); Вена декларацияси ва Хдракат дастури (Инсон хукуклари буйича Бутунжахон конференциясида, 1993 йилда кабул килинган); Аёлларга нисбатан зуравонликка бархам бериш тугрисидаги декларация (1993); 5 -максад: 2030-йилгача белгиланган Баркарор ривожланишнинг 17 та максадининг "Гендер тенглиги" ва бошкаларни мисол кимлиш мумкин. Инсоният бу масалада жиддий муаммоларга дуч келмокда. Шундай килиб, 2014 йилда БМТнинг атиги 143 мамлакати Конституция даражасида эркаклар ва аёллар уртасидаги тенгликни кафолатлаган ва 52 давлат бу кадамни куймаган. Дунёдаги хар учинчи аёл жисмоний ёки жинсий зуравонликка дучор булади. Турмушга чиккан ёки фукаролик иттифокида булган аёлларнинг атиги 57 фоизи жинсий алокалар, контрацептив воситалардан фойдаланиш ва репродуктив саломатлик хизматларидан фойдаланиш буйича карор кабул килади. Яна бир муаммо - мехнатни камситиш. Аёллар ишсизлик даражаси сезиларли даражада юкори, улар рахбарлик лавозимларини эгаллаш эхтимоли анча паст ва гендер иш хаки фарки глобал микёсда 23% ва кишлок жойларда 40% гача. Масалан, Россияда эркаклар ва аёллар уртасидаги иш хаки фарки 28% ни ташкил килади. Буларнинг асосий идеологияси репродуктив хукуклар буйича хизматлар ва гендер тенглиги таргиб килиш ва аёлларга нисбатан тазйикни тухтатиш стратегияси буйича ишлаб чикилган. Хуш, бугунги

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

замонавий дунёда бу макон ва замонга богланган холда миллийлаштирилмокдами? Зеро бундай номлашдан асосий максад хар бир давлат сиёсатчилари хайкираётган ёки бу мавзу устида бахслашаётган бир пайтда, айнан улар мазмун ва мохияти жихатидан ижтимоий-сиёсий ва иктисодий хаётда номутаносиб булган эркак ва аёлларнинг хукукларини химоялаш сифатида тушунишликларидадир. Бу борада Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси сенати раиси Танзила Нарбаева - Аёлларни рахбарлик лавозимларига кутариш, уларнинг репродуктив саломатлигини мустахкамлаш, бандлигини таъминлаш хамда тазйик ва зуравонликдан давлат томонидан химоя килиш буйича максадли ишлар олиб борилмокда, мухтожларни уй-жой билан таъминлаш дастури амалга оширилаётгани хакида айтади3. Дархакикат, кадимги юнон мутафаккирлари Сукрот, Афлотун, Арасту каби олимлари энг яхши давлат сифатида жамиятда тенглик ва адолат хукм сурган полисни назарда тутишган. Энг яхши конунлар сифатида хам барча тенглигини кафолатлаган конунларни илгари суришган. Эркак ва аёллар тенглиги гоясини юнон олими Антифонт уз асарларида куллаган холда: «Табиат барчани: аёлларни хам, эркакларни хам тенг килиб яратади, лекин одамлар инсонларни тенгсиз холатга солувчи конунларни ишлаб чикишади», деб таъкидлаган4. Аслидачи, бунга атрофимиздаги олам кандай муносабатда? Россия ташки ишлар вазирлигининг Москва давлат халкаро муносабатлар институти бошкаруви ва фукаролик жамиятининг хукукий асослари кафедраси профессори, тарих хамда юридик фанлари доктори К.Й. Константинович билдиришича: Жахон банки маълумотларига кура, шу максадда 131 давлатда 274 та конунчилик лойихаси амалга оширилган булиб, бу даврда жамият хаётининг куплаб сохаларида аёллар хукуклари кенгайтирилган. Жахон иктисодиёти форумига кура 2018-йилда дунёнинг 149 давлатидаги аёллар макомидаги узгаришлар хисобга олинди. Бу шуни англатадики аёллар сиёсат борасида сон жихатдан оксаётганлигидан дарак, деб таъкидлайди профессор К.Й.Константинович.5 Гендер тенгсизлиги муаммолари буйича мунозаралар ун йиллар мобайнида давом этмокда. Ушбу масала турли мутахассисларнинг турли хил тадкикотларини куриб чикишни талаб этади. Булардан яна бири Жудит Бутлер хаётини феминизм (тахр - феминизм бу аёлларнинг сиёсий, иктисодий, шахсий ва ижтимоий хукукларини кенгайтириш ва тенглаштиришга ва жинсий алокани енгишга каратилган мафкуралар, сиёсий ва ижтимоий харакатлар спектридир) га багишлаган фалсафа, социология ва жинсий муносабатларни тадкик этувчи сохалари муаллифларининг фикрича, «Мен хар доим феминист булганман. Бу шуни англатадики, мен аёлларга нисбатан

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

камситишларга, гендер тенгсизлигининг барча шаклларига каршиман, лекин бу мен инсон тараккиётига гендер томонидан куйилган чекловларни хисобга оладиган сиёсатни талаб килишимни англатади. Жинсий категория узгармас хам, табиий хам эмас, балки репродуктив жинсийлик максадларига буйсунувчи табиат категориясидан соф сиёсий фойдаланишдир6. Албатта, никох ва бир жинсли уюшмалар мавжуд вариантлари булиш керак, аммо уларнинг жинсий конунийлигини моделлаштириш зарур. Ген бу жинс эмас. Жинс бу пол ёки биологик турнинг маълум бир белгиси. Жинс бу гуёки маълум бир буёк ранги, у аник бир рангга эга, аммо уни хам кези келганда бошка ранглар билан кесишмасини, яъни ранг-баранг холатини шакллантириш мумкин7. Узбекистон Республикасида хизмат курсатган ёшлар мураббийси, "УзЖОКУ" кафедраси мудири, сиёсий фанлари доктори, профессор Мукимжон Киргизбоев бу борада шундай дейди: « «Жинс» тушунчаси узида куплаб мураккабликларни мужассамлаштирган булиб, гарб олимларининг фикрича, бу суз умумий холда узаро кесишаётган ранг-барангликлар генецияси йигиндисини, шунингдек, улар билан боглик белгиларини англатади. Лекин бу белгилар турли куринишларда бир хиллик касб этмайди ва нафакат репродуктивлик хоссаларини билдиради, балки жинсий диморфизмнинг барча спектрларини ифодалайди, бошкача айтганда мазкур куринишнинг жинсга боглик алохида анатомик , физиологик, психик ва хулкий сифатларини хам англатади8». Унда ген ёхуд гендер нима дегани? Ген бу ёруглик. Бу купрок замон, макон ва шу билан бирга ташки мухит таъсирига боглик. Бу ирсий хусусият ёки ирсий мослашувчанликдир хам. Яъни ген жамият сизни кандай кабул килишлигию, сиз жамиятга кандай кушилишлигингиздир. Бу (ген) ирк, миллат, синф, ёш танламайди. Психологияда бу инсоннинг кандай рухий хамда хулкий хусусиятларга эга эканлигини билдиради. Ген бу инсон хаёти давомида ташки мухит оркали орттирилади. Ёки психологик таъсир остида хам содир булиши эхтимолдан холи эмас. Масалан: Угил болага, сен кизларга ухшайсан ёки куркоксан дейиш, кизларга эса сени коматинг угил болаларникига ухшаб купол деяверишлик остида содир булиши мумкин. Бола тугилди ва у эркак жинсига мансуб аммо ундаги генетик тузилма аёллар психологиясига доир. Асл хакикат шуки, биз гендер тенгликни ноурин миллийлаштирмокдамиз. Асосий ургу шунда. Биламиз, табиатан эркаклар «Тестостсерон», аёллар эса «Эстроген»лар ишлаб чикаришади. Булар оркали жинсий етилиш содир булади. Бу нормал, яъни илмий жихатдан табиатнинг асосий конуни, диний жихатдан эса Аллохнинг мужизаси.9 Жамиятларнинг кенг доираси анъанавий учинчи гендер ролларига эга эди ёки бошка шаклда транс одамларни кабул килди.10 Бирок, аник тарихни

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

айтиш кийин, чунки трансгендер ва умуман гендернинг замонавий тушунчаси 1900-йилларнинг урталарига кадар ривожланмаган. Шундай килиб, тарихий тушунчалар табиий равишда замонавий тамойиллар оркали фильтрланади ва 1900-йилларнинг охиригача асосан тиббий объектив оркали куриб чикилди.11 Кадимги юнонистонлик Гиппократ (Геродотнинг ёзувини талкин килган) трансгендер шахслар хакида кискача гапиради. У "энйтияликлар касаллиги" ни тасвирлайди. Гиппократнинг мурожаати 1500-1700 йиллардаги тиббий ёзувларда яхши мухокама килинган. Пер Петит 1596-йилда ёзган асарида "скиф касаллиги" ни табиий узгариш сифатида курган, аммо 1700-йилларда ёзувчилар уни "меланхолик" ёки "истерик" психиатрик касаллик деб хисоблашган. 1800-йилларнинг бошларига келиб, трансгендер булиш Гиппократнинг гоясидан ажралиб туриши кенг таркалган, деб даъво килинган, аммо кам хужжатлаштирилган. 1800-йилларнинг бошларида Европа жиннихоналарида келтирилган одамлар уша даврнинг энг тулик маълумотлари Чевалиер Дъэон (1728-1810) хаётидан олинган. 1800-йилларнинг охирларида узаро кийиниш янада кенг таркалиб кетганлиги сабабли, трансгендер одамлар хакида мунозаралар купайди ва ёзувчилар трансгендер булишнинг келиб чикишини тушунтиришга харакат килишди. Куп тадкикотлар Германиядан чикди ва бошка Гарб аудиторияларига экспорт килинди. Узаро кийиниш 1800-йилларнинг охиригача прагматик нуктаи назардан куринди, у илгари сатирик ёки никоблаш максадига хизмат килган. Аммо 1800-йилларнинг иккинчи ярмида узаро кийиниш ва трансгендер булиш тобора кучайиб бораётган ижтимоий хавф сифатида куриб чикилди12. «Гендер дисфория» Булар узларини бегона танада муким яшаётгандек хис киладилар13. Статистик маълумотларга таянадиган булсак, гендер дисфорсияси эркакларда 30 000 кишидан бирида ва аёлларда хар 100 000 кишидан бирида учрайди. Трансгендер идентификаторига кура Янги Зелландияда утказилган миллий суровда тадкикотчилар 91 та урта мактабдан тасодифий танлаб олинган 8500 нафар укувчи орасидан респондентларнинг 1,2 фоизи «Сиз узингизни трансгендер деб хисоблайсизми?» деган саволга «ха» деб жавоб беришган14. Х,исоб китобларга шуни англатадики, 2013-йил мезонларига кура тугилишда эркак деб тайинланган одамларнинг тахминан 0,005%дан 0,014%гача ва тугилишда аёл булганларнинг 0,002%дан 0,003%гача гендер дисфорсияси ташхиси куйилган. Бу таркалганликнинг кам бахоланиши хисобланади15. Тадкикотлар шуни маълум киладики, утиш даврини бошдан кечирган катталар тугилишида эркакларга уч баравар купрок мойил булади , аммо болалик даврида утганлар орасида жинсий нисбат 1:1 га якин 16. Эгизак тадкикот усули популяциядаги

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

reHgep guc^opcHacHHHHr y3rapyBHaHnHrHHHHr 62%h upcHH oMHnnap ôunaH rooxgam MyMKHHnurHHH KypcaTgu17. 1970-HHnnapra rçagap ncuxoTepanua reHgep gnc^opcHacHHH gaBonamHHHr acocun ycynu ôynnô, ogaTga ogaMra Tyrunumga y3 ^HHcnra Mocnarnnrnra ëpgaM ôepumra KaparnnraH эgн. Eat3H mu^oKopnap x,anu x,aM reHgep guc^opcuacuHH gaBonam ynyH ^arçaT ncuxoTepanuagaH ^onganaHHmca x,aM, энgн y thôôhh apanamyBnapra KymuMna cu^araga umnaranumu MyMKHH18. ^hhchh guc^opcu^Hu ncuxoTepaneBTHK gaBonam ôeMopra Mocnamnmra ëpgaM ôepumHH y3 unura onagu. EeMopHHHr ^hhchh HgeHTH^HKaTopHHH Tyrunumga TaËHHnaHraH ^HHcra moc paBHmga y3rapTHpum op^anu reHgep guc^opcuacuHH eHrunnamTHpumra ypHHHmnap caMapacro ôyngn19. Ammo xynoca ypHHga myHH xonncoHa эtтнpo$ этнm KepaKKH, gyHëHHHr aKcapu^T gaBnaraapu ôunaH conumrapraHga M^X, MaMnaKaraapu MexpaT coxacnga эpкaкпap Ba aënnap ypTacugaru TeHraHKHH TatMHHnam fiynnga ce3unapnu MyBa^aKu^raapra эpнmгaн. Ynap reHgep TeHraurHHH TatMHHnam ôyHHna KeHHHrn rçagaMnapHH KyËHm, y3 TamKHnoraapu cuëcara Ba aMannëTHra ннтeгpaцнaпamгaн reHgep ëHgamyBHHH ^opun этнm ôyHHna ôapna h^thmohh mepHKnapHHHr catH-xapaKaraapuHH ônpnamTHpnm ynyH rçapopnap rçaôyn ^unum Ba CHëCHH upoga Kypcaram Ba^TH KenraHga pHBo^naHHm ôocKUHura eTgu.

REFERENCES

1. lex.uz https://lex.uz > docs O'RQ-562-coh 02.09.2019.

2. Lucky, Katherine. "The Last Shakers?". Commonweal. Retrieved December 13,

3. https://www.gazeta.uz/oz/ Parijdagi tenglik xalqaro forumi

4. The Trans History You weren't Taught in School. // Archived from the original on 23 January 2022.

5. Terryann C. Clark, Mathijs F.G. Lucassen, Pat Bullen, Simon J. Denny, Theresa M. Fleming. The Health and Well-Being of Transgender High School Students: Results from the New Zealand Adolescent Health Survey.

6. William Byne, Dan H. Karasic, Eli Coleman, A. Evan Eyler, Jeremy D. Kidd. Gender Dysphoria in Adults: An Overview and Primer for Psychiatrists // Transgender Health. . -T.,2018 №3. - C. 57. doi:10.1089 /trgh. 2017. 0053.

7. M. Landen, J. Walinder, B. Lundstrom. Prevalence, incidence and sex ratio of trans sexualism // Acta Psychiatrica Scandinavica. 1996. Vol. 93, iss. 4. - P. 221223. — ISSN 1600-0447. — doi: 10.1111/j.1600-0447. 1996.tb10638. x.

8. Frederick L. Coolidge, Linda L. Thede, Susan E. Young. The Heritability of Gender Identity Disorder in a Child and Adolescent Twin Sample (aHra.) // Behavior

2019.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

Genetics. 2002-07-01. — Vol.32, iss. 4. - P.251-257. doi:10.1023/ A:10197247 129 83.

9. Luk Gijs, Anne Brewaeys. Surgical Treatment of Gender Dysphoria in Adults and Adolescents: Recent Developments, Effectiveness, and Challenges // Annual Review of Sex Research. . - T.,2007. №18. - C.178-224. doi:10.1080/ 10532528. 2007. 10559851.

10. George R. Brown M.D. The Merck Manual of Diagnosis and Therapy (19th ed.). Whitehouse Station, NJ, USA: Merck, 2011. Pp. 1740—1747.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.