CC BY
18
SAVREMENI PRISTUP STRATEGIJ-SKOM UPRAVLJANJU U SISTEMU ODBRANE KONCEPTOM METODOLOGIJE U.S.
Veselin L. Mrdak a, Veljko P. Petrovic b, Branka R. Lukovic b a Vojska Srbije, Tehnicki opitni centar, Beograd, b Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Sektor za materijalne resurse, Uprava za odbrambene tehnologije, Beograd
DOI: 10.5937/vojtehg61-3192
OBLAST: logistika VRSTA CLANKA: prikaz
Sazetak:
Rad zeli da ukaze na znacaj savremenih pristupa strategijskog upravljanja u sistemima odbrane. Prikazace se rad americkih autora Leslie Lewis and C. Robert Roll „Strategija za zadatke: Metodologija za upravljanje i rasporedivanje resursa" (Strategy-to-task: a methodology for resource allocation and management). Koristili su se delovi rasprave navedenih autora, da bi opisali kako se metodologija strategija za zadatke moze primeniti za sistem planiranja, programiranja i budzetiranja (PPBS). U razvijenim zemljama Zapada prihvaceni su odredeni elementi strategijskog upravljanja za odredivanje i pracenja izvrsenja strategijskih planova u sistemu odbrane. Ovaj trend se siri i na druge drzave, sto je posledica nuznosti prihvatanja odredenih metodoloskih i tehnoloskih do-stignuca. Nekriticko prihvatanja odredenog pristupa strategijskog upra-vljanja moze da nanese veliku zbrku i probleme, pa je terminolosko i na-ucno objasnjenje ovog trenda od velike vaznosti.
Kljucne reci: PPBS (sistem planiranja, programiranja i budzetiranja); pristupi strategijskog upravljanja; nacionalni ciljevi; strategija nacionalne bezbedno-sti; ciljevi nacionalne bezbednosti; operativni ciljevi; planiranje; resursi.
Uvod
PPBS (Planning and Programing Budget System - Sistem planiranja, programiranja i budzetiranja) je naucno i metodoloski ute-meljen sistem za upravljanje resursima zasnovan na konceptu kriterijum-skog optimalnog planiranja i upotrebe vojnih snaga. Razvijen je u kompa-
e-mail: [email protected]
niji RAND - U.S, tokom kasnih osamdesetih godina proslog veka i prila-goden je za specijalne potrebe razlicitih klijenata. Autori navode da ga trenutno koristi nekoliko organizacija u americkom ministarstvu odbrane. Sustina programa je da proces donosenja povoljnih odluka o resursima obuhvati sva pitanja vezana za resurse - koristi i ogranicenosti, ukljucu-juci logistiku i reciprocitet potreba i odrzivosti resursa (Bedovic, Jakic, 2004). Metodologija obezbeduje da se planiranje, programiranje i budze-tiranje ucini racionalnijim i pouzdanijim na nacin da se povezu strategijski ciljevi na najvisem nivou upravljanja (top management) sa zadacima koje po horizontali i vertikali povezanosti izvrsavaju razliciti ucesnici u sistemu planiranja, programiranja i budzetiranja odbrane, na nizim nivoima. Pove-zivanje odredeno na osnovu ove metodologije, obezbeduje upravljanje sadrzajem, oblikom i nivoom povezanosti procesa i namenjeno je raznim ucesnicima PPBS-a da deluju medusobno uskladeno i efikasno u celo-kupnom sistemu odbrane. Ucesnici u procesu PPBS-a medusobno konti-nuirano razmenjuju i koriste kvalitativne i kvantitativne informacije na raz-licitim nivoima hijerarhije unutar sistema odbrane.
Pocetni program razvijen je da se poboljsa i unapredi metodologija za donosenje odluka o resursima u vazduhoplovnim snagama SAD-a. Postepeno koncept je modifikovan, da bi postao optimalan proces za donosenja odluka u PPBS-u sistema odbrane. On obezbeduje da rukovodi-oci budu neposredno povezani sa konceptom izvodenja aktivnosti. Na isti nacin, donosenje odluka o resursima moze biti povezano navise, od za-dataka ka strategiji. Takode ova metodologija kao koncept pocela je da se primenjuje u okruzenjima razlicitog nivoa komandovanja (CINCs okru-zenjima - Commander in Chiefs), u kojima postoji potreba da se raspra-ve sporna interesantna pitanja raspodele troskova ratnih koalicija (Lewis, Roll, 1993).
0 sistemu za planiranje, programiranje
1 budzetiranje (PPBS)
Koncept PPBS-a predstavlja glavni sistem za planiranje i upravljanje resursima odbrane u americkom ministarstvu odbrane. On povezuje ukupnu strategiju nacionalne bezbednosti SAD sa specificnim programi-ma. Projektovan je da naucno optimizira ogranicene budzetske resurse u smislu planiranja i izvrsavanja programa za vojne snage i sisteme, u smi-slu uspostavljanja naprednije strukture organizacije, sadrzajnijih i kvalitet-nije povezanih procesa. Cilj je da se odrede troskovi vojnih snaga, sistema i programa. PPBS je projektovan da otkrije varijante i obezbedi pro-cenu, ocenu i testiranje ovih varijanti u smislu troskova i dobiti. Ocekujuci
i zeijeni iziaz iz procesa je Program Odbrane, koji dokumentuje odiuke raspodeie giavnih Tesura.
PPBS je jedan od kijucnih aiata upravijanja u americkom sektorn Odbгane. Metodoiogija sa svojim tokovima procesa obezbeduje da sek-toг Odbгane upravija sгedstvima za spгovodjenje i kontroiisanje - Od-bгambene agende. Ciij je da se jasno izraze i povezano famu^u spoma pitanja, vise u nacionainom nego u rodovskom iii cak specificnim ClNCs (гaziiCiti nivoi komandovanje) teгminima. Zamisijeno je da se pravovro-meno obezbede sve vazne odiuke, koje imaju uticaj na tekuce iii buduce budzetiranje sistema odbгane.
PPBS obezbeduje „fornm" za nefoгmaine i fornaine debate o spoг-nim pitanjima i njihovim opcijama na svim nivoima u Sistemu odbrane. Da bi se spremili za Amaine rasprave, rnkovodioci i njihovo osobije mo-гaju da razmenjuju podatke i infoгmacije, гazvijaju opcije, i cak definisu posebnu ucesnicku strategiju u гaspгavi o rosísima.
PLANIRANJE
Slika 1 - Pгoces donosenja odiuka obiikovan pomocu PPBS Figure 1 - Dicision Process By the PPBS (Lewis, Roii, 1993, pp.7)
Crtez 2. pokazuje kijucne aktivnosti i dogadaje koji se unose u PPBS, za dvogodisnji budzetski cikius. Unutrasnji procesi u sistemu odbrane detaijno se anaiiziraju da bi se potciniii budzetskim zahtevima i ro-ainim mogucnostima za svaku godinu.
Jan Apr Jul
t f
Planiranje Fiskalno uputstvo
0 odbrani za generalstab
1 rodove
Okt
Jan
Pregled o koriscenju sredstava za fiskalnu godinu
/ /
Uputstvo o planiranju odbrane za fiskalnu godinu
Apr
^ Jul j
Okt Jan.
Pregled
Predlozeni Pregled budzeta program programa za rodove, uprave i sluzbe
t
Predlog budzeta za potpisivanja
JI
PLANIRANJE
PROGRAMIRANJE BUDZETIRANJE
Slika 2 - Opsti dvogodisnji PPBS ciklus Figure 2 - Generic Two-Year PPBS Cycle (Lewis, Roll, 1993, pp.7)
Faza planiranja: Iniciranje novog PPBS ciklusa pocinje odmah na-kon sto je budzet utvrden u Kongresu. U toku faze planiranja, horizont planiranja prostire se 15 godina. Vojni stav SAD procenjuje se na osnovu razlicitih interesa, ukljucujuci ciljeve nacionalne bezbednosti i ogranicenja resursa, raspolozivih vojnih strategija i ciljeva nacionalne bezbednosti ko-ji su sadrzani u direktivama odluka nacionalne bezbednosti i direktivama studija nacionalne bezbednosti. Izlaz iz procesa je dokument koji pred-stavlja strategijski plan za razvoj i upotrebu buducih snaga. Ovaj plan od-reden je uputstvom sekretara odbrane za planiranje odbrane koji se obja-vljuje u jesen ili pocetkom zime. Uputstvo za planiranje odbrane (DPG-Defense Planning Guidance) sadrzi uputstvo sekretara odbrane na viso-kom nivou za izradu programa odbrane. To odgovara Predsednikovoj strategiji nacionalne bezbednosti od koje su nacionalna vojna strategija i fiskalno uputstvo izvedene kao naum predsednika a uz pomoc savetnika za nacionalnu bezbednost i kancelarije za upravljanje i budzetiranje. Ona moze sadrzati vrlo jasan vodic - uputstvo u vezi sa glavnim programima koje sekretar odbrane zeli da opsluzuju a agencije ministarstva odbrane finansiraju u memorandumima programskih ciljeva sekretara odbrane.
Faza programiranja: Prelazak iz faze planiranja u fazu programiranja (iz perspektive sekretara odbrane) pada u proljece otprilike izmedu izdava-nja DPG-a i prosledivanja programa o resursima (POM-Program Objective Memorandums) od vojnih odseka i agencija odbrane. POM-i su programi o resursima koji odslikavaju DPG i fiskalno uputstvo. Zdruzena komanda i kancelarija sekretara odbrane (OSD - Office of the Secretary of Defense) vrse pregled i procenjuju POM-ve u smislu da li programi zadovoljavaju se-kretarevo uputstvo. Faza programiranja iznosi pet do sest godina.
Procena zdruzenog staba za programe o resursima (POM-ve) poja-vljuje se u unutrasnjem dokumentu. Predsedavajuci procene programa (CPA - Chairman's Program Assessment) procenjuje program. CPA procenjuje rizike ukupnih snaga koje predvida sluzba za eksploataciju i od-
brambena agencija u njihovim pojedinim POM-vima. U procesu procene rizika ukljucena je i procena koliko dobro POM-vi zadovoljavaju zahteve razlicitih nivoa komandovanja (CINCs-Commanders-in-Chiefs).
OSD i CPA vrse pregled Odeljenskih POM-va. Na osnovu analiza za-snovanih na ovim pregledima, OSD ukazuje na „sporna pitanja", ako po-stoje problemi, koji su prepoznati u toku pregleda. Prepoznati problemi se zatim izlazu, raspravljaju i resavaju na odboru za planiranje resursa odbra-ne. Sekretar odbrane bira rukovodioce visokog nivoa unutar OSD. Cesto su pojedinci (obicno su to pomocnik sekretara i rukovodioci servisa) uklju-ceni u resavanje posebnih spornih pitanja, za koja se trazi da se pazljivo saslusaju na posebnoj sednici. Odluke donesene o problemima spornih pitanja objavljuju se u memorandumu o programu odluka (PDM - Program Decision Memorandum), koje izdaje zamenik sekretara odbrane.
Faza budzetiranja: Usvajanje i izdavanje Memoranduma o programu odluka (PDM) obelezava kraj faze programiranja i otpocinjanje faze budzetiranja. Stvarnost je takva, da su sluzbe i agencije odbrane vec pocele da izgraduju jedan detaljan budzet jer su vec podneseni programi o re-sursima (POM). Nakon sto su primili program o odlukama pomocnika sekretara odbrane, oni moraju podesiti da se programi o resursima i budzeti saobraze sa programom o odlukama. Programi i budzeti podnose se na odluku kontroloru OSD (OSD comptroller) u obliku potvrdivanja procene budzeta (BES - Budget Estimate Submissions). Glavna sporna budzet-ska pitanja mogu biti saslusana u odboru za procenu budzeta (DPRB -Budget Review), sa konacnim odlukama objavljenim u seriji odluka o bu-dzetskim programima (series of Program Budget Decisions - PBD). Ce-lokupnost zavrsnih odluka o budzetskim programima (PBD), kada se po-novno razmatraju razliciti BES-vi, postaje predsednicki budzet za sistem odbrane, koji se podnosi na odluku kongresu.
Uobicajeno je da se u toku godine desi nekoliko istovremenih aktiv-nosti za vreme konstrukcije PPBS. Ove aktivnosti ukljucuju:
- popunjavanje (DpG) aktivnosti pomocu pregleda od dna ka gore (Bottom-Up Review),
- sabijanje pregleda budzeta i programa,
- pravovremenu isporuku budzeta.
Ni jedna od ovih aktivnosti ne menja, za sada, osnovu metodoloskog toka procesa PPBS-a (Lewis, Roll, 1993).
Strategija za zadatke i PPBS
Metodologija strategija za zadatke, bez obzira na njenu primenu, mora biti saglasna svim prethodno usvojenim dokumentima, dosledna i podrzavati u svakoj fazi koncept PPBS-a. Autori su u radu raspravljali o
tri primene ove metodologije: 1) komanda specijalnih operacija SAD (US-SOCOM - United States Special Operations Command), 2) snage SAD za Koreju (USFK - United States Force Korea) i 3) Armija SAD. Ovaj odeljak opisuje osnove programa koje su prilagodene rasporedivanju re-sursa i aktivnostima upravljanja za komandu specijalnih operacija (US-SOCOM). Autori su je koristili u toku razlicitih faza koncepta PPBS-a.
Na najvecem nivou hijerarhije, razmatraju se nacionalni ciljevi, koji su izvedeni iz tradicije SAD i koji su otelotvoreni u americkom ustavu. Oni se ne menjaju u kratkom vremena. Nacionalni ciljevi oblikuju osnove za sve programske naredbe koji se ticu nacionalne bezbednosti (videti crtez 3).
ELEMENT! VOJNIH SNAGA
ELEMENT! VOJNIH SNAGA
ELEMENT! VOJNIH SNAGA
ELEMENT! VOJNIH SNAGA
Slika 3 - Hijerarhija povezivanja Figure 3 - A Hierarchy of Linkages (Lewis, Roll, 1993, pp.9)
Strategija nacionalne bezbednosti razlaze se kroz posebne oblasti izvr-senja. Na taj nacin objedinjavaju se nacionalne, politicke, ekonomske, vojne i diplomatske aktivnosti da bi se dostigli ratni i mirnodopski ciljevi americke nacionalne bezbednosti. Ciljevi nacionalne bezbednosti odreduju sta mora biti uradeno da bi se sacuvali i zastitili nacionalni principi, ciljevi i interesi u odnosu na pretnje i izazove. Za razliku od nacionalnih ciljeva, ciljevi nacionalne bezbednosti menjaju se u skladu sa promenama u geopolitickom okruzenju.
Nacionalne vojne ciljeve formulise sekretar odbrane i predsedavajuci komandanta zdruzenog staba (CJCS - Joint Shiefs of Staff). Nacionalni vojni ciljevi odreduju na koji nacin ce strategija nacionalne bezbednosti biti vojno podrzana. Zbirno, oni odreduju strategiju nacionalne bezbednosti, koja odreduje (definise se na najvecem nivou) na koji nacin ce SAD odgovoriti na pretnje njihovoj nacionalnoj bezbednosti.
Operativni ciljevi predstavljaju sadrzaj i odreduju razlicite vojne strate-gije. Oni opisuju na koji nacin ce se snage koristiti da bi operativni ciljevi podrzali nacionalne vojne ciljeve. Oni takode odreduju vojnu strategiju za poseban region. Uputstvo sekretara odbrane i predsedavajuceg zdruzene komande (CJCS) definise posebnu regionalnu vojnu strategiju koja se odreduje u granicama programa nacionalne vojne strategije. Funkcionalni ciljevi (kao sto je pokazano na crtezu 3) naznacuju pomocne aktivnosti koje moraju biti predstavljene da bi potpomogle bilo koju vojnu operaciju.
PRIPREMANJE MISIJE
STALNI NADZOR
PROCENJIVANJE
Operativne jedinice
Centar za raspodelu sredstava
. , .. TPojedinacna informacije
obrada
komandoVAnji v •biTkom
Kontrolni elementi
VODJENJE MISIJE
Elementi snaga
DINAMICKA KONTROLA BITKE
f Pokreti za Napad Povratak u ^V
^ napad bazu )\
- platforma, naoruzanje
p*
Slika 4 - Opsti operativni koncept za izvrsenje utvrdenih vojnih zadataka Figure 4 - Generic Operational Concept For Accomplishing a Stated Military Task
(Lewis, Roll, 1993, pp.9)
Zadaci su tacno izrazeni pomocu razlicitih nivoa komandovanja (CINCs). To su posebne akcije koje moraju biti izvrsene da bi se ispunili operativni ciljevi. Svaki zadatak je odreden pomocu operativnog koncepta. Jedan operativni koncept isprepletan je zajedno sa razlicitim sistemima, organizacijama i taktikama neophodnim za ispunjenje jednog posebnog zadatka. Crtez 4. je sematski dijagram prepoznavanja kljucnih funkcional-nih elemenata opsteg operativnog koncepta. Operativni koncept razlozen je u pet kljucnih elemenata: 1) nadzor, 2) procena, 3) borbena kontrola/di-
X
o >
CO
o (N
0¿ LJÜ 0£ ZD O O
_l <
o
X
o
LU
I— >-
Q1 <
I—
S2
CO <
-J
O ■O
X LU I— O
o >
namicka kontrola, 4) pripremanje misije i 5) izvrsenje misije. Nadzor borbe-ne opreme predstavlja prikupljanje sirovih podataka o objektu zadatka i prenosenje tih podataka centrima koji se cesto nazivaju centri za spajanje inteligencije. Takvi centri kvalitativnim i kvantitativnim metodama analize pretvaraju sirove podatke u informacije koje mogu lako da koriste razliciti kontrolni elementi, a u nekim slucajevima operativne jedinice ako su pri-premljene za izvodenje misija. Misija izvrsenja je zavrsni posao operativ-nog koncepta i obicno ukljucuje tri faze: 1) pokret za angazovanje (borba), 2) angazovanje (borba) i 3) povratak u bazu (Lewis, Roll, 1993).
Komanda specijalnih operacija SAD (USSOCOM) i strategija za zadatke
USSOCOM je nastao 1986. g. Njegova misija je da podrzi opste i speci-jalne komande u oblasti antiterorizama, izvlacenja talaca, stranog unutrasnjeg razvoja (FID-foreign internal development) i humanitarne pomoci. Komanda se sastoji od: 1) komande specijalnih vojnih operacija (ARSOC - Army Special Operations Command), 2) komande pomorskih specijalnih ratnih dejstava (NAVSPECWARCOM - Naval Special Warfare Command) i 3) vazduhoplov-nih snaga za specijalne operacije (AFSOC - Air Force Special Operations).
USSOCOM se razlikuje od drugih razlicitih nivoa komandovanja (CINCs-va) na dva nacina. Prvi je, da je to je jedina komanda sa sopstvenim budzetom. U oblasti upravljanja resursima, USSOCOM deluje kao jedan servis (pozadinska sluzba). Kao i drugi servisi, USSOCOM je odgovoran za pla-niranje komandovanjem glavnih snaga, poznat kao program glavnih snaga 11 (MFP-11 - Major Force Command 11) koji oblikuje deo dvogodisnjeg mi-nistarskog budzetskog zahteva za kongres. Pomocu OSD uputstva, USSOCOM izvrsava nabavke i finansira sopstveno istrazivanje i razvoj kao i sop-stvene servise (sluzbe). USSOCOM mora odgovoriti na to uputstvo i ispunja-vati programe zasnovane na uputstvu sekretara odbrane. Drugo, USSOCOM nema posebnih regionalnih odgovornosti. To je komanda za podrzava-nje objedinjavanja i preciziranja komandi, ona je organizovana, opremljena i izvezbana da obezbedi sposobnosti kao odgovore na razlicite pretnje.
Ove sposobnosti cine USSOCOM jedinstvenim ucesnikom u procesu upravljanja resursima u ministarstvu odbrane. USSOCOM mora da odredi regionalne zahteve za specijalne operacije i da prevede ove zahteve u sposobnosti koje podrzavaju specijalne operacije. Zahtevi moraju, zatim biti predstavljeni i pripremljeni za kongres i OSD. Komanda saraduje sa raznim organizacijama u cilju razvoja sopstvenog programa. Npr. ona mora imati jake veze u procesu definisanja misije i zahteva za njihovo izvrsenje sa svojim unutrasnjim organizacijama - jedinicama i borbenim komandama. Komanda, spolja mora medusobno uskladivati rad sa sekretarom odbrane (SEC-DEF), CJCS (Chairman of the Joint Chiefs of Staff) i kongresom.
Kompanija RAND radi sa USSOCOM od 1991. godine. U analizi ko-ja je izvrsena od strane kompanije RAND, a u vezi nacina kako da se po-boljsa USSOCOM-ov proces razvoja snaga, zakljuceno je da USSOCOm mora imati procese planiranja, programiranja i budzetiranja koji su u skla-du sa ministarskim konceptom PPBS-a. Metodologija USSOCOM-ovog koncepta upravljanja resursima mora potpomoci da komanda jasno izrazi sopstvene sposobnosti upravljanja resursima u toku perioda u kome mnoge borbene i civilne misije nisu jasno odredene.
Sporno pitanje za USSOCOM bilo je na koji nacin on moze delotvor-no uticati na ukupni PPBS proces, ukljucujuci i formalne i neformalne elemente. Unutar USSOCOM-a, postojala je zabrinutost da tekuci procesi nece obezbediti pouzdan program razvoja snaga ili „pravi" izlaz. Pomocu „pravog" izlaza, ima se u vidu podrska USSOCOM-ve misije, koja se moze odbraniti i izvrsiti unutar fiskalnog i programskog uputstva kako je defi-nisano od strane SECDEF-a. USSOCOM-ov sistem nije bio dovoljno so-fisticiran i analitican da ispuni ove kriterijume.
Istrazivacki tim poceo je procenjivanje kako su uradeni USSOCOM-vi planovi, programi i budzeti za resurse. Naglasavanje je bilo na funkci-jama planiranja i programiranja (videti crtez 5). Buduci da je cilj bio da se podrze poboljsanja u USSOCOM-im odlukama za upravljanje resursima, istrazivaci RAND kompanije usredsredili su se na uSsoCom - ve aktiv-nosti u toku PPBS procesa, sa posebnim isticanjem faze programiranja.
JSC fiskalno ogranicenje
"" strategija
nacrt uputstva odbrane
sporna pitanja
odbrambeno uputstvo
program o spornim pitanjima
KONG-RES odobren budzet
rasprava o budzetu ¡
iskoriscavanje budzeta J^
program o spornim pitanjima budzetska sporna pitanja/reklamacije
budzet
Slika 5 - Obrazac „Strawman" Picrure 5 - The "Strawman Template" (Lewis, Roll, 1993, pp.11)
X
o >
CO
o <N
W 0£ ZD
o
o <
o
X
o
LU
I— >-
CC <
I—
S2
w <
-j
CD >Q
X LU I—
o
o >
Zakljucak autora je, da bilo kakva preporuka za USSOCOM u vezi poboljsanja upravljanja i rasporedivanja resursa mora da sadrzi elemente da se zahtevi ministarstva odbrane u razlicitim fazama PPBS-a povezuju od strategije nacionalne bezbednosti ka nizim specificnim vojnim zadaci-ma. Stavise, ovi elementi moraju biti pouzdani, ponovljivi, merljivi i lako proverljivi.
Takode, uvideli su da razlicitim clanovima komande za specijalne operacije nedostaje jedna rasprostranjena - jednoznacna terminologi-ja za opisivanje operacija i resursa. Ovaj nedostatak pripisan je neis-kustvu komande. U odredivanju i rasporedivanju komandnih resursa, svi ucesnici ne moraju raditi po istovetnom obrascu. Nedostatak do-sledne leksike pojavio sa kao glavna smetnja za USSOCOM-ov proces upravljanja resursima. Autori su dali primer, da komanda cesto razmatra resurse vise kao individualne stvari - personal i opremu, nego kao grupisanje kriticnih resursa koji odslikavaju najefikasnija sred-stva za izvrsavanje zadataka. Da bi se prikupili resursi na odgovara-jucem nivou objedinjavanja (tako da bi tradeoff analize izmedu razlici-tih skupova sposobnosti mogli biti izradene), bile su potrebne pou-zdane definicije kljucnih termina za operativne ciljeve, zadatke i resurse.
Jedan vazan izazov po autorima bila je velicina USSOCOM-a, zbog toga sto su njegova strukturna snaga i budzet bili relativno mali. USSOCOM odreduje svoje resurse na izuzetno detaljnim nivoima (po-jedini bataljoni, puske, kamioni, i itd.). Prema tome, zakljucili su da je bilo veoma tesko da se prikupe resursi na dovoljno velikom nivou, koji je neophodan iz dva razloga: 1) da se izvedu tradeoff analize izmedu razlicitih skupova resursa za izvodenje posebnog zadatka i 2) da se omoguci komandi da predstavi sopstvene zahteve o resursima za OSD, zajednicki stab i kongres na jednom nivou u skladu sa drugim entitetima ministarstva odbrane. Ovo je posebno vazno da bi se po-moglo USSOCOM - u pri odmeravanju snaga u debatii o resursima u ministarstvu odbrane.
Navedena su tri predloga za poboljsanja zasnovana na gore nave-denim razlozima:
- da se razviju veze izmedu ciljeva nacionalne bezbednosti i programa USSOCOM-a sa zahtevima za resurse,
- da se promeni USSOCOM-ov proces planiranja i programiranja, funkcije i strukture podataka,
- da se isprave izabrane funkcije i organizacione strukture (Lewis, Roll, 1993).
Sistem USSOCOM-ve strategije za zadatka
Crtez 6. pokazuje prepravljen program strategije za zadatke prime-njene na USSOCOM.
Slika 6 - Povezivanje USSOCOM hijerarhije Figure 6 - USSOCOM Hierarchy of Linkages (Lewis, Roll, 1993, pp.14)
Ciljevi nacionalne bezbednosti
Podsticaj za USSOCOM-ve ciljeve potice od ciljeva nacionalne bezbednosti. Ciljevi USSOCOM-a treba da podrzavaju nacionalne ciljeve koji su obu-hvaceni ustavom. Ciljevi nacionalne bezbednosti nalaze se u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD. Ovi ciljevi zasnovani su na opazenim ciljevima, na-merama i ponasanjima potencijalnih neprijatelja i njihovoj sposobnosti da izvr-savaju strategije koje ugrozavaju americku nacionalnu bezbednost. Kao sto je ranije utvrdeno ciljevi nacionalne bezbednosti menjaju se u odgovoru na me-njanje okruzenja. Popisana su cetiri glavna cilja nacionalne bezbednosti:
- produzenje prevlasti SAD,
- zdrava ekonomija u neprekidnom razvoju,
X
o >
CO
o <N
LJÜ 0£ ZD O
o <
o
X
o
LU
I— >-
CC <
I—
S2
w <
-j
CD >Q
X LU I—
o
o >
- zdrave, zajednicke i politicki snazne veze sa saveznicima i prija-teljskim nacijama,
- trajna svetska bezbednost, sa politickim i ekonomskim slobodama, ljudskim pravima i blagostanjem demokratskih institucija
Vojni nacionalni ciljevi
Autori zakljucuju da je normalno da nacionalni vojni ciljevi trebaju da budu izvuceni direktno iz strategije nacionalne bezbednosti. Specijalne operacije, medutim, takode ukljucuju politicke i ekonomske aktivnosti. Na primer, inostrana unutrasnja odbrana (FID - foreign internal defense) i misija odrzavanja mira moraju biti uskladeni sa slozenim civilnim agenci-jama (non-DoD agency), npr. americka agencija za medunarodni razvoj (USAID - U.S. Agency for International Development), drzavno odeljenje - the State Departmant, etc, koje ne ukljucuju direktne vojne akcije. Da bi prikupili sve potencijalne vojne ciljeve koji bi mogli uticati na operacije specificnih vojnih ciljeva (SOF- Specific Military Objectives), takode je po-trebno da se ispune zahtevi iz dokumenta i kratkih uputstava koje je izda-la kancelarija pomocnika sekretara za specijalne operacije i sukobe ni-skog intenziteta (ASD-SO/LIC - Office of Assistant Secretary for Special Operations and Low Intensity Conflict), drzavnog odeljenja i zajednickog staba. Nacionalna vojna strategija odreduje nacionalne vojne ciljeve:
- odvratiti napad u sporazumu sa saveznicima,
- obezbediti globalni (sveobuhvatni) pristup i uticaj,
- podrzavati regionalnu stabilnost i saradnju,
- zaustaviti protok ilegalnih droga,
- suzbijati terorizam.
Koristeci nacionalnu vojnu strategiju, odreduju se cetiri specificna vojna cilja (SOF-a). Osnovni princip, bio je da se odrede dodatno siroke kategorije za prikupljanje svih USSOCOM-vih aktivnosti (vojnih i civilnih), da bi bili sagla-sni sa siroko odredenim nacionalnim vojnim ciljevima. Kategorije su isto tako morale da se uviju u strategijski koncept kao sto su izvedene u vojnoj nacio-nalnoj strategiji - odvracanje, rekonstrukcija snaga, istureno prisustvo (forward presence) i odgovor na krize - da bi podrzali vojne nacionalne ciljeve.
SOF-vi vojni ciljevi su: (1) ratne sposobnosti, (2) vojne aktivnosti odrzavanja mira, (3) sposobnosti nacionalne misije, (4) funkcije podrske, koje ukljucuju istrazivanje i razvoj.
Sledeca razmatranje autora bili su SOF-vi operativni ciljevi. Oni predstavljaju CINCs viziju i strategijsku perspektivu o tome kako bi razli-cita vojna sredstva podrzala nacionalne vojne ciljeve i ciljeve nacionalne bezbednosti. Oni predstavljaju vezu izmedu nacionalnih i vojnih ciljeva na visokom nivou i SOF-vih specijalnih operacija i resursa koji podrzavaju ove operacije. Operativni ciljevi poticu od raznolikosti preporuka koman-
de specijalnih operacija (USCINCSOC - Commander in Chief, United States Special Operations Command): preporuke komande specijalnih operacija (SOCOM - United States Special Operation Command), doktri-narnih komponenata: USCINCSOC strategijske perspektive, USCIN-CSOC operativni koncept, konferencijskih izvestaja o mirnodopskom an-gazovanju, USCINCSOC kratka uputstva o strategijskim perspektivama.
Autori su prepoznali 24 operativna cilja. Oni su razdeljeni izmedu SOF-vih specificnih vojnih nacionalnih ciljeva, angazovanja za odrzavanje mira, nacionalne misije i podrzavanje funkcija. Oni ukljucuju takve SOF-ve ciljeve kao sto su: strategijska agilnost (spretnost), uvezbavanje operativnih ne-predvidenih slucajeva, tehnoloske superiornosti i aktivnosti odrzavanja mira.
SOF-vi operativni zadaci odreduju sledeci nivo hijerarhije. Oni podr-zavaju SOF-ve operativne ciljeve. Operativni zadatak je da se aktivnosti SOF-va moraju izvrsiti da podrze jednu ili vise operativnih ciljeva. Na primer, postoji nekoliko operativnih zadataka koji podrzavaju USSOCOM-ve ciljeve odrzavanja mira. Oni ukljucuju izmedu ostalih: specijalne operaci-je, strategijsko izvidanje, istrazivanje specijalnih operacija i rizika, psiho-loske aktivnosti i aktivnosti obmane.
SOF-vi zadaci angazovanja su akcije koje moraju biti izvrsene za podrzavanje operativnih zadataka. Na primer operativni zadatak, psiholoske operacije (PSYOPs - psychological operations) i operacije obmane ukljucu-je takve zadatke angazovanja kao sto su obezbedenje obavestajnih infor-macija o unutrasnjim i spoljasnjim nadgledanim i finansiranim teroristickim aktivnostima, izvrsenje PSYOPs-a da bi se promenio odnos o sponzorisa-nim rezimima i domacem stanovnistvu prema SAD i izvrsavanje prikupljenih informacija i aktivnosti razglasavanja. Zadatak individualnog angazovanja moze doprineti da se operativni zadatak moze podrzati za vise od jednog operativnog cilja. Ova promena od opstih strategija ka zadacima (STT -Strategy-To-Task,) omogucila je autorima da konacno odrede jedan odvojen skup zadataka koji sadrzi sve USSOCOM-ve aktivnosti, koje zatim potpo-mazu povezivanje svih USSOCOM-vih resursa za zadatke. Takode ce omo-guciti USSOCOM-vim rukovodiocima da procene kako njihovi resursi mogu biti upotrebljeni za vise zadataka. Sposobnost da se izvrsi jedan zadatak, obezbeduje SOF-vu sposobnost. Komanda koja se zasniva na sopstvenim odlukama o resursima, obezbeduje SOF-ve sposobnosti za ratne CINCs-ve.
Elementi SOF-vih snaga oblikuju konacnu zadnju kolonu hijerarhije resursa. Elementi snaga su grupe resursa (personal, uvezbavanje i opre-ma) neophodni da se izvrsi zadati zadatak. Zbog toga sto mnogi razliciti tipovi elemenata snaga mogu biti korisceni da podrze zadatak, rukovodi-oci moraju izabrati kombinaciju resursa koja je najracionalnija za izvrsavanje zadatka. Kao nove pretnje ili misije nastajanja (mission emerge), novi element snaga mogao bi biti definisan da podrzi nove operativne ciljeve i njegove pridruzene zadatke.
<N I
3
p. p
S.. ig
lo ol
d o t e m
m o
t p
o k e n ra
.a
d o u m e t is si
aj ljv
ra pr
m
s
ra rt
s p
is pr
e m
er vr
a S
d
>
k,
a d
Tipicni SOF-vi elementi snaga su: bataljoni specijalnih snaga, bata-Ijoni rendzera, protivdiverzantski vod (SEAL platoons), nosac aviona i posada AC-130, i bataljon PSYOPs. SOF-vi elementi snaga su grupisani da zajedno oblikuju specijalne zdruzene snage za operativne zadatke (JSOTF-Joint Special Operations Task Force). Elementi snaga treba da podrze odrzivost resursa koji su razmatrani kao modul (sastavni blok) za izvrsavanje zadatka.
Crtez 7. pokazuje primer povezivanja za jedan operativni zadatak, psiholoske operacije (PSYOPs). Svaki blok pokazuje kako je strategija nacionalne bezbednosti povezana nadole ka elemenima snaga i konacno kako su obezbedeni resursi za PSYOPs sposobnosti.
vojnom pretnjom podrzati demokratske institucije od napada, prinude, pobune, prevrata, terorizma i nezakonite prodaje narkotika
NE-nacionalna ekonomija, BP-bezbedonosna politika, ST-strategija
sprovoditi bezbedonosne operativne aktivnosti ...prvenstvena svrha koja zahteva pripreme za primenu ubojitih snaga za dostizanje bezbedonosnih ciljeva
sprovoditi inostrane unutrasnje odbrambene aktivnosti u bilo kojoj programskoj akciji koje su preduzela druge vlade da oslobode i zastite sopstveno drustvo
sprovoditi psiholoske aktivnosti - promeniti odnos prema sponzorisanom rezimu i domacem stanovnistu u pravcu americkih interesa
4TH POG (AC) 2D POG (RC) 5TH POG (RC) 7TH POG (RC) 14TH POG (AC) 193 D SOG (NG) 193 D SOS (NG)
PSYOP-ocenjivacki tip PSYOP-snage za izvrsenja zadatka PSYOP-grupa za izvrsenje zadatka 3x EC-130E
Crtez 7 - Operativna karta puta za strukturu PSYOPs snaga Picture 7 - Operational Road MAp For PSYOP Force Structure (Lewis, Roll, 1993, pp.17)
Autori smatraju da je sa SOCOM-om, americka vojska sposobna da utvrdi postojanost i stabilnost kroz hijerarhiju, koja pocinje na najvecem nivou i odvodi se kao levkom ka dole prema stvarnim resursima za elemente snaga. Posebno tesko za USSOCOM je da odrzava svoje resurse koji su definisani na najvecem nivou prikupljanja, tako da opcije o resursima mogu biti detaljno raspravljane (Lewis, Roll, 1993).
Sporna pitanja razvoja snaga u vojsci SAD
Kao servis, vojska je odgovorna za zadovoljavanje OSD uputstva i razvoj opcija kao odgovor na zahteve ovog uputstvo. Od autora je trazeno da pokusaju da primene metodologiju STT da potpomogne donosenje odluka za razvoj americkih vojnih snaga. Cilj je bio moder-nizacija vojske. Zahtev je bio da se ispostuje saglasnost u hijerarhiji sistema odbrane i odgovornost za primenu strategijskog odbrambenog uputstva:
- projektovati PPBS koncept zasnovan na ogranicenjima, troskovi-ma i dobitima;
- projektovati fleksibilnu struktura snaga (snage nisu srazmerno smanjene od hladnog rata i morale bi biti sposobne da deluju jedno-strano),
- treba se usredsrediti na zajednicko operativno okruzenje,
- tehnologija treba da je neophodan element,
- sistem treba da je procenjen za visestruko nepredvidene doga-daje.
Tadasnja americka administracija primetila je da zahtevani resur-si moraju da budu razmotreni i rasporedeni unutar konteksta novo-de-finisane cetiri opasnosti: oruzje za masovno unistenje, regionalni su-kobi, unutrasnje i spoljasnje pretnje za novonastale demokratije i sla-bljenje americke industrijske osnove. Ove pretnje zahtevale su da budu definisane unutar konteksta vojne strategije i unutar granica para-metara odbrambenih resursa. Preovladujuci stav je da se od vojnih servisa trazi da primene resurse za oblasti koje imaju otvorena eko-nomska i politicka sporenja. Autori su dali naglasak na zajednicke operacije, a servisi treba da se takmice i konkurisu za sopstvenu mi-siju i resurse. Stoga hijerarhija mora u velikoj meri da osigura sve kljucne zajednicke operativne ciljeve i zadatke u kojima bi vojska uce-stvovala.
Istrazivacki tim je zakljucio da su se otkrile cetiri opasnosti na vise mesta unutar hijerarhije STT. Uz to, osnovna struktura bila je je-dva promenjena da bi se mogla prilagoditi promenama. Crtez 8. po-kazuje autorsko poimanje ukupne strukture. Otkrice se da se cetiri opasnosti i podgrupe ovih opasnosti pojavljuju delimicno ili skupa, kao nacionalni vojni ciljevi i operativni vojni ciljevi. Postoje dodatni nivoi koji nastaju pod ovim nivoima, ali oni nisu prikazani ovde. Pod-skup sadrzi nize vojne operativne ciljeve koje bi mogla izvrsiti americka vojske.
Programi
Nacionalni cilievi
I
Strategiia nacionalne bezbednosti
I
Cilievi nacionalne bezbedonosti I
Nacionalni politicki cilievi Nacionalni voini cilievi Nacionalni ekonomski cilievi
Nacionalni voini cilievi
Voini
operativni
cilievi
Voini
operativni
zadaci
Strategiisko odvracania
Variianta odbrane 1
Regionalni konflikti
Odbrana od balistickog raketnog napada
Dostizanie dominaciie na boiistu
Elementi 1
voinih Elementi
snaga kopnene voiske
Elementi pomorskih snaga
6Èà
Organizaciia, oprema, uvezbavanie
-1-
Proiekciia snaga Druge operaciia zatim rat Infrastruktura odbrane
Odrzavanie mira
Industriiska osnova
Izvodenie mirovnih operaciia
Odrzavanie Industriiske osnove
Elementi vazduhoplovnih snaga
Elementi snaga SOF
Crtez 8 - STT primenjena u americkoj vojsci Picture 8 - STT As Applied to the U.S. Army (Lewis, Roll, 1993, pp.18)
Vojni operativni zadaci sadrze spiskove osnovnih vojnih zadataka. Neki od ovih zadataka su nesumnjive vojne misije, drugi mogu da konku-risu unutar vojnih servisa. Druga dimenzija kod definisanja operativnog zadatka je da se verovatno ne bi napravio spisak osnovnih vojnih zadataka pre cetiri godine u savezu sa vojnim snagama Ujedinjenih nacija. Autori su takode smatrali, da je bilo neophodno da se pronadu nevojni ratni zadaci kao sto su: „pomaganje u operacijama pomoci u prirodnim nesrecama", „obezbedenje bezbednosti spasioca u prirodnim katastrofa-ma" i „izvlacenje civila iz opasnih oblasti".
Pristup koji su autori ukratko prikazali omogucio je americkoj vojsci, da pocne sa procenom sopstvenih struktura i osavremenjavanje pomocu operativnih ciljeva i zadataka nasuprot drugim servisima. Autori ovo nazi-vaju „konkurencija izmedu razlicitih sistema". Oni smatraju da ce pomocu navedenog pristupa, rukovodstvo ministarstva odbrane odlucivati o siste-mu zasnovanom na sopstvenim sposobnostima za obezbedenje sposob-
nosti za visestruke oblasti misija. Autori naglasavaju jedinstvenost pristu-pa ali i njegovu neophodnost da bi se podrzale posebne misije. Ministar-stvo odbrane SAD, odluku o svakom resursu mora da opravda iz razlici-tih perspektiva. Crtez 9. ilustrativno prikazuje poredenje konkurencije iz-medu razlicitih sistema (Lewis, Roll, 1993).
Vojni operativni zadatak: Dostizanje prednosti na bojistu protiv naoruzanih neprijateljskih snaga
podzadatak 1
Vise od dva zahtevana podzadatka za izvrsenje operativnog koncepta protiv naoruzanih neprijateljskih snaga-koje ce nastaviti da se razvijaju
Oznaka sredstva, veze izmedu sredstava tokom operacija i preged troskova za sredstvo tokom operacije
Crtez 9 - Ilustrativno poredenje Picture 9 - Illustrative comparison (Lewis, Roll, 1993, pp.19 )
Nastajanje uloge CINCS u PPBS procesu
Goldwater-Nichols-vi zakoni iz 1986. godine zasnovani su na novom naglasavanju uloge CINCs-a odbrambenom planiranju, posebno u objedi-njavanju njihovih zahteva u procesu rasporedivanja resursa. USFK je podu-jedinjena komanda, cija misija je potpuno povezana sa okruzenjem saveza Republike Koreje i SAD. Ova komanda je obezbedila vaznu studiju slucaja. Autori su zeleli da vide da li bi mogli da povezu americke nacionalne ciljeve sa programima u takvom multidimenzionalnom okruzenju. Politicka i eko-
X
o >
co
o (N
0¿ LJÜ 0£ ZD O O
_l
<
o
X
o
LU
I—
>-
Q1 <
I—
S2
co <
-J
O ■O
X LU I—
O
o >
nomska razmatranja povezana su sa svim vojnim odlukama, koja su napra-vljena na ovoj vojnoj pozornici. Pored toga sporna pitanja podele troskova, morala su da budu razmatrana u bilo kojoj donesenoj odluci o resursima.
Cilj STT-a, u vezi njene primeni za USFK je da obezbedi koman-du sa osnovama za procenjivanje alternativnih programa koji bi potenci-jalno mogli ispuniti ratne komandne potrebe i zatim da utvrde i procene prioritete komandnih resursa unutar sadrzaja strategije nacionalne bez-bednosti. CINCs-vi planovi utvrduju zahteve za vojne snage i obezbeduju osnove za procenjivanje alternativnih nacina da se dosegnu operativni ci-ljevi. CINCs-vi su sustinski zahtevaoci resursa.
U okruzenju u kojem su pretnja i operativni zahtevi odredeni zahtevi-ma ministarstva odbrane, CINCs-vi ulazni podaci u procesu rasporedivanja resursa smatraju se kriticnim. CINCs-vi ulazni podaci potpomazu izgradnju konzistentnosti (usaglasenost, pouzdanost, stalnost) izmedu uputstva za pla-niranje procesa donosenja odluka za rasporedivanje resursa i ClNCs-vih ope-rativnih planova. CINCs-vo ucesce takode ojacava poverljivost za donosenje odluka o resursima, tj. objasnjava na koji nacin se oni dovoljno (srazmerno) fi-nansiraju. Ovo se izvrsava preko kongresnog svedocenja, kao i kroz nefor-malne rasprave unutar sadrzaja PPBS-ovog aparata za donosenje odluka.
Medutim, javlja se stvarni napor izmedu CINCs-vog usredsredenja na sadasnje ratne sposobnosti u odnosu na investiranje za dugorocnu stra-tegiju koja moze biti prihvatljiva za svakog, u okruzenju stalnog opadanja resursa. Sa opadanjem rashoda ministarstva odbrane i redefinisanjem americ-ke nacionalne vojne strategije od globalnih do regionalnih perspektiva, CINCs-vi su prinudeni da razmotre njihove kratkorocne zahteve unutar kon-teksta dugorocnih ratnih potreba. Oni moraju biti sposobni da jasno izraze ove potrebe za servise (snabdevace resursa), CJCS, koji pomaze u odredi-vanju ratnih prioriteta, i Kongres, koji odobrava finansiranje. Za USFK, CINCs takode zahteva da razume dugorocnu strategiju investiranja, izraze-nu kroz sporna pitanja zajednickog koriscenja (Lewis, Roll, 1993).
Institualizacija Metodologije
Autori su istakli da je svaki namenski program u razlicitoj fazi auto-matizacije. Njihov koncept operacija za metodologiju STT je kompjuter-ska baza podatka, ukljucujuci popis (pregled) podataka ciljeva, zadataka i resursa koji obezbeduju izvor za opise i sposobnost za izradu dijagrama toka aktivnosti, pokazujuci veze izmedu ciljeva kao i pojednostavljen nacin prikazivanja procenjivanja.
Baza podatka sadrzi jednostavne radne tabele koje se izvrsavaju na desktop kompjuterima. U svakom namenskom softveru, prepoznata je or-ganizacija koja je odgovorna za nadgledanje ukupne baze podatka. Takode su prepoznati pojedinci kojima je dozvoljeno da nadgledaju i prave
preporuke za promene u bazi podataka, ali je jedino organizacijama sa nadzornom odgovornoscu dozvoljeno da redizajniraju osnovni program. Nadzor odgovornosti bio je dat vecinom organizacijama koje nadgledaju upravljanje i rasporedivanje resursa - kancelariji za analizu i procenjiva-nje programa (PA&E offices - the Program Analysis and Evaluation), in-tegraciju snaga i upravljanje resursima.
Razlicite baze podataka za STT projektovane su simulacijom procesa i meduveza izmedu komande i njihovih povezanih elemenata. Baze podataka azuriraju se shodno promenama novog izdanja uputstva. Cilj autora nije bio da se odrzavaju baze podataka, vec da se dovedu do osnovnog nivoa kada su spremne za klijentsku upotrebu. Baze podataka za USSO-COM i USFK su najrazvijenije. Sa svakom aktivnoscu automatizacije po-vecavaju se sposobnosti baza podataka da se unaprede strateske analize.
Autori preporucuju osnovne analiticke alate kojim bi se unapredile opci-je izgradnje baza. Ovo podrazumeva sledece troskove: 1) modeliranja i lo-gickog dizajna baze podataka, 2) simulacije, 3) radnih tabela i 4) jednostav-nih baza podataka. Povremeno, autori su povezali STT na postojeci model ili bazu podatka koji su vec koristili posebni klijenti. Klikom misa dozvoljava se povezivanje da bi se prikazali i naglasili potencijalni problemi.
Rezultat uvodenja metodologije STT jeste stvaranje novih organizacio-nih oblika koji su u mogucnosti da od momenta utemeljenja ovih organizaci-onih struktura na osnovu STT, na poseban nacin prepoznaju resurse i modele kako se sa njima upravlja. Autori smatraju da su organizacione posledice izvan parametara ove rasprave, ali zele da istaknu da njihovo uvodenje doprinosi odredenim ponovnim organizacionim podesavanjima. Po autori-ma, u vecini slucajeva, reorganizacije su doprinele osavremenjavanju, i, gde je pogodno, odstranile su se organizacione praznine i nelogicnosti.
Autori isticu da primena metodologije STT pokazuje na koji nacin moze biti razvijen i ocenjen potpun operativni koncept. Na taj nacin obez-bedice se da se logisticka i druga znacajna sporna pitanja raspravljaju izmedu glavnih povezanih vojnih sistema. Celokupni koncept predstavlja „operacionalizaciju naucno zasnovane metodologije razvoja i primene PPBS procesa" (Lewis, Roll, 1993).
Zakljucak
Primena pristupa strategijskog upravljanja dominantna je u poslednjoj deceniji. Primena je posebno izrazena kod velikih multinacionalnih kompani-jama i administratorno-institucionalnih sistema. Znacajno je izvrsiti detaljnu analizu pristupa strategijskog upravljanja u sistemima odbrane. Ovaj prikazni clanak pokazuje primenu metodologije strategije za zadatke u americkoj voj-sci. Takode postoje brojni primeri primene i drugih pristupa kao sto su: Balanced Scorecard, Total Quality Management, modeli poslovne izvrsnosti i dru-
X
o >
CO
o (N
0¿ LJÜ 0£ ZD O O
_l <
o
X
o
LU
I— >-
Q1 <
I—
S2
CO <
-J
O ■O
X LU I— O
o >
gi. Primena ovih pristupa nezamisliva je bez namenski posebno razvijenih softerskih programa. Postoje brojne rasprave o spremnosti odredenih nacija da strategijski razmisljaju i deluju. Koriscenje pristupa strategijskog upravlja-nja je zahtev i neminovnost vremena. Strategijski informacioni sistemi i sa-vremeni pristupi strategijskog upravljanja blisko su povezani. Zbog toga razu-mevanje koncepta, principa i logike strategijskog upravljanja moze omoguciti da se razviju sopstveni softverski paketi za strategijsko upravljanje.
Glavne karakteristike primene pristupa strategijskog upravljanja do kojih se doslo na osnovu literaturnih saznanja i analiza ovog primera su:
- pravilno odredivanje strategijskog plana i njegovo razlaganje ka dole na nize strategijske ciljeve, podciljeve, procese, zadatke i aktivnosti,
- prihvatanje cinjenice da formulisanje i primena strategije nije stati-can proces,
- umesto skupa reprezentativnih ciljeva organizacija se vodi struktu-rom ciljeva,
- sustinu strukture ciljeva cini proces uskladivanja pojedinacnih ciljeva i njihovo predstavljanje u reprezentativne ciljeve,
- implementacija strategija sastoji se u upoznavanju maksimalnog broja izvrsilaca sa osnovnom i alternativnim hipotezama,
- povezivanje resursa sa hipotezama, neprekidnom ocenom i testi-ranjem - proverom hipoteza i njihovom primenom u realnom vremenu (Kaplan, Norton, 1996), (Kaplan, Norton, 2008).
Svaka naucna teorija ima svoje zakonitosti trajanja t.j. faze zivotnog ve-ka: vreme nastanaka, prihvatanje, primena, prve ozbiljne kritike primene teori-je, umanjenja znacaja, preoblikovanje i stvaranje novih teorija (Kuhn, 1970).
Nastanak i razvoj metodologija strategijskog upravljanja ocigledan su primer neminovnosti i potreba savremenog tehnoloskog i korporativnog in-ternacionalnog, transnacionalnog i multinacionalnog razvoja i kulturnog obrasca anglosaksonske civilizacije inkoropriranog u nauku o upravljanju.
Dalji pravac razvoja metodologija upravljanja tesko je predvideti. Na dana-snjem nivou naucnog pristupa fokusirane su na optimizaciju ogranicenih resursa, efikasnost operacija i efektivnosti za sve ucesnike i zainteresovane strane. Opsti utisak je da se pojavom i usavrsavanjem metodologija strategijskog upravljanja koji su organski povezani sa savremenim poslovnim informacionim sistemima ova oblast znacajno zaokruzila i da je dobila konacne obrise.
Literatura
Bedovic, B., & Jakic, B. 2004. Prilog kvalitetu u odbrambenim tehnologija-ma sa aspekta logistickih potreba. Vojnotehnicki glasnik, 52(5), str. 467-475. Preuzeto sa http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0042-84690405467D0.
Kaplan, R.S., & Norton, D.P. 1996. The balanced scorecard: Translating strategy into action.Boston, Massachusetts: Harvard Business School Press.
Kaplan, R.S., & Norton, D.P. 2008. The Execution Premium linking strategy to operations for competitive advantage.Boston, Massachusetts: Harvard Business Press.
Kuhn, T.S. 1970. The structure of scientific revolutions.Chicago: University of Chicago Press.
Lewis, L., & Roll, C.R., 1993, RAND/P-7839, Strategy-to task: A methodology for resource allocation and management. Preuzeto sa http://www.rand.org/con-tent/dam/rand/pubs/papers/2005/P7839.pdf 2012 Mar 14.
CONTEMPORARY STRATEGIC MANAGEMENT APPROACH IN THE DEFENSE SYSTEM BY U.S. METHODOLOGY CONCEPT
FIELD: Logistics ARTICLE TYPE: Review
Summary:
The paper wants to emphasize the importance of contemporary strategic management approachs in the defense system. Displays the work of American author Leslie Lewis and C. Robert Roll "Strategy-to-tasks: a methodology for resource allocation and management". It were used by parts of the discussion above, in order to describe the strategy-to-tasks methodology for planning, programming and budgeting system (PPBS). In developed Western countries adopted some elements of strategic management to determine and monitor the execution of strategic plans in the defense system. This trend is spreading to other countries as a result of the necessity of obeying certain methodological and technological achievements. The uncritical acceptance of a strategic management approach can cause great confusion and problems, and the terminology and scientific explanation for this trend is of great importance.
Introduction
PPBS is a resource management framework based on force planning concept. It was developed at the lRand Company during the late eighties and is adapted to the special needs of several DoD organization.
The planning, programming and budgeting system (PPBS)
PPBS is DoD'§ primary system for planning and managing defense resources. It links the overall U.S. national security strategy to specific programs. It was designed to facilitate fiscally-constrained planning, programming and budgeting in terms of complete programs (i.e. forces and systems) rather than through artificial budget categories. The goal is to determine forces, systems and program costs.
Strategy-to-tasks and the PPBS
The Strategy-To-Tasks methodology, regardless of its application, it must be consistent and supportive of each phase of the PPBS. This section describes the basics frameworks of which are adapted to resource allocation and management activities for the Special Operations Command (USSOCOM). The authors have used it during the various phases of the PPBS. The National Security Strategy is formulated at the executive branch. National security objectives determine what must be done to preserve and protect the national principles, goals and interests in relation to the threats and challenges. National military objectives determine the manner in which national security strategy will be supported by the military. Operational objectives define the various military strategies. They describe how forces will be used to support the national military objectives. Tasks are accurately expressed by different levels of command (CINCs). They are the specific actions that must be performed in order to accomplish an operational objective.
USSOCOMS and strategy-to-tasks
The author concludes that any recommendation to USSOCOM for improving management and resource allocation had to contain the elements that DoD requires in various PPBS phase: links from the national security strategy down to specific military tasks. Moreover, these elements must be reliable, reproducible and easily verifiable. There were three proposals for improvement: 1. develop linkages between national securityobjectives and USSOCOM program resource needs, 2. change USSOCOM's planning and programming processes, functions and data structures, 3. realign selected functions and organizational structure.
USSOCOM and strategy-to-tasks framework
Shows the revised Strategy-To-Taks framework as applied to USSOCOM.
Force development issues in the U. S. Army
Authors were asked to attempt to apply the STT methodology to facilitate development decision-making of U.S. military forces. The aim was on Army modernization. The approach that the authors outlined has enabled the U.S. Army to begin to evaluate its force structure and modernization programs against the other services by operational objective and task. The authors call this "competition among dissimilar systems."
Institutionalize methodology
Various application of mathodology are designed for STT simulation processes and connections among the commands and their associated elements. The authors point out that the application of the methodology
STT shows how it can be developed and evaluated a complete operating concept. In this way, ensure that the logistical and other significant issues debated between the major military-related systems. The whole concept of an "operationalizing the PPBS process. "
Conclusion
The main problems are observed using the approach of strategic management through literature and analysis of this example are: 1. proper determination of the strategic plan and its decomposition to lower down the strategic goals, objectives, processes, tasks and activities, 2. acceptance of the fact that the formulation and implementation of strategy is not a static process, 3. instead of a set of representative objectives the structure of objectives steers the organisation, 4. core structure of the objectives makes the process of harmonization of individual goals and their representation in the representative objectives, 5. implementation strategy consists in introducing the maximum number of persons with the basic hypotheses, 6. linking resources with hypotheses, a continuous test of the hypothesis and its application in real time.
Every scientific theory has its own regularity of that time of origination, acceptance, implementation and application of the first serious critique of theory, important reductions, reshaping and creating new theories. The emergence and development of strategic management methodologies obvious example of the need and necessity of modern technology and the development of corporate culture and the Anglo-Saxon norm of civilization.
Future direction of development strategic management methodologies is difficult to predict. The general impression is that the advent and advancement of strategic management methodologies that are organically connected with contemporary business information systems of this area substantially enclosed and that it has received the eventually contours.
Key words: PPBS (The Planning, Programming, Budgeting System); strategic management approaches; national goals; national security strategy; national security objectives; operational objectives; planning; resources.
Datum prijema clanka/Paper received on: 31. 12. 2012.
Datum dostavljanja ispravki rukopisa/Manuscript corrections submitted on:
09. 02. 2013.
Datum konacnog prihvatanja clanka za objavljivanje/ Paper accepted for publishing on: 11. 02. 2013.
