CC BY
32
Radomir Jovanović,
pukovnik, dipl. in Ž. dr Vasilije Mišković,
pukovnik, dipl. inž. Vojna akademija — SNO, Beograd
TRANSPORTNI SISTEM U FUNKCIJI ODBRANE ZEMLJE
UDC: 656 : 355.45 ''364''
Rezime:
Transportni sistem zemlje postoji i funkcioniše u miru, a od izuzetnog znacaja je za odbranu zemlje. Uticaj ovog sistema na odbranu nije samo direktan, nego i indirektan, jer skoro svi sistemi ukljuceni u ovaj proces zavise od njega. U odnosu na mirnodopsko stanje, osnovna karakteristika funkcionisanja transportnog sistema u ratu je izvršavanje zadataka u uslovima razaranja infrastrukture, višestrukog povećanja transportnih zahteva i neprekidna izlo'enost udarima svih elemenata sistema. Zato su pripreme za funkcionisanje u takvim uslovima od izuzetnog znacaja.
Kljucne reci: odbrana, transportni sistem, transportni zahtevi.
THE TRANSPORTATION SYSTEM IN FUNCTION OF DEFENSE OF COUNTRY
Summary:
The transportation system of a country exists and functions in peace and it is very important for the defense of the country. The transportation system has not only direct but also indirect influence on defense, because almost all systems included in defense are dependent on it. When compared to peace, the basic characteristics of its functioning in war is carrying out the tasks in conditions of infrastructure destruction, multiplied transportation demands and continuous blow of all elements of the system. For all these reasons the preparations for transportation system functioning in those conditions are of exceptional importance.
Key words: defense, transportation system, transportation demands.
Uvod
Sistem odbrane zemlje je nezamenljiv ~inilac stabilnosti i napretka dru{tvene za-jednice. Razvijen u snažan sistem, on delu-je kao faktor sigurnosti, za{tite i o~uvanja slobode, života u miru, ste~enih tekovina napretka i stvaranja novih vrednosti.
U sistemu odbrane zemlje uz efika-snu organizaciju koncentri{u se najvital-nije snage, najsavremenija sredstva i teh-nologije. Ulaganje u takav sistem ima vi-
{estruke pozitivne razvojne, ekonomske i op{te dru{tvene efekte.
Odbrana zemlje, kao jedna od obla-sti dru{tvenih odnosa, uređuje se najvi-{im pravnim aktom, ustavom, ~ime je ona jedan od bitnih elemenata državne organizacije i ima zna~ajno mesto u ustavno-pravnoj regulativi države, gde se razmatra kao konstantna dru{tvena potre-ba i ostvaruje na na~in kako to zahtevaju međunarodne politi~ke prilike i situacija u zemlji.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
593
Sistem odbrane, kao kompleks ope-rativnih opredeljenja, mera i aktivnosti, pretežno se bavi izgradnjom snaga i sred-stava i razradom metoda delovanja koji državu i drustvo stite od direktnog ugro-žavanja, pri cemu se oslanja na sopstvene materijalno-tehnicke i ljudske resurse.
Snaga odbrane, kao ukupna moć ko-ju drustvo može da ispolji u pružanju ot-pora agresoru, definisana je kroz ljudske i materijalne mogućnosti zemlje.
Materijalne mogućnosti ispoljavaju se u sposobnosti zemlje da u celokupnom to-ku rata obezbedi i podmiri neophodne po-trebe borbenih i drugih materijalnih sred-stava (MS) u pogledu njihove vrste, kvali-teta i obima za sve vidove odbrambenih aktivnosti i za potrebe stanovnistva zemlje.
Postojanje MS samo po sebi nije dovoljno; nužno je da ona budu stavljena na raspolaganje neposrednim korisnicima i to u vremenu kada je to potrebno. Pored toga, za efikasnu odbranu potrebno je omogućiti pokret i manevar, kako jedini-ca tako i MS. Bez saobraćajnog i tran-sportnog sistema to nije moguće.
Karakteristike sistema odbrane
Opsti odbrambeni cilj zemlje jeste izgradnja pouzdanog, fleksibilnog i celo-vitog sistema odbrane od svih oblika ne-vojnih i vojnih pretnji bezbednosti, radi ocuvanja slobode, nezavisnosti, suvereni-teta i teritorijalnog integriteta, odvraća-njem ili suprotstavljanjem silom, u zavi-snosti od oblika ugrožavanja [2].
Shodno svom opredeljenju, državna zajednica Srbija i Crna Gora organizova-la je takav sistem odbrane u koji su ukljuceni svi subjekti drustva: gradani,
Vojska, državni organi i organizacije, or-gani i organizacije lokalne samouprave, ustanove i organizacije koje obavljaju javnu službu ili delatnost, preduzeća i druga pravna lica [3].
Svi subjekti svoje obaveze izvrsava-ju u okviru jedinstvenog državnog sistema, ciji je osnovni i jedini nosilac i koor-dinator državna zajednica SCG, sto se iz-ražava, pre svega, u jedinstvenoj pravnoj regulativi koja je u nadležnosti: Skupsti-ne Srbije i Crne Gore, Vrhovnog saveta odbrane, Saveta ministara i Ministarstva odbrane. Pored toga, državna zajednica SCG je, preko svojih organa i Vojske, nosilac, organizator i koordinator funkci-ja sistema odbrane u svim njegovim ele-mentima, a to su:
- preduzimanje odbrambenih mera: dovodenje snaga odbrane - Vojske, od-nosno drustva u stanje gotovosti za izvr-savanje zadataka u odbrani zemlje; utvr-divanje stanja ugroženosti odbrane zemlje (stanja neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja); izvrse-nje mobilizacije; preduzimanje mera pri-pravnosti;
- organizovanje i izvrsavanje zadataka snaga odbrane koje se sastoje od ukup-nog ljudskog i materijalnog faktora Vojske SCG, snaga ministarstava unutrasnjih po-slova Srbije i Crne Gore i civilne zastite;
- obavljanje svih poslova odbrane; obavljaju ih odredeni državni organi (Skupstina SCG, Savet ministara, Vrhov-ni savet odbrane, Ministarstvo odbrane) i nadležni organi Vojske.
Jedinstvo sistema odbrane izražava se u ulozi Vojske SCG koja je glavna oružana sila i nosilac oružane borbe i svih drugih organa oružanog suprotsta-vljanja neprijatelju.
594
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
Uspesno vođenje rata u svim uslovi-ma agresije osnovni je zadatak sistema odbrane. On se ostvaruje: jedinstvenim i efikasnim rukovođenjem i komandova-njem; potpunom osposobljenos}u i pri-premljenos}u snaga odbrane; izborom oblika suprotstavljanja agresiji i uspe-snom vođenju oružane borbe do pobede nad agresorom.
Kao podsistem velikog državnog sistema, na sistem odbrane uticu svi drugi sistemi (ekonomski, politicki, pravni i dr.), na koje mnogobrojne uticaje ispolja-va međunarodna zajednica.
Karakteristike sistema odbrane SCG zasnovane su na osnovnim doktrinarnim nacelima koja jos uvek nisu u potpunosti uoblicena i zakonski ozvanicena. Sistem odbrane SCG vrlo je dinamican, hijerar-hijski ustrojen, otvoren i izuzetno složen. On u praksi funkcionise uz niz potesko}a normativno-pravne, politicke, organiza-cione i ekonomske prirode.
Globalno, strategijske sisteme odbrane cine [4]:
- subjekti koji odlucuju o njegovoj organizaciji i koji rukovode i upravljaju sistemom (državno i vojno rukovodstvo);
- ciljevi i zadaci koje sistem ostvaruje;
- oružane snage i civilna odbrana;
- prostor i vreme u kojima sistem funkcionise;
- doktrina i strategija ponasanja si-stema;
- delatnosti, aktivnosti i funkcije koje se odvijaju u sistemu i u njegovom okruženju.
Sistem odbrane SCG cine njegovi bitni elementi: odbrambene aktivnosti; odbrambene mere; snage odbrane; poslo-vi odbrane; subjekti odbrane. To su bitni (konstitutivni) elementi sistema odbrane,
jer bez postojanja bilo kojeg od njih sistem ne bi funkcionisao kao celovit.
Odbrambene aktivnosti sastoje se od slede}ih oblika suprotstavljanja neprija-telju (vidova odbrambenih aktivnosti): oružane borbe; neoružanih oblika borbe i otpora; bezbednosti i zastite odbrane; ci-vilne odbrane i zastite i službe osmatra-nja i obavestavanja.
Odbrambene mere su radnje i po-stupci koji se preduzimaju sa ciljem da se snage odbrane i citavo drustvo u celini dovedu u stanje gotovosti za ostvarivanje odbrambenih aktivnosti u odbrani ze-mlje. Rec je o takvim radnjama i postup-cima kojima se „adekvatno reaguje na određene opasnosti po zemlju“.
Snage odbrane, u užem smislu, po-sebno su organizovane i adekvatno opre-mljene i osposobljene za odbrambene aktivnosti. To su: Vojska SCG, Snage mi-nistarstava unutrasnjih poslova republika clanica državne zajednice, Bezbednosno--informativna agencija, civilna zastita i služba osmatranja i obavestavanja.
Poslovi cije je organizovanje i oba-vljanje usmereno na razvoj i jacanje dru-stva za odbranu zemlje smatraju se po-slovima odbrane u najsirem smislu. Oni imaju neposredno odbrambeni znacaj, jer im je osnovna svrha organizovanje i osposobljavanje snaga odbrane i drustva u celini za odbranu zemlje, i nazivaju se poslovima odbrane.
Subjekti odbrane su oni koji te po-slove obavljaju kao svoju redovnu funk-ciju. Poslovi odbrane organizuju se i vrse u okviru drustveno organizovanih celina koje su organizovane na politickom, teri-torijalnom, radnom ili nekom drugom principu.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
595
Rukovođenje sistemom odbrane je sastavni deo opsteg sistema rukovođenja drustvenim poslovima u okviru sistema vlasti na svim nivoima državnog organi-zovanja. To je redovna funkcija organa koji se bave organizovanjem i priprema-njem funkcionisanja sistema odbrane u celini ili njenih pojedinih delova.
Značaj transportnog sistema za
odbranu
Uspesnost odbrane zemlje funkcio-nalno zavisi od efikasnosti transportnog sistema zemlje, bez kojeg nema brzog aktiviranja svih potencijala za odbranu i obezbeđenja potrebnih transportnih uslu-ga oružanim snagama, privredi i stanov-nistvu.
Takođe, efikasno funkcionisanje sa-obraćajnog sistema Vojske od vitalnog je znacaja za sve funkcije vojne organizaci-je u miru i ratu.
Transportni sistem obezbeđuje akti-viranje svih potencijala odbrane i utice na efikasnost ostalih sistema odbrane. Njegov odbrambeni znacaj ogleda se ne samo u tome sto predstavlja materijalnu bazu za prevoženje borbenih jedinica i borbenih sistema, već i zbog mesta tran-sportne funkcije u vojnoj logistici. Činje-nica je da su savremena transportna sred-stva izuzetno znacajna za razvoj i upotre-bu velikog broja sredstava naoružanja i opreme, bez cijeg udela njihova upotreba nije moguća ili je bitno umanjena.
Zahtevi koje nameće savremeni rat, koji karakterise izrazita koncentracija velikog broja motornih vozila, manevarska karakteristika borbenih dejstava, izvanre-dan znacaj faktora brzine i vremena u
ratnim operacijama, zavisnost borbenih dejstava od komunikacija i njihova izlo-ženost neprekidnim dejstvima, potreba da se jedinice brzo kreću i premestaju, potreba za doturom i evakuacijom veli-kih kolicina materijalnih sredstava - isti-ce znacaj saobraćaja i dovoljnog transporta. Njihov znacaj je jos veći ukoliko se u obzir uzmu mogućnosti savremenih borbenih sredstava i sistema i njihova dejstva po elementima saobraćajnog i transportnog sistema koji se ne mogu maskirati i zastititi.
Sve aktivnosti u periodu pripreme za odbranu, u toku i nakon rata, zasnivaju se na saobraćajnom i transportnom sistemu zemlje. Napad na saobraćajnu infrastruk-turu i razaranje njenih sadržaja, na efika-san nacin neutralise vojnu i ekonomsku moć protivnika. Zbog toga se saobraćaju i transportu mora posvetiti dužna pažnja na svim nivoima drustvene organizovanosti. Oni se moraju neprekidno razvijati i usa-vrsavati sa ciljem da bude dovoljan, ne-prekidan, brz, uredan, bezbedan, ekono-mican i pouzdan, kako u miru, tako i u ratnim uslovima. Sistem transporta mora se stalno planski razvijati. Elementi raz-voja transportnog sistema po dugorocnim, srednjorocnim i godisnjim planovima pri-kazani su u tabeli [8].
Transport, kao jednu od funkcija lo-gistike, karakterisu složeni organizacioni i tehnoloski procesi. Efikasno funkcioni-sanje transporta od vitalnog je znacaja za sve funkcije vojne organizacije u miru i ratu. Jedan od osnovnih ciljeva je da se racionalnim planiranjem, organizacijom i realizacijom transportnog procesa obez-bedi realizacija ciljeva i zadataka u svim uslovima, uz minimalan utrosak resursa.
596
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
Elementi i ciljevi razvoja transportnog sistema
Elementi razvoja transportnog sistema Dugorocni ciljevi (DP) Srednjorocni ciljevi (SP) Godišnji ciljevi razvoja (GP)
Organizacijsko--mobilizacijski razvoj Uraditi prognozu potreba VSCG za prevoženjima u miru, MOB periodu i ratu po organizacionim jedinicama i strukturi transporta. Definisati jedinstveni transportni sistem VSCG. Povećati efikasnost mirnodopskog transporta. Odrediti obim transportnog rada po godinama SP i potrebe preformiranja transportnih jedinica. Podići strucni nivo kadrovske strukture. Utvrditi pravce razvoja dispecerske službe. Osposobiti snabdevacke službe za izvršenje transporta. Utvrditi obim i stepen neravnomernosti obrta tereta na putnoj mreži po vrstama tereta i nivoima centralizovanog transporta.
Vozni park Prouciti pravce razvoja tehnickog progresa i industrije transportnih sredstava. Utvrditi kriterijum popune transportnih jedinica. Odrediti konkretne zadatke razvoja voznog parka po tipovima vozila. Utvrditi potrebu za komercijalnim vozilima posebne namene. Odrediti kriterijume korišćenja voznog parka. Utvrditi kapacitete vozila u stalnoj i privremenoj eksploataciji.
Sredstva integralnog transporta (IT) i manipulacije Utvrditi tendencije razvoja sredstava IT i manipulacije i uskladiti sopstveni razvoj. Povećati tehnicki nivo procesa manipulacije. Odrediti potrebna sredstva po strukturi i broju za paletizaciju i kontejnerizaciju. Uskladiti transportno-manipulativne jedinice tereta sa zahtevima IT. Utvrditi vrste i kolicine MTS za ukrupnjavanje i potreban broj sredstava IT.
Parkovi motornih vozila Utvrditi potrebu za razvoj infrastrukture u parkovima motornih vozila. Odrediti potrebe u garažnom prostoru, nadstrešnicama, stajankama, servisnim i kontrolno-propusnim stanicama. Utvrditi kriterijume i tipska rešenja. Povećati ispravnost transportnih sredstava. Uskladiti osnovno i tehnicko održavanje sa izvršenjem transportnih zadataka.
Utovarno-istovarna mesta Odrediti pravce razvoja strukture i organizacije utovarno-istovarnih i pretovarnih mesta. Utvrditi potrebe izgradnje infrastrukture u dogovoru sa organima društva. Utvrditi zadatke razvoja, specijalizacije, obima rada i propusne moći utovarno--istovarnih mesta za potrebe VSCG. Odrediti i uskladiti obrt tereta, kapaciteta mesta i voznih parkova.
Resursi - potrošna sredstva Sagledati energetske rezerve potrošnih resursa (goriva, maziva, i dr.). Utvrditi strukturu resursa i znacajnost za razvoj i cenu koštanja. Odrediti potrebe u potrošnim resursima. Opremiti i osavremeniti dispecersku službu. Sniziti cenu transporta.
Naučnoistraživački rad Utvrditi pravce naucne organizacije rada i upravljanja u transportnom sistemu VSCG. Odrediti program NIR za organizacijsko--formacijski razvoj i razvoj materijalne baze vojnog transporta. Utvrditi naucno-istraživacke zadatke razvoja transporta po ratnoj veštini, sredstvima, opremi i ekonomici.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
597
S jedne strane, transport je integral-ni deo logisticke podrske Vojske, a s dru-ge je u funkcionalnom, organizacionom i tehnicko-tehnoloskom smislu zasnovan na jedinstvenom transportnom sistemu zemlje. Koncipiran je tako da se, pored vlastitih resursa, kojima se obezbeduje operativna gotovost, oslanja i na tran-sportne organizacije, komunikacije i transportne resurse teritorije, koje se u odredenim situacijama ukljucuju u funk-cionisanje vojnog saobraćaja. Nadležni vojni organi moraju pratiti njihovo sta-nje, razvojem informacionog sistema obezbediti uvid u stanje ovih resursa i razmenu informacija sa sistemima koji su za njih pravno i funkcionalno nadležni. Takode, vojni transport realizuje se u otvorenom sistemu zemlje, na jedinstve-noj i nedeljivoj mreži saobraćajnica svih vidova i grana saobraćaja, koja je nepre-kidno dostupna svim zainteresovanim kategorijama korisnika.
Transport u Vojsci, kao podsistem transportnog sistema zemlje, složen je, dinamican, organizaciono i hijerarhijski ureden, sa jasno definisanim nivoima od-lucivanja, sa propisanom funkcionalnom i organizacionom strukturom.
Uticaj transporta na sistem
odbrane
Moć sistema odbrane neodvojiva je od tempa ekonomskog razvoja i raspolo-živosti proizvodnih faktora (stanovni-stva, privrednog bogatstva i osnovnih proizvodnih fondova). Upravo je u eko-nomskom razvoju sadržan materijalni okvir bezbednosti, i u uslovima ugrože-nosti bezbednosti zemlje, ekonomski si-stem bitno utice na odbrambenu moć
svojim prilagodavanjem potrebama odbrane [6].
Transport, kao privredna oblast, svoju delatnost vezuje za usluge privredi i stanovnistvu. U uslovima eventualnog rata, svi vidovi saobraćaja i transporta imaju znacajno mesto u pogledu prevoza ljudi i sredstava.
Struktura transportnih sistema for-mirana je iskljucivo prema potrebama mirnodopskog razvoja privrede, a na komparativnim prednostima pojedinih grana transporta može biti u dubokom neskladu sa zahtevima odbrane zemlje. U projektovanju transportnog sistema u mi-ru, uvažavanje zahteva odbrane postaje utoliko potrebnije sto, za razliku od osta-lih delatnosti (koje mogu promeniti pro-izvodni program, pa i dislocirati svoje kapacitete), ovaj sistem u ratu uglavnom zadržava postojeće mirnodopske elemen-te. Ukoliko se u miru izgraduje kao ne-dovoljno integrisani sistem, u eventual-nom ratu neće biti mogućnosti ni vreme-na za izmenu tog sistema.
Mirnodopska organizacija i razvoj saobraćaja i transporta mora biti identic-na ili bliska organizaciji u uslovima vo-denja rata. Uz uvažavanje ekonomskih kriterijuma u razvoju pojedinih transport-nih grana treba uvažavati i cinjenicu da su borbena dejstva u osnovi vezana za komunikacije. Samo razvijene i moderno izgradene komunikacije omogućavaju manevar savremenom ratnom tehnikom, brze pokrete jedinica i njihovo uredno snabdevanje. Sposobnost koncentracije transportnih ratnih sredstava, neophodnih za izvrsenje zadataka brzog prevoza i grupisanja jedinica, direktno zavisi od medusobne komplementarnosti pojedinih grana transporta. Jedan od uslova opstan-
598
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
ka transportnih kapaciteta jeste njihova distribuiranost po teritoriji, bez koje bi u savremenom ratu došlo do njihovog ma-sovnog uništavanja. Poreme}aji u tran-sportu mogu biti umanjeni izgradnjom zaobilaznih puteva i sporednih železnic-kih pruga radi povezivanja svih delova zemlje, odnosno ratišta.
Sa stanovišta rata, tehnološko jedin-stvo sredstava i opreme u oblasti transporta izuzetno je znacajno. Posebno se istice struktura i kvalitet raspoloživih po-strojenja, sredstava i opreme i njihovo funkcionisanje. Prioritet u strategijskom razvoju trebalo bi da imaju oni programi u kojima se koriš}enjem doma}e tehno-logije uvode savremena vucna sredstva i vozila. Neodložnost pomenutog procesa izraz je postoje}e strukture transportnih sredstava i opreme koja u svim granama transporta zaostaje za potrebama. U su-protnom, moglo bi se dogoditi da znatni transportni kapaciteti budu izbaceni iz upotrebe, što se bitno odražava na od-brambenu sposobnost zemlje.
U procesu priprema i sprovodenja mera za funkcionisanje jedinstvenog transportnog sistema zemlje u odbrani postoje nedostaci koji se, uglavnom, od-nose na regulativu kojom na jasan nacin treba da se utvrde nadležnosti, ovlaš}enja i sadržaj potreba po nivoima, horizontal-noj i vertikalnoj organizaciji strukture transportnog sistema zemlje. Takode, transportni sistem nema jedinstven infor-macioni sistem (ni po podsistemima), što ga cini neefikasnim i neoperativnim, po-sebno kada se postave zahtevi za masov-na prevoženja, brzi manevar i pokrete.
Zakonom o odbrani regulisano je da se pri izradi prostornog i urbanistickih
planova, nosioci poslova i investitori pri-državaju posebnih uslova i zahteva pri izboru, izgradnji i razvoju transportnog sistema, i da ga usklade sa potrebama od-brane zemlje.
S obzirom na to da se sistem odbra-ne zemlje oslanja na sve vidove i grane transportnog sistema, oni treba da budu žilavi, otporni, elasticni i prilagodljivi, neprekidni i sposobni da u svakoj situaci-ji obezbede osnovne potrebe svih kom-ponenti odbrane.
Da bi se ostvarili zahtevi, transport-ni sistem mora još u miru da obezbedi odgovaraju}e pripreme koje moraju da postanu redovne aktivnosti njegovog mirnodopskog funkcionisanja. U uslovi-ma eventualnog rata, svi vidovi saobra-}aja ima}e znacajno mesto u pogledu prevoza ljudi i sredstava.
Vidovi, grane i vrste saobra}aja i transporta prikazani su na slici 1.
Putni transport, zbog svojih opštih osobina i mogu}nosti prilagodavanja rat-nim uslovima, dobija dominantnu ulogu. Prednosti nad drugim granama transporta izražene su postojanjem putne mreže i infrastrukture na celoj teritoriji, a pruža se mogu}nost izbora transportnih sred-stava, cime ona postaju upotrebljiva u svakoj zemljišnoj, atmosferskoj, vremen-skoj i operativno-taktickoj situaciji.
Putni transport može se odvijati na putevima svih kategorija, na nekategori-sanim putevima, pa i van puteva, što omogu}ava izvršavanje svih zadataka. Odlikuje se elasticnoš}u, brzinom i skoro potpunom nezavisnoš}u od drugih grana transporta. Manje je osetljiv i relativno lako i brzo mogu se otkloniti posledice dejstva neprijatelja.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
599
Pomorski
Rečni
Kanalski
Jezerski
Motomi
Sl. 1 — Vidovi, grane i vrste saobraćaja i transporta
Nedostaci putnog transporta su: za-visnost od atmosferskih uslova, doba dana i godine i nepodesnost za masovno prevoženje teskih tereta.
Sa pocetkom rata, a jos vise u toku borbenih dejstava, može se ocekivati da će doći do presecanja železnickih pruga i dužeg ili kraćeg prekida ove grane transporta. U tom slucaju putni transport, kao veoma prilagodljiv potrebama korisnika, moraće da preuzme i deo tereta planira-nog za prevoženje železnicom, sto istice i potrebu blagovremenog razvoja putnog saobraćaja i transporta. Struktura komu-nikacione mreže, formirane iskljucivo
prema potrebama mirnodopskog razvoja privrede, može biti u neskladu sa zahte-vima eventualnog rata [7].
Pri projektovanju ukupne infrastruk-ture u miru, uvažavanje zahteva jacanja odbrambene sposobnosti postaje utoliko potrebnije, za razliku od ostalih delatno-sti, zato sto transportni sistem zadržava sve elemente mirnodopskog stanja i trpi neznatne promene.
Nedovoljnu elasticnost prilagodava-nja u ratu transportni sistem pokazuje i u pogledu uspostavljanja tehnoloskog jedin-stva. Ukoliko celokupan vozni park nije uskladen sa karakteristikama železnickih
600
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
pruga na celoj mreži železnice nema ni go-vora o uspostavljanju jedinstva transporta u eventualnom ratu. U sustini, sistem koji se u miru potvrđuje kao neefikasan i dru-stveno neracionalan ne može pretendovati na veću organizovanost i osposobljenost za funkcionisanje u ratnim uslovima.
Komplementarnost i homogenost putne mreže obezbeđuje se razvojem ma-gistralne mreže puteva, kao „kicme“ sao-braćajnog sistema, ali i dodatnih kapaci-teta regionalnog saobraćaja, prvenstveno u brdsko-planinskim podrucjima, jer se bez njih ne može ostvarivati povezivanje svih delova teritorije. Istovremeno, mora se obezbediti i njihovo povezivanje sa si-stemima evropskih putnih pravaca. Jedna od pretpostavki jedinstva transportnog si-stema jeste tehnicka opremljenost i teh-nolosko jedinstvo sistema.
Savremena sredstva i oprema, uz modernizovanu mrežu puteva, uslov su najsireg angažovanja stanovnistva i ma-terijalnih dobara u odbrani zemlje. Ras-položiva sredstva i oprema zasnovani su na inostranim tehnologijama, neselektiv-no su uvoženi, tako da je danas u upotre-bi veliki broj tipova raznih vrsta sredsta-va i opreme, sto može imati negativne posledice. Sa stanovista rata, stanje teh-noloskog razvoja u oblasti transporta izu-zetno je znacajno. U tom smislu, potreb-na je izgradnja savremenog sistema za manipulisanje teretima. Rec je o potrebi razvoja razlicitih vrsta sredstava koja se zaokružuju u jedinstven sistem integral-nog transporta, cime transportni sistem postaje znatno racionalniji, a povećava se i njegova ekonomska efikasnost. Racio-nalnost je bitna karakteristika transport-nog procesa u ratu, posebno kada se zna da je prenosenje težista i izvrsenje mane-
vra u borbenim dejstvima u uskoj vezi i sa sposobnostima transportnog sistema Vojske, da prevoženjima neophodnih energenata rata prati borbena dejstva.
Transportni sistem Vojske, iako autonoman, treba razvijati u miru u skla-du sa razvojem jedinstvenog transport-nog sistema zemlje, sa specificnom tran-sportnom organizacijom koju zahtevaju potrebe Vojske. Ukoliko bi se, pri pro-jektovanju transportnog sistema, potpu-nije uvažavali zahtevi prevoza u eventu-alnom ratu, mogla bi se, u znatnoj meri, iskljuciti potreba za paralelnim razvojem odgovarajućeg sistema u Vojsci.
U pogledu razvoja domaće tehnologi-je, prioritet bi trebalo da imaju oni progra-mi kojima se uvode savremena vucna sredstva i vozila, radi obezbeđenja međusobne zamenljivosti agregata i istovrsnih delova, sprovođenjem tipizacije i unifikacije.
Nove transportne tehnologije sve vise uslovljavaju specijalizaciju transport-nih sredstava i opreme, pa je pri planira-nju njihove nabavke neophodno sagledati organizaciju transporta u svim njegovim elementima, pri cemu su od posebnog znacaja integralni sistemi (paletni, kon-tejnerski, Ro-Ro, hucke-rack i drugi transportni sistemi). Prelazak na nove siste-me prevoza karakteristika je sadasnjeg vremena u cemu se u nasoj zemlji zaosta-je. I u svim drugim granama transporta treba obezbediti upotrebu savremene tehnologije koja će se uklopiti u postojeće standarde i obezbediti konkurentnost u pomorskom, recnom, vazdusnom, žele-znickom i putnom transportu, kako u put-nickom, tako i u transportu roba.
U odbrani zemlje transport, kao funkcija logisticke podrske, ima poseban
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
601
znacaj. Sistem saobraćajne podrske (SbP) predstavlja faktor povezivanja i aktiviranja svih komponenti odbrane, omogućava im da dođu do punog izraža-ja i izvrse svoje zadatke u ratu.
Transport u miru predstavlja faktor materijalne proizvodnje sa osnovnim ci-ljem da omogući odvijanje procesa dru-stvene reprodukcije u svim oblastima. U ratu tu funkciju zadržava, ali kao jedan od bitnih faktora odbrane svoje funkcije pr-venstveno podređuje zadacima vođenja rata i obezbeđenja efikasnog sistema odbrane zemlje. Transport treba da zadovolji niz potreba, kao sto su prevoženja u pri-vredi, drustvenim službama i snabdevanju stanovnistva, i tako se omogući život u ratu. Istovremeno, treba omogućiti Vojsci i drugim snagama odbrane sve potrebe za prevoženjima, a to su specificni i veoma složeni zadaci koje transportni sistem zemlje u miru ne izvrsava u tom obimu.
Funkcije sistema saobraćajne podrske prikazane su na slici 2 [8].
Kada zemlja prelazi na ratno stanje, povećani su zahtevi svih struktura dru-stva, pa i Vojske. Brojni i složeni pokreti jedinica, raseljavanje ratnih materijalnih rezervi i disperzija materijalnih sredsta-va, masovnost dotura i evakuacije i veliki broj raznovrsnih transportnih zadataka moći će da se izvrsi, pre svega, preko je-dinstvenog transportnog sistema zemlje. Pri tome se nameće problem kako uskla-diti odnose i naći optimalno resenje u tom jedinstvenom sistemu između nasta-lih potreba i mogućnosti sistema. Neop-hodno je formirati adekvatne organe za koordinaciju i usaglasavanje odnosa na raznim nivoima odlucivanja radi resava-nja složenih i brojnih problema.
Neke karakteristike savremenih ra-tova mogu se prepoznati i u događanjima u poslednjoj dekadi XX veka na prostori-ma SFRJ, a posebno u agresiji NATO-a na SR Jugoslaviju. Korisćenjem najnovi-jih tehnologija proizveden je citav spek-tar novih borbenih sistema i ubojnih sredstava koji imaju veliki uticaj na fizi-onomiju savremenog rata.
Logistika Vojske poseban je sistem kroz koji se usklađuju odnosi, organiza-cija i angažovanje logistickih službi, i tako ostvaruje logisticka podrska komandi, jedinica i ustanova. Logisticka podrska predstavlja operacionalizaciju opstih po-stavki teorije i prakse logistike u organi-zaciji Vojske, radi materijalne, zdrav-stvene i infrastrukturne podrske.
Transport, kao jednu od funkcija logistike, karakterisu složeni organizacioni i tehnoloski procesi. Realizuju se u vrlo kompleksnim uslovima (interakcije vla-stitih elemenata i okruženja), uz utrosak resursa (radnih, materijalnih, energet-skih, vremenskih i informacionih).
Efikasno funkcionisanje transporta od vitalnog je znacaja za sve funkcije logistike u miru i ratu. Kroz iznalaženje novih resenja organizacionih formi i ne-prekidno usaglasavanje potreba sa mo-gućnostima, neophodno je uspostaviti ta-kav dinamicki sistem koji će ocuvati re-surse i potencijale i obezbediti neprekid-nost transporta. Transport će biti efikasan primenom nacela jedinstvenog logistic-kog pristupa integracije funkcija logistickih službi prema jedinstvenim ciljevima.
Savremeni rat pred sistem Vojske postavlja niz veoma složenih problema. Povećani su zahtevi za masovnim pokre-tima jedinica i transportom na ogranice-
602
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
Sl. 2 — Strukturna šema funkcija saobraćajne podrške
noj putnoj mreži u ogranicenom vremenu sto se direktno odražava na odbrambenu moć i uspeh tokom izvodenja operacija.
Prema nasoj koncepciji odbrane ze-mlje, posebno se istice znacaj transporta u pocetnom periodu rata, jer od njegove sposobnosti da izvrsi sve zadatke u periodu pripreme i izvodenja mobilizacije direktno zavisi prelazak zemlje na ratno stanje i blagovremeni operativni razvoj jedinica Vojske. To je period u kojem se od transportnog sistema zemlje, a time i od saobraćajne službe Vojske, traži naj-veći stepen organizovanosti na svim ko-mandnim nivoima. Ta organizacija se u
miru mora postaviti i pripremiti tako da bez većih problema i uz sto manje pro-mene nastavi funkcionisanje u ratu.
Koncepcija razvoja transportnog sistema zemlje postavljena je, pre svega, radi opstih i privrednih potreba u miru, ali i sa naglasenom potrebom da takav sistem ostane i u ratu. Znacajno je istaći da se u ratnim pripremama mora posvetiti pažnja svim granama transporta, prema njihovoj ulozi i mogućnostima u ratu. To nameće potrebu za stalnim jacanjem materijalno--tehnicke baze, usavrsavanjem organiza-cijsko-kadrovske strukture i njenog prila-godavanja zahtevima ratne organizacije.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
603
Ratne pripreme transporta imaju i materi-jalno-tehnicku komponentu, sprovode se u celokupnom sistemu i na citavoj teritori-ji. Organizacija i pripreme vr{e se na osnovu procena kojima se utvr|uju karak-ter i obim rada svih komponenti odbrane, a na planu saobra}ajne podr{ke stvara se integracija Vojske i teritorije. Radi toga su definisani prava i obaveze državnih organa, privrednih subjekata i Vojske u vezi s pripremom za rat.
Zaključak
Odbrana državne zajednice Srbija i Crna Gora je potreba dru{tva i uslov nje-gove egzistencije i razvoja, a kao takva ona mora biti i efikasna. Su{tina odbrane je organizovanje, pripremanje i učešće ljudskih i materijalnih potencijala zemlje u upornom suprotstavljanju neprijatelju od samog pocetka agresije do konacnog otklanjanja ili prestanka opasnosti za ze-mlju.
Vojska SCG se razvija na nacin koji optimalno odgovara potrebama i realnim mogu}nostima zemlje, principima melu-narodnog prava koji reguli{u upotrebu si-le i zahtevima koje istice fizionomija sa-vremenog rata i drugi oblici ugrožavanja bezbednosti. Sistematsko i kontinuirano organizovanje i pripremanje zemlje za odbranu, uz angažovanje svih njenih re-sursa i potencijala, mora se zasnivati na usklalenim re{enjima i predstavlja kom-pleksan sistem.
Sistem odbrane zemlje, u uslovima neposredne ratne opasnosti i rata, pred
transportni sistem i njegove podsisteme postavlja sve složenije i teže zadatke, {to zahteva pove}anje efikasnosti njegovog funkcionisanja. Ispunjenje zahteva u skladu sa osnovnim ciljevima za efikasno funkcionisanje transportnog sistema tre-ba da bude stalan proces i predmet inte-resovanja odgovaraju}ih institucija i organa.
Nema razvoja transportnog sistema bez razvoja njegove infrastrukture. Spe-cificne i ogranicene mogu}nosti svakog vida transporta, nemogu}nost razvoja novih grana na celokupnom prostoru ze-mlje, odnosno rati{tu, zahtevaju, narocito u {irem, a takole u najužim razmerama, kombinovanje vi{e grana transporta za realizaciju pojedinih prevoženja i drugih zadataka važnih za odbranu zemlje.
Znacaj, složenost i izuzetna razule-nost funkcije transporta u Vojsci namece potrebu za usavr{avanjem postojecih i iz-nalaženjem novih re{enja, njihovih orga-nizacionih formi i pristupa sa aspekta usagla{avanja potreba i mogucnosti, uz primenu teorijskih i iskustvenih saznanja.
Literatura:
[1] Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora, Slu-žbeni list SCG, br. 1/2003, cl. 54, 55 i 56.
[2] Strategija oružane borbe, privremeni materijal, CVS VJ, Beograd 1998.
[3] Ustav Republike Srbije, Službeni glasnik RS br. 1/1990.
[4] Stišović, M.: Savremeni strategijski sistemi i problemi od-brane malih zemalja, Beograd, 1996.
[5] Zakon o odbrani (Službeni list SRJ, br. 43/94, 11/95).
[6] Petrovic, N.: Privrednosistemske pripreme zemlje za even-tualni rat, Poslovna politika, Beograd, 1991.
[7] Jovanovic, R.: Transportni sistem VJ u funkciji odbrane SRJ, strucni rad, SNO, Beograd 2001.
[8] Jeumovic, G.: Organizacija sistema saobracaja i transporta u VJ, seminarski rad, VA, Beograd, 2001.
604
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
Elementi i ciljevi razvoja transportnog sistema
Elementi razvoja transportnog sistema Dugorocni ciljevi (DP) Srednjorocni ciljevi (SP) Godišnji ciljevi razvoja (GP)
Organizacijsko-mobilizacijski razvoj Uraditi prognozu potreba VSCG za prevoženjima u miru, MOB periodu i ratu po organizacionim jedinicama i strukturi transporta. Definisati jedinstveni transportni sistem VSCG. Povećati efikasnost mirnodopskog transporta. Odrediti obim transportnog rada po godinama SP i potrebe preformiranja transportnih jedinica. Podići strucni nivo kadrovske strukture. Utvrditi pravce razvoja dispecerske službe. Osposobiti snabdevacke službe za izvršenje transporta. Utvrditi obim i stepen neravnomernosti obrta tereta na putnoj mreži po vrstama tereta i nivoima centralizovanog transporta.
Vozni park Prouciti pravce razvoja tehnickog progresa i industrije transportnih sredstava. Utvrditi kriterijum popune transportnih jedinica. Odrediti konkretne zadatke razvoja voznog parka po tipovima vozila. Utvrditi potrebu za komercijalnim vozilima posebne namene. Odrediti kriterijume korišćenja voznog parka. Utvrditi kapacitet vozila u stalnoj i privremenoj eksploataciji.
Sredstva integralnog transporta (IT) i manipulacije Utvrditi tendencije razvoja sredstava IT i manipulacije i uskladiti sopstveni razvoj. Povećati tehnicki nivo procesa manipulacije. Odrediti potrebna sredstva po strukturi i broju za paletizaciju i kontejnerizaciju. Uskladiti transportno-manipulativne jedinice tereta sa zahtevima IT. Utvrditi vrste i kolicine MTS za ukrupnjavanje i potreban broj sredstava IT.
Parkovi motornih vozila Utvrditi potrebu za razvoj infrastrukture u parkovima motornih vozila Odrediti potrebe u garažnom prostoru, nadstrešnicama, stajankama, servisima i kontrolno-propusnim stanicama. Utvrditi kriterijume i tipska rešenja. Povećati ispravnost transportnih sredstava. Uskladiti osnovno i tehnicko održavanje sa izvršenjem transportnih zadataka.
Utovarno-istovarna mesta Odrediti pravce razvoja strukture i organizacije utovarno-istovarnih i pretovarnih mesta. Utvrditi potrebe izgradnje infrastrukture u dogovoru sa organima društva. Utvrditi zadatke razvoja, specijalizacije, obima rada i propusne moći utovarno-istovarnih mesta za potrebe VSCG. Odrediti i uskladiti obrt tereta, kapaciteta mesta i voznih parkova.
Resursi - potrošna sredstva Sagledati energetske rezerve potrošnih resursa (goriva, maziva, i dr.). Utvrditi strukturu resursa i znacajnost za razvoj i cenu koštanja. Odrediti potrebe u potrošnim resursima. Opremiti i osavremeniti dispecersku službu. Sniziti cenu transporta.
Naučno-istraživački rad Utvrditi pravce naucne organizacije rada i upravljanja u transportnom sistemu VSCG. Odrediti program NIR za organizacijsko-formacijski razvoji razvoj materijalne baze vojnog transporta. Utvrditi naucno-istraživacke zadatke razvoja transporta po ratnoj veštini, sredstvima, opremi i ekonomici.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
605
606
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
607
