Научная статья на тему 'БУХОРО ВОҲАСИ ШАКЛЛАНИШИДА ЗАРАФШОН ДАРЁСИНИНГ ЎРНИ ВА ВОҲА ТАРИХИЙ ГЕОГРАФИЯСИГА ДОИР АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР'

БУХОРО ВОҲАСИ ШАКЛЛАНИШИДА ЗАРАФШОН ДАРЁСИНИНГ ЎРНИ ВА ВОҲА ТАРИХИЙ ГЕОГРАФИЯСИГА ДОИР АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
274
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Бухоро воҳаси / Зарафшон дарёси / Амударё / тарихий география / плейстоцен / голоцен. / Bukhara oasis / Zarafshan river / Amudarya / historical geography / Pleistocene / Holocene.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Алишер Тўлис Ўғли Очилов

Кишилик тарининг илк босқичларидан бошлаб, дунёнинг турли маконлари сингари Бухоро воҳасида ҳам инсония истиқомат қилиб келмоқда. Воҳанинг географик хусусиятлари ва табиий шарт-шароити ибтидоий жамоаларнинг турмуш тарзи, меҳнат фаолияти, моддий ва маьнавий маданиятига таьсир кўрсатмай қолмаган. Сабаби ҳар бир ҳудуд қадимги аждодларнинг яшаш турмуш тарзи ва хўжалигининг ривожланишига, мустаҳкамланишига сабабчи бўлади. Шунинг учун ҳам қайси маконни тадқиқ килар эканмиз инсониятнинг шу ҳудудга келиб жўйлашишида табиатнинг маьлум қонуниятларига бўйсунганлиги, инсон билан табиатнинг ўзаро алоқадорлигини кўришимиз мумкин. Шундай ҳудудлардан бири Бухоро воҳаси (Қуйи Зарафшон воҳаси) ҳисобланади. Бу ерда антропоген ландшафтнинг вужудга келишида Зарафшон дарёси ва воҳанинг тарихий география муҳум аҳамият касб этади. Буни ўлкадаги археологик обьектларда олиб борилган илмий тадқиқот натижаларидан билиб олишимиз мумкин. Қуйи Зарафшон воҳаси қадимги ўзанлари ҳавзасидан топиб текширилган ибтидоий жамоа маконларининг жойлашиш топографик ҳолати жамоалар турмуш тарзида сув ҳавзаларининг хусусан Зарафшон дарёсининг ўрнини кўрсатиб беради. Бундан келиб чиқиб айтишимиз мумкинки Бухоро воҳасида инсониятнинг келиб жойлашишида ва ҳудуднинг тарихий географиясини акс эттирилишида Зарафшон дарёсининг ўрни бекиёс ҳисобланади. Шунинг учун ҳам ушбу мақолада шу жиҳатлар ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Алишер Тўлис Ўғли Очилов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF THE ZARAFSHAN RIVER IN THE FORMATION OF THE BUKHARA OAK AND SOME CONSIDERATIONS ON THE HISTORICAL GEOGRAPHY OF THE OAKH

From the earliest stages of human history, humanity has been living in the Bukhara oasis, as well as in other parts of the world. The geographical features and natural conditions of the oasis did not go unnoticed by the lifestyle, labor activity, material and spiritual culture of the primitive communities. The reason is that each region contributes to the development and strengthening of the way of life and economy of the ancient ancestors. Therefore, when we study any space, we can see that in the settlement of mankind in this region, it is subject to certain laws of nature, the interaction of man and nature. One of such areas is Bukhara oasis (Lower Zarafshan oasis). The historical geography of the Zarafshan River and the oasis plays an important role in the formation of the anthropogenic landscape here. We can learn this from the results of scientific research conducted on archeological sites in the country. The topographic location of the primitive communal sites found in the basins of the ancient rivers of the Lower Zarafshan oasis shows the location of water basins, especially the Zarafshan River, in the way of life of communities. Therefore, we can say that the role of the Zarafshan River in the Bukhara oasis is unique in the origin of mankind and the reflection of the historical geography of the region. That is why this article covers these aspects.

Текст научной работы на тему «БУХОРО ВОҲАСИ ШАКЛЛАНИШИДА ЗАРАФШОН ДАРЁСИНИНГ ЎРНИ ВА ВОҲА ТАРИХИЙ ГЕОГРАФИЯСИГА ДОИР АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР»

БУХОРО ВОХДСИ ШАКЛЛАНИШИДА ЗАРАФШОН ДАРЁСИНИНГ УРНИ ВА ВОХД ТАРИХИЙ ГЕОГРАФИЯСИГА ДОИР АЙРИМ

МУЛОХДЗАЛАР

Алишер Тулис ^ли Очилов

Бухоро давлат университети таянч докторанти, Бухоро тарихи кафедраси

укитувчиси Galaktikos2191 @mail.ru

АННОТАЦИЯ

Кишилик тарининг илк боскичларидан бошлаб, дунёнинг турли маконлари сингари Бухоро вохасида хам инсония истикомат килиб келмокда. Воханинг географик хусусиятлари ва табиий шарт-шароити ибтидоий жамоаларнинг турмуш тарзи, мехнат фаолияти, моддий ва маьнавий маданиятига таьсир курсатмай колмаган. Сабаби хар бир худуд кадимги аждодларнинг яшаш турмуш тарзи ва хужалигининг ривожланишига, мустахкамланишига сабабчи булади. Шунинг учун хам кайси маконни тадкик килар эканмиз инсониятнинг шу худудга келиб жуйлашишида табиатнинг маьлум конуниятларига буйсунганлиги, инсон билан табиатнинг узаро алокадорлигини куришимиз мумкин. Шундай худудлардан бири Бухоро вохаси (Куйи Зарафшон вохаси) хисобланади. Бу ерда антропоген ландшафтнинг вужудга келишида Зарафшон дарёси ва воханинг тарихий география мухум ахамият касб этади. Буни улкадаги археологик обьектларда олиб борилган илмий тадкикот натижаларидан билиб олишимиз мумкин. Куйи Зарафшон вохаси кадимги узанлари хавзасидан топиб текширилган ибтидоий жамоа маконларининг жойлашиш топографик холати жамоалар турмуш тарзида сув хавзаларининг хусусан Зарафшон дарёсининг урнини курсатиб беради. Бундан келиб чикиб айтишимиз мумкинки Бухоро вохасида инсониятнинг келиб жойлашишида ва худуднинг тарихий географиясини акс эттирилишида Зарафшон дарёсининг урни бекиёс хисобланади. Шунинг учун хам ушбу маколада шу жихатлар ёритилган.

Калит сузлар: Бухоро вохаси, Зарафшон дарёси, Амударё, тарихий география, плейстоцен, голоцен.

THE ROLE OF THE ZARAFSHAN RIVER IN THE FORMATION OF THE BUKHARA OAK AND SOME CONSIDERATIONS ON THE HISTORICAL

GEOGRAPHY OF THE OAKH

Alisher Tolis ugli Ochilov

Basic doctoral student of Bukhara State University, teacher of Bukhara history

department Galaktikos2191 @mail.ru

ABSTRACT

From the earliest stages of human history, humanity has been living in the Bukhara oasis, as well as in other parts of the world. The geographical features and natural conditions of the oasis did not go unnoticed by the lifestyle, labor activity, material and spiritual culture of the primitive communities. The reason is that each region contributes to the development and strengthening of the way of life and economy of the ancient ancestors. Therefore, when we study any space, we can see that in the settlement of mankind in this region, it is subject to certain laws of nature, the interaction of man and nature. One of such areas is Bukhara oasis (Lower Zarafshan oasis). The historical geography of the Zarafshan River and the oasis plays an important role in the formation of the anthropogenic landscape here. We can learn this from the results of scientific research conducted on archeological sites in the country. The topographic location of the primitive communal sites found in the basins of the ancient rivers of the Lower Zarafshan oasis shows the location of water basins, especially the Zarafshan River, in the way of life of communities. Therefore, we can say that the role of the Zarafshan River in the Bukhara oasis is unique in the origin of mankind and the reflection of the historical geography of the region. That is why this article covers these aspects.

Keywords: Bukhara oasis, Zarafshan river, Amudarya, historical geography, Pleistocene, Holocene.

КИРИШ

Урта Осиёнинг йирик дехдончилик маконларидан бири Бухоро вохаси уз географик жойлашувига кура дадимдан Шард билан Жануби-гарб мамлакатларини богловчи савдо-идтисодий ва маданий куприк вазифасини бажариб келди. Бухоро вохаси дунёга куплаб йирик кашфиётлар, янгиликлар берган Хитой цивилизацияси ва ^адимги Шард худудларининг маданий-хужалик таъсиридан бахраманд булиб ривож топди. Шунинг билан бирга асрлар оша тарихий тараддиёт давомида водий узига хос уринга эга булиб, юксак дехдончилик маданияти, ривожланган хунармандчилик ва савдо-сотид марказларидан бири булди.

Бухоро вохасида уз даврида хозирги Бухоро вилояти ва Навоий вилоятининг жуда катта худудини уз ичига олган булиб, инсоният бу ерда тош давридан бошлаб истодомат дилиб келган. Воханинг асосий сув манбаи

Зaрaфшон дaрёси, Амyдaрё (мил.aв. 3 мингйилликга кaдaр), К;aшк;aдaрё cyB xдвзaлaри x1иcoблaнгaн. Лекин, Амyдaрё Ba К;aшк;aдaрёлaрдaн фaркли рaвишдa, Boxa шaкллaниши Ba cyFормa дехкончиликнинг тaрaккий этишидa Зaрaфшон дaрёcининг урни бекиёс xиcoблaнaди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Зaрaфшoн дaрёcининг шaкллaниши ер шaри тaриxини геологик дaврлaштиришдaги "Плейстоцен" дaвридa, aрxеoлoгик дaврлaштиришнинг "Пaлеoлит" дaвригa бориб тaкaлaди. Бу дaврдa Урта Оcиёдa Амyдaрё, Сирдaрё Ba Зaрaфшoн дaрёлaри вyжyдгa келaди. Уз дaвридa бу дaрёлaр Kacпий денгизига куйилган булиб, yлaрнинг худуди жaнyбдa Помир-Олой, шимoлдa Тян-шaн, Faрбий тoмoндa Х,индикуш Ba Koпет тoF тизмaлaри шaклидa чузилиб, Kaвкaз Ba Kaрaтaйдa Элбурс билaн бoFлaб, жaнyби-Faрбий Тян-Шaндaн, шимoли-шaркий Орол денгизигaчa бориб етган.

Зaрaфшoн дaрёcи шимoлдaн Туркистон, жaнyбдaн Х,исор xaмдa Зaрaфшoн тизмaлaри тyтaшгaн ердa 3154 метр бaлaндликдa жoйлaшгaн Зaрaфшoн музлиги(музликнинг узунлиги 24,7 км, кенглиги 1,7 км булиб, к&линлиги 200 м ни тaшкил катади [1])дaн бoшлaниб[2], Faрбдa Кизилкумнинг Сaндикли кyмигaчa (781 км) чyзилгaн. Зaрaфшoн вoдийcи худуди acтa-cекин кенгaйиб бориб, дaрёcининг энг юкори киcмидa унинг эни 4-5 км. ли булиб, Kиштyтcoйнинг Зaрaфшoнгa кyйилaдигaн жoйидaн xaвзa янa тoрaяди. Ундaн кyйидa эca вoдий янa кенгaя бориб, Бyxoрo вoxacи xyдyдлaридa унинг эни 60-70 км ra4a бориб етaди[3]. Зaрaфшoн вoдийcининг Узбекистон кдcмидaги узунлиги 480 км га якин булиб, aйнaн шу xyдyдлaр бyйлaб мaнa шу мacoфaдa тaриxий дaврлaрдa Сaмaркaнд, Букоро Ba Koрaкyл вoxaлaри тaшкил топган.

В.Л.Шульц acaрлaридa Зaрaфшoн дaрёcини Амyдaрёнинг кддимги ирмoFи деб aйтиб yтaди[4]. X,aк;ик;aтдaн xaм Голоцен дaвридa неотектоник жaрaёнлaр фaoл кечиши нaтижacидa Турон плитacининг жaнyбий минтaкaлaридa усиш тезлaшaди.

Пoйкaнд Koрaкyл мaccиви бирмyнчa кyтaрилaди. Зaрaфшoннинг к^имий окими Бyxoрo вoxacидa дaмлaниб, хозирги Як^тут якинидa Мoxoндaрё Ba Гyжaйли yзaнлaри бyйлaб Кизилкумнинг ичкaриcигa томон уриб кетaди. Бу икки кддимий yзaн бyйлaб y Чукуркул, Мoxoнкyл, Уртaкyл, Чaндиркyл, Зaмoнбoбo, Kичиктyзкoн, Kaттaтyзкoн, Лу^и, ОFaчyюк, ^ндирли, ^йи^и, Курбонбой, Рaxмaтбoбo, Kичикпoрcoн, Kaттaпoрcoн Ba Эчкикирон кaби бир кaнчa кyллaр зaнжирини хосил кдлaди. Сyнгрa 150 км мacoфaдa бутун Урганжий дaштини кесиб утиб, Окрaбoд Ba Нaргизкaлъa дегaн жoйлaрдa Амyдaрёгa бориб кyйилaди. Кaдимдa Зaрaфшoнни Амyдaрё билaн тyтaштиргaн Мoxoндaрёнинг cyвcизликдaн

кейинчалик куриб колган кухна узанлари хозирги вактда тамоман курук ва усти пурсик шур хамда атрофи юлгун босган куллар орасида деярли билинмай кетган булса-да, аммо чул багрида, хусусан, барханлар остида жуда яхши, сакланган. Баъзи жойларда унинг кенглиги 30, чукурлиги эса 1,5-2 метрга боради.

Мохондарёнинг узанларидан бири Амударёнинг унг киргогига жойлашган Наргизкалъа якинида туртта арнага ажралиб, дельта хосил килади ва чукур хамда кенг жарликлар оркали Амударёга бориб туташади. Жарликларни махаллий ахоли «сувлот» деб атайди. Улардан биринчиси Охурсувлот, иккинчиси Жилгиндисувлот ёки Юлгунлисувлот, учинчиси Шурсувлот ёки Ойхонсувлот, туртинчиси Сувлисувлот ёки Дигисувлот номлари билан машхур. Бу сувлотларнинг эни 75-125, чукурлиги эса 15-20 метрга тенг.Мохондарёнинг яна бир узани Наргизкалъадан 18км жануби-шаркда жойлашган Окрабод мавзеи якинида Шурёток, Сарибой, Поянда, Кумсувлот ва Жарсувлот каби бешта тармокка булиниб, у хам Амударёга бирлашади[5].

МУ^ОКАМА

Милоддан аввалги 6-5 мингйилликларда Зарафшон дарёси Амударёга куйила бошланиши натижасида Зарафшоннинг делта кисми хам одамлар яшаши учун кулай худудга айлана бошланади. Натижада худудларни ахоли томонидан узлаштириш бошланади.

Голоцен даврида Бухоро вохаси худудида яшил даштлар, куплаб куллар ва каналлар мавжуд булган. Хайвонот дунёсида кушлар ва баликлар жуда куп булган. Зарафшон водийсида хали сугорма дехкончилик вужудга келмаганида дарёнинг барча сувлари Бухоро вохаси томон интилган. Мил.ав. 3 минг йилликка келиб Марказий Осиёда иклим харорати исиши окибатида, Бухоро вохасида чулланиш бошланади[6]. Шу даврдан бошлаб вохада Зарафшон дарёсининг ахамияти хар качонгидан ортади. Бухоро вохасининг шимолий-шаркий ва марказий кисмлари ахоли томонидан узлаштирилиши натижасида Зарафшондан сув олган Бухоронинг гарбий кисмидаги Мохондарё, Гурдуш, Гужайли, Замонбобо кули, Чукуркул, Уртакул ва бошка сув хавзалари курийди. Худудлардаги сувли куллар тузконларга айланади.

Мил.ав. 3 минг йилликка келиб Марказий Осиёда иклим харорати исиши окибатида, Бухоро вохасида чулланиш бошланади [7]. Натижада Зарафшон дарёсининг суви Амударёгача бормай колади ва Зарафшон дарёсининг сувининг кадри Бухоро вохаси учун хар качонгиданда ортади.

Хрзирги Навоий шахридан куйирокдан бошлаб, Зарафшон деярли хар икки томондан ураб олинган чуллар орасида колади. Дарёнинг унг сохили буйлаб Конимех чулининг жанубий кисмлари сугорилган[8], дарёнинг бу узани

В.А.Шишкин томонидaн Kонимеx aриFи деб номлaнгaн[9]. Зaрaфшоннинг 4an соxили бyйлaб Чyлимaликнинг шимолий кисмини cyB билaн тaминлaб X,aзорa дaрбaндигa окиб кирaди[10].

X,aзорa дaрбaндидaн чикдач, y Уз водийсининг куйи кисми томон йул олaди. Водийнинг куйи кисмига кириши билaн Зaрaфшон дaрёcининг оким йyнaлиши жaнyби-Faрб томон бyрилaди. Шу йyнaлишдa y конуссимон шaклдa Бyxоро воxacини xоcил килaди.

НАТИЖА

Зaрaфшон дaрёcи Бyxоро воxacигa киргaч дaрёдaн унинг енг кддимги йирик тaбиий ирмоFи Вобкентдaрё aжрaлиб чикaди. Вобкентдaрё xaкидa Нaршaxийнинг "Бyxоро тариxи" acaридa xaм мaьлyмотлaр yчрaйди. Нaршaxий acaридa Вобкентдaрё "Хифрaт" номи билaн aтaлиб "X,aммa aнxорни xan^ к^иген, aммо Хифрaт aнxорининг кaзилишидa xan^ зaxмaт чекмaгaн, сувнинг узи уни уйиб ^ж^^еб тaкидлaйди. Вобкентдaрё уз нaвбaтидa бир кaнчa ирмокдaргa булиниб 40 минг гектар мaйдонни сув билaн тaьминлaгaн[11], бу xyдyдлaр X0зирдa Бyxоро вилоятининг Вобкент, Ромитвн Ba Жондор тyмaнлaригa тyFри келaди.

Вобкентдaрёдaн 10 км кyйидa Бyxоро вa унинг aтрофини сув билaн тaьминлaгaн Шоxрyд кaнaли бош олaди. Бу жой Дyобa номи билaн aтaлaди[12]. Kaдимдa Зaрaфшон дaрёcининг делтacи Амyдaрёгaчa бориб етишгaнлигини Зaрaфшон дaрёcининг куйи киcмидa кaдимги ирмоFи Моxондaрё фaолиятидaн куришимиз мумкин[13]. Моxондaрё Kорaкyлдaрёнинг унг кирF0Fидaн шимоли-Faрбгa томон aжрaлиб чикaди вa воxaни сув билaн тaьминлaйди. Воxaнинг жaнyбий-Faрбий кисми xaм Зaрaфшон дaрёcи caбaбли, axоли яшaши учун кyлaй мaкон xиcоблaнгaн.

ХУЛОСА

Бyxоро воxacи 4 томондaн чул билaн чегaрaлaнгaн xиcоблaнaди. Воxa шимолий киcмдaн ^изилкум aтрофидaги Ичкиликум чули билaн, шaркий киcмдaн ноёб усимликтар усувчи Чyлимaлик билaн, жaнyбдaн Kaнобчyл билaн (xозирдa Сaмaркaнд вилоятига тyFри келaди), Faрбдa эca ^изилкум чули билaн чегaрaдош. Бyxоро воxacи тaбиий-геогрaфияcи шaкллaнишидa, минг йиллaр мобaйнидa yзлaштириб, обод этилгaн cyFормa деxкончилик ерлaрининг сув билaн тaьминлaшдa Зaрaфшон дaрёcининг тyтгaн урни мyxyм axaмият кacб этгaнини, воxaдa дaрёдaн 35та мaгиcтрaл кaнaллaр окиб чиккaнидaн xaм куришимиз мумкин. Шунинг учун, тaриxчилaр томонидaн "Бyxоро-Зaрaфшон дaрёcининг

тухфаси" деб такидлаганига ва илмий адабиётларда Бухоро вохаси "Куйи Зарафшон вохаси" деб юритилишига гувох буламиз.

REFERENCES

1. Мухаммаджонов А.Р. Куйи Зарафшон водийсининг сугорилиш тарихи. -Тошкент,1972. -Б.22.

2. Шульц В.Л. Гидрография Средней Азии. -Ташкент,1958. -С.59.

3. Узбекистон миллий энциклопедияси. 3 жилд, 2002 йил, 675 бет.

4. Шульц В.Л. Гидрография Средней Азии. -Ташкент,1958. -С.57.

5. Тураев Х,.Х,. Бухоро тарихи (укув кулланма). -Бухоро:Дурдона,2020. -Б.53-54.

6. Шмидт М.А. Геологический и гидрогеологический очерк западной части Зсравшанскон котловины.— «Материалы по гидрогеологии и инженерной геологии УзССР». вып. V, Ташкент, -C.28.;

7. Шишкин В.А. Варахша. -М.,1963. -С.8.

8. Ситияковский Н. Ф. Заметки о Бухарской части долины Зеравшана.-ИТОРГО . Кн.1. вып. II. -Ташкент,1900. стр. 129.

9. Шишкин В.А. Варахша. -М.,1963. С.10.

10. Мухаммаджонов А.Р. Куйи Зарафшон водийсининг сугорилиш тарихи. -Тошкент,1972. -Б.25.

11. Нурматов К.Н. Экономические проблемы комплексного развития сельского хозяйства. -Ташкент,1961. -С.43.

12. Мухаммаджонов А.Р. Куйи Зарафшон водийсининг сугорилиш тарихи. -Тошкент,1972. -Б.26.

13. Дробов В.П. Река Махан-Дарья.—ИСАГО. Т. XX. -ТашкентД932.-С1-П.

14. Ochilov Alisher. "The Role of Zamanbaba Culture in The Social and Economic History of Bukhara Oasis During Bronze Age." CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY 2.4 (2021): 42-47.

15. OCHILOV, Alisher. "JEWELRYC TRADITION IS A SOURCE OF STUDY OF BUKHARA HISTORY." Bayterek Uluslararasi Akademik Ara§tirmalar Dergisi 1.1: 105-116.

16. Ochilov, A. T. "DATING OF THE ZAMANBABA CULTURE: ASED ON ARCHAEOLOGICAL SOURCES." Theoretical & Applied Science 12 (2019): 589591.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.