Научная статья на тему 'АЪЗАМ ЎКТАМНИНГ “ХАБАР” ҚИССАСИДА ДАВР МУАММОЛАРИНИНГ БАДИИЙ ИНЪИКОСИ'

АЪЗАМ ЎКТАМНИНГ “ХАБАР” ҚИССАСИДА ДАВР МУАММОЛАРИНИНГ БАДИИЙ ИНЪИКОСИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
34
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
макон ва замон / қиссачилик / образлар тизими / муштарак анъана / жанр / муаллиф идеали. / space and time / narration / figurative system / common tradition / genre / author's ideal.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Нишонова Хуршида Юсуфжановна

Ушбу мақолада ўтган асрда Қўқон ва Хоновот аҳли ҳаётида юз берган ижтимоий-сиёсий ҳаёт воқеалари акс этган Аъзам Ўктамнинг “Хабар” қиссасининг умумий аспектдаги таҳлили, қаҳрамонларининг психологияси, ҳамда асарга “Қуръон”нинг таъсири хусусида фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AN ARTISTIC REFLECTION OF THE PROBLEMS OF THE PERIOD IN THE STORY OF "NEWS" BY AZAM OKTAM

This article discusses the general aspect of Azam Uktam's story "Khabar", which reflects the events of the socio-political life of the Kokand and Khanates in the last century, the psychology of its images, as well as the influence of the Koran on the work.

Текст научной работы на тему «АЪЗАМ ЎКТАМНИНГ “ХАБАР” ҚИССАСИДА ДАВР МУАММОЛАРИНИНГ БАДИИЙ ИНЪИКОСИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

АЪЗАМ УКТАМНИНГ "ХАБАР" ЦИССАСИДА давР МУАММОЛАРИНИНГ БАДИИЙ ИНЪИКОСИ Нишонова Хуршида Юсуфжановна

Наманган Давлат университети 1-курс магистранти https://doi.org/10.5281/zenodo.6527447 Аннотация. Ушбу мацолада утган асрда Куцон ва Хоновот аули уаётида юз берган ижтимоий-сиёсий уаёт воцеалари акс этган Аъзам Уктамнинг "Хабар" циссасининг умумий аспектдаги таулили, цаурамонларининг психологияси, уамда асарга "Куръон"нинг таъсири хусусида фикр юритилади.

Калит сузлар: макон ва замон, циссачилик, образлар тизими, муштарак анъана, жанр, муаллиф идеали.

ХУДОЖЕСТВЕННОЕ ОТРАЖЕНИЕ ПРОБЛЕМ ПЕРИОДА В РАССКАЗЕ «НОВОСТИ» АЗАМА УКТАМА Аннотация. В данной статье рассматривается общий аспект повести Азама Уктама «Хабар», в которой нашли отражение события общественно-политической жизни кокандцев и ханатов в прошлом веке, психология ее образов, а также влияние Корана на работа.

Ключевые слова: пространство и время, повествование, образная система, общая традиция, жанр, авторский идеал.

AN ARTISTIC REFLECTION OF THE PROBLEMS OF THE PERIOD IN THE STORY OF "NEWS" BY AZAM OKTAM Abstract. This article discusses the general aspect of Azam Uktam's story "Khabar", which reflects the events of the socio-political life of the Kokand and Khanates in the last century, the psychology of its images, as well as the influence of the Koran on the work.

Keywords: space and time, narration, figurative system, common tradition, genre, author's ideal.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

Шахс рухиятида бир куриниш бор, у купинча бошкаларни мухокама килади, улар тушган вазиятга купрок назар ташлаб, уз оламини унутади. Ёки унинг акси, уз олами билан уралашиб, одамларни унутади. Уз орзу истаклари йулида керак булса борини, жонини фидо килади. Унга такдир измидан, ё у билан хамнафас замондошлар касридан, ёхуд бошка бир омил туфайли интилаётган орзуси билан йули айри тушар экан изтироб чекиши, армон исканжасида яшаши, ёхуд узгаларнинг шу холатга тушишидан таскин топиши муболагали ходиса эмас.

«Инсон ички олам изтиробларининг энг куп фоизи мавуум ва нотабиий туйгуларнинг куз илгамас турлари билан боглиц булади. Турмуш ташвишларига банди одам авлоди аксарият бундай уолатлар моуиятини англашга, тушуниб етишга уринмайди уам. Балки купчилик бу уаракатдан самара йуцлигини англаганлари боис уам уринишмас»1.

Аъзам Уктам ижодига тааллукли булган "Хабар" киссасида инсон ички «мен»ида содир булувчи ута мураккаб жараёнлар тасвирини кузатиш мумкин. Шуни таъкидлаш керак-ки, адиб ижодий йуналишини белгиловчи киссасида, аслида, бир-биридан унча йирок булмаган, узаро мутаносиб шахсларнинг очик айта олмайдиган ва инкор этиш хам мумкин булмаган туйгулари, сезимлари ва улар уртасига такдирнинг куйган тугони устига курилган бадиий битик.

Кисса тили уз кахрамони ёшидан фаркланмайдиган содда ва равон булишига карамасдан азалий бахс-мунозарали мавзулар хакида мушохада юритади, кишини уз гирдобига тортади. Инсоннинг ута тубанлиги, донолиги, гариблиги у килиши мумкин булган айрим хатти-харакатлар тагзамирига назар ташлайди.

Мозийга назар солсангиз дунё ибтидосидан бугунига кадар яратилган асарларда уруш мавзуси куп талкин этилган. «XVII аср Оврупосини чулгаган 30 йиллик уруш даушатларини бошдан утказган немис адиби Мартин Опиц

1 Узок Журакулов, Худудсиз жилва, -Т.: Фан, 2007.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

(1597-1639) инсоният нега урушсиз яшай олмайди, деган саволга жавобни уз ички дунёсидан, табиатидан ахтарган эди»2. Шу маънода «Хабар» киссасининг узи бир дунё. Кахрамонлари Эса дунё ичидаги дунё сингари мураккаб. Якин утмишнинг фожеали, конга гаркоб даврларининг тасвирлаган адиб одам табиатидаги салбий ва ижобий сифатларни уйгунликда бера олган.

Асар уч кисмдан иборат. Асарга эпиграф сифатида Рауф Парфининг "У томонда нималар цолди, Бу томонда не кутар мени "3 мисралари танланган. Утмиш, бугун ва келажак деб аталмиш вакт оралигидаги инсон яратиги кисматига ишора хам бордек. Бу ишора асарнинг бош кахрамони Акрамнинг кисматини утмиш, бугун, келажак аспектида очиб берилишининг асоси хамдир.

Киссанинг харакат маркази бу Хоновот кишлоги. Кишлок ахлининг уруш йилларидаги хаёти, турмуши, огир-енгили, уй-фикрлари, психологияси кадриятлар учун муттасил интилиши мухрланган бу киссада Акрам бош кахрамон сифатида олинган булса-да, аммо хар бир кахрамон узининг хатти харакати, рухий камолоти, эътикод йулидаги килмишлари билан бош образ киёфасини очишга хизмат килади. Шу билан бирга хар бир кахрамоннинг уз утмиши, бугуни ва келажаги алохида мазмунга, мантикий асосга эга. Бу маълум анъаналарга зид равишдаги киссанинг узига хослигини тайин этади. Биз англаб етмаган баъзи конуниятларга биноан кисса кахрамонларининг хаммаси атрофдаги булиб утаётган ходисотга тенг шерик - сабабчи. Образларнинг хар бири уз фалсафасига, фожеасига, бир суз билан айтганда, яшаш тарзига эга. Бирорта кахрамоннинг такдири уз нихоясига етмай, ора йулда колган эмас. Х,ар бир лавха, хар бир тимсолнинг муайян ибтидо хамда мантикий интихога эга эканлиги ёзувчининг махоратидан далолат.

Киссада Кукон фожеаси Хоновот ахлининг аянчли якуни акс этади.

2 Узок Журакулов, Худудсиз жилва, -Т.: Фан, 2007.

3 Аъзам Уктам, "Хабар" киссаси//Шарк юлдузи журнали, 1995 йил, 1-2 сон._

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

EupuHHU Mamapada KumnoKHuHr ongu эpnapн MapguKopnuKKa KeTagu. YnapHuHr OHrHHH öup xaen öaHg KunraH, «y^a ^aümum». Hkkuhhu Mamapada MapguKopnuKgaH KafiTraH xanKHuHr myypuga ^aMuar KoHyHuflTnapu agonarcronuKKa KypunraH-y, agonarcronapHu ®:a3onam xaKcronuKKa Kapmu Typurn hmohh 6yT ogaMHHHr öypnu.

AcapHHHr 6om KaxpaMoHu AKpaM. BoKea AKpaMHuHr MapguKopnuKgaH KaHTumu öunaH öomnaHagu. ^Hru^yproHra KeTaeTraH apaBaga 6om KaxpaMoH TofflKerngaH KenaeTraH HanaHucu^ar TaB^yK Ba Mypocaryfi 3raMÖepraH öunaH TaHumagu.

AKpaMHHHr KaÖTraHHra Maxanna HMOMugaH öynaK xaMMa ceBHHagu. ^aMoaga Mac^ugga xy^TOH HaM03ugaH KefiuH, AKpaMHHHr yfinun öynuö KonraHH, aBBanrugeK xaMMa Hapcara ^oh KOHHTMaeTraHH hmomhh öupo3 öyncaga, xorap^aM Kunuö Kyagu. Xy^TOHgaH KefiuHru KupoaTHH AKpaMra öyropagu. AKpaM KupoarHu öomnaraHga, uMOMHuHr paHru ynagu: hmomhuot xonaruHu "Ey Kaco^ar xanu KaBMHuHr öomuHu afinaHTupMaca эgн, MuHÖatg yHra KyptoH yKuTMafiMaH", Tap3ugaru yfi opKanu yKyBnura eTKa3unraH.

At3aM YKTaM myponap cuecarnHuHr maKnnaHum ^apaeHuHu KaxpaMOHnapgaru xaBorap, xaguK, Faнpнmyypнн KypKyB opKanu TanKuH этгaн.

Acapgaru AKpaM, K^ugaga^ypugguH KO3u) Ba TaB^yKÖeKHuHr Xohobot geö aranuMum MaKOHgaru xaeT Tap3u acHOcuga BOKeanap maKnaHraH BaKT TacBupu aHaga ofiguHnamagu. Ky3aryBHu Huroxu my yHTa oöpa3 KucMarara Tymagu. Acnuga öyTyH XoHOBOTnuKnapHuHr anoxuga amam Tap3u öop. ffly öunaH öupra öup xun amam Tap3ura KyHuKKaH. YnapHu FaM öupnamTupraH, FaM KyHuKumra Ma^öyp KunraH. Kuccaga anoxuga ncuxonoruK TacBupnap KypuHMafigu, oöpa3nap xapaKTepura MatnyM MatHoga öaxo xaM öepunraH эмac, aKcuHna, KaxpaMoHnapHuHr KaHgafigup Ba3uaTga W3ara KenaguraH pyxufi xonaruHu öaeH Kunum opKanu öaxo öepunagu. fflyHuHr ynyH xaM Kuccaga aKc эrтнpнnraн ^o^MaBufi Ha^ac yKyBnura Te3 eraö öopagu. Caöaöu öy epga Ha^c

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

фожеаси биринчи уринда туради, шу билан уруш дахшатида синалаётган инсон образи хам намоён булади.

Асардаги образлар табиатан содда. Ушбу жихатни эътиборга олмасдан туриб, образлар мохиятига етиб бориш мушкул, тугрироги мумкин эмас. Р.Роллан «Мунофиклар доимий кулдир», деган иборани ишлатади. Бу фикр шарк дунёкарашига хам кайсидир маънода тегишли. Соддалик ва мунофиклик фазилатининг бир уринда одам ботинида мавжудлиги хам бор нарса. Айнан шу тасвир бадиий асар кимматини оширувчи омиллардан бири. Бундай сифат «Хабар»даги персонажларда уз аксини топган. Инчунун, Акрам хам бу каби таъриф чегарасидан ташкарида эмас. Муаллиф Махсум, Козидада, Худойберган, Тавфук каби образлар талкинидан фаркли уларок Акрам образига нотабиий характерига эга. Бу укувчини кахрамонга бир томонлама ёндошишини чеклаб, чукуррок мулохаза килишга ундайди. Айни пайтда Акрамга бахо беришдан олдин уни хар бир рухий вазиятда синчиклаб текшириш, мушохада этиш лозим.

Акрам узида нималарни намоён этади?

Энг аввало эгоизм - худбинлик. Сунгра ишончсизлик. У факат узи учун яшайди, аммо миллат ва халк учун яшаётгандек тутади. Унинг аёли ва угли билан боглик карашлар, кайнотасининг истехзоли кесатикларида худбинона киёфаси янада равшанлашади. У атрофидаги инсонлар, ахволидан кура муминлик тарзи хакида фикр килади. Нима учун яшаётгани, нимани уйлаётгани, хаётга нима боглаб турганини англашга уринади. Масалан, куйидаги бир жумла билан ёзувчи Акрамга хос хислатни беради: "Уцилиши лозим булган калималардан сунг дуо цилишга чозланиб турган Акрам бирданига узбекча гапириб юборди:

- Улуз Оллоунинг сузи уац, - деди у бироз хаяжонланиб ютиниб цуяркан. - Биз цуръон оятларини уциймиз, бироц аксар уолларда маъносини билмаймиз. %озир биз уциган сураъи шарифа Зилзила деб аталади. - кейин у сурани оятма оят тафсир цилди. Охирги иккитасин эса цайтариб уциди ва

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

map,wuMacuNU maKpoprnöu. - Eac, kum 3appana mxmuauk циxгaн öyxca, ymauu Kypaöu kum 3appana Smohauk K^umaH öynca yrnanunM Kypaöu...4 AKpaM KunaeTraH umnapuHu, xap öup xapaKarnHu Ma^öypaH öa^apaeTraHgeK unuga y3u TaHuMafiguraH öomKa öup AKpaM uxTuepura cuFuHraHgeK Ba yHra MaxKyMgafi. Y y3uHuHr uHoHH-uxTuepura, gyHegaru эзгy Me3oHnapra Kapmu um KypMafigu, y3u aHrnaö eTraH xaKuKaTHu afiTumga yHra aMan KunumgaH napnaMafigu. ^ycraapura huh gycTnuK öunaH Mexp Kyagu, öy gycTnuKKa umoHagu. BaKT yTran, yHuHr gycTnapu AKpaMra naHg öepagu, ®;oh ^urapu YMugHuHr ynuMura caöaö öynagu.

Ey oöpa3 y3ura xoc Tatcup Harn^acuga W3ara KenraH geö öynMafigu. Myannu^ u^oguHu Taxnun Kunum ^apaeHuga myHra aMuH öynguKKu, AKpaM öy - At3aM YKTaMHuHr y3u. KyptoHu KapuM oaTnapuHu mapxnamra öen öoFnaraH, ufiMoH Ba эtтнкog Me3oHnapura cy3cu3 rnoat unraH huh MycnuM cu^araapu MaB^yg gefium MyMKuH. fflyHuHr ynyH xaM öy oöpa3 umoHapnu Ba Myannu^HuHr yзнннкн.

XoHoBoTnuKnap xaeTugaru axBon MapguKopnuKgaH cyHr xaM 3oxupaH y3rapMagu, aMMo KagpuaTgaH Ha$c ycTyH Kenuö nepcoHa^nap öoTuHuga Mygpaö eTraH KypamyBHaHnuK, Kanö Ba Ha$c ypTacugaru hu^ok Ba ^aMuaTga W3 öepaeTraH y3rapumnap Kapmucuga uno^cronuK xap öup oöpa3ga y3ura xoc MyHocaöaT öunaH BoKenaHagu. AKpaM aBoM onguga unMnu oKun, y3uHu cuecaT geö öunraH Ko3ugaga Ha3guga gymMaH, y3 MeHu onguga ryHoxKopnuK xuccuga KoBpunuö amaeTraH uhcoh cu^araga raBganaHagu. Eзyвнннннr WTyFu myHgaKu, xap öup KaxpaMoHu Myannu^ TunugaH эмac, ^aMuaT Ba yHgaru Kumunap HyKTau Ha3apugaH Tatpu^naHuö, Typnu acneKTga raBganaHTupuö öepunraH.

Acap Hera «Xaöap» geö HoMnaHraH? Acapga Ha3ap TyTunraHu ypymgaH oroxnaHTupum ynyH AKpaM ToMoHugaH YMug opKanu öepuö roöopunraH xaöapMu, eKu e3yBHu ToMoHugaH "KyptoH"HuHr yзöeкнanamтнpнnraн "Hatöa",

4 At3aM YKTaM, "Xaöap" Knccacu/fflapK rongy3n ^ypHann, 1995 fiun, 1-2 coh.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

AtHH "Xaöap" cypacHMH? E3yBHHHHHr K;anÖH, pyxHATH, H^ogufi H3naHHm ®:apaeHHHHHr ep;HH H^ogacu öynraH «Xa6ap»ga gaBp MaH3apanapu - HyKOTHm öunaH öofhhk. By öupHHHHgaH, эpкнннг HyKOTHnHmH, HKKHHHHgaH, эtтнк;оgнннг HyKOTHnHmH, yHHHHHgaH, YMHgHHHr HyKOTHnumH... Xypo^OT caöaö Kp3Hgaga, MaxcyM, Maxanna hmomh öunaH öofhh; ypHHnapga ^aMH^TgarH KHmunapga эpкнннг HyK;onHmH, maxcra CHFHHHm Ba yHH ynyFnam TacBHpnapH 6aeH этнnca, XygaööepraH, TaB^y; Ba caHnoB öunaH öofhh; KenHMga эtтнк;оg TaHa33ynu öupnaMHH ypHHra KyTapunagu. 3pK xaM, эtтнк;оg xaM Hy; öynraH MaKOH Ba 3aMOHga hhcohhh xaMHma yMHg acpaögu, e3yBHH y3 OTacHHHHr gycTnapu KynugaH ynHM TonraH AKpaMHHHr yFnu YMHg THMConura xaM ^yga KaTTa MatHO Ba Ma3MyH amupraHH 6e^H3ra эмaс, anöarra.

^aMH^TgarH ogaMnapHHHr KHCMara ;opoHFynHKKa afinaHHÖ, ÖHp-ÖHpura 3yFyM yTKa3a öomnaraH, eBy3namraH öup Ba3HATga эзгy xucnaraap eBy3 Ky^nap onguga xhmoa koöhfhhh HyKOTagH. OgaMnap MatnyM MygaT Moggu^THH Ky3nam Hara^acuga y3H Ba aTpo^ugaru ogaMnapra HucöaraH эtтн6оpннн nacaHTHpagu. 3racH TOMOHHgaH ;apoBCH3 KongupunraH xap ;aHgaö oöteKT öeroHanap TOMOHHgaH y3namTHpHnagu. KyKOH, Xohobot pycnap TOMOHHgaH öochö onHHHmH, Kairaro khhhk, эpкaгy aen ennacura KHpFHHÖapoT KHnHHHmH MHnnaT TaHa33ynHHHHr öomnaHHmu экaнн Kypcaraö öepunagu. ByHgaö MHnnaT xaB^HH ce3MaögH. YHHHr 6y Ba3HATra TymHmHHH aTpo^garunap KypHÖ-ÖHnHÖ Typagu. KyT;apHmHH, xen öynMaca, oroxnaHTHpumHH xoxnafiguro KynugaH xen Hapca KenMafigH.

MyannH^ AKpaM xaeTHHH yHHHr ;aBMH, BaTaHH HynugarH xapaKaraapu op;anH MHnnaT xaeTHHH TacBHpnamra ypHHagu.

AKpaM MHnnaT, эtтнк;оg Ba BH^goHH onguga y3HHH öypnnu xHCOÖnafigH. AHHaH my $HKp AKpaMHH "Xaöap" Tap^HMacura HynnaögH.

MKKHHHHgaH: ^hh hhcohhh ^anca^a:

Ä6y Xypaüpa (p.a.) öanpueoxm ^muHaöu.

Eup Kurnu Pacynynnoy c.a.e.HUm %y3yprnpu2a Kemö,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

«Эй Аллоунинг расули! Айтингчи, бир одам молимни олмоцчи булиб келса,» деди.

« Унга молингни берма», дедилар.

«Умен билануришса-чи?», деди.

«Сен шауидсан» дедилар.

«Мен уни цатл цилсам-чи?» деди.

« У дузахидир », дедилар.

Муслим ривоят цилган.

Бундан куриниб турибди-ки, исломда молнинг химоясига шунчалар каттик талаб этилар экан, миллати, узи тугилиб катта булган макон химояси учун жон олиб-жон бериш эса энг олий фазилат, суннат даражасига кутарилгани сир эмас. Акрам образи шу маънода бадиий кимматга эга.

Акрам кисмат олдида ожиз. Аммо у тушкунликка тушмайди, эътикодда собит колади.

"Хабар"нинг хар бир кахрамони рухида, хаётида даврнинг имзоси бор. Бу жихат маълум маънода инсонларнинг узаро "Калб-нафс-замон" деб аталмиш зиддиятига боглик. Бу зиддиятлар муаллиф ХХ аср урталарида эрк учун, эътикод учун, гурур учун, урушга отланган ва улар ортидан мунгайиб колган миллат вакилларининг рухияти оркали беради. Турли кадриятлар, улим, Ватан, эътикод, мухаббат, эътикод каби тушунчаларнинг тирикчилик деган оташ таъсирида канчалик узгариши асарда мохирона ифодаланган. Шунингдек укувчи асар таъсирида инсон ва хаёт хакида янгича хулосалар кашф этиш мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Куръони карим маъноларининг таржима ва тафсири/матн/ таржима ва тафсир муаллифи, Шайх Абдулазиз Мансур. -Т.: Сано-стандарт, 2021. 624-б. 582-бет

2. Шайх Мухаммад Содик Мухааммад Юсуф, Тафсири Х,илол, 30-жузь,, Х,илол-нашр, 2011.

ISSN: 2181-3337

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

2022 № 1

3. X,aMHgynna KapoMaTOB. "KyptOH Ba y3ÖeK agaöueTH", T.: Y3POA, OaH, 1993.

4. X,OTaMOB H., CapuMCOKOB B., AgaöueTmyHOcnHK TepMHHnapHHHHr pycHa-y3ÖeKHa H3oxnu nyFaTH, -T.: Y;HTyBHH, 234-6eT.

5. fflafix MyxaMMag Cogu; MyxaMMag Mcy$,«X^aöuc ea yaem» 34-wy3 ^UÄOÄ-Hamp ,-T.: 2009

6. Y3o; ^ypa;ynoB, XygygcH3 ^HnBa, -T.: OaH, 2007.

7. At3aM YKTaM, "Xaöap" KHCcacu//fflap; wngy3H ^ypHanu, 1995 HHn, 1-2

COH.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.