Научная статья на тему '“АРАЛАШ ҚЎРҒОН” ВА “ЁЗУВЧИ” ҲИКОЯЛАРИДА КОНЦЕПТУАЛ МЕТАФОРАЛАР ТАРЖИМАСИ'

“АРАЛАШ ҚЎРҒОН” ВА “ЁЗУВЧИ” ҲИКОЯЛАРИДА КОНЦЕПТУАЛ МЕТАФОРАЛАР ТАРЖИМАСИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
81
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
метафора / концептуал метафора / таржима / гносеологик хусусият / праксиологик хусусият. / метафора / концептуальная метафора / перевод / гносеологический признак / праксиологический признак

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Рофиева Гуласал Юсубжоновна

Мазкур мақолада Эркин Аъзам асарларидаги метафораларнинг таржимаси ва уларнинг ўзига хос жиҳатлари тадқиқ этилган. Таржималар аслият тили билан қиёсланиб, таржима усуллари ўрганилган ва ижобий натижалар таржима тамойили сифатида қайд этилган. Асарда қўлланилган метафора намуналари концептуаллаштирилиб, уларнинг когнитив хусусиятлари очиб берилган. Концептуал метафоралар таржимасининг қиёсий таҳлили орқали ўзбек тилидан француз тилига ўгиришнинг муҳим тамойиллар аниқланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IN THE STORIES "MIXED FORTRESS" AND "WRITER" TRANSLATION OF CONCEPTUAL METAFORES

В статье исследуются переводы метафор в произведениях Эркина Азама и их особенности. Переводы сравнивались с языком оригинала, методы перевода изучались, и положительные результаты фиксировались как принцип перевода. Осмысляются использованные в пьесе метафорические паттерны и раскрываются их познавательные особенности. Сравнительный анализ перевода концептуальных метафор раскрывает важные принципы перевода с узбекского на французский.

Текст научной работы на тему «“АРАЛАШ ҚЎРҒОН” ВА “ЁЗУВЧИ” ҲИКОЯЛАРИДА КОНЦЕПТУАЛ МЕТАФОРАЛАР ТАРЖИМАСИ»

"АРАЛАШ ^УРГОН" ВА "ЁЗУВЧИ" ^ИКОЯЛАРИДА КОНЦЕПТУАЛ МЕТАФОРАЛАР ТАРЖИМАСИ

PhD Рофиева Гуласал Юсубжоновна Тошкент давлат юридик университети укитувчиси

rofiyeva87@gmail.com

Аннотация: Мазкур маколада Эркин Аъзам асарларидаги метафораларнинг таржимаси ва уларнинг узига хос жихатлари тадкик этилган. Таржималар аслият тили билан киёсланиб, таржима усуллари урганилган ва ижобий натижалар таржима тамойили сифатида кайд этилган. Асарда кулланилган метафора намуналари концептуаллаштирилиб, уларнинг когнитив хусусиятлари очиб берилган. Концептуал метафоралар таржимасининг киёсий тахлили оркали узбек тилидан француз тилига угиришнинг мухим тамойиллар аникланган.

Калит суз: метафора, концептуал метафора, таржима, гносеологик хусусият, праксиологик хусусият.

Аннотации: В статье исследуются переводы метафор в произведениях Эркина Азама и их особенности. Переводы сравнивались с языком оригинала, методы перевода изучались, и положительные результаты фиксировались как принцип перевода. Осмысляются использованные в пьесе метафорические паттерны и раскрываются их познавательные особенности. Сравнительный анализ перевода концептуальных метафор раскрывает важные принципы перевода с узбекского на французский.

Ключевые слова: метафора, концептуальная метафора, перевод, гносеологический признак, праксиологический признак.

КИРИШ

Таржимон услубини тадкик этишда танланган асарнинг бадиий салмоги ва вокеалардаги хакконийлик мухим ахамиятга эга. Хорижий тилларга таржима килинган хар бир асар, аввало, аслият тили сохиблари тугрисида китобхонга маданий ахборотларни етказувчи воситадир. Асар канчалик халк тилига ва хаётига якин булса, шунчалик куп китобхонларни узига жалб эта олади. Эркин Аъзам асарлари бой бадииятга эга эканлиги ва халкона тасвирий воситаларни камраб олганлиги билан бошка асарлардан ажралиб туради. Ундаги нутк намуналари, хусусан диалектлар хам тадкикотчилар эътиборини тортган. Шу

:Hx,argaH 3pKHH At3aM acapnapH Ha^aKar KHToSxoHnap, SanKH agaSHëTmyHoc Ba Tap:HMamyHocnapHHHr TagKHKoT MapKa3Hga SynHS KenMoKga.

TagKHKoT :apaëHHga Sern M3gaH opTHK MeTa^opanap aHHKnaHHS, myHgaH hkkh W3 эnnнктacн TaxnHnra TopTHngH. AcapnapHH TaxnHn этнm :apaëHHga KyÖHgarH cTaracTHK MatnyMoTnap aHHKgaHgn:

TaxnHnra TopTHnraH MeTa^opanap opHrHHannnrn, Tap:HMaga SepHnnmn Ba MaTH Ma3MyHHgarH TatcHp gapa:acnra ÖHHoaH capanaS onHHgH. Оpнeнтaцнoн, CTpyKTypaBHH Ba OHTonorHK MeTa^opanap TapKHÖnra KHpyBHH TacHH^napHH MeTa^opanapHHHr ceMaHTHK TypnapHra ong MaHSanap acocnga KeHrafiTHpgHK.

Ë3yBHH ycnyÖHHH ypraHHm Ba TagKHK этнm agaSHëTHH MyKaMMan TymyHHÖ, MatHaBHH caMapagopnnrHHH TatMHHnam SHnaH önpra acap Tap:HMacH ynyH x,aM

Ha3apHH BocHTa SynHS xH3Mar KHnagH [6]. fflyHHHrgeK, gnaneKT HaMyHanapnra Sofi 3pKHH At3aM acapnapH x,a:MHgaH KartHH Ha3ap SagHHfi TacBHpHH BocHTanapra SofinHrH SHnaH a:pann6 TypagH.

3pKHH At3aMHHHr "^aHHar y3H KafigagHp" TynnaMHgaH :ofi onraH "Ë3yBHH" xhko^ch moxhp Tap:HMoH ffloa3HM MHHaBapoB ToMoHHgaH $paH^3 THnHra "Le jardin de l'écrivain" geS Tap:HMa KHnHHraH. X,hkoa KHcKa caTpnapga SHp H:ogKop x,aëTHHH ëpHTcaga, yHgarH SagHHfi SyëKgopnHK HHcoHnapra xoc MymTapaK Tyfirynap Ba KenHHManapHH aKc эттнpнS KenagH. Tap:HMoH x,hkoa homhhh $paнцyз THnHga "Ë3yBHHHHHr sofh" cH^araga SepraHnHrH x,aM, afiHaH,

асарда рамзий маъно мавжудлигига ишорадир. Х,икоя киска хажмдалигига карамасдан, куплаб ном кучиш холатларини куриш мумкин. Бутун умр эркин ижодкорлик ва тирикчилик уртасида уз халоватини излаган хикоя кахрамони туйгулари муаллиф метафораларида уз аксини топган. Метафоралар таржимаси ва уларнинг узига хос жихатларини аниклашда уларнинг тизимли тадкики мухим ахамиятга эга. Маълум бир мавхум тушунча таржимасини чукур урганиш битта максадга каратилган метафораларни уз концепти доирасига бирлаштиришни такозо этади. Масалан, ёзувчи "бахт" тушунчасини ифодалашда турли тасвирий воситалардан фойдаланган, бирок, энг куп учрайдиган холат бахтнинг ёругликка (нур, илицлик, ойдинлик ва х.) киёсланишидир. Аникрок килиб айтадиган булсак, бахт ёругликнинг айнан узида курилган. Метафоранинг мохияти хам шундан иборат, бир сузнинг номи бошка бир суз урнида шунчаки ухшатиш оркали кучиб утмайди, балки унинг мантикий мазмунини узида акс эттиради. Мисоллар тахлили концептуал метафора тушунчаси ва унинг таржимасидаги узига хос хусусиятларни аниклашда мухим омил булиб хизмат килади. Демак, Эркин Аъзамнинг "Ёзувчи" хдкоясидаги метафораларни тахлилга тортамиз.

"Бахт бу - ёрузлик" концептуал метафораси куйидаги мисолларда уз ифодасини топган:

1-мисол, аслиятда:

"Бир куни директор уни хузурига чорлаб, истараси иссиц, узи жуда бахайбат бир одам билан таништирди" [2].

Шоазим Миноваров таржимаси:

"Le directeur le fit fit venir un jour dans son bureau et le présenta à un homme, un véritable géant " [1].

2-мисол, аслиятда:

"Пойтахтга туташ богдорчилик туманларидан бирида колхоз раиси экан. Каранг, машъал раис була туриб, шу одам хам дарди беъдавога йулицибди -ёзар экан.

Шоазим Миноваров таржимаси:

"Bien que son poste fût important, cet homme, avant-gardiste, était atteint d'une maladie incurable: l'écriture".)

3-мисол, аслиятда:

"Муаллифнинг нимасидир мухаррирга ёккан эди. Директор вазифа юклаётганда шундай бахайбат одам, яна денг - раис, машъал раис унга аллацандай илицлик билан тикилиб турди"

Шоазим Миноваров таржимаси:

"Il y avait chez le directeur de kolkhoze quelque chose qui plaisait à notre jeune rédacteur. Par exemple, l'éditeur avait confié au jeune rédacteur cette important mission, le geant, directeur de kolkhoze l'avait regardé humblement et avec respect.

4-мисол, аслиятда: "Худойлигини айтганда, хаваскор мухаррир - адабиёт муаллимининг тахрирлари орасидан нимадир йилт-йилткуриниб коларди"

Шоазим Минаваров таржимаси:

"Le professeur de littérature qui avait corrigé le manuscrit s'était vraiement donné complètement et avait réussi à recréer de brillants paragraphes" [1].

5-мисол, аслиятда:

"Кунглида бир кувонч гупуриб, уринларидан туриб кетаверади. Одам булиб кун курмаган бундайин омад кайдан келди-я, ё Оллох?" [2].

Шоазим Миноваров таржимаси:

"Le rédacteur ne ferma pas l'oeil de la nuit tant son coeur battait de joie. Une telle chance ! Dieu est miséricordieux !"

6-мисол, аслиятда:

"Узи-ку нариги дунёга бир парча кафан билан кетди , аммо гуринг нурга тулгурдан _мана шу бог меърос, йук, эсдалик булиб колди" [2].

Шоазим Миноваров таржимаси:

"Il mourut et laissa son jardin en héritage et ses livres en souvenir. Puisse sa tombe être illuminée". 7-мисол, аслиятда:

"Домланинг яна бир пинхона юпанчи бор эди - сутчи хотин. Х,ар эрта шу аёл сут кутариб келганда кунглига ажиб нур киргандек булади". (7-бет)

Шоазим Миноваров таржимаси:

"L'autre réconfort secret du professeur était une femme qui lui apportait le lait tous les jours. Chaque matin, son âme s'illuminait lorsqu'elle apparaissait avec son pot" [1]. (287-page)

"Бахт" ва "ёруглик" концептлари дунёда мазмунан муштарак ва умуминсоний кадриятларга хос тушунчалардир. Уларнинг бир-бирини тулдириб келиши турли миллат вакиллари тилида кузатиладиган холатдир [3]. Шунинг учун хам бундай муштараклик таржиманинг мукобиллигини таъминлайди. Мисоллар тахлили, аввало, инсон онгида "ёруглик" номи кувончни, хурсандчиликни ифодаласа, унинг йуклиги кайгуни акс эттириши яккол уз ифодасини топган. Таржимада аксарият мукобил варианти тугри

танланган ва мазкур ёндашув таржимоннинг фон билимларига асосланади [5]. Шундай булсада, баъзи уринларда (5-мисолда) метафора тушуриб колдирилганлиги ёки такрорий сузлар (6-7-мисоллар) мавжудлигини куриш мумкин. "Ёруглик" концептининг чукур урганилганлиги таржимада шу каби муаммоларни бартараф этишда зарурий восита булиб хизмат килади. Куйида келтирилган синоним сузлардан матндаги такрорий холатларда фойдаланиш мумкин: "allumer, apprendre, avertir, balayer, brillanter, briller, clarifier, démystifier, désabuser, dessiller, dessiller les yeux, détromper, dorer, éclaircir, édifier, éduquer, élucider, embraser, endoctriner, enflammer, enluminer, enseigner, étinceler, étoiler, expliquer, faciliter, fixer, flamboyer, former, guider, illuminer, illustrer, informer, initier, instruire, luire, ouvrir les yeux, passer, payer, reconnaotre, reluire, renseigner, répandre, resplendir."

К.Л.Филатова тадкикоти юкорида берилган таржималардаги адекватликни юкори бахолашга асос була олади: "Ещё одним глаголом, восходящим к изначальному смыслу зрения, является illuminer, который в XIII веке обозначал "давать зрение" - «rendre la vue» (Le Petit Robert). Первое современное значение, сопровождающееся в словаре пометой "религиозное", гласит éclairer de la lumière de la vérité - освещать светом истины, т.е. имплицитно задействует этический аспект концептуального комплекса. Далее указываются прямое значение - ярко освещать - Éclair qui illumine le ciel. - молния, озарившая небо - и метафорическое Cela va illuminer ma journée - Это озарит мой день. Расширительное "бросать яркий отсвет" приводит нас к уже знакомому Ses yeux s'illuminèrent de joie - её глаза заблистали от радости" [4].

Юкоридаги тахлиллар шуни курсатадики, узбек ва француз тилларидаги "бахт" концепти узаро мутаносиб равишда "ёруглик" концептидан манба сифатида фойдаланиб, "бахт бу - ёруглик" концептуал метафорасини хосил килиб келмокда. Мазкур холат икки хил оилага мансуб тилларнинг алламорфик (универсал) тузилмаларга эга эканлигидан далолат беради. Концептуал метафораларнинг хосил булиши инсон тафаккури ва узок йиллик билиш жараёни билан боглик булиб, метафораларнинг гносеологик хусусиятини узида акс эттириб келади. Таржимада мазкур хусусиятни очиб бериш таржимондан чукур билим ва тажрибани талаб этади.

АДАДБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES): 1. A'zam E. Adieux aux contes de fées. « Publishing House of the Alisher Navoi National Library of Uzbekistan ». -Tachkent , 2015. -Р.275.

R

2. Аъзам Э. Жаннат узи кайдадир. Бир йил битиклари. (Х,икоялар, кинокиссалар, драматик асар ва публицистик миниатюралар) -Тошкент, 2007.- Б. 3.

3. Danielle Morali, Anthropologie de la lumière. Etudes réunies [Text]. - Nancy : Presses Universitaires de Nancy, 1994. - 94 p.

4. Филатова К.Л. Когнитивное исследование зрительной метафоры во французском языке в сопоставлении с русским языком. Дисс.кан.филол...наук. -Екатеринбург, 2009. -С. 35-36.

5. Raximovna, B. M., Farxodovna, . K. D., , . J., Axmedovna, N. & Ibragimovich, . U. B. (2020) VOCABULARY RETENTION IN COGNITIVE THEORY. Journal of Critical Reviews, 7 (2), 402-404. doi:10.31838/jcr.07.02.78.

6. Raufov Miraziz Mustafakulovich, Toshmatov Oybek Shokirovich, & Mustafoeva Noila Ishnazarovna (2020). SIMULTANEOUS INTERPRETING AS A SPECIAL INTERPRETER ACTIVITY. PROS AND CONS OF SIMULTANEOUS INTERPRETING. Oriental Art and Culture, (V), 175-178.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.