Научная статья на тему 'АБУ АБДУЛЛОҲ МУҲАММАД ИБН АЛИ ҲАКИМ ТЕРМИЗИЙНИНГ “ОҚИЛЛАР ВА АЛДАНГАНЛАР” АСАРИДА НАФС ТАРБИЯСИНИНГ ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАРИ'

АБУ АБДУЛЛОҲ МУҲАММАД ИБН АЛИ ҲАКИМ ТЕРМИЗИЙНИНГ “ОҚИЛЛАР ВА АЛДАНГАНЛАР” АСАРИДА НАФС ТАРБИЯСИНИНГ ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
85
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
нафс / ёлғон / алдов / қалб / истак / жаҳолат / ҳавойи нафс / ҳақ / адолат / тўғрилик. / lust / lie / deception / heart / desire / ignorance / lust / truth / justice / correctness.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — А.Б.Қодирова

Нафс ишларда ботил, зулм, ёлғонни келтирса, эгасини кўр қилади, унга шуни зийнатлаб кўрсатади, уни алдайди, чалғитади ва бу алдов давом этади.Ҳавойи истаклар нафснинг шахматидир. У ҳақнинг катакларини бир-бир эгаллаб, ниҳоят қалбни ҳақдан тўлиқ ҳоли қилиб қўяди. Алданган киши ўз тажрибасизлиги, нодонлиги билан нафсга алданади. Қалби билан нафс буйруқларига итоат этади. Ҳавойи истаклар нафс соясида нафсга ўз ҳукмини оз-оздан ўтказаверади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PSYCHOLOGICAL FACTORS OF SELF-EDUCATION IN THE WORK OF ABU ABDULLAH MUHAMMAD IBN ALI HAKIM TERMEZI "THE WISE AND THE DECEIVED"

When the nafs brings falsehood, oppression, and lies, it blinds its owner, adorns him, deceives him, distracts him, and this deception continues. Airy desires are the chess of the nafs. He occupies the cells of truth one by one, and finally frees the soul from the truth. He who is deceived is deceived by his own inexperience and ignorance. He obeys the commands of the nafs with his heart. Hawaiian desires in the shadow of lust will gradually pass their judgment on lust.

Текст научной работы на тему «АБУ АБДУЛЛОҲ МУҲАММАД ИБН АЛИ ҲАКИМ ТЕРМИЗИЙНИНГ “ОҚИЛЛАР ВА АЛДАНГАНЛАР” АСАРИДА НАФС ТАРБИЯСИНИНГ ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАРИ»

АБУ АБДУЛЛОХ МУХАММАД ИБН АЛИ ХАКИМ ТЕРМИЗИИНИНГ "ОЦИЛЛАР ВА АЛДАНГАНЛАР" АСАРИДА НАФС ТАРБИЯСИНИНГ

ПСИХОЛОГИК ОМИЛЛАРИ А.Б.^одирова

ТерДУ Психология кафедраси в/б доценти, психология фанлари буйича(РЬБ)

фалсафа доктори https://doi.org/10.5281/zenodo.6660069 Аннотация. Нафс ишларда ботил, зулм, ёлгонни келтирса, эгасини кур цилади, унга шуни зийнатлаб курсатади, уни алдайди, чалгитади ва бу алдов давом этади.Хавойи истаклар нафснинг шахматидир. У %ацнинг катакларини бир-бир эгаллаб, нщоят цалбни %ацдан тулиц уоли цилиб цуяди. Алданган киши уз тажрибасизлиги, нодонлиги билан нафсга алданади. Калби билан нафс буйруцларига итоат этади. Хавойи истаклар нафс соясида нафсга уз уукмини оз-оздан утказаверади.

Калит сузлар: нафс, ёлгон, алдов, цалб, истак, жауолат, уавойи нафс, уац, адолат, тугрилик.

ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ САМОВОСПИТАНИЯ В ПРОИЗВЕДЕНИИ АБУ АБДУЛЛЫ МУХАММАДА ИБН АЛИ ХАКИМА ТЕРМЕЗИ

«МУДРЫЕ И ОБМАНУТЫЕ» Аннотация. Когда нафс приносит ложь, угнетение и ложь, он ослепляет своего владельца, украшает его, обманывает его, отвлекает его, и этот обман продолжается.Воздушные желания — шахматы нафса. Он занимает ячейки правды одну за другой и, наконец, освобождает душу от правды. Тот, кто обманут, обманут своей собственной неопытностью и невежеством. Он повинуется командам нафса всем сердцем. Гавайские желания в тени похоти будут постепенно судить о похоти.

Ключевые слова: похоть, ложь, обман, сердце, желание, невежество, похоть, истина, справедливость, правильность.

PSYCHOLOGICAL FACTORS OF SELF-EDUCATION IN THE WORK OF ABU ABDULLAH MUHAMMAD IBN ALI HAKIM TERMEZI "THE WISE AND THE

DECEIVED"

Abstract. When the nafs brings falsehood, oppression, and lies, it blinds its owner, adorns him, deceives him, distracts him, and this deception continues. Airy desires are the chess of the nafs. He occupies the cells of truth one by one, andfinally frees the soul from the truth. He who is deceived is deceived by his own inexperience and ignorance. He obeys the commands of the nafs with his heart. Hawaiian desires in the shadow of lust will gradually pass their judgment on lust.

Keywords: lust, lie, deception, heart, desire, ignorance, lust, truth, justice, correctness.

КИРИШ

Х,амд эгаси ва унга лойик Зот Аллох таолога хамд булсин. Расули, набийи ва бандасига салавотлар булсин. Биз курдикки, Аллох таолонинг дини уч устун: хак, адолат, тугрилик устига курилган. Х,ак аъзоларига, адолат калбларга, тугрилик аклларга юкланган. Эртага амаллар тортилиши учун тарозига якинлашганда яхшиликлар хак палласига, ёмонликлар адолат палласига, тугрилик тарозининг тилига куйилади. Шу билан

A..ox,HHHr y3 GaHga.apugaH GaHga.HK.apura po3H.HruHHHr hhx,oach KaGu axmu.HK.apHHHr eM0H.HK.apgaH OFup.uru Mat.yM Gy.agu. ffly yn Hapca «aM Gy.raH x,ap Gup KHmn; arap yHgaH (aMa.gaH) x,aK MyKO.ca, ypHura Goth. Ke.agu. Arap yHgaH ago.aT MyKO.ca, ypHura 3y.M Ke.agu. Arap yHgaH TyFpu.HK MyKO.ca, ypHura e.FOH Ke.agu. MaHa my yn Hapca Matpu^arauHr KymuHugup. Y.apHHHr 3uggu Gy.raH yn Hapca эca x,aB0MH Ha^cHHHr KymuHugup. Ha$c x,aB0HHHr ugumugup. Y a.gaHraH.apHH KypmaG o.raH. Ha^c.apu y.apHH y3 um.apuga Goth., 3y.M Ba e.FOHra TymraH x,aB0MH ucraK.apH Gu.aH a.gaMgu. TA^H^OTtfAP METOAH BA METO^O^OrHACH

A.gaHraH.ap yMp.apuHH Ka.G Ky.OK.apu Gu.aH Ha^c.apu, x,aB0Mu ucTaK.apu GyropraH yn HapcaHHHr GupuHH THHr.am Ba yHra эpгamнmгa yTKa3agu.ap. Ha$c um.apga Goth., 3y.M, e.FOHHH Ke.Tupca, эгacннн Kyp KH.agu, yHra myHH 3HMHaT.aG KypcaTagu, yHH a.gaMgu, na.FHTagu Ba Gy a.g0B gaBOM этagн. By hmthx,oh cugguK.ap, 30x,ug.ap, oGug.ap, MyTTaKuM.ap, 30x,up o.HM.apu Gomura GupgeK Tymagu, y.apHUHr 03HH.uru Gy a.gaHumgaH ca.oMaT K0.agu.[;3]

Arap 30x,upga guH nemBO.apu Gy.raH my Kumu.ap Ha$c a.g0BugaH ca.oMaT Gy.Mac экaн, "xoc.ap" TyFpucuga HHMa geMcaH? Y.ap Ha^c.apu 3HMHaT.araH Hapcara a.gaHgu.ap. Y.apHHHr aMa..apu - TyFpu.HK, 30x,ug.HK, uGogaT, TaKBO My.uga neKKaH MamaKKaT.apu KyHrH..apuga y.yF KypuHgu.

MaHa my Hapca.apHUHr nupoMu, ry3a..uru, xycycaH, my Hapca.apgaH naMgo Gy.raH $axp y.apHu ago KH.gu. By ry3a..uK.ap y.apgaru GothhhM eMoH.HK.apHH engu. Y.apra my Hapca.ap KypuHMagu. ffly caGa.u yMp.apuHu a.gaHuG yTKa3gu.ap. Y.ap A..ox, Tao.o xy3ypHra eMOH aMa..apu y3.apura HupoM.u KypcaTH.raH x,0.ga Ke.gu.ap. Y.ap Gy um.apHH axmu geG Gh.hG, My..apu Tycu.gu. "Y.apra A..oxgaH y3.apu эtтнGopгa o.MaraH Hapca KypuHgu", "Y.apra KH.raH aMa..apHHHHr eMoH.uK.apu KypuHgu", "Y.apHH ucrex,30 KH.raH Hapca.apu ypaG o.gu". X,ap Gup Kumu A..ox, TaKgupuga GyropraH HacuGacuHu o.agu. Pacy.y..ox, (c.a.B)HHHr 'TyHOxga gaBoM этгaнн x,o.ga yHra hcthf^op aMTraH Kumu PaGGucugaH Ky.raH KaGugup" geraH x,aguc.apu x,aM my MatHoga. ryHOxgapHHHr 30x,HpuM -omKopacu Ba GothhhM - nuHx,0Ha Typ.apu Gop. A..o^ Tao.o Y3 KUToGuga "ryHo^.apHUHr omKopacuro nHH^oHHHH TapK Ku.uHr" (An-bOM cypacu, 12-onm), geraH. MyMHH.apgaH omKopa ryHo^Hu TapK kh.hG, nHH^oHHHH TapK Ku.MaraH.apu Gop. ^Ha y.apgaH ryHo^.apHUHr omKoparo nHH^oHHHH aMa.ga TapK kh.hG, .eKHH y.apHH $HKpga, uKKu.aHumga, ucTamga TapK Ku.MaraH.apu Gop. By x,a.u ryHo^gaH noK Gy.gu geraHu эмac.

MyMHH A..o^hh TaHuMgu, hmoh Gu.aH xoTup«aM.uK Tonagu. Mycy.MoH.HK ucMura ^aK.u Gy.uG, Mycy.MOH geG aTa.agu, myHgaH cyHr ^aBoMu ucraK.ap GomHH.uruga Ha^c ma^BaT.ap Gu.aH Ke.agu. A..o^ Tao.OHUHr Ka3oro Kagapu Gu.aH Ha^c y3 эгacннн 03-03gaH эгa..aG, a.gaG GopaBepraHga yHH HcTHKOMaTgaH OFgupuG MuKUTagu, MaKcaggaH y30K.amTupagu.[;4]

By maxMaT yMHaeTraH hkkh maxMaTnura yxmaMgu. Y.apHHHr ^ap Gupura Terum.u KaTaK.ap Gop. Y.apgaH Gupu paKuGuHHHr KaTaK.apuHH GupMa-Gup эгa..aG GopaBepagu, oxupu ^aMMa KaTaK.apHH y3HHHKH kh.hG, yHH mot KH.agu.

^aBOMH ucTaK.ap Ha^cHHHr maxMaTugup. Y xaKHHHr KaTaK.apuHH Gup-Gup эгa..aG, HHX.0AT Ka.GHH ^aKgaH Ty.HK ^o.h kh.hG Ky^gu. A.gaHraH Kumu y3 Ta^puGacro.Hru, H0g0H.uru Gu.aH Ha^cra a.gaHagu. ^a.Gu Gu.aH Ha^c GyMpyK.apura HToaT этagн. ^aBOMH

истаклар нафс соясида нафсга уз хукмини оз-оздан утказаверади. Нафс эса калбни хакдан тусиб, алдайди. Агар калб буни кабул килса, у алдангандир. Унинг холи шундай давом этаверса, нафс фурсат топиб, калбни сиртмокка солади, асир килади. Шундан сунг калб нафсга у чакирган хамма нарсада буйсунади. Бора-бора нафс уни кичик гунохлардан катта гунохларга, хаёдан шармандаликка олиб чикади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Отам Солих ибн Мухаммаддан, у Умар ибн Хррундан, у ^удома ибн Мусо ибн ^удомадан, у Ибн Мазъундан, у Русулуллох (с.а.в)дан ривоят килади. У зот айтдилар: "Умматимга олимларнинг адашишидан, хакимларнинг тойилишидан ва ёмон таъвилдан куркаман".

Абу Абдуллох (рахимахуллох) айтди: "Ушаларнинг барчаси алданганлардир. Билувчи нафс илм йулида, хакдан кур килиб куйилгандан кейингина жахолатга кадам босади, йулдан адашади".

Отам (рахимахуллох) Абдуллох ибн Маслама Магтабийдан, у Касир ибн Абдуллох ибн Авф Музанийдан, у отасидан, у бобосидан, у Расулуллох(с.а.в)дан ривоят килади. У зот айтдилар: "Умматимга узимдан сунг энг курккан нарсам олимнинг адашиши, золимнинг хукмрон булиши ва эргашиладиган хавойи нафс". Бунинг маъноси бизнинг наздимизда биринчи билан баробар. Золим хукм бу адашган хакимдир. Эргашилквчи хавойи истак ёмон таъвилдир. Икки хадиснинг маъноси бир, лафзи турлича. Ушаларнинг барчаси адашганлардир. Билувчи нафс унга илм йулини курсатмай куйгандан сунггина адашади. Жахолатга кадам босади, йулини йукотади. Х,аким киши нафс уни кур килгандан кейингина нафс ва дунёга мойил булади. Таъвил килувчи ёмон таъвил килиб, узича улчовлар ва гумонлар тукийди. Иблиснинг улчовлари ва гумонлари хам шунга ухшайди. У: "Мен ундан яхшиман. Мени оловдан яратгансан", деган.[:5-6]

Буларнинг барчаси нафс ва хавойи истаклар иши. Нафс уз эгасига хавойи истаклар олиб келган ботилни, зулм ва ёлгонни чиройли килиб курсатади. ^алб уша нафс олиб келган нарсага ишонади. Бунда бу нарсаларнинг куриниши чиройли, лекин ичи хунукдир. Аллох таоло айтади: "Имон келтирган зотлар учун диллари Аллохнинг зикрига ва нозил булган хак (Куръон)га мойил булиш (вакти) келмадими?! (Яна улар учун) илгари китоб ато этилган, сунгра (пайгамбарларидан кейинги) муддат узайгач, диллари котиб кетган кимсалар каби булиб колмаслик вакти келмадими?! Уларнинг купи фосик(итоат)сиздирлар! Билингизки, албатта, Аллох "улган" ерни тирилтирур. Мана Биз акл юргизишингиз учун сизларга оятларни батафсил баён килдик" (%адид сураси, 16-17-оятлар).

Китоб берилганларнинг калблари уларга хак нозил булганидан хушуда эди. Дунёда узок яшаб, неъматлар берилганидан сунг эса бу муддат узайиб, нафс алдашга йул топиб, уларни алдади. Натижада улар хушуни йукотиб, калблари котди. Аллохнинг буйрукларига буйсунмадилар ва лаънатландилар. Аллох таоло айтади: "Уз ахдларини бузганлари сабали уларни лаънатладик". Хушу кетса, унинг урнига жабр ва такаббурлик келади. Нафс кибрланади. Шунда Аллох таолонинг рахмати ва мадади узилади. ^алблар котиб, Аллохнинг буйрукларига итоат килмай куяди. Бир киши деди: "Бизга шу уч тоифанинг хар биридан бир жихатини сифатлаб бер. Фикр килайлик!".[:6-7] МУ^ОКАМА

O.HM.apHHHr agamyBH, x,aKHM.apHHHr ToMu.Hmu Ba eMOH TatBH. HHMa? "O.HM.apHHHr agamyBH aK..apuHH KeTKH3aguraH capoGra yxmaMgu a..ox, Tao.o aK.HH apaTuG, yHra; "Ke.", geraH. Y Ke.raH. KeMuH yHra; "KeT", geraH. Y KeTraH. fflyHga A..0X,; "^ygpaTHMra KacaMKH, MeH y3HMra ceHgaH Kypa cyroK.upoK HapcaHH apaTMaguM. CeH caGa.u o.aMaH Ba ceH caGaG.u GepaMaH. CeH Gohc TaHGex, GepaMaH. MyKO^OTy «a30 x,aM ceHra Gepu.agu", gegu.

AGy AGgy..o^ (pax,HMax,y..ox,) aMTgu; "A..o^ Tao.o MyBax,x,ug.apra aK.HH HetMaT Kh.hG Gepgu, ogaM.apra 3ex,H Gepgu. Y.ap yma 3ex,H Ty$aM.u Hapca.apHH Gup-GupugaH a«paTagu.ap. MyBax,x,ug.ap aK. Gu.aH axmu.HK.apHH eM0H.HK.apgaH a«paTagu.ap. fflyHHHr ynyH PaGGuM y3 KuToGuga xaMpHH x,ap0M KH.raH. CyHr GaHga.apura x,ap0M KH.umHHHr caGaGuHH TymyHTupuG; "...maMTOHHHHr umugaH uGopaT u^.oc.HKgupKH, yHgaH neT.aHHHru3! ffloag myHga Ha«0T T0ncaHru3" (Mouda cypacu, 90-onm), geraH.

Cu3.ap эca MyMHH Gupogap.apcu3. Y cu3.apra xaMpHHHr A..ox,HHHr 3HKpu Ba HaM03gaH TycumuHH Gu.gupgu. HyHKH y aK.HH KeTKH3agu. Ak. KeTran эca hhpkhh Hapca.ap Ke.agu. fflyHra Kypa x,ap0MgaH KaMTum.apu ynyH y.apra xaMpHHHr 3apapuHH, yHHHr H^.oc.uruHH Gu.gupgu. ^Ha; "Bac, GyT.apgaH uGopaT Ha^ocaTgaH y30K.amuHr", gegu. HyHKH xaMp x,aM GyT.ap KaTopura Kupagu. By y.KaH agamyB. fflyHHHr ynyH Pacy.y..o^ (c.a.B.)HHHr yMMaT.apu ynyH yma.apHHHr agamyBugaH KypKum.apu ypHH.Hgup. Yma agamraH.apHHHr x,ap0M HapcaHH x,a.o. KH.umgaru x,o.aT.apu x,aM myHgaM. Pacy.y..o^ (c.a.B)HHHr; "A..0X, x,ap0M KH.raHHH x,a.o. Ku.yBHHHH, yHH y3ura x,a.o. KH.gupraH KumuHH x,aM .atHaT.agu", geraH x,aguc.apu MyTaB0THpgup".[;7-8]

X,aKHM - gyHe Ba oxupaT um.apuga A..ox,HHHr TagGupuHH Kypa o.aguraH Kumu. YHHHr Ka.Gu x,HKMaT Hypu Gu.aH gyHeHH TapK TapK kh.hG, oxupaTHHH Ta.aG KH.a O.agu. ^a.G Hypu 3au^.uru caGaG.u orox,.HKHH TapK KH.agu, gyHera Gepu.agu Ba HaTH^aga y3 MaKOMugaH neT.amagu. YHHHr Gy neT.amumu yMMaTra 3apap Gepagu. HyHKH yMMaT yHgaH Kyn o.hG, yHH ^y^^aT KH.raH эgн. HyHKH gyHe HetMaT.apu Ha^c ynyH 3ax,ap.ugup. Y.apHHHr 3ax,apu Ha^cHHHr y.ap Gu.aH xypcaHg Gy.Hmugup. XypcaHgnu.HK Ka.GHH acup KH.agu. ^a.GHHHr xypcaHgHH.uru Gop Hapca. ^a.G xypcaHg.uru A..ox,HHHr $a3.u Ba pa^MaTH Gu.aH YHHHr ^a3.u GomKa ogaM.apra x,aM Terum.ugup. A..o^ (MyMHHra) TaB^ug HetMaTHHH GepuG, yHHHr Ka.Guga myHH gaB0M.u KH.um Gu.aH pa^M KH.gu. YHra myHga coGht.hkhh HacuG KH.gu.

Ha^cHHHr xypcaHg.uru gy3ax aTpo^u ypa.raH max,BaT.ap Gu.aH Gy.agu.Gy ma^BaT.ap uG.ucHHHr PaGGucugaH o.raH HacuGacugup. Arap Ha^c HetMaT caGaG.u ^aBoMu Ha^c, gymMaH ogaM Go.acura o.hG Ke.raH yma xypcaHgnu.HK Gu.aH xypcaHg Gy.ca, KeMuH Gy xypcaHgHH.HK Ka.Ggaru A..o^ Tapa^ugaH, YHHHr pax,MaTH Gu.aH Ke.raH xypcaHgnu.HKKa eTca, yHgaH ycTyH Ke.ca, Ka.GHH acup KH.ca, yHH A..o^gaH TycuG Kyagu. Y gyHeHHHr HetMaT.apura Ma^TyH Gy.uG KO.agu. fflyHga Ka.G xypcaHgnu.HrHHH MyKOTagu. XypcaHgnu.HKHHHr ^aMMacu Ha^cHHHr ma^BaT.ap Gu.aH xypcaHgnH.Hru Gy.uG KO.agu. By yHHHr Ka.GuHH ypaG O.agu. Arap A..0X, Tao.OHH 3HKp KH.ca, Ka.Gu cyHHK экaнннн, Ha^cu эca эcкнpнG, ma.BupaG KO.raH KHMHMgeK Gy.uG KO.raHHHH Kypagu. MaHa my yHHHr Ka.Gura eTap.una 3apap, xapoG.HKgup.

[:9-10]

Х,аким агар огох булса-ю, лекин калбига озгина булса хам нафс хурсандлиги етса, у тойилади ва зарари куп булади. Чунки у алданади. Х,икмати олиб куйилади. Бунинг мисоли, ана шу хаким захари бор чаённинг нишини ип билан боглаб куйганга ухшайди. Буни у чаён чакканида захари терисига утмаслиги учун килган. Кейин у чаённи олиб, енгига солган. Боглаган ипини эса текшириб хам курмади. Бу тарёк (захарга кариш дори)ни томирлари тулгунча ичмаган хакимлардан эди. Яна томирлар йуллари, тешикларини хам богламади. Чаённи эса уша богичига ишониб енгига ташлаб куйди. Лекин богич ечилиб кетиб, чаён нишини урди ва захар хакимнинг терисидан утди. У хушини йукотди, акли ва зехни учди. Окил хаким биргина богичга ишонмайди. У огох булиб: "Менинг богланган холда булса хам у чаённи ушламаслигим омонликдир. Агар уни кафтимда, куз олдимда сергак булиб ушласам, яхши. Агар богичдан ечилиб кетса, уни ечилмасдан олдинрок отиб юборишга улгураман. Агар ундан омон булишни истасам, унинг нишини сугуриб оламан", дейди. Нихоят у Аллох таолонинг улуглигини англаб етиб, калби факат Унга богланса, Узини Аллохнинг измига топширади. У тугрисида гапиради, Унинг зикри билан акл юритади. У учун олади ва У учун беради. Ана шу банданинг калби ва кукси Аллох сабали хурсандлик билан тулган. Нафс ва шахватлардан кутулган. Унинг нафсидаги шахватлар Аллохнинг куркуви ва хайбатидан улган. Ана шу киши захарга тула нишни сугуриб ташлаган, дунёдан саломат булган кишидир. Агар дунёга яна кул чузса ва калбида дунёдан хурсанд булишдан озрок колган булса, у яна огохликни унутади, алданади. Шунингдек, унга ишонч билан эргашганлар хам алданади. [ : 10-11]

Алданганларнинг биринчиси бутларга сигинганлардир. Улар бутларга Аллохга якинлаштиради, деб ибодат килишди. Аллохни куйиб, узларига уларни шафиъ килдилар. Улар Аллохга имон келтиришди, сунг ширк келтиришди. Аллох таоло айтади: "Уларнинг аксарияти Аллохга факат мушриклик холларидагина "имон" келтирадилар" (Юсуф сураси, 106-оят). Ширк - бир нарсага богланиб колишдир. У овда ишлатиладиган "шарак" - овчининг тури, тузоги сузидан олинган. Мушрикларнинг калби бутларга богланган. Шундай богланганки, улар Аллох эмас, ана шу бутлар уларга фойда ва зарар келтиради, деб уйладилар. Улар бутлардан уша товушини эшитганларида уни ёктириб колдилар. Одам боласи нимани ёктирса, уни мактайди, нафсидаги шахват сабали кузига улуг куринади. Нафслари уларни узларидаги ана шу шахват билан алдайди. ХУЛОСА

Муминлар бу богланишдан Аллох уларга берган тавхид неъмати билан кутулдилар. Факат Аллохга сигиндилар. Барча фойда ва зарарни факат Ундан деб билдилар. Ундангина умид килдилар. Унгагина ибодат килдилар. Кейин фойда ва зарари бор сабабларга йуликиб, уларга алдандилар. Бу нафс ишидир. ^алб эса, хар ишда Аллохга имо килади. Уни мулохаза килади. Нафс эса, нарсалар, уларда яширин булган сабабларни мулохаза килади. Унинг яширинлиги - "У сенга буни одамларнинг кулидан, осмондан, ердан, куёшдан, ойдан, иссик, совук, хулк ва хилкатдан бергандир. Асл берувчи Удир. Яралганлар сендан Уни тусиб куйди. Сен улардан зохирда, куз унгингда оласан. Бу эса, ботинда бу нарсаларни Аллох таолодан олишингни такозо килганди. Сенга бошингдаги кузларингни барча нарсаларни куришинг ва бунинг хабарини ботиндаги кузингга етказиш учун берган. Рухнинг хаёт нури ана шу куз туфайлидир. ^албнинг кузида доимо хаёт -

Бокий Зотнинг нури бор. Х,ар доим хаёт - Бокий Зотнинг хаёт нури билан ботиний нарсалар, яъни рубубият идрок килинади".

^алб кузининг нури ошганида нарсаларни куришинг ва билишинг хам ортади. Агар куз куришининг олдини булут каби бирор тусик тусса, куришга етган заифлик ва уртани тусиб колган булут сабабли нарсалар чаплашиб куринади ва кура олмай коласан. Худди шундай, агар калб кузи куиришининг олдини гуноху маъсиятлар булути, нодонлик тутуни, хавойи нафс губори тусиб куйса, Аллох таолонинг рубубий ишларини англай олмайсан, калбингга етган заифлик туфайли буларни кура олмайсан. Ана шунда сен нафс чакирган алдовларга ишонасан.[:16]

Адабиётлар руйхати

1. Термизий, Абу Абдуллох Мухаммад ибн Али Х,аким.О;иллар ва алданганлар/Абу Абдуллох Мухаммад ибн Али Х,аким Термизий; таржимон:А.Рахматуллаев; Имом Термизий халкаро илмий-тадкикот маркази.- Тошкент: Movarounnahr, 2018-96 б.

2. Чориев З., Аннаев Т., Муртазаев Б., Аннаев Ж. Ал-Х,аким ат-Термизий. -Тошкент: Янги аср авлоди, 2008. - 149 б.

3. Омонтурдиев Ж. Ал-Х,аким ат-Термизий таълимоти. - Тошкент: Университет, 2000. - 95 б.

4. Ал-Х,аким ат-Термизий, ^айтарилган амаллар (ал-Манхийёт). Араб тилидан таржима ва изохлар муаллифи М.Исмоилов. - Самарканд: "Имом Бухорий халкаро маркази", 2019. - 256 б.

5. Термизий алломалар / С.Турсунов ва бошк. - Тошкент: Yangi nashr, 2015. -272 б.

6. Ал-Х,аким ат-Термизий, "Яширин масалалар" ("ал-Масоил ал-макнуна"). Араб тилидан таржима ва изохлар муаллифи М.Исмоилов. - Самарканд: "Имом Бухорий халкаро маркази", 2019. - 216 б.

7. Radtke B. Theologen und Mystiker in Hurasan und Transoxanien. Zeitshrift der Deutschen Morganländischen Gezelshaft. Stutgart, 1986.

8. Термизий, Ал-Х,аким. Нодир масалалар /араб тилидан таржима/. Мукаддима, таржима ва изохлар муаллифи И.С.Усмонов. - Т.: Мовароуннахр, 2007. - 88 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.