Научная статья на тему 'Таълим_и маводи грамматикии забони англиси дар мактабҳои таҳсилоти ҳамагонии тоҷики'

Таълим_и маводи грамматикии забони англиси дар мактабҳои таҳсилоти ҳамагонии тоҷики Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
54477
3711
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕПРОДУКТИВИ / ГАЙРИРЕПРОДУКТИВИ / НАТИЧАГИРИ / МАЛАКААНДУЗИ / ИСТИФОДАИ МАЛАКА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бойматов А., Усмонов К.

Teaching English Grammar in Tajik secondary schools A.Boimatov, K.Usmonov Key words and expressions: Reproductive, non-reproductive, product, skill-getting, skill-using The article deals with communication based grammar teaching technique in Tajik secondary schools. Three stages of teaching English grammar should be distinguished: presentation, practice and product. By presentation we understand introducing the structure and meaning of a grammatical item by means of functional approach. By practice we mean performing chiefly communication based grammar exercises. By product we presuppose the use (utilization) of grammar structures in natural communicative activities, i.e. the learners are given no specific instructions to use the structure learnt. Great attention should be paid to practical activities on the psychological conception put forward by W.Rivers: skill-getting, skill-using. Skill-using starts from motivation to communication. Motivation gives a rise to reception and expression. Both these phenomena cause interaction of communicants. In order to realize all these activities in teaching Tajik pupils English abundant samples of practical activities regarding the grammar items to have and Past Simple have been illustrated.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Таълим_и маводи грамматикии забони англиси дар мактабҳои таҳсилоти ҳамагонии тоҷики»

НОМАИ ДОНИШГО{

ФИЛОЛОГИЯИ РУСУ АНГЛИС РУССКАЯ И АНГЛИЙСКАЯ ФИЛОЛОГИЯ

А.Бойматов, К. Усмонов

ТАЪЛИМИ МАВОДИ ГРАММАТИКИИ ЗАБОНИ АНГЛИСИ ДАР МАКТАБ{ОИ ТА{СИЛОТИ {АМАГОНИИ ТОХИКИ

Вожа[оикалидй: репродуктиви, гайрирепродуктиви, натщагирй, малакаандузй, истифодаи малака

Маводи грамматикии омухташаванда ду навъ мешаванд: репродуктивй (фаъол) ва ретсептивй (гайрифаъол). Мацсади асосии таълими маводи грамматикии фаъол - ин ташаккул додани чунин малакаи грамматикист, ки он дар нутци шифо[ии хонандагон та^ассум меёбад.

Маълум аст, ки дар нутци як^ониба (нацл) ва ду^ониба (муколама)-и хонандагон [одиса[ои сат[и морфологй ва синтаксисй бояд истифода гарданд. Барои корбурди дуруст ва бехатои он[о зарур аст, ки хонандагон малака[ои истифодаи чунин маводро [осил намоянд. Илми психолингвистика собит кардааст (2, 88), ки ташаккули малака аз се зина иборат аст:

а) зинаи мацсадгузорй (асосноккунй) ва ташвицкунй (баран-гезиш);

б) зинаи аналитикй ва синтетикй;

в) зинаи корбурд (и^ро).

Таъмини ин зина[о дар хараёни таълими забони хорихй [алли бонизоми вазифа[ои зеринро талаб мекунад:

а) шинос кардани хонандагон бо маводи грамматикй;

б) тавассути маш^[ои созмонй ва маъной азбаркунонии [одисаи грамматикй;

в) истифодаи дурусти [одиса[ои грамматикй дар нутци якхониба ва духонибаи худ.

Тари^и шинос гардонидани хонандагон ба шакл ва маънои [одиса[ои грамматикй, вижагй ва мушкилии он, инчунин ба хосият[ои синнусолии хонандагон вобаста аст.

Дар методикаи таълими забони хорихй (3, 24) ду усули ба хонандагон шинос намудани [одисаи грамматикй ва лексикй ба [укми анъана даромадааст:

а) усули баёнкунй; б) усули функсионалй.

Тиб^и усули якум, шакл ва маънои [одисаи грамматикй тавассути цоида[о шар[у баён карда мешавад. Аз руи усули функсионалй функсияи [одисаи грамматикй дар матн намоиш дода мешавад. Вижагии ин ду усул чунин аст: Яке аз гоида ба машг ва дигаре аз мисол[о ба машг гузаштанро талцин мекунад.

Тахриба нишон меди[ад, ки тавассути усули дуюм (функсионалй) таълим додани [одисаи грамматикй афзалият дорад. Аз ин ру истифодаи ин усул ба мацсад мувофиг аст. Масалан, барои таълими феъли «to have» метавон чунин паёпаии азхудкунии мавзуъро пешни[од кард. Пеш аз [ама, бояд таъкид кард, ки феъли «to have» бо вухуди дар забони модарии хонандагон муродиф доштанаш, тафовут[ои хосаи созмонию семантикиро дорост, ки он[о боиси мушкилоти зиёди азбаркунй мегарданд. Аз ин хотир намунаи тадриси он дар синфи III бояд чунин бошад:

Ма^сади дарс: Ташаккули малакаи истифодаи феъли «to have» дар нутци шифо[ии хонандагон.

1. Шиносой бо мавзуи феъли «to have».

Омузгор: Бача[о, имруз бо забони англисй маф[уми «ба чизе доро, яъне со[иб будан»-ро меомузем. ТаваххУ[ кунед, ки ман чи[о дорам. (Омузгор ин предмет[оро намоиш меди[ад): I have a red pencil. I have a black suit. I have a blue tie. I have an English book. Пас муаллим ба бача[о мурохиат карда мегуяд:

НОМАИ ДОНИШГО{

- Бача[о, ман акнун дар бораи кй ва чй доштанам ба шумо нагл мекунам. Шумо бодиццат ба нацли ман гуш карда, дар хотир [ифз кунед, ки ман ки[о ва чи[о доштаам:

1. I have four children. 2. I have a father. 3. I have a mother. 4. I have two brothers. 5. I have one sister. 6. I have a house and a garden. 7. I have a cat and a dog.

Пас омузгор таваххУ[и хонандагонро ба хумлаи цаблан дар тахтаи синф ё хадвал навишта халб карда мегуяд:

- {ар яки шумо ба цолиб[ои дар тахта буда такя карда, кй доштанатонро бо англисй гуфта ди[ед. Омузгор бояд дар бораи оилаи [ар як хонандаи синфаш маълумоти пурра дошта, пешбинй намояд. Баъд [ар як хонанда машцро ихро мекунад. Дар аввал тан[о истифодаи шакли «have»-ро машц карда, пас бо омузиши шакли «has» гузаштан ба мацсад мувофиц аст.

Методи комуникативии таълим талаб мекунад, ки [ар як гуфтори хонанда бояд характери воцей дошта бошад, на Хумла[ои хушку холй, ки он[оро псевдохумла ё хумла[ои сунъй мегуянд. (1, 185-188)

Пас зинаи дуюми ташаккули малакаи грамматикй огоз меёбад, ки ин тавассути ихрои машц[ои созмоние, ки раванди муоширатй доранд, амалй мегардад. Аслан мацсади асосии ин гуна машц[о омузонидани ханбаи созмонии маводи грамматикй мебошад, ки он низ бояд хосияти муоширатй дошта бошад. Мундарихаи чунин машц[о бояд бо назардошти шароити маишиву оилавии [ар як хонандаи синф тартиб дода шавад. Чунин намунаи машц[ои механикиеро, ки раванди коммуникативй дорад, мисол овардан мумкин аст:

Омузгор: Бача[о, [оло ман ба англисй мегуям, ки дар киссаам чи[о дорам. Касе, ки чунин чиз[оро дошта бошад, у [ам бояд ба шарикдарсонаш бо англисй мисли ман дар ин бора гуфта ди[ад:

Teacher: I have a ruler in my bag.

Pupil: I have a ruler in my bag too.

Teacher: I have a calculator in my bag.

Pupil: I have a calculator in my bag too.

Teacher: I have some stamps in my bag.

Pupil: I have some stamps in my bag too.

Teacher: I have a rubber in my bag.

Pupil: I have a rubber in my bag too.

УЧЕНЫЕ ЗАПИСКИ

Teacher: I have a handkerchief in my pocket.

Pupil: I have a handkerchief in my pocket too.

Дар гатори чунин маш^[о гузаронидани машг[ои Хойивазкунй низ мувофици матлаб аст, ки дар нати^аи он малакаи истифодаи феъли «to have» ба дара^ае меафзояд. Барои ин: Омузгор гуру[ро ба ду даста худо мекунад ва мегуяд:

- Бача[о, биёед мусобица мекунем. Дастае, ки бо цолаби «We have» аз [ама бештар предмет[оро номбар мекунад, голиб дониста мешавад. Аз номи даста[о сардорашон баромад мекунад. Намуна:

Дастаи 1 Дастаи 2

We have English books We have penals.

We have pens. We have erasers.

We have a ruler. We have calculators.

We have post- cards. We have bags.

We have gums. We have copybooks.

We have combs ва гайра. We have caps.

Бо мацсади ба хонандагон омузонидани шакл[ои инкорй ва саволии цолаби зикршудаи гуфтор метавон машц[ои табодулиро низ гузаронид. Омузгор пеш аз ихрои ин навъи машц ба хонандагон чанд хумла[ои инкориро дар циёс бо хумла[ои хабарй меоварад:

Омузгор ба руи миз якчанд предмет[оро мегузорад ва мегуяд:

I have an English book but I have no Russian book.

I have some stamps but I have no postcards.

I have some pens but I have no pencils

I have an eraser but I have no calculator.

Сониян омузгор ба ихрои машци зерин огоз менамояд.

Ман акнун хумла[ое мегуям, ки хато доранд. Шумо бояд он[оро исло[ кунед.

Омузгор: I have a calculator in my pocket.

Хонанда: No, you have no calculator.

Омузгор: I have a cat in my hand.

Хонанда: Oh, no. You have no cat in your hand. You have money in your hand.

Машци навбатй характери муколамавй мегирад, ки он чунин аст: Бача[о, акнун ба савол[ои ман хавоб ди[ед.

Омузгор: Parviz, have you a ruler in your bag?

НОМАИ ДОНИШГО{

Парвиз: Yes, I have a ruler in my bag.

Омузгор: Have you any chalk in your bag?

Хонанда: No, I have no chalk in my bag.

Омузгор: Have you a calculator in your bag?

Хонанда: No, I have no calculator in my bag ва гайра[о.

Дар охир машци коммуникативй гузаронида мешавад. Омузгор мегуяд: Бача[о, биёед бифа[мем, ки Раъно дар китобдони (цифи) худ чи[о дорад. Аз у хо[иш мекунам, ки инро ба мо бо забони англисй гуфта ди[ад.

Бо [амин цолаб (I have) аз дигар хонандагон низ талаб карда мешавад, ки дар хусуси чиз[ои бо худ доштаашон нацл кунанд.

Дар ин [олат омузгор одатан нацши дастурди[андаро ихро карда, хонандагонро ба фаъолияти шавцовари муоширатй [идоят менамояд. Ин фаъолияти шогирдон характери муколимаи воцеиро бояд доро бошад.

Дар синфи III аксарияти машц[оро тавассути бози[ои мухталифи амалиётй ихро кардан ба мацсад мувофиц аст.

Дар зинаи сеюм машц[ои комилан муоширатй ихро карда мешаванд, ки он[о ханбаи грамматикии малакаи нутци шифо[ии хонандагонро устувор мегардонанд. Он[о дар асоси расм[о, ла[за[ои зиндаи [аётй, матн[ои хосияти нацлй ё муколамавй дошта та[ия гардидаанд. Мисол:

1. Ба ин расм ниго[ карда гуед, ки [ар яке аз одамон дар даст чй дорад.

2. Бигуед, ки [амсабацатон Ч,амшед чй дорад.

3. Матнро хонед ва мазмуни онро нацл кунед.

Дар мар[илаи миёнаи таълим (синф[ои 6 - 8) тавассути матн[ои хурд шинос кардани ходиса[ои грамматикй афзалият дорад. Барои ин омузгор аввал чунин матнро мехонад ва хонандагон онро бодиццат гуш мекунанд. Барои мисол таълими замони гузаштаи содда (Simple Past)-ро мегирем. Таълимро аз феъл[ои дуруст огоз кардан мувофици матлаб аст. Таълим аз цироати матни хурд огоз меёбад:

Frank Button lived in Bath. He loved animals. He had many animals at home. His monkeys lived in a cage. They greeted visitors. He enjoyed cooking and eating animals. He hated wearing shoes and he usually liked walking without shoes.

Пас аз хондани матн омузгор бояд тавахху[и шогирдонашро ба шакли феъл-хабар[о халб намояд ва фа[монад, ки барои ифодаи [аводиси цаблй (замони гузашта) дар забони англисй пасванди феълии -ed-ро истифода мешавад. Баъди фа[мондани цоида машц[ои созмонию маъной ихро карда мешаванд. Масалан: [ар кас бояд баъди ман гуяд, ки дируз дар кухо кор кардааст:

Омузгор: I worked in my garden yesterday.

Х1: I worked in the yard yesterday.

Х2: I worked at home yesterday.

Х3: I worked in the field yesterday.

Х4: I worked at home too ва гайра.

Омузгор: Акнун, бача[о, ба хои «кор кардам» (worked), «бозй кардам» (played)-ро истифода мебарем.

Х1: I played in the yard.

Х2: I played in the field.

Х3: I played at home.

Машци дигар:

O: My friend helped me in the yard. Шумо [ам гуед, ки дустатон ба шумо дар кухо ёрй дод.

Х1: My friend helped me in the yard.

Х2: My friend helped me at home.

Х3: My friend helped me in the field.

O: Акнун, ба хотир оред ва гуед, ки ман дина ба шумо чи[о нишон додам.

X1: You showed us a picture.

X2: You showed us a new English book.

X3: You showed us a map of England.

X4: You showed us a photo.

Баъди ба ихрои машц[ои маъной гузаштан лозим аст. Масалан:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

О: Ман дар барои баъзе кор[ое, ки соли гузашта, мо[и гузашта, [афта ё рузи гузашта ба сомон расонидам, ба шумо мегуям. Агар касе чунин кор[оро ихро карда бошад, бояд ба мо гуфта ди[ад.

O: Last week I celebrated my birthday.

X1: Last week I celebrated my birthday too.

O: Last year I lived in Dushanbe.

X2: Last year I lived in Dushanbe too.

НОМАИ ДОНИШГО{

O: Yesterday I washed my tie.

X3: Yesterday I washed my tie too.

O: Last Sunday I visited my grandfather.

X4: Last Sunday I visited my grandfather too.

Сониян гузаронидани машц[ои муоширатй мувофици матлаб аст. Ин машц[о барои озодона дар ла[за[ои гуногуни [аётй истифода бурдани ин замони феълй нигаронида мешавад. Мувофици дастовард[ои илми равоншиносй суръати [осилшавии малака ва ма[орати муоширатй вацте тез мегардад, агар хонанда [амаи анализатор[ои нутцро кор фармояд, яъне у бояд шакли категориалии замони феълиро бинад, маънояшро дарк кунад, онро бигуяд ва нависад. Аз ин ли[оз мо тавсия мекунем, ки дар зинаи дуюми [осилшавии малакаи грамматикй ё лексикй омузгор бояд машц[ои зеринро истифода барад.

Машци 1. Мавзуъ: «Рузи ман»

Амалиёти зеринро аз руи тартиби ихрошавияшон нависед: I have lunch. I have dinner

I have a shower. I watch television.

I leave home I get up.

I wash my hands and face. I have breakfast.

I put on my clothes. I start classes.

I go home. I go to bed.

Маш^и 2. Аз тарафи рост хавоб[ои дурусти [ар яке аз савол[ои зеринро ёбед ва дар ру ба руяшон нависед.

1. How old are you? at 11 o'clock.

2. Do you go to school? three

3. How many languages do you speak? my mother

4. When do you prepare your home task? in the afternoon.

5. What do you do in your free time? read books

6. When do you swim as a rule? sixteen

7. When do you go to bed? by bus

8. Who prepares breakfast for you? from 3 till 5 o'clock.

Маш^и 3. Барои феъл[ои дар сутуни А буда аз сутуни Б калимаю таркиб[ои мувофицро ёфта, гуфтор[ои воцей созед: А B

1. cook my teeth

2. go my hair

3. read to bed

4. get a cake

5. clean dinner

6. wash my friend

7. buy dressed

8. call a number. Ихрои чунин машц[о [ам осон ва [ам шавцовар буда, барои

муошират заминаи муста[кам фаро[ам меоварад.

Маводи граматикии бо таври ретсептивй омухташаванда чунин мавод[ое мебошанд, ки он[оро хонанда бояд вацти шунидан ё хондани матни англисй дарк карда фа[мида тавонад. Чунин матн[о ва малака[о асосан дар синф[ои болоии мактаби миёна хонда ва аз бар карда мешаванд. Мацсади асосии хондани чунин матн[о фа[мидани мазмуни он[о ма[суб мешавад. Аз ин ли[оз усули таълими [одиса[ои грамматикии ретсептивй1 хусусият[ои хоса дорад.

Шинохтани шакли чунин [одиса[ои грамматикй ва донис-тани маънои он[о дар матн мацсади асосй мебошад. Ба сифати мисол барои омузиши ретсептивй метавон [одиса[ои зеринро номбар кард: таркиби "had+ Participle II" (had written, had worked). Ё худ созмон[ои навъи N (Pr.) + масдар дар гуфтор[ои навъи «I see Salim (him) run» ва гайра[оро бояд хонандагон зо[иран шиносанд ва маънояшонро фа[манд.

Бояд зикр кард, ки [ангоми таълими ин навъ [одиса[ои грамматикй баъзе мушкилот ба миён меояд, ки ин ба омонимияи грамматикй алоцаманд аст. Билхоса вожа[о бо морфемаи -ing чун сифати феълии I, герундий ва исми феълй истифода мешавад.

Тартиби таълими ин хел [одиса[ои грамматикй бо таълими

— * —

мавод[ои репродуктивй монанд аст, яъне мар[ила[ои шиносой, машцкунй ва истифодабариро фаро мегирад. Вале усули шиносой ва ихрои машц[о куллан фарц мекунад. Масалан, барои шинос кардан бо герундий аз цолаб[ои синтаксисии махсус истофада бурда, шар[и мухтасар додан мацбул мебошад. Таъкид бояд кард, ки вожаи «- ing» дошта вазифаи муаяйнкунанда ё [оли бе пешоянди хумларо адо намояд, он Participle I аст:

1 Ретсептивй истило[ест аз за бони англисй гирифташуда, ки онро шунаванда (хонанда) дарк мекунад, мефа[мад, вале дар нутцаш истифода карда наметавонад.

* Репродуктивй низ истило[ест аз за бони англисй, ки он маводи даркшуда ва дар нутци хонанда истифодашавандаро дар назар дорад.

НОМАИ ДОНИШГО{

Coming home from work the father usually tells them many funny stories.

Агар ин калима вазифаи мубтадоро ихро кунад, он герундий аст: Reading is useful. Пеш аз чунин во[ид пешоянд ояд, вай инчунин герундий мебошад. He answered the question without thinking. Баъдан машг[ои созмонй ихро карда мешаванд. Намунаи чунин машцхрро меорем:

Машци 1. Хумла[оро хонед ва вазифаи синтаксисии вожа[ои -ing доштаро муайян кунед.

1. Reading quickly and well requires practice.

2. Having finished my work I went home.

3. Drug abuse is increasing day by day.

4. Writing is rather an art than a craft.

5. After seeing the movie many people wanted to read this book.

6. They insisted on going there immediately.

7. The man standing at the corner is my brother.

8. After graduating from the University Mr.Smith continued his studies in Oxford.

Маш^и 2. Ба хой[ои холй вожа[ои мувофицро аз тарафи рост интихоб кунед.

а) Marry entered the room.. .an English song 1. going

б) After. the letter I sent it to London. 2. knowing

в) .... home I met my old friend. 3. writing

г) ... languages is necessary ва гайра[о. 4. reading

5. singing

Гузаронидани машц^ои маъной, ки аз бар кардани маънои маводи бо таври ретсептивй омухташаванда нигаронида шудаанд, низ зарур аст. Як намуди онро мисол меорем.

Маш^и 1. Ба вазифаи синтаксисии «-ing form» таваххУ[ карда, Хумла[ои зеринро тархума кунед:

1. Reading poems is useful.

2. I answered the teacher's questions after reading this book.

3. Reading the book I came across some new words.

4. The student reading the book is my friend.

5. He entered the room reading a book.

6. On reading the book he remembered the author.

Дар нутг феъл[ои ёриди[анда ва модалй хеле маъмуланд ва аксаран он[оро хонандагон дуруст дарк карда наметавонанд. Ба

ин зумра феъл[ои do, did, may, might, will, shall, does, can, could, must, would, should дохил мешаванд. Барои [алли чунин мушкилот машци навъи зеринро гузаронидан бамаврид аст.

Ба хой[ои холй феъл[ои ёриди[анда ё модалии заруриро гузоред ва хумла[оро тархума кунед.

1. Wally_sing with the school choir.

2. I know you_go to the Zoo.

3. I_try to do my best.

4. The teacher_give us a test.

5. My dog_do tricks.

6. My parents_buy a new car.

7. The alarm_ring at six o'clock.

8. I_see you at the game.

9. You_help with these packages.

10. The dog_be sick.

Дар синф[ои 9-11 барои аництар фа[мидани маънои [одиса[ои грамматикии бо таври ретсептивй омухташаванда дар асоси матн вазифа[ои гуногун супорида мешавад.

Масалан, ин матнро хонед ва супориш[ои зеринро ихро кунед:

On Sunday we got up later than usual. After breakfast we started on a skiing trip. It was snowing when we left the house. There was a lot of snow on the ground. We went skiing in the forest for some hours enjoying the fresh air. Coming back home we were hungry. After dinner we had a rest.

1. Дар матн шакли феъл[ои нодурустро ёбед.

2. Шакл[ои феълиро бо суфикси - ing ёбед.

3. Шакл[ои гуногуни феъли to be - ро ёбед ва тархума кунед.

Mutas and Donkey's Ears.

Mutas got into trouble with the Gods. Once the gods asked Mutas if he would judge a music contest between the God Apollo and a human musician. Mutas said that he would be the judge. Then Mutas said that the human musician played better. Apollo became angry and punished Mutas by changing Mutas's ears to donkey's ears.

Mutas was ashamed of having donkey's ears, so Mutas kept his ears covered with a cap.

Mutas never took his cap off except when Mutas had to have Mutas hair cut. So Mutas's barber was the only person to know his secret. The barber was afraid to tell Mutas's secret to anyone, but it was too good to

НОМАИ ДОНИШГО{

keep to himself. One day the barber whispered the secret to the earth. From that day on the grass in that spot could be heard to whisper, "Mutas has donkey's ears. Mutas has donkey's ears." Then everyone knew Mutas's secret.

Супориши 1. Дар матн шакли мафъули феълро ёбед ва тархума кунед.

Супориши2. Матнро хонед ва исми «Mutas» - ро бо хонишини зарурй иваз кунед.

Супориши 3. Маънои таркибу ибора[ои «get into trouble», «was ashamed», «became angry», «keep ears covered», «had to have his hair cut», «was afraid» - ро муайян кунед.

{амин тавр, дар инти[о [одиса[ои грамматикии бо таври ретсептивй омухташударо омузгор хамъбаст менамояд ва хулоса[ои лозима мебарорад.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Хулоса

1. Малакаи грамматикй хузъи асосии чор рукни фаъолияти муоширатй ба [исоб меравад,

2. Дар ташаккули малакаи грамматикй тахрибаи лингвистии хонанда метавонад таъсири манфй ё мусбат расонад. Аз [амин сабаб [одиса[ои грамматикии забони модарй ва хорихиро муцоиса карда дарахаи монандй ва тафовутро муцаррар кардан мувофици мацсад аст.

3. Дар мактаби миёнаи та[силоти умумй он [одиса[ои граматикие бояд омузонида шаванд, ки он[о дар муошират бештар мавриди истифода царор мегиранд. Он[оро маводи грамматикии фаъол меноманд.

4. Таълими [одиса[ои грамматикй аз се зина иборат аст:

а) шиноскунй

б) машцкунй

в) истифодабарй

5. {одиса[ои грамматикй ба[ри муошират хизмат мекунанд.

Барои ташаккул, устувор гардонидани малакаи грамматикй

3 навъ машц[о бояд гузаронида шаванд:

1) Машц[ои созмонй

2) Машц[ои маъной

3) Машц[ои муоширатй (коммуникативй)

6. Дар синф[ои болой як зумра [одиса[ои грамматикй бо таври ретсептивй омузонида мешаванд. {адафи асосии чунин

омузиш ошкор сохтану фа[мидани маънои он [одиса[о мебошад. Малакаи грамматикии ретсептивй бештар тавассути машц[ои аналитикй [осил карда мешавад.

ПАЙНАВИШТ:

1. А.В.Звегинцев. Предложение и его отношение к языку и речи. -М., 1976

2. А.А.Леонтьев. Основы речевой деятельности. - М., 1970

3. Е.И.Пассов. Коммуникативные упражнения. - Л., 1967

Teaching English Grammar in Tajik secondary schools A.Boimatov, K. Usmonov

Key words and expressions: Reproductive, non-reproductive, product, skill-getting, skill-using.

The article deals with communication based grammar teaching technique in Tajik secondary schools. Three stages of teaching English grammar should be distinguished: presentation, practice and product. By presentation we understand introducing the structure and meaning of a grammatical item by means of functional approach.

By practice we mean performing chiefly communication based grammar exercises. By product we presuppose the use (utilization) of grammar structures in natural communicative activities, i.e. the learners are given no specific instructions to use the structure learnt.

Great attention should be paid to practical activities on the psychological conception put forward by W.Rivers: skill-getting, skill-using. Skill-using starts from motivation to communication. Motivation gives a rise to reception and expression. Both these phenomena cause interaction of communicants.

In order to realize all these activities in teaching Tajik pupils English abundant samples of practical activities regarding the grammar items "to have " and "Past Simple " have been illustrated.

НОМАИ ДОНИШГО{

Ш. Дустматова

СТИЛИЗАЦИЯ ЭКСПРЕССИИ В РУССКОМ И ТАДЖИКСКОМ КОНТЕКСТЕ В ПРОЦЕССЕ ХУДОЖЕСТВЕННОГО ПОВЕСТВОВАНИЯ

Ключевые слова: Стилизация, диапазон реализации экспрессии, контекстуальные ситуации, закономерности экспрессивной стилизации, функциональная стилистика.

Своеобразные ориентации словесного искусства и характер отображения мира в художественном произведении непосредственно связаны со стилизацией экспрессии. Не случайно, рассматривая экспрессию «скрытую в глубинах композиции и стиля», В.В.Виноградов приводит слова Мопассана: «Искусство математично: великие эффекты достигаются простыми и хорошо скомбинированными средствами» (1, 177).

Элементы стилистики были заложены ещё в античных теориях языков. Риторики тех глубинных эпох рассматривали вопросы выразительности языка (экспрессии), специальной организации языковых элементов в целях воздействия на людей. Аналогичные вопросы, связанные в основном с поэтической, художественной экспрессией интенсивно обсуждались в эстетических и философских трактатах классиков персидско-таджикской словесной культуры, а также в творчестве писателей и поэтов эпохи Возрождения; эти традиции нашли отражение в русских риториках 17-начала 19 вв. Научную основу вопросов стилистики в ХУШ веке разработал М.В.Ломоносов в своем труде «Трех стилей теория», хотя он анализировал их в диапазонах грамматики, риторики, «лексикона».

Динамика и эволюция функционально-стилевой системы, функционально-стилевого единства, принципы или стилеобразующие факторы экстралингвистического характера русского и таджикского языков, определяя специфику функциональных их категорий, отбор и способы сочетания средств выражения, организуя их в этих языках в систему, обусловили формирование прикладной-практической стилистики, содержащей стилистические рекомендации в соответствии с требованиями культуры художественного повествования и речи.

Стилизация экспрессии является конструктивным процессом любого произведения, цикла произведений и творчества писателя в целом, диапазон реализации которой в них чрезвычайно широк, поскольку это наиболее объективный способ отражения художественных реалий.

Стилизация - это ориентированная на экспрессию организация художественного повествования в соответствии с основными принципами использования языкового материала и наиболее показательными внешними приметами, присущими образно-ассоциативному представлению языковых знаков, которые избираются автором повествования в качестве объекта описания: Аз шароби ноблабрез аст цом, Мавц дорад б ода бо садхо маком...

(А.С.Пушкин «Нушбод»)

Кубок янтарный Полон давно -Пеной угарной Блещет вино;...

(А.С.Пушкин «Заздравный кубок»)

В рамках указанных контекстов оригинала и перевода языковые единицы «шароби ноб», «лабрез аст хом», «мавх дорад бода бо сад[о магом» и «кубок янтарный», «пеной угарной», «блещет вино» функционируют в типовых контекстуальных ситуациях, в контекстах одинаковых смысловых и экспрессивных содержаний. Эти единицы, подвергаясь экспрессивной стилизации, в контекстах оригинала и перевода, становятся наиболее значимой в идейно-

НОМАИ ДОНИШГО{

эстетическом отношении, наиболее очевидной образной единицей для читателя, стилистически окрашенными элементами контекста, поскольку эти словесные знаки, с одной стороны, непосредственно связаны с функциональной стилистикой, с другой - тесно смыкаются со стилистикой текста.

В зависимости от социально-исторического характера воспроизводимого контекста или художественного повествования различают стилизацию -

а) социально-речевую (ориентация на язык определенной социальной среды):

Взглянь на стены возвышенны, Где безмолвья вечный мрак; Взглянь на окны загражденны, На лампады там зажжены...

(А.С. Пушкин «К Наталье»)

б) жанровую (ориентацию на главные и наиболее яркие приемы и средства выражения в том или ином жанре):

В безмолвии садов, весной, во мгле ночей, Поет над розою восточный соловей.

Но роза милая не чувствует, не внемлет, И под влюбленный гимн колеблется и дремлет.

(А.С. Пушкин «Соловей и роза»)

в) историческую (воспроизведение типических черт языка конкретной исторической эпохи):

Ковши круговые, запенясь, шипят На тризне плачевной Олега; Князь Игорь и Ольга на холме сидят; Дружина пирует у брега; Бойцы поминают минувшие дни И битвы, где вместе рубились они.

(А.С. Пушкин «Песнь о вещем Олеге»)

Экспрессивная стилизация используется в различных идейно-эстетических целях:

а) при историческом повествовании -Волхвы не боятся могучих владык, А княжеский дар им не нужен;

Правдив и свободен их вещий язык И с волей небесною дружен. Грядущие годы таятся во мгле; Но вижу твой жребий на светлом челе.

(А.С. Пушкин, «Песнь о вещем Олеге»)

б) при воспроизведении жизни отдельных социальных слоев: За Волгой, ночью, вкруг огней

Удалых шайка собиралась Какая смесь одежд и лиц, Племен, наречий, состояний! Из хат, из келий, из темниц Они стекалися для стяжений!

(А.С. Пушкин, «Братья-разбойники»)

в) при ориентации на народно-разговорную речь -О юный ратник! - рек Тоскар, -

Каким врагом тебе сражаться? Ужель и в сей стране война Багрит ручьев струисты волны? (А.С. Пушкин, «Кольна»)

г) при форме сказа как имитации монологической речи персонажа из народа или «рассказчика» -

Друзья! Поверите ль, чтоб мрачное чело, Угрюмой, злой души печальное зерцало, Желанья женские навеки привязало И нежной красоте понравиться могло?

(А.С. Пушкин, «Анджело») Как убеждает анализ фактологических иллюстраций, стилизация актуализирует определенные языковые элементы и приемы их использования. В диапазоне стилизации актуализируются прежде всего -а) фонетические -Пастушку несчастну С сучка тихо снял И грудь свою страстну К красотке прижал

(А.С. Пушкин, «Вишня»)

НОМАИ ДОНИШГО{

б) лексико-фразеологические -Вчера за чашей пуншевою

С гусаром я сидел, И молча с мрачною думою На дальний путь глядел

(А.С. Пушкин, «Слеза»)

в) синтаксические -

Прощай, мой товарищ, мой верный слуга Расстаться настало нам время;

(А.С. Пушкин, «Песнь о вещем Олеге») особенности речи воспроизводимой социальной среды или персонажа.

Жанровая стилизация выдвигает на первый план принципы композиционно-речевой структуры, основные особенности синтаксической организации экспрессивных текстов. При исторической стилизации «доминантными» оказываются лексико-семантические и фразеологические архаизмы.

Стилистика тесно переплетается с понятием характеристики персонажа:

Вы, услаждавшие печали Минутной младости моей Любовь, мечтанья первых дней -Ужель навек вы убежали?

(А.С.Пушкин, «Стансы») Ты мне велишь пылать душою: Отдай же мне протекши дни; С моей вечернею зарею Мое ты утро съедини!

А.С.Пушкин, «Стансы») Магар дигар намебинам шуморо, Муроду орзухои цавонй? Шуморо ман ба[ор оварда будам. Шуморо дода будам ман амонй. (А.С.Пушкин, «Фард[о»).

Агар хо[й, ки чун оташ фурузам, Бигардон рузхои рафтаамро.

Биёвар субхи фирузу цавонй, Мунаввар соз шоми тираамро.

(А.С.Пушкин, «Фард[о»).

Как показывают языковые иллюстрации, экспрессивная стилизация художественного описания связана с приобретением языковыми единицами в его контексте эстетической и экспрессивной значимости:

На пасмурном моем закате, Среди пустынной темноты, Так сожалел я об утрате Обманов милые мечты

(А.С.Пушкин, «Стансы») Тогда на голос мой унылый Мне дружба руку подала, Она любви подобна милой В одной лиш ь нежности была.

(А.С.Пушкин, «Стансы») .

Стилизация экспрессии языковых единиц всех уровней в типовых контекстуальных ситуациях, в контекстах различного смыслового и экспрессивного содержания с учетом действующих языковых норм привносит в контекст повествования или описания дополнительные стилистические информации о языковых единицах. При этом стилистическая окраска, или стилистическое «значение» (созначение) выявляет «специфику» известной языковой единицы (или категории) как таковой и во взаимодействии с другими языковыми единицами в типовых ситуациях (3).

Стилистическая окраска, возникающая в процессе концептуализации слова в контексте, употребления формы, конструкции в различных условиях конситуации, объективно присуща языковым единицам, как и их основное, структурно-семантическое содержание.

Оперируя лингвистическими категориями и средствами, стилизация вместе с тем функционирует для образования и представления эстетической нагрузки словесных знаков контекста, а также вводит в него собственные художественно-образные

НОМАИ ДОНИШГО{

конкретизации и признаковые оценки, определяющие специфику экспрессии, отбор и способы сочетания средств его выражения, организует их в систему (2):

Гляжу, как безумный, на черную шаль, И хладную душу терзает печаль. Когда легковерен и молод я был, Младую гречанку я страстно любил; Прелестная дева ласкала меня, Но скоро я дожил до черного дня. Однажды я созвал веселых гостей; Ко мне постучался презренный еврей: «С тобою пируют (шепнул он) друзья; Тебе ж изменила гречанка твоя».

(А.С.Пушкин, «Черная шаль»).

Чу бар шоли сиял созам назора, Дили сардам шавад аз иусса пора. Цавонй буду будам зудбовар, Шудам о/пик, ба як юнонидухтар. Маро мекард лутфу мехрубонй, Вале рузам сиял шуд ногахонй. Яке дар халцаи ёрони сархуш Цухуди сифлае дарро бизад мушт: «Ту ин цо бо харифон бодапаймо, Ба ту ёрат хиёнат кард он цо».

(А.С.Пушкин, «Шоли сиё[») Для определения закономерностей процесса экспрессивной стилизации чрезвычайно существенны проблемы изучения языка писателя и его индивидуально-авторского стиля (4), поскольку функционально-стилевая система литературных произведений многомерна, а составляющие её особенности неодинаковы по своей значимости и по охвату ими языкового материала. Язык художественной литературы, наглядно демонстрируя исторически сложившиеся дифференцированные функционально-стилевые единства, противопоставлены стилю разговорной речи, во-первых, в силу

присущей ему эстетической функции, во-вторых, в силу того, что в языке художественного повествования принципиально возможны любые языковые элементы из ненормированной, некодифицированной сферы языка (хладную душу - дили сардам, терзает печаль - дили аз гусса пора (инверсия), легковерен и молод был - будам зудбовар, мекард лутфу ме[рубонй и т.п.) Вызванная определенными функциональными задачами контекстуального представления языковых элементов, способами их отбора, взаимного сочетания и соотношения, стилизация, как композиционная организация структура текста, наряду с функциональной нагрузкой (по характеру заключенной в языковых элементах экспрессии) устанавливает в контексте художественного повествования в качестве абстрактного конструктивного инструментария и принцип чередования экспрессии и стандарта.

1)Дилхушиям як замон дар рузгор Орзулои цавонй буду бас!

2)Дар бари туфони дарьёи лаёт Доштам [усни ниго[еро [авас!

3) Чашмлои хандабори цозибе Аз мулаббат дарс меомухтанд,

4){ар кухо лаблои нушин дар назар Мисли лаъли соф меафрухтанд!...

(А.С.Пушкин, «Шоир»).

Как убеждают примеры, функционально-стилевая система -явление изменяющееся, так как изменяются принципы выделения экспрессии и стандарта, их взаимное соотношение и степень обособленности друг от друга, меняется их материальный состав. Так, двустишие под обозначением 1 является стандартом, в первой строке двустишия под нумерацией 2 - стандарт чередуется с экспрессией (дар бари туфони дарьёи [аёт), а во второй строке этого контекста вновь устанавливается стандарт. Третье двустишие является целиком экспрессивной знаковой системой с четко

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

НОМАИ ДОНИШГО{

выделенными структурными элементами экспрессии. Четвертое двустишие в связи с различиями в объеме, составе, условиях функционирования, качественно-количественном «спектре» языкового материала отличается существенными качественными характеристиками. В нем (контексте) совмещены эстетически содержательная единица «лаб[ои нушин» и композиционный стандартный состав «[ар ку^о дар назар», а определенную экспрессивную систему составляет вся последняя строка, раскрывающая образно-ассоциативную признаковую характеристику сочетания «лаб[ои нушин», которое связано непосредственно с такой функцией языка, как воздействие.

В художественном повествовании обычно используют разновидности определенных стилизаций:

а) торжественную (риторическую) -Орзу[о, орзу[о, Мечты, мечты,

Ку [ама парвози ширин? Где ваша сладость ? Дар куцой, дар куцо[о? Где ты, где ты? Хоби нози дилнишин? Но чная _ радость ?

б) официальную -

И долго буду тем любезен я народу, Что чувства добрые я лирой пробуждал.

(А.С. Пушкин, «Памятник»).

в) интимно-ласковую -Вы, услаждавшие печали Минутной младости моей, Любовь, мечтанья первых дней -Ужель навек вы убежали?

(А.С.Пушкин, «Стансы»).

г) шутливую (юмористическую) -Подруга думы праздной, Чернильница моя,

Мой век разнообразный Тобой украсил я.

(А.С.Пушкин, «К моей чернильнице»).

Эти разновидности стилизации определяются на фоне нейтральных представлений, т.е. таких конструкций, которые

лишены экспрессии и употребляются в связи с жанровой дифференциацией функционально-стилевых единств.

Стилизация конституируется на экстралингвистической базе, в основе которой лежат такие важнейшие общественные функции языка, как общение, сообщение и воздействие. Это наиболее объективный способ отражения художественных реалий в литературных произведениях. Подобная «нивелировка» связана со стремлением автора произведения к созданию иллюзии полной адекватности словесно-художественного воспроизведения действительности ей самой. В такого типа художественных текстах приемы, конструирующие внутреннюю экспрессию и стандарт, не лежат иногда на поверхности и уходят вглубь. Поэтому такие тексты трудны для анализа, а стилистические эффекты в них носят загадочный характер, поскольку центр тяжести переносится с готовых языковых форм с определенной экспрессивной и стилистической окраской на сложные приемы комбинирования вполне нейтральных языковых элементов со скрытыми в глубинах композиции и стиля художественного повествования образно-ассоциативными смыслами языковых единиц, учитывая их относительный характер.

ЛИТЕРАТУРА

1. Виноградов В.В. О теории художественной речи. М., «Высшая школа», 1971

2.Винокур Г.О. Культура языка, изд. 2., М., 1929; его же, Язык художественной литературы. Язык художественной литературы. Язык писателя, в его кн.: Избранные работы по русскому языку, М., 1959.

3. Виноградов В.В. Итоги обсуждения вопросов стилистики // ВЯ, 1955, № 1; его же, Стилистика. Теория поэтической речи. Поэтика. М., 1963; его же, О теории художественной речи, М., 1971

4. Шмелев Д.Н. Слово и образ. М., 1964; Будагов Р.А. Литературные языки и языковые стили. М., 1967., 1967; Кожина М.Н., К основаниям функциональной стилистики, Пермь, 1968

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.