CC BY
76
ORGANIZACIJA INZINJERIJSKIH RADOVA PRI RUSENJU DEONICE PUTA
Nenad V. Kovacevic
Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija,
kadetska brigada
e-mail: inz.84kula@gmail.com
ORCID iD: http://orcid.org/0000-0002-0840-0063
DOI: 10.5937/vojtehg64-7432
OBLAST: inzinjerija
VRSTA CLANKA: iskustva iz prakse
JEZIK CLANKA: srpski
Sazetak:
Prilikom upotrebe minsko-eksplozivnih sredstava za rusenje ele-menata, materijala i objekata jako je bitna organizacija izvoúenja rado-va prilikom pripreme i u toku izvoúenja samog rusenja. Za izvoúenje ovih radova u Vojsci Srbije postoje specijalizovane i namenske jedini-ce. Radi se o jedinicama jedne od specijalnosti u okviru roda inzinjeri-je, pionirske specijalnosti, koje egzistiraju u okviru inzinjerijskih bataljo-na, odnosno brigada KoV. Organizacija inzinjerijskih radova zapravo predstavlja iznalazenje najcelishodnijeg resenja u pogledu upotrebe pokretnih stvari, ali i naprezanja ljudstva, pri rusenju konkretnog objek-ta - deonice puta. Pri tome veliki problem predstavlja literatura, a po-sebno norme za izvoúenje radova, jer izuzev nekoliko skripti za internu upotrebu, sve se svodi na literaturu iz sedamdesetih ili pocetak osam-desetih godina proslog veka. Posebno je razraúena primena mera za-stite prilikom upotrebe eksploziva.
Kljucne reci: putevi, literatura, eksplozivi, inzinjerijski radovi, rusenje.
Uvod
Pod rusenjem elemenata podrazumevamo fizicko narusavanje obli-ka i prestanak njihove osnovne funkcije. Elementi se mogu rusiti samo-stalno, pojedinacno ili vise elemenata zajedno. Skup elemenata poveza-nih u jedan konstruktivni sistem predstavlja jedan objekat. Elementi u jed-nom sistemu ruse se zajedno sa objektom koji se rusi. Pod pojmom
rusenja podrazumeva se unistavanje ili onesposobljavanje objekata, predmeta ili materijala radi stvaranja ili uklanjanja prepreka. Prepreke koje nastaju kao posledica rusenja delova komunikacija, komunikacijskih i drugih objekata, predstavljaju vazan elemenat sistema zaprecavanja na zemljisnim prostorijama. One mogu znatno da uspore, otezaju, a u po-voljnim uslovima i da sprece oruzanim snagama pokret odredenim prav-cima. Pored toga, rusenjem raznih objekata nanosi se odredena materi-jalna steta, otezava ili onemogucava proizvodnja i koriscenje materijalnih dobara. (Skarec, 1979)
U zavisnosti od cilja koji se rusenjem zeli postici, raspolozivog vre-mena, snaga i sredstava i neprijateljskih tehnickih mogucnosti, objekti se mogu rusiti:
> potpuno ili
> delimicno. (Generalstab JNA - Uprava inzinjerije, 1972)
Potpuno rusenje objekata vrsi se razaranjem u toj meri da postanu
nefunkcionalni, a njihova opravka neracionalna. Potpuno rusenje vecinom se izvodi kod manjih objekata, propusta, mostova manjih raspo-na (cija je duzina manja od tehnickih mogucnosti sredstava za savladivanje prepreka), kracih tunela, zgrada, objekata i raznih pomocnih manjih konstrukcija. Veliki objekti, kao luke, pristanista, aerodromi, nasi-pi, mostovi vecih raspona, kompleksna industrijska proizvodna i energet-ska postrojenja izuzetno se ruse potpuno.
Delimicnim rusenjem objekata razaraju se samo njihovi pojedini vazni delovi, a izvodi se presecanjem osnovnih konstruktivnih elemenata na objektima ili potpunim rusenjem dela objekta (jednog ili vise raspona mosta, deonice puta, tunela, lukobrana i slicno). Pri delimicnom rusenju moguca je opravka ili adaptacija, zavisno od vrste ostecenja - rusenja, sto usporava aktivnost oruzanih snaga u vidu pokreta i/ili proizvodnje, a iziskuje angazovanje specijalizovanih i posebno opremljenih jedinica za savladivanje prepreka i uspostavljanje normalne funkcije objekta.
Nadleznost o donosenju odluke o potpunom ili delimicnom rusenju, stavljanju u prvi ili drugi stepen pripravnosti i izdavanju izvrsnih naredenja za rusenje regulise se u svakoj konkretnoj situaciji zapovescu ili poseb-nim naredenjem. Komandanti brigada i jedinica istog ranga donose odlu-ku o rusenju objekata u zoni dejstva vlastitih jedinica, sem za one objekte koji su znacajni za visu komandu. Visa komanda je duzna da u svakoj konkretnoj situaciji saopsti nizim komandama koji su objekti u njenoj nadleznosti. Bez obzira na to da li se objekti ruse potpuno ili delimicno, njihovom rusenju prethode odredeni pripremni radovi (izvidanje, procena situacije sa proracunom, donosenje odluke i izrada plana rusenja objekata, izrada minskih bunara, postavljanje eksplozivnih punjenja, izrada mreza za paljenje i drugo). (Generalstab JNA - Uprava inzinjerije, 1972)
CO CD <N
Ol
!± cp
<0
O <U T3
<U
p
CO >
O T3
ro
tn
<u
¡N
ro
<5 ro .N
£Z
ro
L?
o
■o
ro >
o
o
co
"o >
co
o <N
C¿
ÜÜ
0£ ZD O o
_J <
o
X
o
LU
I— >-
Q1 <
I—
< -J
O ■O
X LU I— O
o >
U radu je naveden primer organizacije inzinjerijskih radova pri rusenju elementa, materijala i objekata, obradenih na osnovu plana rusenja deonice puta. U tom primeru prikazan je nacelan plan rusenja deonica puta sa osnovnom pripadajucom dokumentacijom, proracunom ljudstva za izvrsenje radova i specifikacijom pokretnih stvari (u daljem tekstu PS) prilikom sprovodenja odredbi plana rusenja.
Pojam organizacije inzinjerijskih radova
Organizacija inzinjerijskih radova je svrsishodna delatnost koja je usmerena na uskladivanje ljudskih i materijalnih potencijala neke inzinjerijske jedinice po vremenu, prostoru i vrstama radova, radi kvalitet-nog i potpunog izvrsavanja inzinjerijskih zadataka, uz najracionalniji utrosak vremena, radne snage, sredstava i energije (Hristov, 1978).
Po mnogo cemu organizacija inzinjerijskih radova je vrlo slicna orga-nizaciji gradevinskih radova (slicna nacela, principi, metodi rada, itd.), i upravo zbog te slicnosti pri realizaciji zadataka i razradi organizacije za njih se koristi i literatura iz domena gradevinarstva. Uprkos navedenoj slicnosti organizacija inzinjerijskih radova je i vrlo razlicita, pre svega zato sto pociva na vojnim pravilima upotrebe, sredstvima, kadrom, vojnom si-stemu logisticke podrske i slicno.
Organizacija inzinjerijskih radova zapravo predstavlja izuzetan nacin „umrezavanja" ili spoja, poznavanja teoretskih i prakticnih mogucnosti jedne inzinjerijske jedinice (tehnickih i ljudskih), kao i iznalazenje najpo-voljnijeg nacina kao bi se te mogucnosti mogle sto bolje i rentabilnije is-koristiti radi njene namenske upotrebe, ali prevashodno i realizacije do-deljenog zadatka. Komandanti i/ili komandiri inzinjerijskih jedinica, ali i komandanti kojima su one potcinjene predstavljaju posebnu vrstu menadzera. Ako se tome doda cinjenica da u okviru roda inzinjerije po-stoji osam specijalnosti, moze se pretpostaviti koliko znanja i sposobnosti ta grupa ljudi mora posedovati.
Po nacelima organizacije inzinjerijskih radova, svakom angazovanju jedne inzinjerijske jedinice ili njenog dela prethodi priprema inzinjerijskih radova koja sadrzi sledece elemente:
> proucavanje zadatka sa pratecim podacima i informacijama:
• upoznavanje sa sadrzajem, obimom, tezinom i uslovima,
• proucavanje tehnickog resenja i
• izrada plana izvidanja i priprema jedinice za izvrsenje zadatka;
> procena situacije:
• neprijatelj (blizina, aktivnost),
• vlastite snage (popunjenost ljudstva i PS)
• zemljiste (saobracajnice, reljef zemljista, svojstva zemljista -geoloski sastav i hidroloska svojstva, nalazista gradevinskog materijala, mogucnost koriscenja lokalne pogonske energije, uslovi za smestaj, snabdevanje i zastitu, maskiranje) i
• vreme (povecanje normi zbog neprijatelja, meteo uslova, ljud-ski faktor);
> izvidanje rejona izvodenja radova - zavisi od vrste radova koji se izvode;
> uredenje logora i radilista:
• vrsi se prema sledecim nacelima: grupisanja, ocuvanja kvali-teta, tehnoloskog prioriteta, tehnoloske uzastopnosti, gravita-cije, komunikativnosti i bezbednosti.
> organizacija pripreme materijala - zavisi od vrste radova koji se izvode;
> organizacija transporta:
• spoljasnji i
• unutrasnji;
> izdavanje operativnog naredenja (u daljem tekstu OPNAR), zavisi od radova koji se izvode ali, u nacelu, mora da ima sledece elemente:
• zadatak svakoj potcinjenoj jedinici prema projektnoj dokumen-taciji (izrada, opravka, odrzavanje deonice puta i slicno),
• mesta gradevinskog materijala, nacin dobijanja, transport,
• nacin regulisanja saobracaja u rejonu radova,
• izrada pomocnih objekata i postrojenja (skela, platformi, prila-znih puteva, utovarnih rampi, uredenje majdana gradevinskog materijala i slicno),
• mere zastite na radu,
• mere borbenog obezbedenja i
• rok gotovosti pojedinih faza i zadataka u celini.
Rusenje objekata, njihovih konstruktivnih elemenata i materijala pred-stavlja njihovo onesposobljavanje ili potpuno unistavanje i onemogucavanje za dalju upotrebu u namenjene svrhe. Rusenje predstavlja vrlo kompleksan zadatak koji izvrsavaju namenske i specijalizovane jedinice Vojske Srbije (u daljem tekstu VS) - inzinjerijske jedinice, odnosno zadatak izvrsavaju pri-padnici pionirske specijalnosti u okviru roda inzinjerije. Po nacelima upotre-be inzinjerije, za realizaciju zadataka iz domena rusenja pionirske jedinice mogu biti ojacane jedinicama i/ili delovima jedinica drugih rodova, prevas-hodno pesadije i oklopnih jedinica. (Kitanovic, 2000)
CO CD <N
CM
!± cp
<0
O <U T3
<U
p
CO >
o
T3
ro
^: tn
<u
.<0 <5 ro
a ro
L?
C5
■o
ro >
o
Rusenje elemenata i materijala
Postoje mnogobrojne klasifikacije rusenja na osnovu razlicitih kriteriju-ma, ali jedna od osnovnih klasifikacija rusenja obuhvata objekte rusenja:
> elemente,
> materijale i
> objekte.
U clanku su navedeni tipicni predstavnici svake od navedene vrste sa osnovnim karakteristikama, kao i formulama neophodnim za proracun potrebne kolicine eksplozivnog punjenja (u daljem tekstu EP). Za uspesno rusenje bilo koje vrste neophodno je poznavanje karakteristika objekta koji se rusi, al i EP koje se koristi za isto.
Rusenje drveta
Drvo se moze rusiti pomocu eksploziva, mehanickim sredstvima i spalji-vanjem. Osnovni nacin rusenja drvenih elemenata je pomocu eksploziva, a u nedostatku eksploziva moze se rusiti mehanicki ili spaljivanjem u povoljnim meteoroloskim uslovima (drveni mostovi, stambeni objekti-barake i slicno). Pre rusenja potrebno je utvrditi mesto rusenja, polozaj, oblik EP, osobine dr-veta i dimenzije poprecnog preseka na mestu rusenja. Drvo se moze rusiti (stablo, balvan, sip, greda i slicno) i u vodi i na suvom, spoljnim ili unutrasnjim punjenjem, koncentrisanim ili pruznim. Kolicina eksploziva potrebna za potpu-no rusenje drvenog elementa zavisi od dimenzija poprecnog preseka, tvrdoce drveta, stepena vlaznosti (sirovo ili suvo), mesta postavljanja EP (u vodi, spoljasnje, unutrasnje) i vrste eksploziva predvidenog za rusenje.
Potrebna kolicina eksploziva - trotila odreduje se proracunom ili ocitavanjem iz tablica. Kolicina eksploziva za koncentrisano i pruzno EP proracunava se prema obrascima:
> za spoljno EP: P = F*M
F * M
> za unutrasnje EP: P =-
10
> za EP postavljeno u vodi na dubini vecoj od 0,5 m:
F * M
gde je: P =
2
P - potrebna kolicina eksploziva za jedno EP izrazeno u g, F - povrsina poprecnog preseka drvenog elementa na mestu postavljanja EP izrazeno u cm2. Povrsina se izracunava prema obrascima adekvatnim geometrijskim telima, M - cinilac otpornosti materijala, koji zavisi od dimenzija elementa, tvrdoce i stepena vlaznosti vazduha, a njegova vrednost se krece od 1 do 4 (Generalstab JNA - Uprava inzinjerije, 1972).
2 i/ili 10 - faktori smanjenja kolicine eksploziva za EP koja se posta-vljaju u vodi na 0,5 m ispod povrsine vode i unutrasnja EP koja su posta-vljena u busotine.
Ako se za rusenje upotrebljava neki drugi eksploziv, proracunata kolicina eksploziva po obrascima mnozi se sa faktorom odnosa upotreblje-nog eksploziva prema trotilu koji je dat u tabeli 1, na stranicama od 24. do 31. Uputstva za rusenje. (Generalstab JNA - Uprava inzinjerije, 1972)
U zavisnosti od oblika i karakteristika drveta, rusenje drveta se moze svrstati u sledece kategorije:
> rusenje drveta okruglog preseka,
> rusenje drveta cetvrtastog preseka,
> rusenje grupe drvenih elemenata,
> rusenje - krcenje panjeva.
Rusenje celicnih elemenata
Celicni (metalni) elementi pojavljuju se u raznim vestackim objektima u sklopu neke konstrukcije ili samostalno u vidu celicnih sipki, ploca, cevi, raznih nosaca, uzadi, sina i slicno. Rusenje se vrsi koncentrisanim, pruznim, kumulativnim ili kombinovanim EP. Za rusenje celicnih elemenata upotrebljava se eksploziv trotil, njemu jednaki eksplozivi po jacini ili jaci, dok se slabiji eksplozivi od trotila nacelno ne koriste. Potrebna kolicina eksploziva za rusenje celicnih elemenata moze se odrediti prema debljini elemenata u centimetrima, proracunom ili prema tablicama.
Kolicina eksploziva za rusenje celicnih elemenata prema debljini odreduje se na sledeci nacin:
> za celicne elemente cija je debljina manja od 0,04 m, kolicina eksploziva se odreduje tako da se na svaki cm debljine elementa uzi-ma po jedan red eksplozivnih metaka od trotila mase 0,2 kg. Na primer: za celicni elemenat debljine 0,03 m uzima se tri reda ovih metaka eksploziva,
> broj metaka u jednom redu odreduje se prema sirini elementa na mestu rusenja (presecanja), tako sto se u cm podeli duzinom eks-plozivnog metka u cm. Broj eksplozivnih metaka u EP za rusenje dobija se kada se broj eksplozivnih metaka za jedan red pomnozi sa brojem potrebnih redova (debljinom elemenata u cm). Ovako odredena kolicina eksploziva treba da se poveca za jos 25%,
> za celicne elemente debljine preko 0,04 m kolicina eksploziva se odreduje na isti nacin kao i za elemente debljine do 0,04 m, s tim sto se na svaki centimetar debljine elementa, umesto jednog reda eksplozivnih metaka, uzimaju po dva reda metaka trotila od 0,2 kg. I ovako odredena kolicina povecava se za 25%.
Osnovni nacin odredivanja kolicine eksploziva za rusenje celicnih elemenata racuna se po obrascu:
P = F*M
gde su P, F i M isti parametri kao i kod rusenja drveta.
Dovoljno tacne kolicine eksploziva za rusenje celicnih elemenata stan-dardnih dimenzija i oblika mogu da se odrede i po tabeli 13 na strani 147. i 148. Uputstva za rusenje. (Generalstab JNA - Uprava inzinjerije, 1972)
Rusenje celicnih elemenata moze se svrstati u sledece kategorije:
> rusenje celicnih sipki,
> rusenje celicnih ploca,
> rusenje celicnih profilisanih nosaca,
> rusenje celicnih cevi,
> rusenje celicnih uzadi.
Rusenje armiranobetonskih elemenata
Armiranobetonski elementi sastoje se od betona i ugradenih celicnih zica i sipki raznih profila koje predstavljaju armaturu. Zavisno od procenta i rasporeda armature u elementu, dimenzija elementa i polozaja armira-nobetonskog elementa koji se rusi u konstruktivnom sistemu objekta, elementi od armiranog betona mogu se rusiti spoljnim ili unutrasnjim EP pruznog, koncentrisanog, kumulativnog ili kombinovanog oblika.
Pruzna EP primenjuju se za rusenje armiranobetonskih elemenata debljine do 0,5 m, a izuzetno do 1 m debljine, narocito pri rusenju armiranobetonskih stubova. Pruzna EP primenjuju se kao spoljna i unutrasnja. Unutrasnja EP postavljaju se u minske busotine. Izrada busotina u elementu moze biti ogranicena, zavisno od procenta i rasporeda armature, kao i samog polozaja elementa u objektu. Koncentrisana EP primenjuju se za rusenje armiranobetonskih elemenata debljine vece od 0,5 m. Ku-mulativna EP veoma efikasno se mogu primeniti za rusenje svih vrsta armiranobetonskih elemenata. Uz najmanji utrosak kumulativno oblikova-nog plasticnog ili drugog eksploziva postizu se najbolji rezultati pri rusenju - presecanju armirano-betonskih elemenata.
Kombinovana EP primenjuju se zbog razlicitog preseka i rasporeda armature u poprecnom preseku elementa. Za armirani deo elementa po-treban je veca kolicina eksploziva, dok je za beton potrebna manja kolicina, sto omogucuje primenu kombinovanih punjenja za rusenje elemenata, pa se time ujedno postize racionalna upotreba eksploziva.
Ako je armatura skoncentrisana na jednom mestu (gornjem ili do-njem pojasu) manje od 5% ukupne povrsine poprecnog preseka sa
sipkama precnika manjeg od 0,02 m i rastojanjem izmedu sipki vecem od 0,05 m, potrebna kolicina eksploziva proracunava se po obrascima:
> za sva koncentrisana EP, koja ruse samo beton:
P = M * Z * h3;
> za sva spoljna pruzna EP koja ruse samo beton:
P = M * Z * h3 * l;
> ostali deo armaturnobetonskog nosaca u kojem je skoncentrisa-
na armatura rusi se po obrascu za rusenje celicnih elemenata:
P = F * M. gde su:
P, F i M isti parametri kao i u prethodnim obrascima; Z - cinilac zacepljenja h - racunska linija otpora i
l - duzina elementa koji se rusi na mestu presecanja izrazava se u m.
Kada je u poprecnom preseku armiranobetonskog elementa armatura veca od 5% (sipke deblje od 0,02 m, a medusobno rastojanje manje od 0,05 m), armiranobetonski elemenat se ne rusi sa dva razlicita EP, vec sa jednim EP za koje se kolicina eksploziva proracunava kao za rusenje celicnih elemenata debljine preko 0,04 m. Armiranobetonski element sa neravnomerno rasporedenom armaturom proracunava se tako sto se za povrsinu elementa koja sadrzi vise od 5% armature eksploziv proracunava kao za celik debljine preko 0,04 m, a povrsina poprecnog preseka sa procentom armature do 5% ruse kao slabo armirani beton.
Prema obliku, velicini i polozaju armiranobetonskih elemenata, kao konstruktivnih delova armiranobetonskih objekata, razlikuju se sledeci elementi koji se ruse:
> rusenje armiranobetonskih stubova i lukova,
> rusenje armiranobetonskih zidova,
> rusenje jednostavnih i kontinuiranih armiranobetonskih greda,
> rusenje jednostavne armiranobetonske ploce,
> rusenje rebraste armiranobetonske ploce.
Rusenje elemenata od prednapregnutog betona
Elementi od prednapregnutog betona izradeni su od visokokvalitet-nog betona koji ima cvrstocu na pritisak za 2 do 3 puta vecu od obicnog armiranog betona. U prednapregnuti elemenat ugradene su upredene celicne zice koje su prednapregnute velikim silama i ankerisane
o
CD
Ô >
CO
O <N
C¿
ÜÜ
0£ ZD O o
_J <
o
X
o
LU
I— >-
Q1 <
I—
CO <
-J
O >o
X LU I— O
o >
(ucvrscene) na krajevima elementa. Armatura je lucno povijena od jed-nog kraja prema drugom. Na krajevima elementa armatura je rasporedena po citavoj visini, dok je na visini elementa skoncentrisana na najmanjoj povrsini u donjem delu pojasa elementa. Prednapregnuti elementi upotrebljavaju se za izradu vijadukata, hangara, raznih mosnih konstrukcija i drugih gradevinskih objekata.
Elementi od prednapregnutog betona ruse se spoljnim koncentrisa-nim EP koji se postavljaju tacno na sredini elementa. Kod visih elemena-ta EP se sastoji od dva dela: jednog EP koje se postavlja sa donje strane elementa, namenjeno za presecanje armature (kolicina eksploziva za presecanje tog dela nosaca proracunava se po obrascu kao i za celik de-blji od 0,04 m) i drugog dela EP koje se postavlja vertikalno po visini elementa, a namenjeno je za razbijanje betona. Kolicina eksploziva za ovu vrstu EP proracunava se kao i za beton sa armaturom do 5%. Elementi od prednapregnutog betona mogu se rusiti i na drugi nacin uz manji utrosak eksploziva. Na zadnjim trecinama duzine elementa, prema oslon-cima, postave se dva EP, sa svake strane po jedno. Eksplozivno punje-nje postavlja se po citavoj visini elementa, a proracunava se kao i za armirani beton sa armaturom do 5%.
Rusenje objekata
Rusenje objekata predstavlja niz radnji i postupaka kojima se prime-nom eksploziva i drugih sredstava objekti unistavaju ili onesposobljavaju u tolikoj meri da se ne mogu koristiti u namenjene svrhe. (Generalstab JNA - Uprava inzinjerije, 1972) U zavisnosti od konkretne situacije, vrste i karakteristike samih objekata koji se ruse, mesta i stepena njihovog rusenja, ali i cilja koji se zeli postici njihovim rusenjem, pokret neprijatelja se na odredenim pravcima otezava i/ili usporava, nanose mu se gubici u zivoj sili i PS i otezava i/ili onemogucava eksploatacija resursa zemlje.
Moderni nacin vodenja borbenih dejstava, sa izrazito brzim promena-ma situacije na bojistu, namece brzi, snazniji i efikasniji manevar snaga i PS na terenu. U takvoj situaciji posebnu paznju prevashodno treba posve-titi mestu postavljanja minsko-eskplozivnih prepreka i obezbedenju kreta-nja i manevra jedinica pri izvodenju borbenih dejstava. Otuda i proizilazi potreba da se od inzinjerijskih jedinica i jedinica drugih rodova obrazuju privremeni sastavi za izvrsenje konkretnih zadataka (rusenje objekata i de-lova polozaja, postavljanje minsko-eksplozivnih prepreka i slicno).
Od inzinjerijskih jedinica mogu se obrazovati sledeci privremeni sastavi:
> grupa za zaprecavanje (u daljem tekstu GZ),
> grupa za dopunsko zaprecavanje (u daljem tekstu GDZ),
> grupa za odrzavanje puteva (u daljem tekstu GOP).
Ove grupe su elementi borbenog rasporeda onih jedinica koje ih obrazuju. (Garasanin, 1979)
U skladu sa situacijom na bojistu, pored navedenih privremenih sa-stava, mogu se formirati i drugi privremeni sastavi:
> grupe za opravku aerodroma (u daljem tekstu GOA) - opravke ostecenja po poletno-sletnim stazama,
> grupe za savladivanje (rasciscavanje) prepreka - obrazuju ih jedi-nice rodova prilikom izvodenja borbenih dejstava preko zaprecenih prostorija i rejona,
> grupe za rusenje objekata - obrazuju ih jedinice rodova prilikom napada na jako utvrdene polozaje i objekte,
> ekipe za spasavanje posada - obrazuju ih oklopne jedinice kada vrse savladivanje vodenih prepreka voznjom pod vodom ili dubo-kim gazom.
Rusenje objekata ne izvodi se samo u okviru borbenih dejstava, vec i prilikom realizacije odredenih zadataka iz domena III misije VS (rusenje delova nasipa, rusenje delimicno ili potpuno ostecenih objekata za stano-vanje, industrijskih objekata i slicno), i moze se izvoditi kao preventivna mera (sprecavanje daljih razaranja), ali i kao korektivna mera (otklanjanje posledica elementarnih nepogoda). U nastavku rada navode se osnovni elementi rusenja odredenih infrastrukturnih objekata: puteva, mostova, tunela, zeleznickih pruga i aerodroma, ali i zgrada i industrijskih postrojenja.
Rusenje mostova
Mostovi se grade na mestima gde putevi i zeleznicke pruge prelaze preko prirodnih i vestackih prepreka radi omogucavanja neprekidnog saobracaja. S obzirom na materijal od kojeg su izgradeni, mostovi mogu da budu: drveni, celicni, zidani (od opeke i kamena), betonski, armiranobetonski i od prednapregnutog betona. (Generalstab JNA - Uprava inzinjerije, 1972)
Potpuno rusenje mostova primenjuje se kada se zeli izbaciti most iz upotrebe za duzi period, odnosno njegova opravka traje duze vreme nego izgradnja novog mosta. Kod kracih i manje vaznih mostova nacelno se ruse sve potpore (obalske i medupotpore) i svi rasponi kako bi za opravku bilo potrebno vise vremena, snaga i sredstava. Delimicno rusenje mostova primenjuje se kada se zeli ostvariti manji stepen ostecenja, tako da se poruseni objekti ne mogu koristiti u namenske svr-he bez prethodne opravke. Pri delimicnom rusenju mostova treba teziti da se ruse oni delovi cija je opravka najteza i vremenski najduze traje.
Mostovi se sastoje od vise raznih elemenata medusobno povezanih u stabilan konstruktivni sistem. Rusenjem pojedinih ili svih elemenata mosta narusava se medusobni odnos staticke stabilnosti i dolazi do pada
o
CD
Ö >
CD
O (N
0£ ÜÜ
0£ ZD O O
-J <
o
X
o
LU
I— >-
Q1 <
I—
< -J
CD >Q
X LU I— O
o >
konstrukcije mosta, pri cemu se delimicno ili potpuno ostecuju njegovi konstruktivni elementi. Mostovi se ruse po presecima elemenata gornjeg i donjeg stroja. Na odredenom mestu za presecanje mosta postave se EP i povezu u mrezu za paljenje sa ostalim punjenjima na mostu. Rusenje mostova moze se svrstati u sledece kategorije:
> rusenje drvenih mostova,
> rusenje celicnih mostova,
> rusenje zidanih i betonskih mostova,
> rusenje armiranobetonskih mostova i
> rusenje mostova od prednapregnutog betona.
Nacin rusenja mostova, proracun potrebnog EP za pojedine elemente mosta, zavisno od materijala od kojeg je izraden, detaljno je regulisan u tackama od 235. do 270. Uputstva za rusenje. (Generalstab J NA -Uprava inzinjerije, 1972)
Rusenje tunela
Tuneli su podzemni objekti infrastrukture pomocu kojih se podzemnim putem savladuju prepreke. Namenjeni su za sprovodenje saobracajnica (zeleznica, puteva i plovnih kanala) i u hidrotehnicke svrhe (vodovod, od-vodnjavanje, dovod vode u hidrocentrale). Zavisno od vrste zemljista kroz koji su prokopani tuneli mogu biti oblozeni ili bez obloge (Skarec, 1979)
Tuneli predstavljaju veoma osetljive objekte infrastrukture za rusenje. Priprema tunela za rusenje - onesposobljavanje zahteva dosta vremena, s obzirom na obim radova koji se izvode na pripremi tunela za rusenje. Tuneli duzine do 100 m ruse se potpuno, odnosno citavom duzinom. Za postavljanje EP izraduju se minski bunari (kod tunela gde je sloj zemlje iznad svoda manji od 8 m) ili minski hodnici (kada je sloj ze-mlje deblji od 8 m). Rusenje - onesposobljavanje tunela moze se vrsiti:
> rusenjem eksplozivom:
• delimicno rusenje i
• potpuno rusenje;
> rusenjem zakrcivanjem, sto se postize kombinacijom eksploziva, voznog parka i drugog materijala, a ako se ne raspolaze eksplozivom, onda samo upotrebom voznog parka i drugog materijala.
Rusenje zeleznickih pruga
Rusenje zeleznickih pruga i postrojenja na njima obuhvata rusenje donjeg i gornjeg stroja zeleznickih pruga, rusenje objekata i instalacija na prugama i zeleznickim stanicama i rusenje (onesposobljavanje) voznog
parka. Rusenje donjeg stroja zeleznickih pruga vrsi se rusenjem trupa zeleznicke pruge izradenog od tucanika i materijala odredene kategorije kroz koji pruga prolazi. Rusenje donjeg stroja pruge vrsi se, u principu, na isti nacin kao i rusenje puteva u nasipu, useku i zaseku. Specificnost rusenja donjeg stroja, u odnosu na rusenje puteva, odnosi se na manju sirinu planuma, veci broj vestackih objekata (propusta, mostova i tunela), zbog manjeg uzduznog nagiba, nemogucnost obilaska za zeleznicki transport, sto sve iziskuje manju kolicinu eksploziva. (Generalstab JNA -Uprava inzinjerije, 1972)
Rusenje gornjeg stroja zeleznickih pruga obuhvata presecanje zeleznickih sina, skretnica, ukrsnica, okretnica i pragova. Rusenje se moze izvesti eksplozivom i mehanickim sredstvima. Rusenje objekata, in-stalacija i voznog parka obuhvata: stanicne zgrade, kontrolno-saobracajne tornjeve, radionice, lozionice, vodostanice, rampe, blokov-ske uredaje, sredstva za signalizaciju, sredstva veze, dizalice, rezervoare za gorivo, skladista i ostale pomocne objekte. Rusenje voznog parka obuhvata rusenje lokomotiva i vagona (unistavaju se isti delovi kako bi se otezala opravka zamenom delova).
Rusenje aerodroma
Rusenje aerodroma obuhvata razaranje: poletno-sletnih staza i rul-nih staza, objekata i uredaja za komandovanje, vezu i kontrolu letenja, stajanki i zaklona za vazduhoplove, ljudstvo i materijalno-tehnicka sredstva. Poletno-sletne, rulne i druge staze na aerodromima, zavisno od vr-ste i namene aerodroma i operativno-taktickih zahteva, ruse se postavlja-njem EP (pojedinacno, u redovima ili po grupama) na svakih 50 do 300 m duzine poletno-sletne i druge staze, ili postavljanjem EP na 1/2, 1/3, 1/4, 1/5 i 1/6 duzine poletno-sletne i druge staze ili rusenjem staza po de-onicama duzine 30 do 50 m, naizmenicno, tako da iza svake porusene deonice ostane neporusena deonica priblizno iste duzine.
Rusenje poletno-sletnih, rulnih i drugih staza na aerodromima vrsi se koncentrisanim ili pruznim punjenjima koji se postavljaju u minske bunare, minske busotine ili minske komore. Dubina minskih bunara, nacelno, ne treba da bude manja od 1,5 ni veca od 3 m. Kada se po-letno-sletne i druge staze na aerodromima ruse pojedinacnim ili ma-njom grupom EP, minski bunari mogu biti dubine i 4 m. Aerodromi se mogu onesposobljavati za upotrebu i zaprecavanjem (postavljanjem minsko-eksplozivnih i drugih prepreka). (Generalstab JNA - Uprava inzinjerije, 1972)
o
CD
"5 >
CD
O CM
0£ ÜÜ
0£ ZD O O
-J <
o
X
o
LU
I— >-
Q1 <
I—
< -J
O >o
X LU I— O
o >
Rusenje zgrada
U zavisnosti od cilja koji se rusenjem zeli postici, raspolozivog vre-mena, snaga i sredstava, zgrade mogu da se ruse:
> spaljivanjem (nacelno samo u ratnim dejstvima),
> mehanickim sredstvima (metodama guranja, potezanja, udara i kombinovanom metodom) i
> eksplozivom, sto daje najbrze i najpotpunije rezultate primenom sledecih metoda:
• urusavanje;
• prevrtanje:
S prva faza - rusenje nosecih elemenata zgrade upravno po-stavljenih na smer rusenja;
S druga faza - rusenje spoljnih (fasadnih) zidova;
S treca faza - rusenje unutrasnjih nosecih elemenata
S cetvrta faza - rusenje spoljnih zidova, suprotno od smera prevrtanja zgrade;
• zalamanje i
• odsecanje.
Rusenje industrijskih postrojenja
Potpuno rusenje industrijskih postrojenja predstavlja obiman posao, uz veliki utrosak sredstava i angazovanje vise radne snage za relativno duze vreme. Pri potpunom rusenju unistavaju se ili onesposobljavaju svi sastavni delovi. Delimicno rusenje obuhvata rusenje najvaznijih vitalnih delova industrijskih postrojenja koji imaju najznacajniju ulogu u procesu proizvodnje, od-nosno cijim se rusenjem (onesposobljavanjem) proces proizvodnje prekida za krace ili duze vreme. Rusenje industrijskih postrojenja, nacelno, obuhvata rusenje: masinskih postrojenja za proizvodnju, energetskih izvora, fabrickih zgrada za smestaj postrojenja, proizvoda i sirovina i unistavanje ili ostecenje sirovina ili gotovih proizvoda. Kategorije industrijskih postrojenja koji se ruse:
> rudnici
> elektricne centrale - elektrane i
> proizvodna industrijska postrojenja.
Rusenje deonice puta sa organizacijom inzinjerijskih radova
Put je objekt infrastrukture namenjen za direktnu vezu izmedu dva veca naseljena mesta ili delova zemlje za promet robe i putnika. Sastoji se od gornjeg i donjeg stroja. Donji stroj puta sacinjava trup puta i putni
objekti. Trup puta postavljen je na prirodnom terenu i izgraden je od ze-mlje, kamena i kamene sitnezi. Prema polozaju terena, trup moze biti u nasipu, zaseku, useku, u horizontu ili tunelu. U trup puta ubrajaju se i bocni jarci za odvodnjavanje, potporni i oblozeni zidovi. Gornji stroj puta sacinjava kolovoz koji se sastoji od podloge i kolovoznog zastora. Kolo-vozni zastor izraduje se od tucanika, asfalta, betona, kamene kocke itd. Opremu puta cine: saobracajni znaci, daljinske oznake, putokazi, oznake puta, ograde i zastitni zidovi - stubovi i snogobrani. (Generalstab JNA -Uprava inzinjerije, 1965)
Cilj rusenja puteva jeste da se stvore prepreke koja savremena bor-bena i neborbena vozila ne mogu savladati bez zaustavljanja i preduzi-manja posebnih mera za njihovo savladivanje ili promenu pravca kretanja obilaskom prepreka. Putevi se ruse po deonicama duzine, nacelno, od 50 do 100 m. Najefikasnije rusenje puteva postize se eksplozivom, a u nedostatku eksploziva i sredstava za paljenje putevi se mogu onesposo-bljavati za saobracaj prekopavanjem, preoravanjem, izradom rovova, jama uz upotrebu gradevinske mehanizacije (dozeri, utovarivaci i masine slicnog tipa) ili rucno - alatom za zemljane radove. Rusenje puteva obu-hvata: rusenje donjeg stroja, rusenje gornjeg stroja i rusenje tehnickih uredaja za obezbedenje saobracaja. Rusenje puteva moze biti:
> u horizontu,
> u nasipu,
> u useku i
> u zaseku.
Nezavisno od vrste rusenja puteva, pre izvodenja rusenja komandiru pionirske jedinice ili privremenog sastava urucuje se OPNAR, a u prilogu „F" - Inzinjerija OPNAR-a, koji izraduje referent inzinjerije u komandi brigade i/ili jedinice istog ranga, razraduje se plan inzinjerijskih dejstava, a u okviru njega konkretan zadatak i plan rusenja odredene deonice puta. Takode, tu se komandiru preciziraju i dodeljene pokretne stvari (u daljem tekstu PS) i ljudstvo.
Nakon prijema i shvatanja zadatka, komandir izdaje potcinjenim ko-mandirima pripremno naredenje (u daljem tekstu PRIPNAR), a sa clanovima komande organizuje komandirsko izvidanje dodeljene deonice puta (u praksi najcesce nema vremena za ovu aktivnost, vec se koriste informacije dobijene iz pretpostavljene komande), nakon cega komandir razraduje tehnicko resenje za njeno rusenje i pristupa izradi organizacije radova. Za resavanje ovog zadatka komandir moze angazovati jos neka lica iz svog sastava (zamenika, iskusnog podoficira ili profesionalnog voj-nika). (Generalstab VS, 2013)
Norme za rusenje deonice puta navedene su u tablicama od 135 do 138, na stranama od 230. do 231. Takticko-tehnickog prirucnika (Generalstab JNA, 1967), i odnose se na pionirsku cetu. Prema navede-
co CD <N
OI
!± cp
(O
O <U T3
<U
p
(O >
O T3
ro
tn
<u
¡N
ro
o ro .N
£Z
ro
L?
O
■o
ro >
o
nom prirucniku, pionirska ceta za jedan radni dan, pri rusenju deonice puta u zaseku sa ili bez potpornih zidova, sirine od 6 do 8 m moze da izvrsi rusenje u duzini od:
> zemljiste I-IV kategorije tla = 120 m, odnosno
> zemljiste V-VII kategorije tla = 60 m.
Osnovni problem koji se ovde namece jeste cinjenica da trenutno ne postoji literatura novijeg datuma, odnosno savremena norma za rusenje deonice puta, kao i da se postojeca norma odnosi na organizacijsko-for-macijsku strukturu i mogucnosti pionirske cete iz vremena tadasnje JNA, sto predstavlja enormnu razliku u pogledu strukture i mogucnosti pionirske cete VS. Radi prevazilazenja navedenog problema i dostizanja mogucnosti ispunjenja postojecih normi, neophodno je izvrsiti: promenu materijalne strukture pionirske cete VS i promeniti zadatke, a samim tim i standard obucenosti pripadnika jedinice i same jedinice - kroz izmenu postojecih standarda, ali i kroz individualnu i kolektivnu evaluaciju.
U nastavku rada navodi se primer zadatka plana rusenja, specifika-cije potrebnih PS (tabela 1) i dela organizacije inzinjerijskih radova pri rusenju deonice puta (tabela 2). (Hristov, 1978)
ODOBRAVA: KOMANDANT brigadni general N.N.
Brojna oznaka prema evidenciji 03/20XX
Z A D A T A K
1. Deonicu puta u rejonu sela Glibovac (Smederevska Palanka), 250 m udaljenog od reke Kubrsnice, porusiti u duzini od oko 50 m prema tehnickom resenju uz zadatak.
2. Deonicu puta staviti u prvi stepen pripravnosti najkasnije do 16.00 casova, dana: 25.03.20XX. godine posle dolaska na put, o cemu dostaviti pisani izvestaj kurirom.
Drugi stepen pripravnosti naredicu radio-vezom po signalu „SUN-CE''. Deonicu puta staviti u drugi stepen pripravnosti najkasnije 4 casa posle prijema naredenja, o cemu me izvestiti radio-vezom po signalu „KISA".
3. Izvrsno naredenje za rusenje izdace komandant radio-vezom po signalu „GROM'', uz prethodno legitimisanje po signalu „MUNJA''. O izvrsenju rusenja deonice puta izvestiti me radio-vezom po signalu „OLUJA''.
O izvrsenju stepena pripravnosti i rusenja deonice puta izvestiti me radio-vezom po signalu „NEBO''.
O izvrsenju stepena pripravnosti i rusenja deonice puta izvestiti i komandanta u rejon s. Glibovac - zgrada skole.
4. Neposredno osiguranje deonice puta u toku izvodenja radova do izvrsenja rusenja izvrsiti sopstvenim snagama i sredstvima, po naredenju i zapovesti komandira. U pogledu borbenog osiguranja sireg rejona deonice puta osloniti se na mere borbenog osiguranja.
5. Kretanje preko deonice puta do izvrsenja rusenja regulisacete sopstvenim snagama.
6. Na deonici puta nisu izvrsene nikakve pripreme.
PLAN RUSENJA
Deonica puta u rejonu: s. Glibovac ( Smederevska Palanka ) Karta: Kragujevac 2, sekcija 2, R=1 : 50000, Izdanje: VGI 19В6.
Koordinate : x =_, y =_
Skica mesta deonice puta (isecak sa karte razmere 1 : 50000)
Slika 1 - Polozaj deonice puta koja se rusi Рис. 1 - Местоположение участка разбираемой дороги Figure 1 - Location of the road section demolition
TEHNICKO RESENJE ZA RUSENJE
a) situacija deonice puta sa mrezom za paljenje
Slika 2 - Raspored minskih bunara Рис. 2 - Положение минных колодцев Figure 2 - Plan of mine wells
b) poprecni presek deonice puta sa proracunom EP
Slika 3 - Poprecni presek deonice puta Рис. 3 - Поперечное сечение участка дороги Figure 3 - The cross-section of the road section
c) sema mreze za paljenje
Slika 4 - Sema mreze za paljenje Рис. 4 - Схема сети сгорания Figure 4 - Schematic network for ignition of an EC
Naizmenicna elektricna mreza izgradena je od standardnog miner-skog kabla i elektricnih detonatorskih kapisli (u daljem tekstu EDK) tip „A'' sa bakarnim provodnicima 2x2 m. Proracunski elementi elektricne mreze:
> ukupni otpor mreze iznosi 33,8 Q,
> jacina struje I = 0,8 A,
> napon iznosi 100 V. (Generalstab JNA, 1967)
Tabela 1 - Popis potrebnih sredstava Таблица 1 - Спецификация необходимых средств Table 1 - List of needed funds
Specifikacija potrebnih PS trajne i potrosne vrednosti
Red. broj Naziv PS Jedinica mere Kolicina Svega
za 1 bunar za mrezu
I za rusenje
1. eksploziv kg 160 - 1120
2. detonirajuci stapin m 7 350 400
3. sporogoreci stapin m - 2 2
4. EDK kom. 2 2 18
5. DK broj 8 kom. 1 3 8
6. minerski kabl m - 1000 1000
7. traka za izolaciju kotur - 1 1
8. EKA 350 kom. - 1 1
II za izradu bunara
1. eksploziv kg - - 70
2. EDK kom. - - 80
3. minerski kabl m - - 100
Opsti podaci za proracun radova (Hristov, 1978):
> dimenzije minskih bunara: r = 4,30 m; h= 1,4 m;
> zemljiste: flis, IV kategorija => ■ = 20М/Й'';
> radna grupa 3 vojnika sa motornim busacem (u daljem tekstu MB) Pi-
mot
onjar 120 (norma za MB = 250-300 'SS'; G = 0,3x2000 = 600 kg (Gardijan, 2001);
> priblizna tezina iskopa, G = V x y=81,3x2000=162546 kg;
> 0-1 m dubine sa motornim busacem Pionjar 120;
> svi minski bunari izraduju se u istoj geoloskoj sredini sa radnim grupama u istom sastavu, angazuju se 4 radne grupe koje izraduju 7 minskih bunara;
> ostatak sastava voda angazuje se na ostalim radovima.
Proracun radova:
1) izrada minskog bunara do 1 m dubine sa motornim busacem Pionjar 120 je: 1000 : 300 = 3 h i 20 min + 5 min za pripremu = 3,4 h (Gardijan, 2001);
2) miniranje: postavljanje EP u busotinu, zacepljenje i paljenje ~ 10 min = 0,16 h;
3) izbacivanje materijala rucno (lopatom i velikim sancanim alatom)
prosecno 2,5 kg u jednom ciklusu. Za око 12 radnih ciklusa (izbacaja) u
, te .
minuti izbacuje se око 30 а 600 kg se izbacuje za 20 min ~ 0,33 h;
4) Ukupno vreme za izradu 1 m dubine ~ 3,89 h;
5) Vreme za izradu minskog bunara dubine 1,4 m ~ 4,86 h;
6) Postavljanje EP, norma ~ 3 h : 3 = 1,00 h;
7) Zacepljenje minskih bunara, norma ~ 4 h : 3 = 1,33 h;
8) Ukupno vreme po minskom bunaru = 4,86+1,00+1,33= 7,19 h;
9) Ukupno vreme za sve minske bunare na deonici puta ~ 14,5 h.
Tabela 2 - Proracun ostalih radova Таблица 2 - Расчет других работ Table 2 - Calculation of other works
Redni broj Vrsta radova Jedinica mere Radnih casova Obim radova Ukupno radnih casova
u prvom stepenu pripravnosti
1. ispitivanje otpora i ispravnosti EDK sa 10 detonatora 0,50 1 0,50
2. izrada mreze od detonirajuceg stapina sa 10 detonatora 1,50 1 1,50
3. izrada elektricne mreze sa 10 detonatora 2,50 1 2,50
4. postavljanje elektricne mreze sa 10 detonatora 1,00 1 1,00
5. postavljanje stapinske mreze sa 10 detonatora 1,00 1 1,00
6. polaganje kabla do stanice za paljenje za 100 m 0,25 4 1,00
7. kopanje jarkova za kablove 10 m 0,40 40 16,00
8. izrada stanice za paljenje kom. 25,00 1 25,00
9. obavljane sluzbe neposrednog osiguranja 3 vojnika
Ukupno: 63 radnih casova za prvi stepen pripravnosti
u drugom stepenu pripravnosti
1. povezivanje EDK 10 kom. 0.40 22 8,80
2. spajanje krajeva detonatorskog stapina 10 kom. 0,30 22 6,60
3. zatvaranje i maskiranje elektricne i stapinske mreze 10 kom. 0,30 23 6,90
4. provera elektricne mreze sa 10 kapisli 2 6 12,00
Ukupno: 3,30 radnih casova za drugi stepen pripravnosti
U zavisnosti od raspolozivog vremena za izradu dokumentacije, kao njen sastavni deo, izraduje se i paralelni dinamicki plan izvrsenja radova, koji omogucuje preglednost u pogledu zadataka (aktivnosti) pojedinih radnih grupa, kako zajednickih, tako i pojedinacnih, ali i vremena trajanja svake aktivnosti koja je unesena u plan.
Optimalizacija organizacije inzinjerijskih radova na ovom zadatku mogla bi se uraditi prevashodno primenom, odnosno uvodenjem u opera-tivnu upotrebu savremenijih inzinjerijskih masina za zemljane radove.
Mere bezbednosti i zdravlja pri radu sa eksplozivima
Prilikom rada sa eksplozivima i sredstvima za paljenje posebna paznja posvecuje se merama bezbednosti i zdravlja. Mere koje se navo-de ne odnose se samo na one koje se primenjuju prilikom rusenja, vec na mere za bezbedan i zdrav rad sa eksplozivima koje su duzni da po-znaju i u svoj rad implementiraju svi pripadnici VS. Potrebno je naglasiti da se posebne mere utvrduju u zavisnosti od vrste i karakteristika materi-jala, elemenata i objekata koji se ruse. Pregled opstih mera bezbednosti i zdravlja odnosi se na radove sa eksplozivima, prilikom:
> rusenja elemenata i materijala,
> transportovanja minsko-eksplozivnih sredstava (u daljem tekstu MES),
> prenosa eksploziva na rukama,
> rada sa sredstvima za elektricno aktiviranje i
> rada sa sredstvima za stapinski nacin aktiviranja EP.
U tabeli 3 navedeni su iznosi minimalnih sigurnosnih rastojanja u zavisnosti od vrste i obima radova koji se izvode sa eksplozivima. Tabela je radena prema tabeli 5 Uputstva za rusenje (Generalstab JNA - Uprava inzinjerije, 1972).
Pre nego sto se pristupi rusenju bilo koje vrste materijala, elemenata ili objekata nuzno je odrediti (proracunati) sigurnosna rastojanja na koji-ma ce ljudstvo i objekti biti potpuno zasticeni od dejstva eksplozije i svih efekata koji je javljaju pri njoj. Rastojanja se proracunavaju radi zastite ljudstva i objekata od:
> vazdusno-udarnog talasa,
> seizmickog dejstva i
> dejstva (razbacivanja) komada materijala koji se rusi.
Proracun rastojanja vrsi se na osnovu posebnih obrazaca, u kojima
su kljucni parametri oni koji se odnose na sastav i strukturu materijala koji se rusi, odnosno od kojeg su elementi i objekti izgradeni. (Papic, 2011, pp.130-131)
co co
<N
OI !±
<0
O <U T3
<u
ro >
o
T3
ro
tn
<u
¡N
ro
o ro .N
£Z
ro
L?
O
■o
ro >
o
Mere zastite koje sprovodi staresina jedinice koja izvodi radove na rusenju
1. Pre pocetka izvodenja radova obavezno proveriti obucenost Ijud-stva u poznavanju osobina i nacinu rukovanja sa sredstvima koja se koriste pri realizaciji rusenja.
2. Detaljno proveriti sve pripadnike jedinice u poznavanju osnovnih mera bezbednosti i zdravlja pri radu sa eksplozivima, ali i poseb-nih mera koje se primenjuju u skladu sa konkretnom situacijom.
3. Pre pocetka radova obavezno izvrsiti kontrolu priprema za rusenje na celom rejonu izvodenja radova, kao i proveru veze sa licima odredenim za izvrsenje paljenja i licima koja se angazuju za potrebe neposrednog obezbedenja.
4. Proveriti ispravnost sredstava koja ce se koristiti.
5. Odrediti mesta i odstojanja ljudstva koje se angazuje za potrebe neposrednog obezbedenja.
6. Odrediti nacin odrzavanja veze sa licima odredenim za izvrsenje paljenja i postupak nakon paljenja.
7. Odrediti signale (znake) opasnosti i prekida opasnosti, a po potre-bi se odreduju i drugi, i sa njima mora biti upoznat celokupan sa-stav jedinice. Signali (znaci) moraju biti jasni, cujni i razgovetni kako pripadnici jedinice ne bi bili dovodeni u nedoumicu prilikom izvrsenja zadatka.
8. Odrediti mesto skladistenja (poljsko skladiste) i regulisati nacin cuvanja, izdavanja, prenosenja i upotrebe eksploziva i sredstava za njihovo paljenje.
9. Odrediti zonu sigurnosti i odstojanje zaklona ili sklonista u koje se sklanja ljudstvo, transportna sredstva i oprema tokom paljenja EP. Ukoliko ne postoje adekvatni prirodni zakloni obavezna je iz-rada vestackih, pre pocetka paljenja EP.
Mere zastite prilikom rusenja elemenata i materijala
1. Aktiviranje EP izvoditi iskljucivo elektricnim putem, a kao rezervu izraditi stapinsku mrezu za aktiviranje EP u zemlji.
2. Treba izbegavati aktiviranje svih EP odjednom, vec aktiviranje iz-voditi po grupama.
3. Izmedu elemenata ostaviti potrebno rastojanje kako eksplozije ne bi uticale jedna na drugu ili elemente razdvojiti grudobranom.
4. Rasturanje parcadi prilikom rusenja elemenata i materijala treba usmeriti ka zemlji i postavljanjem elemenata u odgovarajuce za-klone iskopane u zemlji, postavljanjem fasina preko elemenata.
5. Aktiviranje EP vrsi staresina jedinice iz stanice za aktiviranje, posto se uverio da je Ijudstvo na sigurnom mestu. Do tog vreme-na stanica za aktiviranje je obezbedena strazarom, krajevi pro-vodnika svih vodova su izolovani, a kljuc od masine za aktiviranje naIazi se kod staresina jedinice.
6. Pripremljene elemente za rusenje ograditi koljem i zicom, a staze za kretanje vidno obeleziti. Ograda mora biti visoka 1,3 m i uda-ljena od EP najmanje 3 m. Kretanje ljudstva dozvoljeno je samo izvan ograde i obelezenim pravcem.
7. Za vreme obilaska pripremljenih elemenata i materijala za rusenje de-tonatorske kapisle (u daljem tekstu DK) moraju biti van EP postavlje-ne na za to pripremljene kocice. Kocici se pobijaju ispred svakog elementa za rusenje na visini 1 m od zemlje i na udaljenje 1 m od EP.
8. Nakon odlaska ljudstva u sklonista DK uvlace u EP 1 do 2 oda-brana vojnika iz svakog odeljenja, a pod kontrolom komandira odeljenja i komandira voda.
9. Prilikom uvlacenja DK u EP i prilikom zacepljenja EP zabranjeno je upotrebljavati silu.
10. Provodnici glavnog voda moraju biti ukopani ili postavljeni izvan staze za kretanje ljudstva.
Mere zastite prilikom transportovanja MES
1. Pri utovaru MES transportno sredstvo (u daljem tekstu TrS) mora
biti zaustavljeno 10 m od skladista, ukoceno, a motor ugasen.
2. Prijem MES na TrS vrse najvise dva coveka.
3. Utovar MES vrsi se rucno.
4. Sanduke slagati tako da se udaraju medusobno, a niti o stranice TrS.
5. Sanduci se utovaraju do visine stranica sanduka, a TrS se opterecuje do 70% nosivosti.
6. TrS mora biti sa obe strane sanduka oznaceno upozoravajucim zastavicama.
7. Sa eksplozivnim sredstvima na TrS ne smeju se prevoziti ljudi niti drugi materijali.
8. Sredstva za aktiviranje mogu se transportovati sa eksplozivom je-dino ako se obezbedi da budu u originalnom pakovanju, maksi-malno 1000 /kom/ i da su udaljena 1 m od eksploziva.
9. Za obezbedenje utovara, transporta i istovara odreduje se pokret-na straza, na dva vozila ide jedan strazar.
10. Kada se MES prevozi u vise TrS u koloni, u prvom vozilu se pre-voze sredstva za aktiviranje, a narednim vozilima eksploziv. Na
dobrim putevima brzina kretanja je 6,94 /—/, a odstojanje je od
j
50-100 m. Po losim putevima brzina je 2,78-4,17 /-/.
i
o
co
"o >
co
o <N
C¿
ÜÜ
0£ ZD O o
_J <
o
X
o
LU
I— >-
Q1 <
I—
< -J
O >o
X LU I— O
o >
11. Naseljena mesta treba izbegavati, a ako to nije moguce onda se kretati sporednim i manje prometnim putevima.
12. Zastanke i odmore unapred planirati na mestima koji pruzaju maksimalne uslove bezbednosti kolone i okoline.
13. Za vreme vremenskih nepogoda, narocito grmljavine vozila se zaustavljaju na odredenom rastojanju kao i tokom voznje, a ljud-stvo se udaljava od vozila na najmanje 50 m.
14. Ako dode do kvara na TrS koji prevozi MES, vozilo se mora naj-pre istovariti, a zatim se otklanja kvar.
Mere zastite prilikom cuvanja eksploziva u poljskim skladistima
1. U jednom poljskom skladistu, na jednom mestu ne sme se cuvati vise od 2000 kg eksploziva.
2. Zabranjeno je na jednom mestu skladistiti brizatne eksplozive zajedno sa stapinima, sredstvima za paljenje i artificijama.
3. Sva sredstva za paljenje cuvaju se u posebnim skladistima koja moraju biti udaljena najmanje 60 m od skladista sa eksplozivom.
4. Eksploziv i sredstva za paljenje ne smeju se polagati direktno na pod skladista, vec na podmetace koji moraju biti izdignuti najmanje 0,15 m iznad poda skladista.
5. Zabranjeno je slaganje eksploziva na visinu vecu od 2 m.
6. Zabranjen je pristup neovlascenih lica skladistu.
7. U rejonu skladista strogo se zabranjuje pusenje, lozenje vatre ili upotreba sredstva za osvetljenje sa otvorenim plamenom.
8. Skladista se moraju obezbedivati sa odredenim brojem strazara koji se postavljaju na udaljenosti od skladista najmanje 50 m.
9. Najmanje odstojanje izmedu dva susedna poljska skladista iznosi 60 m. Udaljenost poljskog skladista od drugih objekata: objekti za stanovanje - 800 m (ukoliko u skladistu ima manje od 150 kg eksploziva - manje od 50 m), zeleznicka pruga - 200 m. U nase-ljenim mestima ne sme se cuvati vise od 300 kg eksploziva.
Mere zastite pri prenosu eksploziva na rukama
1. Lice moze prenositi odjednom najvise 30 kg eksploziva ili 5000 kom. DK br. 8 ili 500 kom. EDK.
2. Sredstva se prenose u originalnim pakovanjima.
3. Pri prenosenju eksplozivnih sredstava ne smeju se prenositi dru-ga zapaljiva sredstva niti izvori elektricne struje.
4. MES se ne sme nositi u dzepovima, torbicama i slicno.
5. Sredstva koja se prenose ne smeju se prevrtati, okretati sa ambalazom i bacati, vec se moraju uvek pazljivo prenositi.
Mere zastite pri elektricnom paljenju EP
1. Pre upotrebe EDK obavezno je ispitivanje njihove ispravnosti i
merenje otpora.
2. Prilikom ispitivanja EDK treba ih postaviti u odgovarajuci zaklon tako da licu koje ispituje ili se nalazi u blizini garantuje bezbed-nost i sigurnost u radu.
3. U jednoj mrezi ne smeju se upotrebiti kapsle cija je razlika u otpo-
ru veca od 0,2 Q.
4. Pre upotrebe treba proveriti i ispitati ispravnost instrumenta
masine za aktiviranje i uredaja za zastitu mreze od groma.
5. Kljuc od masine za aktiviranje nalazi se kod staresine jedinice, a
stanica za aktiviranje obezbedena je strazarom.
Mere zastite prilikom paljenja EP sporogorecim upaljacima
1. DK br. 8 je veoma osetljiva na udar, trenje, varnicu i visoku tem-
peraturu.
2. Zabranjeno je udaranje kapisle o bilo kakav predmet.
3. Zabranjeno je okretati kapislu oko stapina i silom uvlaciti stapin u
kapislu.
4. Zabranjeno je secenje detonirajuceg stapina vise puta na istom
mestu i kada je postavljen u detonatorsku kapislu.
5. Ispitivanje ispravnosti detonirajuceg stapina obavezno se vrsi pre
svake upotrebe. Detonirajuci stapin je ispravan za upotrebu ako su svi njegovi krajevi detonirali. Ako jedan ili vise krajeva nisu detonirali, stapin je neispravan i NE SME se upotrebljavati.
6. Zabranjeno je aktiviranje detonirajuceg stapina sibicom.
7. Zabranjena je upotreba neispravnog i neispitanog sporogoreceg
stapina.
8. Minimalna duzina sporogoreceg stapina koja se sme upotreblja-
vati za izradu sporogoreceg upaljaca je 0,6 m.
9. Rukovanje stapinom mora biti oprezno, narocito zimi kada gubi
elasticnost i lako se lomi, sto dovodi do prekida srzi.
Tabela 3 - Minimalna sigurnosna rastojanja pri rusenju Таблица 3 - Минимальное растояние от места демонтожа Table 3 - Minimum safety distance in demolition
Vrste radova uz upotrebu eksploziva Minimalna rastojanja od mesta miniranja u m
Povrsinski radovi na rusenju: - primena spoljnih punjenja - primena malih busotina do 0,1 m - primena kotlovskih metoda - primena rukavica - primena velikih busotina preko 0,1 m - primena komorskih punjenja - razbijanje stena punjenjima u potkopu - krcenje panjeva - izrada zastitnih kanala radi sprecavanja sumskih pozara 400 200 200 300 prema projektu 200 400 200 50
Rusenje u blatu: - pri izradi prokopa - pri izradi nasipa 200 100
Produbljivanje korita: - pri rusenju kompaktnog tla - pri rusenju slojevitog tla - u prisustvu ledenog pokrivaca 0 0 0 ООО T- CM CM
Rusenje leda: - pri rusenju ledenog pokrivaca - pri rusenju ledenih santi 100 200
Rusenje metala: - na otvorenim poligonima - pri rusenju ograda - pri rusenju u naseljenim mestima 1500 50 prema projektu
Rusenje zgrada i postrojenja: - pri rusenju zgrada - pri izradi temelja - probijanje malih busotina - probijanje vecih busotina 100 100 50 100
Zakljucak
Takticki gledano, rusenjem se iskljucivo bave specijalizovane inzinjerijske jedinice - pionirske jedinice. Konkretno, pre otpocinjanja bor-benih dejstava po naredenjima komandanta operativnog nivoa, od pionir-skih jedinica se formiraju privremeni inzinjerijski sastavi, specijalizovani za pripremu i rusenje objekata i komunikacija - GZ. Naredenje za rusenje odredenih objekata ili komunikacije (na primer deonice puta) iskljucivo i je-dino mogu da narede komandanti jedinica operativnog nivoa.
Veliki problem prilikom dodeljivanja zadataka i procene vremena za nji-hovu realizaciju predstavlja cinjenica da ne postoje savremene norme, od-nosno adekvatna literatura iz koje bi se moglo orijentirno odrediti vreme neo-phodno za organizaciju radova na pripremi i izvodenju rusenja konkretnog objekta. Neophodno je u narednom periodu, na osnovu postojeceg realnog stanja jedinica i sredstava, izvrsiti normiranje radova prilikom rusenja deoni-ce puta i/ili ostalih objekata, odnosno razraditi sveobuhvatnu i temeljnu organizaciju inzinjerijskih radova prilikom realizacije ovih zadataka, tj. baviti se preventivom, a ne samo posledicama, jer se rusenje deonica puta moze ko-ristiti [ u miru za potrebe izvrsenja zadataka iz domena III misije VS.
Clanak predstavlja pokusaj da se sagledaju sve specificnosti rusenja jednog odredenog objekta - deonice puta i njegovih sastavnih elemena-ta, odnosno da se ukaze na znacaj pravovremene i kvalitetne organizaci-je inzinjerijskih radova pri izvrsenju ovog zadatka.
Literatura / References
Garasanin, R. 1979. Taktika inzinjerije. Beograd: Vojnoizdavacki zavod.
Gardijan, P. 2001. Mehanizacija u inZinjeriji. Obrenovac: Vojna stamparija.
Hristov, S. 1978. Organizacija inznjerijskih radova. Beograd: Vojnoizdavacki zavod.
Kitanovic, R. 2000. Inznjerijska dejstva u boju. Beograd: Vojna stamparija.
Papic, Z. 2011. Miniranje leda. Novi glasnik, 1-4, str. 130-131.
Skarec, Z. 1979. Rusenje. Beograd: Vojnoizdavacki zavod.
- Generalstab VS - Uprava za planiranje i razvoj (J-5). 2013. Uputstvo za operativno planiranje i rad komandi u Vojsci Srbije. Beograd: Medija centar Odbrana.
- Generalstab JNA. 1965. Uprava inzinjerije, Inzinjerijski prirucnik I. Beograd: Vojnostamparsko preduzece.
- Generalstab JNA. 1967. Takticko-tehnicki prirucnik. Beograd: Vojnoizdavacki zavod.
- Generalstab JNA - Uprava inzinjerije. 1972. Uputstvo za rusenje. Beograd: Vojna stamparija.
ОРГАНИЗАЦИЯ ИНЖЕНЕРНЫХ РАБОТ ПО ДЕМОНТАЖУ УЧАСТКОВ ДОРОГ
Ненад В. Ковачевич
Университет обороны г.Белград, Военная академия, кадетская бригада
ОБЛАСТЬ: инженерство
ВИД СТАТЬИ: практический опыт
ЯЗЫК СТАТЬИ: сербский
Резюме:
В процессе применения минно-взрывных средств для сноса элементов, материалов и объектов значительным фактором является организация производства работ, как при подготовке, так и в самом процессе сноса и демонатажа.
Демонтаж с применением минно-взрывных устройств входит в профессиональные обязанности специализированных частей ВСРС, таких как дорожно-строительные и дорожно-технические взводы, входящие в состав инженерного батальона, то есть бригады КоВ.
Организазация инженерных работ, описанных в статье представляет собой поиск самых оптимальных решений, касательно как материальных, так и человеческих ресурсов, задействованных в производстве демонтажных работ конкретного объекта - участка дороги.
Одной из проблем данной области является научная литература, особенно техническая, определяющая стандарты и нормы по производству работ. Проблема заключается в том, что за исключением нескольких экземпляров пояснительных записок, подавляющее большинство литературы опубликовано в 70-80-ые годы прошлого века.
В работе особое внимание уделено правилам безопасности при взрывных работах.
Ключевые слова: дороги; литература; взрывчатые вещества; инженерные работы; демонтаж.
ORGANIZATION OF ENGINEERING WORKS DURING DEMOLITION OF A ROAD SECTION
Nenad V. Kovacevic
University of Defense in Belgrade, Military Academy, Cadet Brigade
OBLAST: Engineering
VRSTA CLANKA: Professional practice
JEZIK CLANKA: Serbian
Summary:
When using explosive ordnance for the demolition of elements, materials and facilities, organization is very important in the preparation of works as well as during demolition itself. In the Army of Serbia, for this kind of works, there are specialized expert units within Land Forces engineering battalions or brigades. The organization of the engineering work given in the article is a purposeful solution, regarding the use of movable property and stress imposed on people as well, when performing demolition of a concrete structure - road section. Lack of literature is a big drawback, especially lack of norms for demolition works. Except for some unofficial lectures for internal use, most of the literature dates back to the seventies or early eighties. A special emphasis in this paper is given to the application of protective measures in the use of explosives.
Introduction
After the definition of demolition engineering works, the introductory part points to the distinction between the two types of demolition works: complete and partial.
The concept of the organization of engineering works
The basic definition of the organization of engineering works is given as well as an overview of the elements of preparatory work in the execution of engineering work on a particular construction.
Demolition of a road section
The concept of a road is explained as well as the methods of its demolition. The documents required for the organization of the demolition of a road section are presented as well as standards for the preparation of a road section for demolition.
Safety and health at work with explosives
Safety measures when working with explosives are explained in detail for different situations.
Conclusion
The importance of the organization of engineering works of demolition of a road section is explained, both under war and peacetime conditions.
Key words: roads; literature; explosives; engineering works; demolition.
Datum prijema clanka / Дата получения работы / Paper received on: 23. 12. 2014. Datum dostavljanja ispravki rukopisa / Дата получения исправленной версии работы / Manuscript corrections submitted on: 22. 02. 2015.
Datum konacnog prihvatanja clanka za objavljivanje / Дата окончательного согласования работы / Paper accepted for publishing on: 24. 02. 2015.
© 2016 Autor. Objavio Vojnotehnicki glasnik / Military Technical Courier (www.vtg.mod.gov.rs, втг.мо.упр.срб). Ovo je clanak otvorenog pristupa i distribuira se u skladu sa Creative Commons licencom (http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/).
© 2016 Автор. Опубликовано в "Военно-технический вестник / Vojnotehnicki glasnik / Military Technical Courier" (www.vtg.mod.gov.rs, втг.мо.упр.срб). Данная статья в открытом доступе и распространяется в соответствии с лицензией "Creative Commons" (http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/).
© 2016 The Author. Published by Vojnotehnicki glasnik / Military Technical Courier (www.vtg.mod.gov.rs, втг.мо.упр.срб). This article is an open access article distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution license (http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/).
3
CD
2
I
CD
3 2
p. p
e
ci ni
o e d
e
><л
a v o d a
k s
c a iz in a gr
О
■о
iv e c a
v o
