CC BY
45
Dr Marko Andrejić,
potpukovnik, dipl. in Ž. Željko Ninković,
potpukovnik, dipl. inž.
Vojna akademija — Skola nacionalne odbrane, Beograd
ORGANIZACIJA RADA U JEDINICAMA TEHNIČKE SLUŽBE U BORBENIM DEJSTVIMA
UDC: 358.3 : 65.01
Rezime:
U radu se obrađuje organizacija rada u jedinicama tehničke slu'be u zdru'enim taktič-kim jedinicama, osloncem na sistematizovana iskustva, postojecu normativu i dostupna teorij-ska saznanja. Jedinice tehničke slu'be posmatraju se kao slo'eni organizacioni sistem, sa razli-čitih aspekata. Analitičko-sintetičkim pristupom razmatraju se raspored jedinica tehničke slu-'be, principi organizacije rada, organizacije radnog mesta i individualnog rada, prostorna in-tegracija elemenata stanica i sekcija, izbor rejona razmeštaja jedinica tehničke slu'be, razvija-nje i uređenje stanica i organizacija rada u stanicama za snabdevanje i odr'avanje.
Ključne reči: organizacija rada, jedinice tehničke slu'be, principi organizacije rada, prostor-na integracija, razvoj i uređenje stanica.
ORGANIZATION OF TECHNICAL SERVICE SUPPORT UNITS IN COMBAT OPERATIONS
Summary:
In this paper it has been presened organization of technical service support in joined tactical military unit, based on systemized recent experiences, existing normative rules and available teoretical knowledge. Technical service support units are considered as complex organization system from different standpoint. Using analitycal — syntetical methodology it has been examened technical service support units deployment, work organization principles, individual work place organization, spatial integration of service stations and sections, choice of units deployment regions and, work organization in station for supply and maintenance.
Key words: work organization technical units, principles of work organization, spatial integ-ation, development and maintenance of stations.
Uvod
U operativnoj praksi vrlo ~esto se govori o potrebi organizovanog rada u jedinicama tehni~ke službe (TSl) u borbe-nim dejstvima, iako se retko (u normativi i pisanim radovima) eksplicitno objasnja-va sta se pod time podrazumeva. Takođe, u malom broju naslova nastavno-obrazov-ne literature obrađuje se ova oblast. Sli~-no stanje je i pri organizovanju rada u ostalim logisti~kim jedinicama.
Pri razmatranju organizovanja rada u jedinicama TSl u ZTJ neophodno ih je razmatrati kao složeni organizacioni si-stem, i to kao: proizvodno-usluzni si-stem, sistem podrske, poslovni sistem i borbeni sistem. Ovakav na~in posmatra-nja logisti~kih jedinica relativno je nov, a nametnule su ga potrebe prakse, zahtevi vremena i savremeni upravlja~ki i logi-sti~ki trendovi.
Postojeća normativna regulativa uglavnom je jedinice TSl, kao složene
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
253
organizacione sisteme, posmatrala bez sagledavanja složenosti i celovitosti nji-hovog funkcionisanja i upotrebe.
Potrebe prakse, zahtevi vremena i savremeni trendovi u izucavanju logistic-kih jedinica zahtevaju njihovo celovito sagledavanje i posmatranje funkcionisanja i upotrebe sa razlicitih aspekata.
Postojeća normativna regulativa predstavlja solidnu osnovu za upotrebu jedinica TSl u ZTJ u borbenim dejstvi-ma, ali je potrebno da se bolje sistemati-zuje, aktuelizuje, operacionalizuje i una-predi, a da se postojeća resenja organiza-ciono modernizuju.
Adekvatna upotreba jedinica TSl u borbenim dejstvima nije jednostavna, jer u uslovima cesto vrlo nepovoljnog delo-vanja okruženja treba, na nedovoljno po-znatoj lokaciji, od ogranicenih resursa, u ogranicenom vremenu i na ogranicenom prostoru, uspostaviti sistem koji ostvaru-je kvalitetnu prostornu integraciju svojih elemenata i podsistema, izvrsava namen-ske zadatke i funkcionise po određenim principima - efikasno i efektivno.
Funkcionisanje i upotreba logistic-kih jedinica na taktickom nivou organi-zovanja Vojske nedovoljno se obrađuje u nasim vojnim casopisima, pa je cilj ovog rada da se ukaže na problem i potrebu za njegovim resavanjem, da se pruži kon-kretan doprinos unapređenju trupne prak-se i posluži kao polazna osnova za dalja teorijska razmatranja i za dogradnju funkcionisanja i upotrebe jedinica TSl u borbenim dejstvima, osloncem na siste-matizovana iskustva i dostupna teorijska saznanja. Mogućnost ucesća logistickih jedinica, ili njihovih delova, u raznim mirovnim misijama, takođe, doprinosi aktuelnosti ove problematike.
Da bi rad jedinica TSl u borbenim dejstvima bio efikasan i efektivan neop-hodno je da se primenjuju određeni prin-cipi: organizacije rada, organizacije rad-nog mesta i individualnog rada.
Principi organizacije rada predsta-vljaju pravila (nacela, norme) racio-nalnog organizovanj a radnih procesa, kako u odnosu na radni ucinak, tako i u odnosu na naprezanje ljudstva. Oni se mogu sistematizovati u nekoliko osnovnih grupa, kao sto su: principi individualnog rada, u koje se ubrajaju: princip minimalnog psihofizioloskog naprezanja i princip minimalnog traja-nja procesa rada i principi kolektivnog rada: jedinstva suprotnih interesa, je-dinstva cilj a i stimulisanja inicijative radnika.
Principi organizacije radnog mesta formulisu se po kriterijumima, kao sto su uređenje radnih prostora (uz postovanje sledećih pravila: minimalno kretanje rad-nika pri radu, da se omogući pravilno po-stavljanje predmeta rada pri obradi, da se obezbedi prilaz masini sa svih strana, kao i prilaz sigurnosnim uređajima u slucaju opasnosti po radnika) i položaj radnika na radnom mestu (telo radnika mora biti u pravilnom položaju, sediste mora biti podeseno prema radniku i vrsti posla koji obavlja, itd.).
Principi organizacije individualnog rada su nacela (pravila) na kojima pociva racionalno organizovanje rada pojedinca, bez obzira na to da li on radi izolovano i sam ili u grupi (kolektivu). Smisao njiho-ve primene je svođenje radnog napora na minimum uz istovremeno ostvarenje maksimalnog radnog efekta po jedinici radnog napora.
254
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3-4/2005.
Raspored jedinica tehničke službe
Jedinice tehnicke službe se, nacelno, u borbenim dejstvima razmestaju u rejo-nima razvoja logistickih jedinica.
U oklopnim i mehanizovanim jedini-cama, radi efikasnije podrske u održava-nju, jedinice za tehnicko održavanje razvi-jaju se izvan rejona razmestaja logistickih jedinica, bliže prednjem kraju i, nacelno, odmah iza borbenog rasporeda jedinica prve linije (u bataljonima), odnosno prvog borbenog eselona (u brigadama). Jedinice za snabdevanje tehnickim materijalnim sredstvima razvijaju se u rejonima razmestaja logistickih jedinica.
U artiljerijskim divizionima za po-drsku jedinice tehnicke službe se razmestaju 1 do 2 km iza rejona vatrenih polo-žaja baterija.
U protivoklopnim artiljerijskim i ra-ketnim divizionima jedinice tehnicke slu-žbe se rasporeduju u protivoklopnom re-jonu (POR), odnosno uporistu - 1 do 2 km iza baterija.
U divizionima PVO jedinice tehnic-ke službe se razmestaju uz komandu divi-ziona i bateriju PVO koja je ostala uz ko-mandu diviziona, ako se divizioni PVO upotrebljavaju po baterijama. Ukoliko se divizion upotrebljava kao celina, jedinice tehnicke službe se, nacelno, razmestaju u rejonu razvoja logistickih jedinica.
U inžinjerijskim bataljonima (samo-stalnim cetama) jedinice tehnicke službe se razmestaju uz komandu bataljona (sa-mostalne cete) na težistu borbenih dejsta-va, nacelno u visini drugog borbenog eselona.
Brigadne jedinice za snabdevanje razvijaju se u okviru rejona razmestaja logisticke jedinice brigade.
Brigadne jedinice za održavanje razvijaju se u okviru rejona razmestaja logi-sticke jedinice brigade, osim u oklopnim i mehanizovanim brigadama cije se jedinice za održavanje razvijaju izvan rejona razmestaja logistickog bataljona, bliže prednjem kraju.
U rejonima razmestaja jedinice tehnicke službe u ZTJ razvijaju sledeće ele-mente borbenog rasporeda - stanice za: tehnicko snabdevanje (StTS), tehnicko održavanje (StTOd), izvlacenje i evakua-ciju (StIE), tehnicku podrsku (StTP), sa-biraliste ostećene tehnike (SOT), sabira-liste ratnog plena (SRP), po potrebi i sa-biraliste unistene tehnike (SUT).
Povrsina rejona za razvoj stanica za-visi od jedinice koja se razvija, odnosno od brojnog stanja ljudstva, vrste i obima materijalnih rezervi i opreme koju ta je-dinica ima, kao i od obima i prostornog razmestaja infrastrukture u rejonu razmestaja. U rejonima razmestaja jedinice tehnicke službe razvijaju stanice, unutar stanica sekcije, a unutar sekcija ureduju se odeljci sekcija i radna mesta.
Stanicu za tehnicko snabdevanje (StTS) razvijaju odeljenja, vodovi ili cete za tehnicko snabdevanje. Pri njihovom razvoju posebno se mora voditi racuna o bezbednosnim rastojanjima izmedu sekcija za smestaj municije i pogonskih sredstava medusobno, o bezbednosnim rastojanjima izmedu pojedinih vozila, stokova i grupa stokova s obzirom na ko-licinu eksplozivnog materijala koja se u njima nalazi, kao i o rastojanjima izmedu drugih objekata i elemenata u stanici i oko nje. U sastavu ovih stanica, ili u ne-posrednoj blizini, u napadnim dejstvima formiraju se sabiralista ratnog plena (SRP). U njima se vrsi identifikacija i razvrstavanje sredstava.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3-4/2005.
255
Stanicu za tehnicko održavanje (StTOd) razvijaju odeljenja, vodovi i ce-te za tehnicko održavanje. Površina rejo-na razmestaja stanice zavisi od velicine jedinice koja razvija stanicu. Ove stanice, pored sekcija za održavanje pojedinih vr-sta TMS i sekcije za snabdevanje rezer-vnim delovima, imaju i sekciju za opste radove koja vrsi usluge za sve ostale sekcije, izvodenjem bravarskih, zavarivac-kih, kovackih, limarskih, masinskih, ta-petarskih, farbarskih, autolakirerskih, elektromehanicarskih, stolarskih, radova precizne mehanike i slicnih radova.
U sastavu ovih stanica ili u nepo-srednoj blizini formiraju se sabiralista oštećene tehnike (SOT). U njima se iden-tifikuje neispravnost i razvrstavaju sred-stva po vrstama i obimu ostećenja radi opravke u StTOd ili radi upućivanja na remont.
Stanicu za izvlacenje i evakuaciju razvijaju jedinice za održavanje koje u svom sastavu imaju, ili su im pridodata, sredstva za izvlacenje i evakuaciju, kao što su: automobili za izvlacenje, tenkovi za izvlacenje, autodizalice, dizalice za borbena vozila, vucni vozovi za borbena i neborbena vozila. Razvijaju se na teži-štu borbenih dejstava, najcešće izmedu prvog i drugog borbenog ešelona ili u blizini SOT-a i posebno su znacajne za oklopne i mehanizovane jedinice. Stanice za izvlacenje i evakuaciju mogu se razvi-jati i u okviru StTOd.
Stanicu tehnicke podrške razvijaju tehnicka odeljenja u rejonima razmeštaja logistickih jedinica bataljona-diviziona. U njima se rešavaju objedinjeno zadaci i održavanja i snabdevanja TMS, angažo-vanjem formacijskih i pridodatih resursa, mada su trenutno kapaciteti za održava-nje nešto drugacije organizovani.
Jedinice tehnicke službe izvršavaju zadatke iz jednog ili više rejona razme-štaja. U tim slucajevima stanice koje formiraju jedinice tehnicke službe dele se na osnovne (npr. StTS-1), koje izvršava-ju zadatke tehnicke podrške za glavne snage, izdvojene (npr. StTS-2) za tehnic-ku podršku jedinica na izdvojenom - po-moćnom pravcu borbenih dejstava, te is-turene (npr. StTSIs) za rešavanje zadata-ka tehnicke podrške jedinica sa posebnim zadacima (zadaci u pretpolju, pri nasil-nom prelasku reke i dr.).
Prostorna integracija i izbor
rejona razmestaja jedinica TSl
Pri izboru lokacije za razvoj jedinica tehnicke službe odluke se moraju donositi kompromisno, uz uvažavanje odredenih taktickih, organizacionih i tehnoloških kriterijuma, i nastojanje da se najviše ko-riste postojeći objekti i infrastruktura teri-torije, uz minimalna ulaganja resursa svih vrsta za podešavanja postojećih objekata i uredenje zemljišne prostorije.
Izborom adekvatnog nacina upotre-be jedinica tehnicke službe i organizova-nja rada u njima potrebno je izvršiti od-govarajuću integraciju njihovih elemena-ta: opreme, radnih mesta, elemenata za opsluživanje rada i obezbedenje uslova rada, radne snage i dr. Treba uspostaviti dobru prostornu meduzavisnost pojedinih komponenata, odnosno tehnologiju i lju-de uklopiti u jedan sistem, a zatim valja-nim dnevnim vodenjem stvarati uslove za realizaciju namenskih zadataka.
Dobra prostorna integracija eleme-nata jedinica tehnicke službe treba da obezbedi:
256
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
- efikasno iskorišćenje ljudskih, materijalnih, energetskih i informacionih resursa, bezbednost i zaštitu;
- visok stepen iskorišćenja prostora (površina, zapremina, nosivost);
- povoljno i efikasno kretanje ljud-stva, predmeta rada, opreme i materijala kroz pojedine faze procesa;
- pogodnu radnu sredinu i neophod-ne sanitarno-tehnicke uslove;
- lak pristup opremi radi održavanja i popravki.
Loša integracija elemenata jedinica tehnicke službe dovodi do:
- stvaranja uskih grla i produženja radnog ciklusa;
- pojave zastoja, zatrpanosti radnih mesta i prolaza;
- pada kvaliteta opsluživanja i stvaranja loših bezbednosnih uslova;
- povećanja visine troškova poslo-vanja, itd.
Osnovni kriterijumi pri formiranju prostornih struktura jedinica su:
- tehnicki - intenzitet toka materija-la, dužina transportnih puteva, vreme i transportni ucinak, autonomnost u obez-bedenju energijom i ostalim potrebama za nesmetan rad, itd.;
- ekonomski - investicioni, eksplo-atacioni i drugi troškovi;
- vojnooperativni - vreme zadrža-vanja na izabranoj lokaciji, zahtevani ni-vo gotovosti za borbena dejstva i dr.
Razmeštaj opreme jedinica tehnicke službe može se izvršiti na dva nacina: prema vrsti procesa (grupisanje opreme prema funkciji koju obavljaju) i prema redosledu tehnoloških operacija (oprema se postavlja u liniji, a redosled je diktiran redosledom poslova). Obicno se ova dva navedena nacina kombinuju.
Na izbor nacina organizovanja rada u jedinicama tehnicke službe uticu i predmet rada (TMS, materijal), kvantitet (kolicina i obim) rada, tehnološki proces - postupak, operacije i redosled, opsluži-vanje rada i obezbedenje uslova rada, vreme - povezuje prethodna cetiri ele-menta (uravnoteženje operacija, opreme, sinhronizovan rad svih ucesnika).
Rad u jedinicama tehnicke službe može da se organizuje:
- prema vrsti procesa koji se odvija u pojedinim funkcionalnim celinama (oprema i uredaji prema vrsti posla);
- prema redosledu izvodenja tehno-loških operacija (grupisanje opreme i uredaja prema redosledu poslova);
- kombinovanjem prvog i drugog nacina (proizvodnja u ćelijama);
- sa fiksnim pozicijama proizvoda -proizvod je stacionaran, a ostali resursi se prinose (ljudi, oprema, alati, materijal i dr.), što se može javiti u jedinicama za održavanje pri održavanju težih TMS (tenkovi, oklopni transporteri, samohod-na oruda).
Brigadne jedinice za održavanje an-gažuju se kao celina u rejonima u kojima razvijaju stanice. Moguće je da se odre-dene mešovite ekipe i tehnološke celine upućuju u potcinjene jedinice radi ojaca-nja po tehnickoj podršci, a moguće je i da od svojih resursa formiraju više ele-menata borbenog rasporeda: osnovne sta-nice, isturene i izdvojene stanice, sabira-lišta oštećene tehnike, stanice za izvlace-nje i evakuaciju i dr. Pri izvršavanju kon-kretnih zadataka jedinice za održavanje angažuju pojedince, tehnološke celine, mešovite ekipe ili kompletne organizaci-one (formacijske) celine.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
257
Brigadne jedinice za snabdevanje upotrebljavaju se kao celina u rejonima u kojima razvijaju stanice, u odre|enim si-tuacijama odre|ene me{ovite sastave upu}uju u pot~injene jedinice radi oja~a-nja i osamostaljivanja po tehni~koj podr-{ci, a mogu}e je i da od svojih resursa formiraju vi{e elemenata borbenog ras-poreda: osnovne stanice, isturene i izdvo-jene stanice, sabirali{te ratnog plena i dr.
Izbor rejona za razvoj jedinica TSl u ZTJ je vi{ekriterijumski problem, a odlu-ke o izboru moraju se donositi uz pažlji-vo prethodno odmeravanje vrednosti de-finisanih kriterijuma.
Pri izboru rejona razme{taja jedinica TSl moraju se uvek razmatrati konkretni uslovi u kojima se jedinica nalazi. U ob-zir se moraju uzeti namena i zadaci jedinice tehni~ke službe, njena organizacij-sko-formacijska struktura, li~ni i materi-jalni sastav i borbeni kvalitet, vid borbe-nih dejstava, borbeni raspored i dinamika angažovanja jedinice koju podržava, pro-storne mogu}nosti rejona, uticaj neprija-telja, zemlji{ta i vremena.
Mesto i vreme formiranja stanica, njihov sastav, vreme i pravce preme{tanja jedinicama tehni~ke službe odreluje pret-postavljeni komandant, odnosno, pomo}-nik komandanta za logistiku, na osnovu predloga organa tehni~ke službe, po mo-gu}nosti, nakon izvr{enog izvilanja.
Kada izvilanje nije mogu}e mesto razme{taja odreluje se po karti, a koman-dir jedinice tehni~ke službe, bilo putem izvidnice, bilo neposredno po dolasku u rejon razme{taja, sti~e uvid u stanje (izvi-lanjem) i razme{taj jedinice tako da se na najpogodniji na~in iskoriste prednosti ze-mlji{ta i postoje}e infrastrukture.
Kad god je to mogu}e, treba izabrati rejon razme{taja koji sa raspoloživom in-frastrukturom zadovoljava slede}e osno-vne uslove:
- da omogu}uje rastresit raspored, utvrlivanje i maskiranje;
- da omogu}uje život, rad, borbenu obuku i odbranu stanice;
- da omogu}uje sme{taj, odmor, ku-panje, presvla~enje i zagrevanje ljudstva;
- da se nalazi u blizini komunikacija kojima može da se stigne do resursa pret-postavljene komande i da je povezan sa putevima koji izvode ka borbenom ras-poredu jedinica;
- da pruža povoljne uslove za spro-volenje mera borbenog obezbelenja;
- da omogu}uje nesmetan manevar vozilima i ostalom opremom unutar stanice;
- da ima uslove za snabdevanje vo-dom, elektri~nom energijom i drugim po-trebama za život i rad jedinice tehni~ke službe;
- da se u blizini ne nalaze unosni ci-ljevi za dejstvo neprijatelja i ciljevi ~ijim bi o{te}enjem do{lo do ugrožavanja ži-votne sredine;
- da se ne nalazi u blizini sakralnih objekata i za{ti}enih rejona.
Cesto }e biti te{ko na}i prostor koji zadovoljava sve navedene uslove, kao i lokaciju koja predstavlja, izmelu mogu-}ih - raspoloživih, optimalno re{enje. Zato je nužno da komandir uskladi zahte-ve za razme{taj i mogu}nosti koje pruža odreleni prostor, a ukoliko uslovi dopu-{taju dodatnim radovima i merama treba obezbediti {to povoljnije uslove za rad i bezbednost ljudstva.
Objekti u koje se sme{ta ljudstvo jedinica TSl treba da pružaju odgovaraju}e
258
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
uslove za bezbedan rad u smenama, od-mor, održavanje licne higijene, komuni-ciranje i bezbedno cuvanje poverljivih dokumenata.
Razvijanje i uređenje stanice
Pri razvoju stanica, sekcija, radnih mesta i razme{taja pojedinacnih materi-jalnih sredstava treba zadovoljiti nacelne norme do kojih se do{lo na osnovu isku-stva, odnosno odre|enih teorijskih i em-pirijskih saznanja.
Razvijanje stanice nacelno se vr{i sa zastankom na liniji razvo|enja, a kada to nije mogu}e, onda neposredno iz mar-{evske kolone jedinice. Linija razvo|enja je 300 do 800 m ispred rejona na kojem se razvija stanica, na mestu pogodnom za sklanjanje i maskiranje vozila, a na njoj se jedinica zadržava najvi{e jedan cas.
Kada to situacija nalaže, komandir može da izda elemente zapovesti za raz-voj stanice, u dva dela. U prvom delu re-guli{e osnovni raspored i razvijanje sekcija, a neposredno posle razvijanja jedinice komandir po ostalim elementima re-guli{e dalji postupak i rad jedinice.
U zavisnosti od velicine i vrste jedinica tehnicke službe, specifican je i rad u svakoj od njih. Ipak, mogu se uop{titi ne-ke osnovne aktivnosti koje su zajednicke za jedinice za snabdevanje i jedinice za održavanje TMS. Postupak razvoja stanice odvija se po slede}oj dinamici:
- postaviti neposredno borbeno obezbelenje, dežurne organe i izdati za-datke obezbelenju i dežurnim organima;
- razmestiti vozila po sekcijama;
- orijentisati ljudstvo u prostoru, vre-menu i situaciji;
- organizovati sistem vatre;
- razmestiti opremu i materijal;
- razviti organizaciono-tehnolo{ke celine i radna mesta;
- razviti mesto komandira (osma-tracnicu komandira osnovne jedinice);
- smestiti i obezbediti ljudstvo od nepovoljnog dejstva vremenskih uslova (podi}i {atore ili smestiti ljudstvo u cvr-ste objekte);
- organizovati kretanje u rejonu sta-nice, i
- oformiti potrebna borbena doku-menta.
Stare{ine potcinjenih jedinica vode svoje jedinice na mesta razme{taja, odre-luju ljudstvo za izvr{enje pojedinih zada-taka (izbor mesta za postavljanje pojedi-nacnih TMS za rad, izbor mesta za odmor ljudstva, izbor mesta za zaklone za vatre-no dejstvo i za{titu, izbor lokacija za izra-du skloni{ta za ljudstvo i TMS, podizanje {atora, maskiranje, itd.) i neposredno ru-kovode razme{tajem svojih jedinica.
U okviru sekcija stanice za snabdevanje obavezno se preciziraju mesta za slede}e (slika 1) organizaciono-tehnolo-{ke celine: mesto komandira sekcije; me-sto za sacekivanje transporta iz pretpo-stavljene komande; mesto za prijem sred-stava iz pretpostavljene komande; mesto za vozila natovarena materijalnim sred-stvima, mesto za prazna vozila; mesto za stokiranje TMS, mesto za manipulaciju (pretakanje, prepakivanje, slaganje i sl.); mesto za izdavanje TMS; mesto za pra-znu ambalažu, i mesto za grupisanje tran-sportnih sredstava za dotur do potcinje-nih jedinica.
Ubojna sredstva se stokiraju po grupa-ma i vrstama unutar grupe, vode}i racuna o laboracnim serijama i težinskim oznakama.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
259
Pri stokiranju municije teži se da razlicit asortiman municije bude na jednom mestu.
Pogonska sredstva stokiraju se odvojeno po vrstama, a u okviru vrste prema ambalaži. Ulja i masti za podma-zivanje, tecnosti za hidraulicne sisteme i ostala pogonska sredstva stokiraju se po vrstama i pakovanjima, odvojeno od po-gonskih sredstava. Sredstva za sisteme za hladenje stokiraju se odvojeno od goriva.
Pri razvoju pojedinih elemenata sek-cija i organizacije rada u njima posebno
treba voditi racuna o bezbednosnim ra-stojanjima izmedu sekcija za smestaj municije i goriva i o rastojanjima unutar po-jedinih sekcija, te o rastojanjima izmedu pojedinih stokova i vozila u zavisnosti od kolicine eksplozivnog materijala (cistog eksploziva) odloženog na jednom mestu.
Takode, adekvatnim pocetnim razvo-jem treba stvoriti uslove za sto manje po-meranje pojedinih elemenata sekcija u ka-snijem periodu, radi ostvarenja rastresiti-jeg rasporeda, utvrdivanja i maskiranja.
260
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
Raspored i rad pojedinih sekcija u celini treba da bude takav da organizaci-oni i tehnološki gubici vremena i materi-jala budu minimalni, naprezanje resursa sto manje, raspoloživi resursi iskorišćeni maksimalno i da se može organizovati kružna odbrana rejona razmeštaja, a u slucaju dejstava neprijatelja sa distance i iz vazdušnog prostora gubici u ljudstvu i materijalnim sredstvima budu minimalni. Tom cilju treba prilagoditi organizaciju rada i postupke celokupnog ljudstva u stanici.
U okviru sekcija stanice za tehnicko održavanje (slika 2) obavezno se precizi-raju mesta za sledeće tehnološke celine: za rad komandira sekcije; za prijem i raz-
vrstavanje sredstava (po grupama i vrsta-ma sredstava, a u okviru grupe i vrste sredstava po vrsti i obimu neispravnosti sredstava); za grubo cišćenje i pranje; za defektažu neispravnih sredstava; za ot-klanjanje neispravnosti i oštećenja; za prirucni magacin; za opravljena sredstva; za sredstva koja cekaju na održavanje zbog nedostatka r/d; za delove i materijal koji se šalju na regeneraciju; za grupisa-nje sredstava za evakuaciju prema višim nivoima za održavanje; za sredstva rat-nog plena.
Uredenje stanice obuhvata radove kojima se stvaraju dodatni uslovi za nji-hovo kvalitetno funkcionisanje, izvršava-nje namenskih zadataka, obezbedenje, iz-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
261
vođenje borbenih dejstava i preživljava-nje, ukoliko ljudstvo, materijalna sred-stva i rejon budu ugroženi.
Ukoliko rejon razmestaja nije ranije uređen, radovi na uređenju mogli bi se obavljati sledećim redom: maskirati vo-zila i ostala materijalna sredstva a zatim urediti: mesta za smestaj ljudstva (zate-zanje satora, uređenje cvrstih objekata, izrada sanitarnih elemenata, itd.), mesta za smestaj pojedinih TMS; zaklone za vatreno dejstvo i zastitu, mesta za rad; osmatracnicu komandira osnovne jedini-ce; sklonista za ljudstvo i materijalna sredstva; mesta za prijem i izdavanje TMS; puteve u rejonu stanica i mesta za obedovanje i odmor ljudstva.
Kada se u rejonu razmestaja nalaze objekti kao sto su: pećine, rovovi, tuneli, otvoreni kopovi, radionice, servisne i pumpne stanice, treba ih u svim prilika-ma urediti i koristiti kao mesta za rad ili sklonista za ljudstvo i materijalna sredst-va. Time se radovi na uređenju stanice svode na najmanju meru, a resursi racio-nalno koriste.
Nakon izvrsenog uređenja rejona stanice treba nastaviti sa obukom i kon-kretno proraditi postupak stanice u sluca-ju napada sa zemlje i iz vazdusnog pro-stora i obezbeđenje logistickih ekipa u kretanju na konkretnim putevima dotura i evakuacije.
Komandir osnovne jedinice u okviru dodeljenog rejona za razvoj stanice orga-nizuje zajednicke elemente borbenog obezbeđenja (dežurna jedinica, intervent-na jedinica, straže, patrole, zasede, ob-javnice), određuje rejone odgovornosti nižih jedinica - sekcija, organizuje aktiv-nosti znacajne za život i rad osnovne jedinice kao celine, sinhronizuje i povezuje
u skladnu svrsishodnu celinu aktivnosti vojnog kolektiva i uspostavlja sistem ko-mandovanja u rejonu razmestaja.
Komandir osnovne jedinice nakon toga izrađuje semu razmestaja sa elemen-tima borbenog osiguranja i osnovama si-stema vatre (plan vatre).
Komandiri vodova (odeljenja) odre-đuju svakom coveku mesto u slucaju ne-posrednog napada na stanicu, osnovni i dopunski pravac dejstva, susede i saop-stavaju im mesto komandira u borbenom rasporedu jedinice.
Komandir osnovne jedinice i potci-njeni komandiri organizuju sistem vatre u skladu sa dobijenim zadatkom i raspo-loživim resursima, a na osnovu procene situacije, tako da se može brzo ostvariti koncentracija vatre i manevar vatrom, u skladu sa razvojem borbene situacije. Od posebne je važnosti da sistem vatre bude usklađen sa sistemom prepreka. U odbra-ni stanice sistem vatre obuhvata dejstvo svih organskih i pridodatih vatrenih sred-stava, sredstava za podrsku iz dubine i vatru iz susednih rejona kad god je to moguće i opravdano.
Za organizovanje sistema vatre komandiri cete i voda postavljaju konkretne vatrene zadatke potcinjenim jedinicama i elementima borbenog rasporeda, određu-jući im zone i pravce dejstva, prednju granicu pojasa glavne zaprecne vatre i mesta (linije) za pripremu raznih vrsta vatri. Zone i pravci dejstva susednih jedinica i vatrenih sredstava redovno treba da se delom preklapaju.
Za osiguranje krila i bokova i orga-nizovanje kružne odbrane od otpornih ta-caka (kada se organizuju) određuju se re-zervni vatreni položaji za pojedina odeljenja i vatrena sredstva.
262
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
Za odbijanje iznenadnih napada ne-prijatelja i održavanje visokog nivoa bor-bene gotovosti određuju se dežurna va-trena sredstva (puškomitraljezi, mitralje-zi, bestrzajna oruđa). Ona otvaraju vatru sa rezervnih i privremenih vatrenih polo-žaja, neutrališući i uništavajući neprijate-ljeve izviđace i manje grupe, koje poku-šavaju da se probiju radi izviđanja ili upada u rejon odbrane stanice.
Dobrom organizacijom treba obez-bediti da jedinica uvek bude u mogućno-sti da otvori brzu i preciznu vatru ukoliko je napadnuta. Radi postizanja što boljih rezultata vatrenog dejstva treba pravilno izabrati ciljeve (težišta i prioriteti), obez-bediti koncentraciju dovoljno jake i pre-cizne vatre (primenjujući manevar va-trom i oruđima) i izabrati pravo vreme za otvaranje vatre. Takođe, treba obezbediti da jedinica, ukoliko je izrazito ugrožena, može organizovano izvršiti premeštanje u naredni rejon.
Organizacija rada u stanicama za
snabdevanje i održavanje
Dobra organizacija rada u stanicama bitan je uslov da stanice efikasno i efek-tivno funkcionišu, i da kvalitetno izvrša-vaju namenske zadatke.
Organizacija rada u stanicama pod-razumeva:
- definisanje organizacione strukture za rad - izvršenje zadataka, život i borbu;
- prostorni razmeštaj elemenata organizacione strukture;
- definisanje tokova kretanja ljud-stva, materijalnih sredstava, dokumenata i informacija;
- definisanje zvanicnog komunicira-nja, organizovanje i uspostavljanje veze;
- organizacione odnose između ru-kovodilaca i izvršilaca, između rukovodi-laca međusobno i izvršilaca međusobno;
- definisanje nacina donošenja odlu-ka i rukovođenja;
- preciziranje zadataka koje izvrša-vaju pojedini elementi organizacione strukture;
- postupnost - metodiku izvršavanja zadataka;
- posedovanje dokumenata, vojno-strucne literature i normativa koji se ko-riste u radu;
- obezbeđenje kvalitetnog funkcio-nisanja vojnog kolektiva;
- definisanje nadležnosti u koman-dovanju pri upotrebi privremenih sastava;
- preciziranje obima uređenja rad-nih mesta;
- definisanje resursa za zadatke vi-sokog prioriteta;
- preciziranje stepena uređenosti re-jona razmeštaja i obezbeđenja stanica i njihovih elemenata, u mestu i pokretu;
- definisanje pokazatelja uspešnosti funkcionisanja;
- koordinaciju aktivnosti formacij-skih jedinica i privremenih sastava;
- analizu rada i uspešnosti poslovanja.
Mikroorganizacija rada u stanicama
za snabdevanje i održavanje podrazume-va preciziranje određenih zajednickih elemenata. To su mesta: za neposredno borbeno osiguranje, pravce kretanja i re-jone osmatranja; za dežurne organe; ko-mandira i njihove zamenike; za skloništa ljudi i skloništa za materijalna sredstva; za odmor i zagrevanje ljudstva; za umi-vanje, kupanje i presvlacenje ljudstva; za popunu tehnickih materijalnih sredstava pogonskim gorivom; za kondicioniranje hemijskih izvora struje; za odlaganje ma-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
263
terija stetnih (opasnih) po okolinu; za obezbeđenje - snabdevanje vodom u re-jonu razmestaja; za obedovanje; za pra-nje posuđa; za odlaganje sudova sa vodom; za odlaganje otpadnih materijala; za razvoj i uređenje pojedinacnih radnih mesta, svih vojnoevidencionih specijal-nosti; za svakog pojedinca u borbenom rasporedu za odbranu stanice; za poljski nužnik.
Pokazatelji uspesnosti funkcionisa-nja jedinica TSl mogu se podeliti na nee-konomske i ekonomske. Neekonomski pokazatelji su: borbena gotovost, efektiv-nost sistema, kvalitet proizvoda, radova i usluga koje realizuju jedinice TSl. Ekonomske pokazatelje uspesnosti funkcio-nisanja jedinica TSl cine: organizovanost sistema, produktivnost (proizvodnost), ekonomicnost i rentabilnost, odnosi tro-skova i obima poslovanja i ukupan radni ucinak sistema.
Zaključak
Za pravilan razvoj i organizaciju rada jedinica tehnicke službe odgovorne su komande u cijem su one sastavu, a raz-mestaj se ostvaruje na osnovu usvojenih nacela, iskustvenih normi i teorijskih sa-znanja vezanih za složene vojne organi-zacione sisteme. Pravilnim razvoj em i kvalitetnom organizacijom rada u jedini-cama TSl, kvalitetnim komandovanjem i upornim radom svih pripadnika, a pre svega staresina, stvaraju se uslovi za uspesno izvrsavanje zadataka, bezbedan život i rad, kao i opstajanje na bojistu.
Organizacija rada u jedinicama tehnicke službe u združenim taktickim jedinicama, u borbenim dejstvima, zahteva
posmatranje jedinica TSl u svojoj slože-nosti i sa razlicitih aspekata. Pored toga zahteva pravilan izbor rejona razmestaja, smestaj ljudstva i materijalnih sredstava, stvaranje uslova za život, rad, zastitu i izvrsavanje namenskih zadataka. To dalje podrazumeva stavljanje ljudstva i materi-jalnih sredstava u funkciju, preciziranje mesta i uloge svakog elementa i podsi-stema u okviru celine i celine (jedinice) u okviru vise celine (jedinice).
Organizacija rada u jedinicama tehnicke službe podrazumeva i regulisanje nacina realizacije namenskih zadataka, tokova kretanja ljudstva, dokumenata, in-formacija i materijala.
S obzirom na to da u nasim vojnim casopisima ima malo radova o funkcioni-sanju i upotrebi logistickih jedinica na taktickom nivou organizovanja Vojske ovaj rad može dati doprinos unapređenju trupne prakse i poslužiti kao polazna osnova za dalja teorijska razmatranja funkcionisanja i upotrebe jedinica TSl u borbenim dejstvima. U izvesnoj meri rad može poslužiti i kao poticaj izradi nove normative koja regulise upotrebu logistickih jedinica.
Potrebe prakse, zahtevi vremena i savremeni upravljacki trendovi zahtevaju da se funkcionisanje i upotreba jedinica tehnicke službe, kao složenih organizaci-onih sistema, odvijaju planski i na orga-nizovan nacin. Ovim zahtevom daje se doprinos normativnom uređivanju ove oblasti, adekvatnom primenom propisa-nog i kvalitetnim upravljanjem.
Postojeća normativa koja regulise upotrebu jedinica TSl predstavlja solidnu polaznu osnovu za izradu nastavne literature vezane za funkcionisanje i upotrebu
264
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
jedinica. Zasnovana je, uglavnom, na empirijskim saznanjima koja već dugo nisu aktuelizovana, dalje razradivana i unapredivana, iako praksa to zahteva.
U sferi organizacionih promena u Vojsci, neprekidno treba sagledavati or-ganizaciona ogranicenja sistemske priro-de, dostignuti stepen razvoja tehnickih materijalnih sredstava, izmene obeležja savremenog rata i promene i moderniza-ciju organizacionih i tehnoloskih resenja u domenu logisticke podrske na strategij-skom i operativnom nivou i uticaj na funkcionisanje logisticke podrske u jedi-nicama na taktickom nivou.
Takode, pri iznalaženju budućih resenja za funkcionisanje i upotrebu jedinica tehnicke službe (logistickih jedinica), neophodno je ostvariti bolju vezu teorije i savremene prakse i iznaći optimalna re-
senja koja će ući u novi doktrinarni si-stem logisticke podrske.
Literatura:
[1] Iskustva jedinica službi VJ nivoa bataljona u borbenim dej-stvima tokom suprotstavljanja agresiji NATO-a na SRJ (projekat), IRV SSONID GS VJ, Beograd, 1999.
[2] Primena logistickog principa u organizaciji Vojske (projekat), SLGS VJ, Beograd, 2000.
[3] Maksić, R.; Andrejić, M.; Nikolić, N.: Taktika tehnicke slu-žbe (udžbenik u stampi), USiO GS VSCG, Beograd, 2004.
[4] Erić, D.: Uvod u menadžment, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.
[5] Jovanović, B.: Uvod u teoriju vojnog rukovodenja, VIZ, Beograd, 1984.
[6] Uputstvo za primenu kriterijuma eseloniranja RMR u VJ,
OpU GS VJ, Beograd, 2003.
[7] Kriterijum OFS LiM sastava jedinica za TOd i TSn u ratu i miru, TU SP GS VJ, Beograd, 1997.
[8] Uputstvo za rad cetnih — baterijskih mehanicara, TU SP GS VJ, Beograd, 1998.
[9] Pravilo tehnicke službe, SSNO, Beograd, 1979.
[10] Pozadinske jedinice taktickih jedinica KoV, pravilo, OUP, SSNO, Beograd, 1986.
[11] Odeljenje, vod i ceta tehnickog snabdevanja — održavanja, upotreba i rad, TU SSNO, Beograd, 1978.
[12] Kidd, Martine, S.: Training Logisticians in the Objective Force, Army Logistician, sep. 2003.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
265
Sl. 1 — Osnovne tehnološke celine u sekcijama za snabdevanje
266
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
Sl. 2 — Osnovne tehnološke celine u sekcijama za odr'avanje
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2005.
267
